Поворка џинова и змајева у Белгији и Француској
Поворка џинова и змајева у Белгији и Француској | |
---|---|
Нематеријално културно наслеђе | |
Регион | Белгија, Француска (Европа и Северна Америка) |
Светска баштина Унеска | |
Листа уписа | УНЕСКО |
Унеско ознака | 153 Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства |
Датум уписа | 2008 |
Локација уписа | http://www.unesco.org/culture/ich/en/RL/processional-giants-and-dragons-in-belgium-and-france-00153 |
Поворка џинова и змајева (фр. Géants et dragons processionnels) у Белгији и Француској је скуп фолклорних манифестација које је УНЕСКО уписао на спискове нематеријалног културног наслеђа 2008. године, првобитно проглашених у новембру 2005.[1]
У случају Белгије, то су свечаности у Дендермондеу (Ros Beiaard Dendermonde), Мехелену (Ommegang van Mechelen), Монсу (Ducasse de Mons, и борба која носи назив „Lumeçon“), Ату (Ducasse d'Ath) и Бриселу (Meyboom). За Француску, ово су празници у Дуеу(светковине Gayant) и Каселу (карневал) и тотемске животиње и њихове прославе у Тараскону и Пезенасу (прве недеље у јулу).
Овај проглас омогућава валоризацију ових популарних фестивала и њихову заштиту.
Џин из поворке је џиновска фигура која представља измишљено или стварно биће. Наслеђена од средњовековних обреда, традиција каже да се он носи и да плеше на улицама током поворки или фестивала. Његова физиономија и величина су променљиви, а давање имена варира у зависности од региона; међу Фламанцима је познат под именом Реузе, међу Пикардима се зове Гајон.
Белгија
[уреди | уреди извор]Белгија на свом тлу има скоро 1500 џинова. Њихов изглед датира из 15. века; џин из Нивела, који се помиње већ 1457. године, најстарији је познати белгијски џин.[2] Белгијанци имају и највећег џина у Европи, Жана Турпина из Ниупорта, који прелази 11 метара.
Белгијско културно наслеђе укључује следеће догађаје:
- Ducasse d'Ath
- Ducasse de Mons
- Meyboom of Brussels
- Ommegang van Dendermonde
- Ommegang van Mechelen
-
Див Амбиорикс у Ату -
Џин из Турнеа, Белгија -
Дивови Мејбума из Брисела -
Дивови белгијске америчке заједнице у Бриселу, Висконсин
Француска
[уреди | уреди извор]Див је један од симбола регије Нор Па де Кале. То је предмет културних обичаја предака који се и даље одржавају. Присутан на регионалним фестивалима и догађајима, представља северну заједницу.
Регија тренутно има више од 450 дивова, раширених на целој територији. Ипак постоје динамичније унутар-регионалне зоне, смештене око централних тачака. Фламански део регије је земља џинова; сваки град има једног или више њих. Примери укључују Реузе тату и Реузе маму из Касела, Тисје Тасје у Азебруку, Жана де Бушерона и Ла Бел Хелен у Стенворду, и Тотора из Стенверка. На југу, у региону Лангдок, постоји ждребац Пезенас, а у Прованси змај Тараскон (Bouches-du-Rhône).
- Cassel: Reuze Papa[3] и Reuze Maman[4]
- Douai: Gayant, Marie Cagenon, Fillon, Jacquot, Binbin
- Pézenas: le Poulain
- Tarascon: la Tarasque
-
Џин из Стенворда -
Стенворд 2006 -
Стенворд 2006 -
Лил, 2005
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Processional giants and dragons in Belgium and France”. ich.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 2019-07-27.
- ^ Nivelles Tourism website, about Nivelles' Goliath
- ^ „statue de carnaval dite le Géant Reuze Papa”. pop.culture.gouv.fr/notice. Приступљено 24. 5. 2021.
- ^ „statue de carnaval dite le Géant Reuze Maman”. pop.culture.gouv.fr. Приступљено 24. 5. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Processional giants and dragons in Belgium and France at the Unesco website
- L'effigie et la rue (historical article about the giants in northern France) (на француском)
- The federation of the giants of northern France (на француском)