Истарска музичка лествица

С Википедије, слободне енциклопедије
Истарска музичка лествица
Истарска лествица у Шубертовој симфонији бр. 8 у б-молу (1922)
Светска баштина Унеска
Званично имеИстарска музичка лествица
КритеријумНематеријално културно наслеђе: 
Референца231
Упис2009. (4. седница)
Веб-сајтhttps://ich.unesco.org/en/RL/two-part-singing-and-playing-in-the-istrian-scale-00231
Штимовање двојница на истарску лествицу - Овде је дат један карактеристичан пример штимовања велике и мале сопиле

Истарска музичка лествица је специфична пентатонска музичка лествица карактеристична за фолклор Истре и Кварнерског приморја. Директно је везана за инструмент двојнице (дипле или сопиле). Двојнице су дрвени дувачки инструмент сличан фрули, који се, како им и само име говори, састоји од две засебне цеви које су различито наштимане, на висок и ниски глас (vela и mala sopila). Тиме се добија пар пентатонских лествица (музичких лествица од пет интервала) са тонским интервалима који су тзв. тесни (итал. toni stretti), односно међусобно су размакнути за пола тона или највише за цео тон. Тонови ове две лествице (види слику) представљају, међусобно, парове великих секунди (интервал од 1½ тон).

Истарска музичка лествица уврштена је 2009. године на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа света.[1]

Опис[уреди | уреди извор]

Истарска лествица је кључ истарске народне музике - свирање и певање у два гласа

Наштимована велика и мала сопила се називају још и први и други глас; мушки и женски глас; и на дебело и на танко.

Истарска лествица представља једну од најинтересантнијих и најособенијих фолклорних музичких лествица у Европи. Један од најзначајнијих наших композитора који је користио истарску лествицу је Рудолф Бручи.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Two-part singing and playing in the Istrian scale”. UNESCO. Приступљено 18. 5. 2021.