Ada Ciganlija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ada Ciganlija
Panoramski pogled na Adu Ciganliju
Panoramski pogled na Adu Ciganliju
Geografski položaj
Koordinate 44°47′49″ SGŠ; 20°24′45″ IGD / 44.7968289° SGŠ; 20.41261069999996° IGD / 44.7968289; 20.41261069999996 Koordinate: 44°47′49″ SGŠ; 20°24′45″ IGD / 44.7968289° SGŠ; 20.41261069999996° IGD / 44.7968289; 20.41261069999996
Država/e  Srbija
Fizičke karakteristike
Površina 8 km²
Dužina 6,3 km
Širina 0,7 km
Dužina obale 7 km
Nadmorska visina 73,5 m
Društveno-geografske karakteristike
Jezero/a Savsko jezero
Ada Safari
Reka/e Sava
Gradovi Beograd
Ada Ciganlija na mapi Grada Beograda
Ada Ciganlija

Ada Ciganlija je izduženo rečno ostrvo na Savi u Beogradu koja je veštačkim putem pretvorena u poluostrvo. Takođe to je ime za gradski park i susedno Savsko jezero, koje je nastalo pregrađivanjem Save i plaže na jezeru. Nalazi se u opštini Čukarica, a njom upravlja JP „Ada Ciganlija”.

Površina poluostrva je 8 km², a pored Savskog jezera, na njemu se nalazi i prirodno jezero Ada Safari.

U prošlosti, Ada Ciganlija predstavljala je daleku periferiju Beograda, a na značaju je dobijala samo u vreme ratova, tokom kojih se na njenom prostoru odigrao veliki broj bitaka. Tokom opsade Beograda 1789. godine, na ovom prostoru nalazio se najveći logor austrijske vojske. Ada Ciganlija je 1821. godine od strane kneza Miloša Obrenovića proglašena državnim dobrom, a u periodu 1920—1956. godine na njoj se nalazio zatvor, poznat po izvršenju smrtnih kazni.

Ugostiteljsku ponudu poluostrva čini više od 70 restorana i kafića, kao i desetine splavova, a neki od njegovih simbola su sudijski toranj, vodeni gejzir, kamene skulpture i Most na Adi.

Na prostoru Ade Ciganlije popisan je veliki broj ptica, 450 vrsta biljaka, 94 vrste insekata i 250 vrsta gljiva, čije stanište je na poluostrvu zaštićeno zakonom.

Svoj današnji oblik, Ada Ciganlija dobila je 25. maja 1959. godine, zbog čega se ovaj dan slavi kao „Dan Ade Ciganlije”. Do tada je njena severna strana, danas poznata kao „novobeogradska strana” bila livada.

Savsko jezero svojim položajem, kvalitetom vode, opremljenošću objekata i dužinom staza veoma je pogodno za takmičenja na mirnim vodama. Jezero je pogodno za plivanje, veslanje, kajak, vaterpolo, skokove u vodu, jedrenje na dasci i druge sportove, pa je na njemu održano više svetskih i domaćih prvenstava.

Danas je Ada Ciganlija najveći sportski, rekreativni, kulturni i zabavni centar u Beogradu, koji u svojoj ponudi sadrži preko 50 otvorenih sportskih igrališta i izuzetno popularna višefunkcionalna rekreaciona zona Beograda, poznata po svojim plažama i sportskim objektima. Godišnje se na Adi Ciganliji održi preko 300 manifestacija i promocija, a prosečno u toku godine poseti je oko četiri miliona posetilaca. Zbog svoje popularnosti Ada Ciganlija se često u žargonu naziva beogradskim morem, što je zvanično prihvaćeno kao reklamni slogan 2008. godine, stilizovan kao More BeogrADA.

Adom Ciganlijom danas upravlja opštinska uprava preko Javnog preduzeća „Ada Ciganlija”, koja održava terene rekreativnih površina, plažu i jezero Sava, a odgovorna je i za čistoću i javnu sigurnost.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Pogled na Adu Ciganliju iz balona
Jedan od ulaza na poluostrvo

Geografski položaj i lokacija[uredi | uredi izvor]

Na južnoj obali reke Save, u neposrednoj blizini ušća Save u Dunav, na udaljenosti od 4 km od centra Beograda, nalazi se nekadašnje ostrvo, a sada poluostrvo Ada Ciganlija. Obrasla gustom listopadnom šumom, prošarana proplancima i livadama, Ada je najveće i najposećenije izletište, kupalište i odmaralište Beograđana.[1] Nalazi se u opštini Čukarica, sa severne strane preko reke Save graniči sa se Novim Beogradom i i veštačkim poluostrvom Mala Ciganlija, dok se između novobeogradskih blokova i Ade Ciganlije nalazi ostrvo Ada Međica.[2] Sa južne strane poluostrva nalazi se Banovo brdo i Čukarička padina, sa istočne naselje Senjak, a zapadne strane šuma i naselje Makiš.[3][4]

Donja i gornja pregrada na rukavcu reke Save izgrađene su 1967. godine, pa je tako Beograd dobio jedinstveno jezero, dugo 4,2 km, sa prosečnom širinom 200 m, i dubinom 4-6 m.[5] Savsko jezero, nekada podružnica reke Save, pretvoreno je u jezero sa dve brane, dok je preostali deo na severoistoku pretvoren u Čukarički zaliv. U dane letnje sezone dnevno se ovde kupa ili na drugi način rekreira i do 300.000 posetilaca. Ukupna površina Ade Ciganlije i akvatorija iznosi 800 hektara, dugačka je 6,3 km, široka oko 700 m.[5][6][7]

Morfološki oblici, nastali od aluvijalnih nanosa Save, formiraju depresije i grede izduženog oblika, dubine najviše do 1,5 m. U depresijama je voda duže stagnirala nego u drugim delovima ostrva. Na analiziranom prostoru, prirodno stanje režima poplavnih i podzemnih voda jasno je ukazivalo da je minimalna visinska razlika značila vrlo velike razlike u dužini stagniranja vode — od 20 dana (izohipsa 73,5 m nadmorske visine) do 170 dana (izohipsa 70,5 m n.v) i tako omogućila, ekološki uslovljen, čitav niz tipova zemljišta i biljnih zajednica.[8] Reljef Ade Ciganlije oblikovan je dejstvom tekuće vode (radom rečne erozije), akumulacije i odnošenjem zemljišta. Prvobitno je bio obrastao hidrofilnom vegetacijom.[8] Kasnije u uslovima manje vlažnog staništa odnosno hidrotehničke sanacije ostrva, zadržala se inicijalna vegetacija, ali u smanjenom obliku.[8]

Antropogeni uticaj na Adi Ciganliji je izmenio prirodni režim poplavne i podzemne vode i njihov dominantan uticaj na druge karakteristike staništa. Izgradnjom odbrambenog nasipa, podizanjem gornje i donje pregrade na jednom kraku reke Save (zbog Savskog jezera), izgradnjom 20 vodozahvatnih objekata — reni bunara isključen je, izuzev u forlandu, vekovni uticaj poplava. Može se zaključiti da izgradnjom nasipa i radom reni bunara više ne postoji uticaj poplavne i podzemne vode u gornjem branjenom delu Ade Ciganlije.[9]

Klima[uredi | uredi izvor]

Prosečna godišnja temperatura vazduha na poluostrvu je 12,5 °C, dok je u prosek u vegetacionom periodu 19,2 °C. Tokom jula, koji je najtopliji mesec, prosečna temperatura iznosi 23 °C, dok u januaru koji je najhladniji, iznosi 1,4 °C. Prosečna količina padavina iznosi 690,9 mm vodenog taloga, a tokom vegetacionog perioda 391,9 mm vodenog taloga.

Zahvaljujući kombinaciji faktora, Ada Ciganlija je privilegovana sa mikroklimom. Smeštena između reke, veštačkog jezera, nekoliko ostrva i šumovitog područja, vlažnost vazduha se povećava u poređenju sa ostatkom grada, što pomaže da se poništi visoka temperatura Beograda tokom sezone.[10]

Klima Ade Ciganlije (1981—2010)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 20,7
(69,3)
23,9
(75)
28,8
(83,8)
32,2
(90)
34,9
(94,8)
37,4
(99,3)
43,6
(110,5)
40,0
(104)
37,5
(99,5)
30,7
(87,3)
28,4
(83,1)
22,6
(72,7)
43,6
(110,5)
Maksimum, °C (°F) 4,6
(40,3)
7,0
(44,6)
12,4
(54,3)
18,0
(64,4)
23,5
(74,3)
26,2
(79,2)
28,6
(83,5)
28,7
(83,7)
23,9
(75)
18,4
(65,1)
11,2
(52,2)
5,8
(42,4)
17,4
(63,3)
Prosek, °C (°F) 1,4
(34,5)
3,1
(37,6)
7,6
(45,7)
12,9
(55,2)
18,1
(64,6)
21,0
(69,8)
23,0
(73,4)
22,7
(72,9)
18,0
(64,4)
12,9
(55,2)
7,1
(44,8)
2,7
(36,9)
12,5
(54,5)
Minimum, °C (°F) −1,1
(30)
−0,1
(31,8)
3,7
(38,7)
8,3
(46,9)
13,0
(55,4)
15,8
(60,4)
17,5
(63,5)
17,6
(63,7)
13,5
(56,3)
9,0
(48,2)
4,2
(39,6)
0,2
(32,4)
8,5
(47,3)
Apsolutni minimum, °C (°F) −26,2
(−15,2)
−15,4
(4,3)
−12,4
(9,7)
−3,4
(25,9)
2,5
(36,5)
6,5
(43,7)
9,4
(48,9)
6,7
(44,1)
4,7
(40,5)
−4,5
(23,9)
−7,8
(18)
−13,4
(7,9)
−26,2
(−15,2)
Količina padavina, mm (in) 46,9
(1,846)
40,0
(1,575)
49,3
(1,941)
56,1
(2,209)
58,0
(2,283)
101,2
(3,984)
63,0
(2,48)
58,3
(2,295)
55,3
(2,177)
50,2
(1,976)
55,1
(2,169)
57,4
(2,26)
690,9
(27,201)
Dani sa padavinama (≥ 0.1 mm) 13 12 11 13 13 13 10 9 10 10 12 14 139
Dani sa snegom 10 7 4 1 0 0 0 0 0 0 3 8 33
Relativna vlažnost, % 78 71 63 61 61 63 61 61 67 71 75 79 68
Sunčani sati — mesečni prosek 72,2 101,7 153,2 188,1 242,2 260,9 290,8 274,0 204,3 163,1 97,0 64,5 2.111,9
Izvor: RHZ[11]

Savsko jezero[uredi | uredi izvor]

Panorama Savskog jezera

Savsko jezero je blago povijenog lučnog oblika, zauzima površinu od oko 0,9 km2, prosečna dubina je oko 3 m, a zapremina mikroakumulacije iznosi 4.000.000 m3. Prosečna širina jezera je oko 250 m, dok je dužina jezera 4,4 km. Jezero je fizički podeljeno na dva dela, u južnom delu se nalazi taložnik (preko kojeg se jezero snabdeva vodom) površine 181,000 m2, dok na sportsko-rekreativni deo jezera otpada 785,000 m2. Dno Savskog jezera je veoma raznoliko, priobalni delovi jezera su šljunkoviti dok je u ostalom delu ono muljevito-peskovito i muljevito-glinovitog karaktera. Prema konsistenciji, dno jezera varira od rastresitog do čvrstog.[12]

Temperatura vode je uglavnom ujednačena, maksimalna razlika temperature na površini jezera i pri dnu iznosi oko 1,4 (°C). Tokom letnjih meseci temperatura vode doseže 27 (°C), što je čini veoma pogodnom za kupanje. Tokom zimskih meseci, jezero je često zaleđeno tokom dužeg vremenskog perioda, led može doseći debljinu i do 30 cm. Providnost vode varira od 0,8 m tokom sezone kupanja, do 4,7 m tokom prolećnih meseci. Voda jezera je bazne reakcije (pH 8,2 - 8,72)[12][13] Savsko jezero poznato i kao Ada, nastalo je iz desne ruke Save sa izgradnjom dve brane u blizini severnog i južnog kraka ostrva 1967. godine.[10][14] Dugačko je 4,2 km, ima prosečnu širinu od 200 m i dubinu od 4 do 6 m. Obuhvata površinu od 0,86 km² i nalazi se na nadmorskoj visini od 78 m, jednoj od najnižih na području Beograda. Područje 7 km obale sa obe strane poluostrva pretvoreno je u šljunkovitu plažu. Voda redovno dostiže 24 ° C tokom leta.[15]

Sinonimi za Savsko jezero u promotivnim kampanjama su „Beogradsko more“, „More Beograda“ i „Jezero Ada Ciganlija“.[16]

Obe brane omogućuju protok vode kroz cevi i pumpe. Na taj način, glavno telo jezera je povezano sa manjim vodenim telom na jugozapadu, koje je od reke odvojeno trećom branom. Ovo mini „tamponsko” jezero koje se naziva depozitar se koristi kao pročišćivač za vode Savskog jezera i gradskih vodovoda, koji takođe koriste ovu vodu. Filtrirana voda se neprestano upumpava u jezero dok se na severozapadu voda crpi putem električnih pumpi preko druge brane u Čukarički zaliv. Na ovaj način se stvara veštački protok vode kroz jezero. Zbog toga što se voda koristi i za piće i sanitarije, jezero je pod strogom zaštitom. Na dnu jezera se nalaze korovi koji čiste vodu vezivanjem fosfora, azota i prljavštine.

Savsko jezero tokom zime

Korišćenje motornih čamaca je strogo zabranjeno na jezeru.[17]

Na Savskom jezeru nalazi se zabavni grad na vodi, kod betonskih tribina u blizini Okruglog kupatila, a otvoren je u toku kupališne sezone. Od 2018. godine postavljen je još jedan zabavni park, na makiškoj strani Ade Ciganlije.[18]

Najčešće ribe u jezeru su šaran i amur, ali se može naći i veliki autohtoni som, težak preko 100 kg.[17][19] U martu 2019. godine u jezeru je uhvaćen som dugačak 2 m.[20] Somovi ove veličine su retkost u jezeru i kako je propisano zakonom, nakon ulova vraćaju se u jezero. Bilo je više slučaja prijavljivanja somova ove veličine od strane ronilaca, ali oni leže na dnu jezera, ne plivajući na površinu.

U jezeru je popisano 25 vrsta riba, uključujući šarana, štuku, smuđa, deveriku, bucova, grgeča, terpana, babušku i sunčanicu. Jezero takođe nastanjuju rečni rakovi i krabe, koje su u jezero verovatno pustili vlasnici koji su ih držali kao kućne ljubimce.[21][22][9]

Jezero nastanjuju i slatkovodne meduze, prvi primerci u jezeru otkriveni su 1994. godine, a osim na Savskom jezeru, u Beogradu se mogu naći i na Dunavu.[23][24][25]

U makrofitskoj vegetaciji Savskog jezera dominantnu ulogu imaju vaskularne biljke, dok se sporadično mogu javiti makroskopske alge pršljenčice končaste ili složenije građe (lat. Charophyta). Flora Savskog jezera ima veliku ulogu u prečišćavanju vode.[13]

Plaža oko Savskog jezera je u celosti uređena i opremljena neophodnim infrastrukturnim objektima, pa je jedna od najvećih i najlepših plaža na veštačkim jezerima u Evropi.[26][27] Voda Savskog jezera je toplija od rečne i čistija, a jezero je pogodno za masovnu rekreaciju. Savsko jezero svojim položajem, kvalitetom vode, opremljenošću objekata i dužinom staza je veoma pogodno za vrhunska takmičenja na mirnim vodama.[5]
Na samom kraju Savskog jezera, gledajući iz centra Beograda, nalazi se nudistička plaža.[28] Ada Ciganlija je višestruki dobitnik „Plave zastave”, najvišeg međunarodnog priznanja za kvalitet vode i bezbednost na kupalištu.[29][30] Godine 2012. po veb-portaluLonli planet”, Ada Ciganlija je bila prvo mesto koje turisti treba da posete u Beogradu.[31] Zauzimala je 218. mesto od 51.674 evropskih destinacija koja su bila u ponudi ovog Lonli planet portala.[32] Godine 2011. Ada Ciganlija bila je proglašena za treće najlepše gradsko ostrvo na svetu, po svetskoj internet i putničkoj agenciji „Virtualtourist”.[33]

Čukarički zaliv[uredi | uredi izvor]

Ušće reke Topčiderke u Čukarički zaliv

Kada je Ada bila povezana sa kopnom preko nasipa 1967. godine, severni deo rukavca reke Save, koji je odvajao ostrvo (Čukarička ruka, Čukarički rukavac), pretvorio se u Čukarički zaliv. Tok je izdužen u pravcu jugozapadseveroistok, omeđen je severnim krajem Ade Ciganlije, nasipom i desnom obalom Save (naselja Careva Ćuprija i južni deo Bara Venecija). To je mesto gde se Topčiderska reka uliva u Savu. U blizini tačke povezivanja sa glavnim tokom Save, danas se prelazi preko Mosta na Adi.[34][35]

Zaliv se koristi za sportske i rekreativne aktivnosti, na njemu treniraju kajakaši, a u blizini nalazi se i marina za male brodove, dok su obale okružene biciklističkim stazama. Zaliv je dug 1,3 km, a širok 120 do 160 m. Površina samog zaliva je 16 ha, ali područje koje gradska uprava uključuje u lokalitetu zaliva uključuje i dodatnih 5,8 ha akvatorija i 20,8 ha okolnog zemljišta.[14][9]

Od ranih osamdesetih godina 20. veka postoji stalni ekološki problem zbog masovnog zagađenja zaliva kao posledice zagađene vode Topčiderske reke. Smeće i jako zagađeni mulj ispunjava zaliv i stvara plićake. Za vreme oseke, zaliv je neupotrebljiv za brodove u marini, koji se nalaze u sredini zaliva, kao i za kajakaše Partizana i Crvene zvezde koji zaliv koriste za vežbanje. Mulj je debeo do 5 m i otrovan pa je u tom periodu zabranjeno i plivanje u zalivu.

Procenjena količina mulja za smeće u zalivu u 2011. godini iznosila je 120.000 m3. Mulj se ne može jednostavno iskopati i baciti u Savu nizvodno zbog toksičnosti. Plan za izgradnju postrojenja koji bi detoksikovao mulj i proizveo gnojivo iz njega, bio je otpisan zbog visokih troškova. Za sada, mulj se iskopava i vegetacija se seče dovoljno da zaliv bude plovan za male brodove u marini.[36]

Ada Safari[uredi | uredi izvor]

Pogled na jezero Ada Safari

Ada Safari je prirodno jezero Ade Ciganlija, u blizini donjeg špica, između reke Save i Čukaričkog rukavca.[37][38][37][39] Jezero je u obliku latiničnog slova S, površine oko 6 hektara i prosečne dubine oko 2 metra. [40] Prvenstveno je namenjeno za sportski ribolov, ali je otvoreno i za ostale posetioce. Okruženo je gustom stoletnom šumom.[40][39]

Pre nastanka Savskog jezera, na kome se danas nalazi Ada Safari nalazila se prirodna depresija, odnosno močvara, koja se punila tokom velikih vodostaja Save. Stanovnici Čukarice su je tada zvali Savska bara.[37] Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina 20. veka, močvara je potpuno isušena, a na njenom mestu napravljen je zabavni park, koji se ubrzo pokazao kao nerentabilan, pa je zatvoren. Posle toga, teren se ponovo preobratio u močvaru zaraslu trskom, ševarom i šipragom. Na istom je počeo da se gomila otpad, a u blizini je izraslo i polulegalno naselje.[41][42]

Početkom devedesetih godina 20. veka, privatnom inicijativom, započelo je novo čišćenje Savske bare, da bi se 1994. godine detaljno očistilo i postalo jezero Ada Safari.[37]

Ada Safari je okružena gustom šumom. Oko najvećeg dela jezera postoji staza za šetnju, koja može da se koristi tokom cele godine.[37] Tu se nalazi i mini zoo vrt, sa zečevima, kozama, fazanima, patkama, labudovima, paunovima, morkama, golubovima, zbog čega ceo kompleks podseća na svojevrstan rezervat prirode.[43][41][37][44] U neposrednoj blizini smešteno je dečje pozorište–igralište „Robinzonovo ostrvo”, koje je posebno aktivno tokom letnjih meseci.[45][42][9]

U blizini jezera, na površini od 10 ari, otvoren je terapijski vrt za decu sa posebnim potrebama, kao i osobe sa invaliditetom, za horitikulturnu terapiju.[46] Opremljen je klupama, amfiteatrom i baštom. Terapijski vrt su osmislili studenti sa Šumarskog fakulteta u Beogradu. Svrha ovog terapijskog vrta je poboljšanje psihofizičkog stanja osoba sa smetnjama, podsticanje njihove integracije i aktiviranje u društvu, uz mogućnost provođenja vremena u prirodnom okruženju.[47]

Na obali jezera je 2004. godine otvoren restoran, sa specifičnom spoljašnjom arhitekturom, enterijerom, jelom, pićem i etno muzikom.[48][49]

Pored domaćih pataka i gusaka, jezero je stalno ili povremeno stanište i za različite vrste divljih ptica, od kojih je najvažnija divlja patka gluvara, a redovno se viđaju i siva čaplja, mali vranac i vodomar.[9] Na drveću i u grmlju oko jezera svoj dom nalaze siva vrana, zelena žuna, veliki detlić, golub grivnaš, velika senica, plava senica, brgljez, mali slavuj, crnoglava grmuša, svraka, kreja, vuga, zeba i druge ptice.[42]

Panorama Ade Safari

Tokom seobe zabeleženi su šumski zviždak, obični zviždak, siva muharica i šarena muharica i mnoge druge ptice. U proleće se zadržavaju samo nekoliko dana pre nego što nastave put na sever, ali u avgustu i septembru se okupljaju u velika jata na drveću oko vode.

Jezero Ada Safari nadleću ptice koje preleću sa jednog na drugi kraj Ade Ciganlije, kao što su rečni galeb, žutonogi galeb, mišar, vetruška, soko lastavičar, seoska lasta i druge. Ponekad se može videti čak i orao belorepan, ali na velikoj visini.

Jezero je poribljeno kapitalnim i retkim primercima ribe, strogo kontrolisanog kvaliteta. Podeljeno je žičanom mrežom na dva dela, čiji jedan deo površine od oko 3,2 hektara ima uređenu obalu i 30 numerisanih pecaroških mesta. Jezero je prepuno ribe, ima dosta kapitalnih primeraka.

Ada Safari je uglavnom bogata šaranom, ima dosta i cverglana, ali se mogu naći i amur, linjak i babuška.[40][37] Pecanje je moguće sa dozvolom na jedan ili više dana uz obaveznu rezervaciju. Ribolov na ovom jezeru se odvija po strogim pravilima da bi se sačuvao riblji fond.[39] Svaka riba se vraća u vodu, dok se primerci do 5 kilograma mogu otkupiti.[44] Ovo je prvo jezero u Srbiji na kome je uvedeno ribolovačko pravilo „uhvati i pusti“.[37] U više navrata na jezeru Ada Safari održavana su prvenstva u ribolovu. U blizini jezera nalazi se etno restoran, drveni vajat iz 18. veka i umetničke postavke.[50]

Na Adi Safari je 2007. godine osnovan klub ribolovaca, koji svake godine ima sve veći broj članova. Njihov cilj je omasovljavanje šaranskog ribolova u Srbiji, pružanja informacija svim ribolovcima, organizovanje raznih takmičenja, a radili su i na poribljavanju Savskog jezera.[51]

Turizam i znamenitosti[uredi | uredi izvor]

Pogled na plažu i sudijski toranj

Tokom leta poluostrvo dnevno poseti preko 100.000 posetilaca tokom radnih dana i do 300.000 posetilaca vikendom.[52][10][17][53] Ada Ciganlija je kulturno-zabavni centar Beograda, posebno u letnjem periodu. Organizuju se brojne manifestacije u kojima učestvuju najpoznatiji književnici, dramski i estradni umetnici, kulturno—umetnička društva, horovi, orkestri i amateri iz raznih oblasti umetnosti i sporta. Ugostiteljsku ponudu Ade čini više desetina restorana u rustik-stilu, splav-restorani i kućice na vodi, koje svojim sadržajem čuvaju i neguju boemsku tradiciju Beograda.[54]

Posetiocima Ade Ciganlije stoje na raspolaganju i prodavnice, prostori za piknik, kuglana, mini-golf, kočije sa konjima, turistički vozić, pedaline i sandoline, kao i eko-brod na električni pogon.[55][5]

Na početku šetališne staze Ade Ciganlije nalazi se sudijski toranj, jedno od obeležja poluostrva. Ispod tornja stacionirane su tribine, koje su ograđene i koriste se tokom održavanja takmičenja i manifestacija, a na njima može da se smesti 2000 posetilaca.[56] Uz tribine smešten je pontonski bazen, napravljen 2009. godine. Dimenzije pontonskog bazena su 25x50m, a tokom sezone na njemu se održavaju škole plivanja i vaterpola, treninzi, vaterpolo utakmice i obuka spasilaca. Pan-evropski šou Igre bez granica održavale su se u nekoliko navrata na ovom bazenu i obuhvatale su takmičenje u više disciplina. Nakon što se završi sezona kupanja, bazen se prebacuje na desnu obalu, kako bi se nesmetano odvijala ostala takmičenja na Savskom jezeru. Pored sportskih, na prostoru bazena održalo se i nekoliko muzičkih manifestacija.[56] Zbog velikog broja splavova, restorana i manifestacija, postoji veoma veliki broj posetioca na Adi Ciganliji i noću, kao i van sezone kupanja.[57]

Početkom sedamdesetih godina 20. veka počeo je da raste broj splavova na Adi Ciganliji, a danas ih postoji više od 70 na poluostrvu.[58]

Jedno od najistaknutijih znamenitosti ostrva je vodeni gejzir na Savskom jezeru, koji izbacuje vodu u visinu od 60 m, a napravljen je 1996. godine. Gejzir radi tokom cele godine osim u slučaju mraza ili posebno jakog vetra. Od 6. septembra 2010. godine postavljena je rasveta u četiri boje, a slap menja boju u zavisnosti sa koje strane duva vetar. Žuta i crvena boja na gejziru predstavljaju jugoistok i jugozapad, a plava i zelena severoistok i severozapad.[59]

Bandži džamp na Adi Ciganliji

Od 4. oktobra 2011. godine u neposrednoj blizini kružnog toka na Adi Ciganliji izgrađen je Park nauke u kome se nalaze naučno popularni eksponati. Cilj izgradnje parka je da se posetiocima kroz zabavu i igru približe naučni pojmovi i činjenice. Eksponati demonstriraju fenomene iz oblasti fizike, astronomije, matematike, geografije i psihologije opažanja.[60][61] U blizini Parka nauke i Eko parka nalazi se „Ranč Ada”.[62]

U blizini teniske hale i centralnih sportskih igrališta nalazi se piknik prostor, opremljen sa dvadeset zidanih roštilja, česmom, drvenim stolovima i klupama.[63] Poluostrvo ima veliki broj dečijih igrališta, uključujući „Eko park“ površine 300 m², izgrađen 2014. godine u saradnji JP „Ada Ciganlija“ i kompanijom „Neoplanta“. Godine 2018. izgrađeno je moderno dečije igralište u blizini piknik prostora.[64]

Adu Ciganliju opslužuju stručne spasilačke službe, lekarske ambulantne, policija i radnici komunalnih službi.[65]

U okviru poluostrva u zoni Okruglog kupatila nalazi se najviši bandži džamping centar na svetu, sa visinom krana od 55m.[66] Ada Ciganlija poseduje i Avantura park, koji je jedinstven u Srbiji i u njemu se odvijaju takmičenja u savladavanju prepreka na drveću, sačinjene od različitih platformi, visećih mostova, gelendera i drugih.[67] Ada Ciganlija poseduje i „Skitrack“ centar, koji se sastoji od pokretne skijaške staze koja uz pomoć hidraulične platforme promenjivog nagiba i podešavanja brzine rada, simulira različite uslove na terenu, od bebi ski staza (blagih i sporih) do crnih ski staza (strmih i brzih).[68]

Na oko 400 m od glavnog ulaza na Adu Ciganliju ka Savskoj terasi nalaze se otvoreni šumski tereni za pejntbol, a na njihovoj sredini su bunkeri od džakova. Postoje dva terena, a veći je dimenzija 40×60 m.[69] Jedna od glavnih turističkih atrakcija Ade Ciganlije je žičara na vodi. Na Adi Ciganliji nalazi se i akva-ski kompleks, koji je na makiškoj strani poluostrva i zauzima oko 50.000 m². Kompleks je otvoren cele godine, a sezona skijanja traje od sredine aprila do sredine oktobra.[70]

Na levoj obali Savskog jezera, kod Okruglog kupatila nalazi se veštačka stena visine 15 m, sa kapacitetom od 15 staza, izgrađena 1997. godine.[71][72] Tokom letnje sezone kupanja na Adi Ciganliji radi turistički vozić, koji se kreće oko Savskog jezera i ima 18 stajališta.[73]

Godine 2012. na Adi Ciganliji otvorena je „staza umetnika“, na kojoj je ispisan citat Mome Kapora iz romana „Ada”, objavljenog 1977. godine.[74][75] Kompanija Skajlajn Beograd napravila je odmorište za bicikle na makiškoj strani Ade Ciganlije, u julu 2019. godine.[76]

Ada — neukrotiva i nepripitomljiva, blaga i opasna, lukava i hirovita, tajanstvena i mazna, podatna, nežna, a istovremeno divlja, blaga i opasna, lukava rečna zavodnica i opsenarka.

   — Momo Kapor[77]

Naselja[uredi | uredi izvor]

Naselje Partizan

Na severnom delu poluostrva nalazi se naselje Partizan, imenovano tako zbog sedišta obližnjeg veslačkog kluba Partizan.[78] Tokom poplava 2006. godine, gradske vlasti su meštane nagovarale da se presele, jer je reka Sava dostigla rekordnu visinu od 723 cm. Zid brane, na rubu kolapsa, žurno je ojačan i uzdignut u pokušaju da se spreči katastrofa, ali čak i u tim uslovima, stanovništvo je odbilo da se preseli, tvrdeći da grad samo koristi situaciju da ih iseli. Godine 1959. predložena je izgradnja naselja, a prve kuće su izgrađene 1960. godine. Izgrađene su male vikendice površine 12 m².

Najveći deo prvobitne gradnje završen je u periodu od 1964. do 1966. godine. Budući da se obližnje jezero Ada Safari još nije adaptiralo i bilo močvarni kraj, prvobitni doseljenici, koji su bili iz viših slojeva, odlazili su, a radnici koji su migrirali iz unutrašnjosti Srbije su naseljavali naselje. Dodatni poticaj je bio priliv izbeglica tokom jugoslavenskih ratova od 1991. godine.

Kako su njihove porodice rasle, stanovnici su proširili kuće. Od 2016. godine naselje Partizan je imalo oko 1.000 stanovnika u 260 kuća na površini od 14 ha. Tokom sednice Skupštine grada Beograda u junu 2016. godine, usvojen je Plan detaljne regulacije Ade Ciganlije, po kojem bi naselje Partizan trebalo da se sruši, jer se stambeni objekti nalaze u zoni sanitarne zaštite.[79][80][81]

Na severnom delu poluostrva u blizini naselja Partizan nalazi se i umetnička kolonija slikara i vajara. Članovi kolonije bili su Zuko Džumhur, Pavle Vujisić, Moma Kapor i mnogi drugi umetnici.[80][82][83]

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Na prostoru Ade Ciganlije pronađeni su ostaci Skordiska, keltskog plemena koje je osnovalo Singidunum i Taurunum.[84][85] Arheološki nalazi alata, konjske opreme i srednjovekovnog oružja, pronađeni na Adi Ciganliji, čuvaju se u Muzeju grada Beograda i Narodnom muzeju u Beogradu i svedoče o njenoj nastanjenosti u dalekoj prošlosti.

Poreklo imena[uredi | uredi izvor]

Neki hroničari naziv Ade Ciganlije pronalaze u složenici keltskih reči singa (ostrvo) i lia (podvodno zemljište), pa se tako došlo do reči singalija od koje će u kasnijoj transkripciji nastati reč ciganlija.[5][52] Ada je kao retko prirodno bogatstvo bila zapažena još kod Karađorđa Petrovića i kneza Miloša Obrenovića, pa je 1821. proglašena „beglukom“ odnosno državnim dobrom. Neki veruju da reč ciganlija ima poreklo od Cigana, koji su živeli na tadašnjem ostrvu sve do Austrijskog preuzimanja Beograda.[86][87][88] Italijanski naziv za tadašnje ostrvo je Isola degli Zingari, a prvi put se taj naziv pominje 1688. godine.[89] Kartograf Vićenco Koroneli iz Venecije ucrtao je dva ostrva na reci Savi, ispod Beograda i upisao italijanski naziv Isola degli Zingari na mapi današnje Ade Ciganlije. Đakomo Kasteli da Vinjola, kartograf vojvode od Mantova sačinio je kartu koja je štampana u Rimu i objavljena 1689. godine uz odobrenje Vatikana i na njoj Ada Ciganlija nosi ime Isola degli Zingari.

Nemački naziv za Adu Ciganliju je Zigeuner-Insel i ona se na kartama i u spisima tako pominje prvi put 1714. godine.[90] Izvorni toponim je mogao biti singalia, preuzet od reči Singidunum.[91] Tokom Drugog svetskog rata ostrvo je nazvano Srpska ada.[92][93]

Nemački i italijanski crtači geografskih karata su pogrešno upisali ime ostrva Ada Ciganlija, kao Zigeuner Insel i Isola degli Zingari, što u prevodu znači Cigansko ostrvo.[94][95]

1688—1914[uredi | uredi izvor]

Istorijska mapa Beograda iz 19. veka. Ada Ciganlija obeležena je pod imenom Gr. Zigeunerinsel

Jedan od najstarijih zapisa ratova na Adi Ciganliji potiče iz 1688. godine, kada je na ostrvu teško ranjen princ Eugen Savojski, tokom sukoba turske i austrijske vojske. Tokom 1788. godine na ostrvu se nalazio glavni logor austrijske vojske, u čijim redovima su se protiv Turaka borile i posebne srpske jedinice „frajkori”.[52]

Područje Ostružnice, u blizini južnog vrha Ade Ciganlije, bila je lokacija Dugog mosta, prvog stalnog mosta u istoriji Beograda. Kako je suprotna, sremska strana preko reke Save bila ogromna močvara u to doba (danas Novi Beograd), most se nije zaustavio na obali, već je nastavio da se proteže duž močvare.[96] Zbog toga su ga ljudi zvali i Most preko močvare. Most su izgradili Austrijanci kako bi osvojili Beograd od Osmanlija tokom opsade Beograda 1688. godine. Prema zapisima, iskusni beogradski majstor Đorđević u samo jednom mesecu, uz pomoć svojih 400 radnika, izgradio je Dugi most, koristeći 2000 stabala, 1100 stubova, 15500 snopova kolja i 12000 palisadnih oblica. Odmah pored njega, malo bliže Adi Ciganliji, Austrijanci su sagradili još jedan, klasični pontonski most, koji se naslonio na Dugi most.[97]

Romsko naselje koje je postojalo na Adi Ciganliji u 17. i 18. veku, premešteno je sa ostrva na desnu obalu Save, na ušće Topčiderke, pre austrijske okupacije Beograda od 1717. do 1739. godine. ili tokom borbi od 1716. do 1718. godine. Jedna karta iz austrijskog perioda pokazuje romsko naselje sa 24 kuće na ušću Topčiderke. Mape takođe pokazuju da je naselje postojalo tokom sledeće austrijske okupacije od 1788. do 1791. godine.[98][99][93]

Kada je u 18. veku austrijska vojska napala Beograd, Osmanlije su proterale srpsko stanovništvo iz grada, koje se privremeno naselilo na Adi Ciganliji. Kada su Beograd oslobodili srpski pobunjenici u Prvom srpskom ustanku, vođa ustanka, Karađorđe Petrović, 7. aprila 1809. godine dao je na poklon ostrvo Mladenu Milovanoviću, prvom gradskom poglavaru.[52][100] Tokom 1809. godine na Adi Ciganliji, ruski diplomata, šef ruske misije u Srbiji (1808—1813) i član Državnog saveta Ruske Imperije Konstantin Rodofinikin, priredio je narodno veselje za ustanike, na Adi Ciganliji.[101] Rodofinikin je kasnije kritikovan jer je za proslavu odabrao neuređeno i nenaseljeno ostrvo.

Nakon sloma Prvog srpskog ustanka, Mladen Milovanović je izbegao iz Karađorđeve Srbije, a Turci su se vratili u Beogradu i poništili sve donete propise, kao i one o podeli imanja.[10]

Beograd je sklopio ugovor 30. marta 1854. godine sa Samom i Mamutom Ejupovićem na korišćenje Ade Ciganlije u periodu od godinu i osam meseci, za zakupninu od 481 talira godišnje. Ejupovići su mogli da na ostrvu vrše kosidbu i vode stoku na ispašu, kao i da seku drveće, ali samo u određenoj meri.

Smatra se da je Ada Ciganlija bila obuhvaćena urbanističkim planom Emilijana Josimovića iz 1867. godine, po kojem je Beograd trebalo da bude opasan vencima parkova duž obala Save i Dunava.

Godine 1908. Ada Ciganlija bila je u centru pažnje kada je na njoj održan skup Udruženja srpskih novinara, na čelu sa Branislavom Nušićem. Novinarski bal priređen je na ostrvu kako bi se skupio novac za penzioni fond za stare i onemoćale novinare. Tada je na ostrvu napravljeno šetalište, šatre, kafane, a postavljena su i nadleštva Uprave novinarskog sabora, pošta sa telegrafom i telefonom i Komesarijat saborske policije. U šatrama su se nalazili dućani koji su prodavali novine, duvan, igračke za decu i slatkiše, kao i mlekarski paviljon koji je u ponudi imao sve mlečne proizvode. Novinarski bal počeo je 30. maja 1908. godine, a trajao je do 1. juna iste godine.[101] Goste su od „Gospodarske mehane” do ostrva prevozili čamci i dve lađe „Arad” i „Morava”, sa kojih je puštana vojna muzika.[102] Tokom skupa održana su takmičenja u plivanju, veslanju i ribolovu, a u tom periodu izlazio je „Vodeni cvet”, list novinarskog udruženja koji je uređivao Branislav Nušić, koji je ujedno tako nazvao i ostrvo, zbog njene lepote.[52][103] Novinarski sabor više puta je održavan na Adi Ciganliji, sve do početka Prvog svetskog rata. U periodu od 1. do 7. juna 1908. godine Udruženje novinara Srbije organizovalo je kulturno—zabavno priredbu „Trojički sabor”.[104]

Na ostrvu je 1911. godine snimljen prvi srpski igrani film Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa, koji je režirao Čiča Ilija Stanojević, a scenario pisao Ćira Manok.[105][106]

Prvi svetski rat i nakon toga[uredi | uredi izvor]

Na Adi Ciganliji su tokom Prvog svetskog rata vođene žestoke borbe srpske i austrougarske vojske koja je preko Save nadirala ka Beogradu.

Srpska vojska na Adi Ciganliji tokom Prvog svetskog rata

Kada je Austrougarska objavila rat Kraljevini Srbiji i tako pokrenula Prvi svetski rat, srpske snage su se raširile po ostrvu Ada Ciganlija kako bi sprečile Austrijance da ga koriste kao polaznu tačku za ulazak u Srbiju. Usledile su dve velike bitke, 22–24. septembra 1914. i septembra 1915. godine. U nastojanju da iskoristi povlačenje srpske vojske iz Srema u septembru 1914. godine, austrougarski poručnik i general Kasimir von Lutgendorf odlučio je da napadne Srbiju preko Save (Ciganlije i Međice), nakon čega je usledila operacija iskrcavanja na srpskoj strani reke, osvajanje naselja Banovo Brdo i Topčider, a zatim, zapadnim putem, ulaska u centar Beograda. Napad je počeo 22. septembra 1914. godine kada je prva grupa austrougarske vojske pokušala da se iskrca na južni vrh Ade Ciganlije.[107] Lokacija je branjena iz bunkera, preko reke u makiškoj šumi.[108] Pod jakom vatrom, Austrijanci su se iskrcali na sever, u oblast koju Srbi nisu ni branili jer je to bila ravničarska močvara i smatralo se da se Austrijanci tamo neće iskrcati. Tako su Austrijanci uspešno došli na ostrvo bez mnogo otpora. Major Dobrivoje Mojsilović, vršilac dužnosti komandanta Adine odbrane, pokušao je da prisili Austrijance da se povuku preko reke. U borbu je poslat srpski rezervni sastav, a major Mojsilović, koji je ranjen, zamenjen je majorom Svetomirom Đukićem. Nakon nekoliko borbi, vojske su se sukobile „prsa u prsa”, a Srbi su proterali Austrijance na severni vrh Ade Ciganlije. Za to vreme, iza srpskih leđa, austrougarska vojska je iskrcala još vojnika iz pravca Ade Međice, tako da su srpske snage završile opkoljene.[109] Uspeli su da pobegnu, ali su do tada bili napadnuti od strane novih austrijskih snaga. Srbi su se povukli na najistočniji deo ostrva i tu napravili rovove. Austrijanci su se nakon toga približili rovovima srpske vojske, ali su se ipak na kraju povukli.[110]

Kako je austrijska vojska imala problema sa invazijom na zapadnu Srbiju i napadom na Šabac, austrougarski general pešadije Alfred Kraus zatražio je od komandanta snaga za celi Balkan, Oskara Poćoreka da mu pošalje dva puka Kasimira von Lutgendorfa. Poćorek se nije samo složio, već je naredio Lutgendorfu da preusmeri sve snage u Šabac. Austrougarska vojska se povukla 24. septembra 1914. godine, a srpska vojska ih je pratila kako bi bili sigurni da to nije još jedan trik.[111][93] Srbi su izgubili jednog oficira i 17 vojnika, dok je austrougarska vojska izgubila 4 oficira i 310 vojnika.[112][113]

Na ostrvu je naredne godine bilo bitaka, sa dugim mirnim periodima između, pre nego što se nemačka vojska umešala i počela da bez prestanka dejstvuje po ostrvu, krajem septembra 1915. godine, kada su se Srbi povukli sa ostrva. Srpski gubici su bili teški, pretvarajući Adu Ciganliju u otvoreno groblje, koja je tada nazvana „Ostrvo smrti”.[114][99]

Na severnom špicu tadašnjeg ostrva sahranjeni su Srbislav Nikanić i Dragan Đurđević, srpski ratnici izviđači, koji su bili među prvim poginulim vojnicima, 24. decembra 1914. godine.

Na Adi Ciganliji izgrađen je zatvor, 1920. godine kao deo Okružnog suda u Beogradu, za „teže zatvorenike”. Nalazio se na samom početku ostrva, blizu današnje zgrade Uprave Ade Ciganlije i restorana „Jezero”. Vremenom su „teži zatvorenici” sve češće postajali politički zatvorenici koji su ovde bili zatvarani, uglavnom komunisti i pripadnici drugih ilegalnih organizacija. Nakon uvođenja Šestojanuarske diktature, 1929. godine i formiranja Državnog suda za zaštitu države zatvor na Adi Ciganliji je postao istražni zatvor ovog suda. U njemu su boravili optuženi kojima se sudilo pred ovim sudom, najčešće pripadnicima ilegalne Komunističke partije Jugoslavije, stranim špijunima ili nekim drugim ilegalnim organizacijama i udruženjima. Ovu namenu zatvor je zadržao sve do 1941. godine.[115][116]

Uslovi u ovom zatvoru su bili teški, slični poput onih u zloglasnoj „Glavnjači”. Sve do tridesetih godina 20. veka oko zatvorskih zgrada nije postojao zid, pa su zatvorenici morali da se kreću okovani lancima. U dvorištu zatvora su se nalazila vešala, koja su služila za pogubljenja.

Tokom međuratnog perioda, Ada Ciganlija nije bila najpopularnija rekreativna zona, jer je glavna plaža Beograda bila preko njegovog severnog vrha, u delu Gospodarske Mehane u naselju Senjak. Ada Ciganlija je u ovom periodu bila mesto gde su se priređivale izletničke ture, a mnogo Beograđani bili su zainteresovani za kupanje, pa je tako Uprava grada Beograda uoči leta 1930. godine propisala kostime za kupanje, a plaža je bila podeljena na mušku i žensku. Tokom tridesetih godina 20. veka, omiljena plaža Beograđana na Adi Ciganliji bila je na mestu gde se sada nalazi pilon Mosta na Adi. U tom periodu, kupališta su većinom bila u privatnom vlasništvu poput „Kupališta Trninić” kod „Šest topola” na mestu današnjeg Beogradskog sajma i kupalište „Bob kluba”, gde su se kupali uglavnom bogatiji sugrađani.[117]

Dom Veslačkog kluba "Beograd" je većim delom izgrađen 1935.[118] Godine 1936. gradska vlast je usvojila novi generalni urbanistički plan koji je Adu projektovao kao sportsko ostrvo.[114]

Prvi sportski čamac na reci Savi provozao je Aleksandar Radivojević, koji je na Adi Ciganliji na svom čamcu ugradio motor, 1938. godine i tako ušao u legendu motonautičkog sporta.[119][103]

Između dva svetska rata, Državna rečna plovidba Kraljevine Jugoslavije imala je svoje plovne radionice na Adi Ciganliji.[120]

Ministarstvo saobraćaja je 1938. odobrilo kredit za pregrađivanje uzvodnog dela rukavca između Ade i Čukarice radi dobijanja zimovnika; tada je planirano i da se Međica spoji sa Adom.[121] Te godine u junu je sproveden i električni kabl, preko dva stuba visoka 40 metara i udaljena preko 200, blizu ušća Topčiderke.[122]

Drugi svetski rat i nakon toga[uredi | uredi izvor]

Spomen-obeležje zatvoru na Adi Ciganliji iz 1970. godine, autora Milorada Tepavca

Za vreme Drugog svetskog rata, Ada Ciganlija bila je baza za prebacivanje u partizanske odrede u Sremu.

Pavle Jakšić, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik JNA, jedan od osnivača Instituta za fiziku i narodni heroj Jugoslavije u svojim memoarima zapisao je da je u periodu posle Drugog svetskog rata, Ada Ciganlija bila omiljena plaža političkih i vojnih rukovodilaca.[123]

Nakon Drugog svetskog rata, zatvor na Adi Ciganliji bio je korišćen za potrebe Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA) za Srbiju i ponovo je bio korišćen za političke zatvorenike. Prema nekim tvrdnjama, upravo u dvorištu ovog zatvora je 17. jula 1946. godine streljan Draža Mihailović, vođa Ravnogorskog pokreta i JVuO, mada ova tvrdnja još uvek nije zvanično potvrđena. Kasnije su ovde bili zatvarani i drugi politički zatvorenici.[124][93]

Zatvor je postojao sve do 1954. godine kada je zatvoren. Zgrada zatvora je srušena 1956. godine, jer se već naredne 1957. počelo sa uređenjem ovog prostora za potrebe izletišta i kupališta.[125] Zatvor je u to vreme nazivan „Mali srpski Alkatraz”, a među zatvorenicima bili su Milovan Đilas, Moše Pijade, Borislav Pekić i mnogi drugi.[106][99]

Godine 1957. gradska vlast je odlučila da uredi tada zapuštenu Adu Ciganliju. Plaža se postepeno produžavala kako su rastinje i drveće rezani i, pod strogom kontrolom stručnjaka Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.[106] Radovi na transformaciji počeli su 1960. godine.[126] Do septembra 1961. urađen je nasip sa spoljašnje strane ostrva, koji je bio dugačak 6 km, 8 m širok i sprečavao je Savu da poplavi ostrvo svakog proleća, kao što je to bio slučaj prethodnih godina. Već u to vreme, Ada Ciganlija je bila najveće i najposećenije kupalište i izletište u Beogradu.[127] Milan Pećinar, inženjer i član Srpske akademije nauka i umetnosti predložio je dvojno rešenje za Adu Ciganliju, da ista postane izvor pitke vode i sportsko—rekreativni centar. Njegov plan je sproveden 1967. godine kada je Ada Ciganlija povezana sa kopnom, na severnom i južnom kraku, kao i sa Savskim jezerom i taložnikom.[106] Podzemni cevovod je izgrađen 1969. godine i preko njega je voda iz reke išla u novoformirano jezero. Voda se prečišćavala u taložniku, a zatim dalje išla u jezero i do glavnog vodovoda Beograda u Makišu.[126][99]

Godine 1947. na Adi Ciganliji, iza veslačkog kluba Crvena zvezda izgrađen je javni bazen poznat kao „Severni bazen”. Brzo je postao veoma popularan jer je u to vreme bio jedan od retkih takvih mesta u Beogradu, a mnogi plivači su se pripremali za Olimpijske igre u njemu.[128] Jugoslovenska narodna armija osnovala je vaterpolo klub Partizan na Adi Ciganliji, a za potrebe kluba napravljen je bazen, 1956. godine. Tokom pedesetih godina 20. veka osnovano je i nekoliko motonautičkih klubova, koji su 1958. godine spojeni u motonautički klub „Beograd”.

Pre izgradnje kopnenog prelaza do Ade Ciganlije se dolazilo čamcima ili pontonskim mostom.[129] Od 1957. godine Ada Ciganlija se planski uređuje, a njeni prvi neimari bili su omladinci, učesnici radnih akcija. Oko 50.000 omladinaca učestvovalo je u čišćenju ostrva, izgradnji nasipa dužine oko 1250 metara i poravnavanju močvarnog dela ostrva.[103] Tokom 1957. godine osnovana je Direkcija za održavanje Ade Ciganlije, a izgradnjom nasipa 1967. godine, ona je postala poluostrvo.[103]

1970—2010[uredi | uredi izvor]

Tokom sedamdesetih godina 20. veka Ada Ciganlija je bila potpuno osiromašena, zarasla u šiblje, Savskom jezeru je pretilo zagađenje, a vrbe i topole stradale su od suše i bespravne seče.[103]

Ada Ciganlija se prvi put 1973. godine našla na turističkoj razglednici, pored Kalemegdana, spomenika Pobednik i Skadarlije.[103]

Parking prostor na Adi Ciganliji u upotrebi je od 1975. godine i sezonskog je karaktera.[130]

Prva izviđačka smotra nakon Drugog svetskog rata na Adi Ciganliji, odnosno 8. smotra izviđača Jugoslavije i poslednja smotra bivše SFRJ održana je u periodu od 30. juna do 9. jula 1987. godine, a njoj je prisustvovalo više od 12000 učesnika.[131][132]

Intenzivna ulaganja u Adu Ciganliju počela su 2002. godine kada je istoimeno društveno preduzeće imovinu prenelo u vlasništvo Beograda, koji je finansirao izgradnju infrastrukture na makiškoj strani jezera i rekonstruisao postojeću na novobeogradskoj strani jezera. U ovom periodu sređeno je kupalište, renovirani su tuševi i javna kupatila, a izgrađeni novi sportski tereni i uvedeni atraktivni sadržaji poput skijanja na vodi i betonirane pešačke staze.[133]

Tokom leta 2007. godine završeni su kompletni radovi na nasipu Ade Ciganlije, koji su zajednički finansirali država i grad. Pored radova na nasipu rekonstruisana je elektroenergetska mreža i izgrađena vodovodna mreža. Istaknuto je da je Grad Beograd od 2002. do 2007. godine uložio više od 10 miliona evra u Adu Ciganliju. U septembru 2007. godine završeno je podizanje i proširenje nasipa na celokupnom području Ade Ciganlije, nakon čega je proširen i parking.

Od 2007. godine takođe je na makiškoj obali napravljeno klizalište, a do kraja avgusta na poluostrvu napravljena je tzv. Holmerova trim-staza, za koju je Grad Beograd izdvojio deset miliona dinara.[134] U aprilu 2008. godine napravljeno je parkiralište na dva nivoa tipa „fast park”, na Adi Ciganliji sa više od 1600 mesta.[130] Krajem oktobra 2008. godine završena je izgradnja parka za venčanja na Adi Ciganliji, koji se nalazi pored terena za golf i prvi je tip ovog parka u Srbiji.[135] Tokom 2009. godine otvoren je Trim park na Adi Ciganliji i prvi dečji eko park u Srbiji na površini 300 kvadrata.[136][137]

Živi svet[uredi | uredi izvor]

Stabla američkog jasena na Adi Ciganliji

Ada Ciganlija je nesumnjivo jedan od centralnih ekoloških punktova, jer zahvaljujući blagotvornoj kombinaciji uticaja vodenih površina i šumskih kompleksa ima neobično specifičnu mikroklimu, koja se odlikuje povećanom vlažnošću vazduha i nešto nižim letnjim dnevnim temperaturama u odnosu na ostale delove Beograda. Stanište šuma na Adi Ciganliji pripada ceno-ekološkoj grupi šuma bele vrbe i topola (Salicion albae) na nerazvijenim semi-glejnim zemljištima. Na Adi su i izdvojene sledeće šumske zajednice: zajednica crne jove, zajednica šaševa i bele vrbe, zajednica poljskog jasena i dremovca, zajednica lužnjaka i poljskog jasena, zajednica bademaste vrbe, zajednica bele vrbe, zajednica topola i bele vrbe, zajednica crne topole, zajednica bele i crne topole, zajednica poljskog jasena i veza, zajednica bele topole, zajednica lužnjaka i topola, zajednica lužnjaka i bele topole, zajednica lužnjaka i đurđevka i zajednica lužnjaka i graba. Prisutna je i livadska vegetacija.[138][139] Šumoviti predeli ostrva do 2010. godine činili su 1,79 km2.[140]

Sredinom 20. veka vegetacija Ade Ciganlije je bitno obogaćena sadnjom američke topole i zelenog jasena.[65] Najdivljiji delovi prekriveni su nekultivisanom vegetacijom, što otežava prolaz, ali i podstiče istraživačku strast i avanturistički duh poluostrva. Ada Ciganlija obiluje životinjskim svetom, pri čemu su najbrojnije zajednice ptica, posebno ugroženih malih vranaca, te divljih pataka i galebova, ali i fazana i prepelica. Ada Ciganlija je takođe jedno od retkih „gradskih“ mesta gde još uvek u prirodi možete videti srnu ili zeca. Za ljubitelje ribolova, na poluostrvu nalazi se Ada Safari.[65]

U periodu od jula do decembra 2013. godine posađene su 163 sadnice poljskog jasena, na površini od 0,40 ha u turističko—rekreativnom delu Ade Ciganlije.[139][141]

Mali vranac, zaštićena vrsta koja nastanjuje Adu Ciganliju

Na Adi Ciganliji sreću se i ugrožene vrste ptica, među kojima je posebno značajan mali vranac koji zimske noći provodi po vrbacima na donjem špicu Ade. Sa isušivanjem Pančevačkog rita ova vrsta je praktično izumrla u okolini Beograda, da bi se tek pola veka kasnije vratila.[142] U kategorizaciji vrsta evropskih potreba zaštite (SPEC) svrstava se u prvu grupu – u globalno ugrožene vrste sa nepovoljnim statusom zaštite u Evropi. U Srbiji je zaštićen kao prirodna retkost, a Uredba o prirodnim retkostima zabranjuje narušavanje njihovih staništa.[143]

Ada Ciganlija ima jedinstven ekosistem, stvarajući oazu u urbanom području. Većina poluostrva je pošumljena. Prvobitnu, gustu listopadnu šumu čine uglavnom hrastovi, brestovi, breze i vrbe.[17] Većina šuma na ostrvu je zaštićena, uključujući čitav centralni, severni i zapadni deo. Ovi delovi poluostrva su potpuno divlji sa neobrađenom vegetacijom i imaju veoma malo ili nimalo ljudskog prisustva, što Adu Ciganliju čini jedinstvenom u poređenju sa drugim evropskim gradskim ostrvima i poluostrvima.[10]

Deo centralnog šumovitog kompleksa Ade proglašen je zaštićenim staništem Gljive na Adi Ciganliji. Njeno područje rasta od 21,25 ha svrstano je u III kategoriju, kao zaštićeno stanište lokalnog značaja.[8] Na Adi Ciganliji popisano je 250 vrsta gljiva, od kojih su mnoge na listama retkih u Srbiji i na Balkanskom poluostrvu. Ada Ciganlija jedino je stanište gljive Myriostoma u Srbiji, koja je strogo zaštićena, a prostor koji nastanjuje proglašen je spomenikom prirode. Pored gljive Myriostoma, status stroge zaštite na Adi Ciganliji imaju i gljive Geastrum melanocephalum i Rhodotus palmatus.[144][145][146][147]
Neke od vrsta gljiva popisanih na Adi Ciganliji su: Agaricus arvensis, Agaricus bitorquis, Agrocybe dura, Boblitius vitellinus, Bovista plumbea, Calocera comea, Climacodon septentrionalis, Dacrymysec stillatus, Entoloma ameides, Funalia trogii, Geastrum sessile, Helvella elastica bull., Inonotus hispidus, Kavinia himantia, Laccaria laccata i Lepista nuda.[144]

Pored brojnih vodozemaca i insekata, Adu Ciganliju nastanjuje i nekoliko vrsta sisara, koji su opstali, uprkos pretvaranju ostrva u poluostrvo u urbanom području. Na poluostrvu žive lisice, zečevi i srne.[10] Na Adi Ciganliji je od 2006. godine u ekosistem uvedena nova populacija od 60 zečeva i 100 fazana.[9]

Ptice popisane na poluostrvu uključuju vivke, patke gluvare, prepelice i fazane. Ptice koje nastanjuju Adu Ciganliju tokom gnežđenja uključuju vrste kao što su velika senica, plava senica, dugorepa senica, brgljez, zelena žuna, veliki detlić, zlatna vuga, crnokapa grmuša, slavuj, zeba, siva vrana, svraka, vrabac golub grivnaš, domaći golub, bela pliska i seoska lasta.[8]

Prema eBird, onlajn bazi podataka o posmatranju ptica, na području Ade Ciganlije do jula 2020. godine, uključujući Savsko jezero i njegovu okolinu, popisano je 77 vrsta ptica i 11 drugih taksona.[148]

Ada Ciganlija je takođe zimovalište za neke ugrožene ptice selice, od kojih je najzastupljeniji mali vranac koji zime provodi u velikom broju u Beogradu. Mali vranci su naseljavali močvaru Pančevačkog rita, severno od Beograda, početkom 20. veka, ali nakon što je to područje isušeno i urbanizovano, nestali su.[142] Nekoliko stotina ptica početkom devedesetih godina 20. veka počelo je da provodi zime na Malom ratnom ostrvu, na Dunavu. Kada je njihov broj premašio 1000, preselili su se na nove lokacije, prostor iza Beogradskog sajma uz reku Savu, na severni deo Ade Ciganlije i na Adu Međicu.[142] Njihov se broj svake godine povećavao, na 6750 tokom 2007/08. godine, ali se od tada on smanjuje, a 2015. godine ih je bilo 3850 što je još uvek 5,4% evropske i 2% svetske populacije malih vranaca.[149] Postojala je zabrinutost da bi izgradnja Mosta na Adi poremetila stanište, ali ptice su ipak ostale na ovom području. Dve godine po početku izgradnje mosta, Liga za ornitološku akciju Srbije, uz pomoć Agencije SAD za međunarodni razvoj, uspela je da se izbori za to da mali vranac i pored izgradnje mosta, ne napusti svoje stanište.[150][9][151] Stanište malog vranca na poluostrvu je zakonom zaštićeno 2008. godine.[152][153][154][9]

Na poluostrvu je popisano 450 vrsta biljaka, 94 vrste insekata i 250 vrsta gljiva.[8]

Sport[uredi | uredi izvor]

Na jezeru je održano stotine državnih, evropskih i svetskih prvenstava u sportovima na vodi. Ada Ciganlija je najveći sportski i rekreativni centar u Beogradu, na čijem se prostoru nalazi više od 50 sportskih igrališta (rukomet, fudbal, tenis, košarka, bejzbol, američki fudbal, ragbi, golf, odbojka na pesku…), adrenalinske aktivnosti (bandži džamp, avantura park, zip lajn, pejntbol, akva ski, traka za skijanje, ronjenje..), velsnes programi (holistički centar, fitnes i spa sadržaji), rekreativne aktivnosti (trim park, trim staze, biciklizam, vožnja rolera, mini golf, vežbanje joge…).[155] Na Adi Ciganliji moguće je iznajmljivanje pedaline, a postoji i veliki broj dečijih igrališta.[64][31]

Na Adi Ciganliji održan je prvi Beogradski triatlon, ujedno i prvi održani triatlon u Srbiji.[156]

Krajem 2015. godine Fudbalski savez Beograda potpisao je ugovor sa JP „Ada Ciganlija“ o korišćenju fudbalskog kompleksa na Adi Ciganliji. Od 2016. godine, Fudbalski savez Beograda raspolaže sa dva fudbalska terena, kao i sa terenom za mali fudbal. Sportski tereni na Adi Ciganliji imaju uslove za razvoj amaterskog fudbala, a na njima se odvijaju i treninzi beogradskih sudija. Na levoj obali Savskog jezera nalaze se četiri igrališta za mali fudbal.[157]

Na poluostrvu se nalaze četiri košarkaška igrališta nestandardnih dimenzija, stacionirana između fudbalskog kompleksa i golf kluba „Beograd”, kao i sedam košarkaških igrališta standardnih dimenzija koja se nalaze između fudbalskog kompleksa i teniske hale. Tokom akcije kompanije Mocart „Sto terena za jednu igru“, na Adi Ciganliji su 2018. godine obnovljena dva betonska košarkaška igrališta, na kojima je stavljena specijalna podloga, koševi na profesionalnim konstrukcijama, kliritne table i zglobni obručevi.[158] Tokom 2018. godine JP „Ada Ciganlija“ postavila je novu podlogu i košarkaške konstrukcije na još dva košarkaška igrališta.[159]

U neposrednoj blizini zgrade Hladno kupatilo nalazi se stadion za odbojku na pesku, sa dva ograđena odbojkaška igrališta, a pored njih nekoliko ugostiteljskih objekata koji takođe poseduju igrališta za odbojku na pesku. U sklopu centralnih sportskih igrališta, na levoj obali Savskog jezera, nalazi se šest odbojkaških igrališta, koja su dostupna svim posetiocima. Tokom 2018. godine JP „Ada Ciganlija“ postavila je novu podlogu na dva betonska odbojkaška igrališta.[160] U blizini igrališta za odbojku na pesku, nalazi se bejzbol igralište, na kome se održavaju takmičenja različitog karaktera.[161]

Na Adi Ciganliji nalaze se teniski kompleksi koji su okruženi piknik prostorom, otvorenim sportskim igralištima i biciklističkom stazom. Ukupno postoji pet otvorenih teniskih terena i teniska hala, koja je otvorena 2010. godine, a prostire se na 1000 m².[162] Pored teniskog kompleksa, na Adi Ciganliji se nalazi i nacionalni badminton centar, sa pet profesionalnih terena.[163]

Vožnja skuterima na Adi Ciganliji

Na Adi Ciganliji je i sedište Kajakaškog saveza Srbije, gde je do sada održano pet svetskih prvenstva i nekoliko evropskih u kajaku i kanuu.[164] Na Savskom jezeru takođe, jedan od najistaknutijih sportova je veslanje, gde je 1932. godine održano Evropsko prvenstvo u veslanju, koje je otvorio kralj Aleksandar Karađorđević.[165] Pod pokroviteljstvom kraljice Marija Karađorđević, 1936. godine osnovan je veslački klub „Beograd”.

Akademski jedriličarski klub „Beograd”, ujedno najstariji beogradski jedriličarski klub osnovan je 1934. godine na Adi Ciganliji.[166][167]

Ada Ciganlija danas je sedište Veslačkog saveza Srbije, i vaterpolo klubova Grafičar, Partizan i Crvena zvezda.[168][169]

U neposrednoj blizni zgrade Hladno kupatilo nalazi se igralište standardnih dimenzija za ragbi na kome se održava veliki broj takmičenja, kao i treninzi beogradskog ragbi kluba „Crvena zvezda“ i kluba američkog fudbala Vukovi Beograd.[170] Stadion na Adi Ciganliji koristi i FK Šećeranac Ada.[171]

Na poluostrvu smešten je i golf kompleks koji se prostire na 16 ha, a teren ima 9 polja, koja zadovoljavaju stroge svetske standarde. Tu se nalazi i golf klub „Beograd”, kao i Golf asocijacija Srbije.[172][173]

Na Adi Ciganliji postoji mogućnost iznajmljivanja bicikla i rolera, za vožnju na stazi oko Savskog jezera, koja je dugačka 11,2 km.[174][175]

Sportski ribolov takođe je jedan od popularnijih sportova na Adi Ciganliji i odvija se na čitavoj teritoriji Savskog jezera, osim u vreme održavanja takmičenja u sportovima na vodi i kupališne sezone, kada ribolovci pecaju u ograđenom delu. U okviru poluostrva nalazi se i jezero Ada Safari koje je takođe namenjeno za sportski ribolov.[176]

Veslači na Savskom jezeru

Na oko sto metara od kružnog toka na Adi Ciganliji nalazi se trim park, izgrađen je 2009. godine i prostire se na 1200 m². Okružuje ga jasenova šuma i trim staza, a u okviru parka nalazi se 24 sprave za vežbanje. Može se koristiti tokom cele godine, a od 2016. godine u okviru parka postavljeno je osvetljenje.[177] Na Adi Ciganliji postoji i igralište za mini golf.[178]

Na poluostrvu postoji nekoliko staza, uključujući Holmerovu trim stazu, koja je stacionirana u neposrednoj blizini trim parka, između Ade Safari i reke Save na površini od 5,5 ha.[179] Staza je obložena debelim slojem piljevine i peska. Pored Holmerove i staze oko Savskog jezera, na Adi Ciganliji postoji i biciklistička staza, kao i staza oko golf kluba.[180]

Tokom 2018. godine na Adi Ciganliji održano je Svetsko prvenstvo u plivanju perajima i brzinskom ronjenju, Svetsko prvenstvo u veslanju, Svetsko prvenstvo u disciplini šaran, Evropsko prvenstvo u kajaku i kanuu i mnoga druga takmičenja.[181][182][183][184]

Na desnoj obali Savskoj jezera nalazi se ronilački centar Sdt „Svet ronjenja“, osnovan 2008. godine.[185]

Godine 2010. na Adi Ciganliji otvoren je Centar za osobe sa invaliditetom, a 2012. napravljen je joga park, u kome se u saradnji sa Joga savezom Srbije održavaju časovi joge.[186][187]

Kultura i festivali[uredi | uredi izvor]

Na prostoru poluostrva godišnje se organizuje više od 300 festivala i promocija različitog tipa. Jedan od najposećenijih događaja je Fly tag koji organizuje kompanija Red bul, a koji se od 2013. godine održava na Adi Ciganliji.[188][189] Najposećeniji muzički festival na poluostrvu je Bir garden koji se održava od 2015. godine, na početku makiške strane poluostrva.

Kamene skulpture na ulazu na poluostrvo, jedan od simbola Ade Ciganlije, delo vajara Ratka Vulanovića.

Manifestaciju poseti više od 100.000 ljudi, a ona se održava tokom leta svake godine, uz podršku Grada Beograda, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, Turističke organizacije Beograda i JP „Ada Ciganlija”. Festival je prve godine za 34 dana trajanja posetilo više od 100.000 ljudi, a za to vreme održano je 70 muzičkih koncerata.[190] Muzički festival Rockaway Lake održan je 26 i 27. juna 2015. godine na sportskim terenima Ade Ciganlije.[191] Plivanje za Časni krst održava se dugi niz godina tradicionalno na Savskom jezeru.[192]

Pored velikog broja muzičkih i kulturnih, na Adi Ciganliji se održavaju i manifestacije humanitarnog tipa.

U periodu od 1986. do 2001. godine redakcija Radio-televizije Beograd emitovala je muzičku emisiju „Leto na Adi”, koja se održavala u letnjem periodu, a u njoj su nastupali Lepa Brena, Nada Topčagić, Džej Ramadanovski, Ksenija Pajčin, Svetlana Ražnatović i mnogi drugi muzičari.[193]

Kao podsetnik na vreme nastanka Ade Ciganlije, na beogradskom izletištu je 2010. godine puštena u rad i obnovljena Spomen česma Omladinskih radnih akcija.[194] Godine 2011. na Savskom nasipu kod „Kupatila Beograd“ postavljen je stajaći akt devojke visok četiri metra, urađen prema crtežu Mome Kapora, zaljubljenika u Adu Ciganliju. Skulptura je nazvana „Dafne“ i predstavlja mesto okupljanja umetnika, kao i mesto održavanja kulturnih događaja poput festivala Momin krug, koji organizuje nevladina organizacija Zadužbina Momčilo Momo Kapor.[195][196][197]

Na samom početku Ade Ciganlije, u blizini restorana „Jezero” 1970. godine postavljeno je spomen obeležje, rad vajara Milorada Tepavca koje čuva sećanje na političke zatvorenike zatvarane u ovom zatvoru u periodu od 1920. do 1941. godine.[198] Gornji deo spomenika predstavlja simbolički svet sa pet latica unutar koga se formira nepravilna zvezda petokraka. Sa jedne strane spomenika nalazi se ploča sa natpisom — na ovom mestu od 1920. godine nalazio se zatvor Državnog suda za zaštitu države isključivo za političke zatvorenike, sa druge strane spomenika stoji ploča sa stihovima književnika Ljubomira Simovićaiz tamnice bez prozora videli smo kako dolaze lađe, čuli sunce koje ne zalazi.

Na prilazu jezeru se nalazi kolekcija kamenih skulptura, koja privlači dosta pažnje kod turista. Formacija se zove „Kameni grad“ i delo je vajara Ratka Vulanovića.[199][200] Na poluostrvu nalazi se i skulptura Vrapcu i skulptura Šarana, kod Ade Safari.[50]

Ada Ciganlija je decenijama bila popularna među usamljenicima, ribarima i umetnicima, među kojima je bio i srpski glumac Pavle Vujisić. Nakon njegove smrti 1988. godine, predloženo je da se po njemu nazove pristupni put do Ade Ciganlije, ali je kasnije po njemu nazvana druga ulica u tada novom naselju Altina u Zemunu. Drugi poznati boemi koji su povremeno boravili na Adi Ciganliji nakon šezdesetih godina bili su glumci Dragan Nikolić i Bora Todorović, arhitekta Peđa Ristić, pisci Momo Kapor i Zuko Džumhur, operski pevači Živan Saramandić i Milka Stojanović, Duško Radović, Dejan Medaković, Bogdan Tirnanić kao i mnogi drugi.[201] Nobelovac Ivo Andrić nazvao je Adu Ciganliju „Boka Kotorska Beograda” i „Zelenim draguljem naših panonskih reka.”[106][202]

U periodu od 11. do 13. septembra 2020. godine na Adi Ciganliji održan je Bir fest bar, na kojem su se okupili muzičari srpske pop i rok scene.[203]

Saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Do Ade Ciganlije saobraća veliki broj prevoza koje obezbeđuje Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd. Pored poluostrva prolaze autobuske linije 23, 37, 51, 52, 53, 55, 56, 56L, 57, 58, 85, 87, 88, 89, 91, 92, 511, 551, 553, 860, 860e i linija 861A, dok tramvajske linije 12 i 13 takođe saobraćaju relativno blizu. Zbog sve većeg broja posetilaca, GSP Beograd je uveo sezonske autobuske linije, posebno namenjene za prevoz do Ade Ciganlije iz udaljenih delova Beograda, liniju Ada 1 (Trg RepublikeVidikovac), Ada 2 (Zemun—Ada Ciganlija), Ada 3 (Konjarnik—Ada Ciganlija), Ada 4 (Mirijevo—Ada Ciganlija) i liniju Ada 5 (Bežanijska kosa—Ada Ciganlija).[204] Od Bloka 70 i Bloka 45 na Novom Beogradu u letnjoj sezoni moguće je doći čamcem do Ade Ciganlije.[205] Biciklom je moguće doći do poluostrva stazom uz desnu obalu Save od Ušća i sportsko rekreativno poslovnog centra "Milan Gale Muškatirović", kao i iz pravca novobeogradskih blokova.[206]

Na ulazu u Adu Ciganliju nalazi se parking-prostor za hiljadu vozila i marina u čukaričkom rukavcu, pogodna za pristajanje čamaca, jahti i manjih brodova.[65] U okviru marine postoji javna česma, roštilj, parkić za decu, klupe za odmor i toalet, a njen trenutni kapacitet je 520 vezova.[207] Sa makiške strane poluostrva nalazi se veliki parking.[208]

Godine 1922. kompanija „Čavlina i Sladoljev” iz Zagreba izradila je projekat povezivanja dve obale reke Save žičarom. Godine 1928. građevinska kompanija „Šumadija” ponovo je predložila izgradnju žičare, koju su nazvali „vazdušni tramvaj”, ali je ovaj projekat planiran da poveže Zemun sa Kalemegdanom na Beogradskoj tvrđavi, preko Velikog ratnog ostrva. Interval kabina je bio podešen na 2 minuta i čitava ruta je trebalo da traje 5 minuta. Projekat nikada nije realizovan. Inženjer i generalni direktor Jugoslovenskog instituta za urbanizam i stanovanje "Juginus" Mirko Radovanac oživeo je ideju, 2010. godine. Nakon provedenih opsežnih istraživanja (analiza prometa, intervjua, klimatskim, geološkim, urbanističkim i drugim istraživanjima), "Juginus" je predstavio projekat povezivanja Novog Beograda i Čukarice, preko Ade Ciganlije. Predložili su da terminali budu u Sportskom centru Košutnjak i Bloku 44 na Novom Beogradu, preko reke Save. Stanice je trebalo da budu između glavnih krugova javnog prevoza na Banovom Brdu, Makišu i Adi Ciganliji, ukupno njih pet. Projekat su nazvali „idealnom rutom”. Plan je takođe uključivao izgradnju komercijalnih prostora oko terminala, koji bi pokrivao 2.000 m² i pomogao u profitabilnosti projekta. Pored toga što bi bila ekološki i privlačna, procenjeno je da bi skratila put za oko 45 minuta. Gradska uprava uključila je projekat u Generalni urbanistički plan grada Beograda, koji je predviđao izgradnju u fazama, a prva je bila deonica Blok 44—Ada ​​Ciganlija, duga 1.000 m.[209] Ležala bi na 8 čeličnih stubova, 35 m iznad zemlje i putovanje bi trajalo 3 minuta. Predviđeno je da kabine budu osposobljene i za prevoz skejtbordova, sanki i skija, jer je žičara planirana da radi tokom cele godine. Projekat nikada nije realizovan.[210][211]

Gradske vlasti objavile su informaciju u septembru 2019. godine da će se Savski most premestiti i povezati Adu Ciganliju sa Novim Beogradom.[212][213] Ipak na sajtu grada Beograda građani su izglasali da se konstrukcija Savskog mosta prebaci u park Ušće, a da se na potezu između Bloka 70 i Ade Ciganlije napravi novi, pešačko-biciklistički most.[214][215] Glavni urbanista grada Beograda Marko Stojčić izneo je 15. aprila 2020. godine idejno rešenje o novom mostu, koji će biti pešačko-biciklistički, a spajati opštinu Novi Beograd, odnosno Blok 70a i Adu Ciganliju.[216] Najavljeno je da će se sa radovima krenuti u drugoj polovini 2021. godine ili početkom 2022. godine, a da bi most mogao da bude završen krajem 2022. godine.[217][218]

Nakon uređenja i rekonstrukcije velikog parking prostora kod „Kupatila Beograd”, „JP Ada Ciganlija” je u junu 2002. godine u saradnji sa Gradom Beogradom obezbedilo besplatan prevoz za posetioce pomoću četiri vozila na elektropogon.[219][220]

Most na Adi[uredi | uredi izvor]

Pogled na Most na Adi

Na samom špicu Ade Ciganlije 2008. godine je počela gradnja drumskog i šinskog mosta, koji povezuje opštine Novi Beograd i Čukarica. Most je predviđen kao deo beogradskog Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP) koji bi povezivao Novi Beograd i Zvezdaru. Idejno rešenje mosta dala je slovenačka firma „Ponting“, pobedivši na konkursu održanom 2004. godine, u konkurenciji 11 preduzeća. Projektanti mosta su konstruktor Viktor Markelj i arhitekta Peter Gabrijelčič.[221] Pobedničko idejno rešenje je određeno jednoglasno od strane stručnog žirija kojim je predsedavao Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti i projektant beogradskog Novog železničkog mosta.[222]

Most sa kosim zategama dugačak je 929 metara, ima šest kolovoznih traka, dve staze za pešake i dva koloseka namenjena budućem metrou. Širina mosta je 45,04 metara. Pilon mosta visok je 200 metara i sa njega se pružaju zatege koje drže deo gredne konstrukcije preko Save. Dužina glavnog raspona je 376 metara.[223] Svečano je otvoren u novogodišnjoj noći između 31. decembra 2011. i 1. januara 2012. godine.[224][225] Od 5. jula 2019. godine, preko Mosta na Adi uspostavljen je tramvajski saobraćaj.[226][227]

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Beogradska oaza prirode, sporta i zabave – Ada Ciganlija”. zenasamja.me. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  2. ^ „Ada Ciganlija”. google.com. Pristupljeno 2. 7. 2019. 
  3. ^ Magic Map. (2006). Beograd-plan grada. Smedrevska Palanka: M@gic M@p. ISBN 978-86-83501-53-3. 
  4. ^ Tamara Marinković-Radošević (2007). Beograd-plan i vodič. Belgrade: Geokarta. ISBN 978-86-459-0297-2. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 „Ada Ciganlija”. beograd.rs. Pristupljeno 5. 7. 2019. 
  6. ^ „Skrivene priče sa Ade”. Radio-televizija Srbije. 6. 6. 2017. 
  7. ^ „Beogradski vodič -Ada Ciganlija”. belgradelive.net. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 „Flora i fauna Ade Ciganlije”. adaciganlija.rs. Pristupljeno 3. 7. 2019. 
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 9,5 9,6 9,7 „Predlog plana upravljanja Adom Ciganlijom”. srbijasume.rs. Pristupljeno 3. 7. 2019. 
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 10,4 10,5 „Ada Ciganlija”. beograd.rs. 22. 10. 2007. Pristupljeno 17. 8. 2008. 
  11. ^ „Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1981–2010 – Belgrade”. Hydrometeorological Service of Serbia. Pristupljeno 13. 11. 2017. 
  12. 12,0 12,1 Janković M.M, Jaković I.M, Prilog poznavanju i rešavanju problema eutrofizacije i zarašćivanja Savskog jezera (Ada Ciganlija) kod Beograda, Glasnik instituta za botaniku i botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, Tom XVI, 1-42
  13. 13,0 13,1 Blaženčić J., Florističke karakteristike makrofitske vegetacije Savskog jezera kod Beograda, Glasnik instituta za botaniku i botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, Tom XXIX, 167-173
  14. 14,0 14,1 Vasiljević, Branka (23. 3. 2018). „Konkurs za uređenje Čukaričkog rukavca”. Politika. str. 14. 
  15. ^ „Sto hiljada sugrađana na Vodenom cvetu”. Politika. 13. 7. 2008. 
  16. ^ Džunov, Branislava (18. 7. 2008). „Ada – More Beograda "Ada – Belgrade Sea". Politika (na jeziku: srpski). Pristupljeno 23. 8. 2008. 
  17. 17,0 17,1 17,2 17,3 „Kupalište”. adaciganlija.rs. Arhivirano iz originala na datum 12. 4. 2009. Pristupljeno 17. 8. 2008. 
  18. ^ „Grad na vodi”. adaciganlija.rs. Pristupljeno 5. 7. 2019. 
  19. ^ Vuković, Ana (21. 3. 2019). „Ulovljen som kapitalac na Adi Ciganliji”. Politika. 
  20. ^ „Beograđanin ulovio neman od 2 metra na Adi Ciganliji”. espreso.rs. 19. 3. 2019. 
  21. ^ M. Joksimović (22. 6. 2010), „Podvodni svet Ade Ciganlije”, 24 sata 
  22. ^ Luković, Suzana (27. 6. 2016), „Na Adi Ciganliji somovi od 100 kila, meduze, cverglani, tolstolobici, ali i životinja iz Kalifornije”, Blic, Pristupljeno 29. 8. 2017 
  23. ^ Bukvić, Dimitrije (19. 8. 2011), „Bezopasne meduze u Savskom jezeru”, Politika 
  24. ^ „Meduze u beogradskom moru "Medusae in Belgrade Sea". B92 (na jeziku: srpski). 25. 6. 2008. Arhivirano iz originala na datum 1. 8. 2008. Pristupljeno 17. 8. 2008. 
  25. ^ „Meduze u "beogradskom moru". B92. Pristupljeno 25. 6. 2008. 
  26. ^ „Ada Ciganlija”. sport.bg-info.org. Pristupljeno 12. 7. 2019. 
  27. ^ „Ada Ciganlija”. cukarica.info. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  28. ^ „Ovo su najpoznatije naše plaže na kojima vam nije potreban kupaći kostim”. Blic. 1. 9. 2018. 
  29. ^ „Počela sezona kupanja na Adi Ciganliji, podignuta plava zastava”. rs.n1info.com. 15. 6. 2019. 
  30. ^ „Adi Ciganliji plava zastava i 2017. godine”. Blic. 28. 1. 2017. 
  31. 31,0 31,1 „Ada Ciganlija - The Belgrade's sea”. istnews.com. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  32. ^ „Ada Ciganlija uvrštena u najatraktivnije turističke destinacije Evrope”. Blic. 17. 3. 2012. 
  33. ^ „Lonely Planet: Prvo Ada Ciganlija”. B92. 16. 3. 2012. 
  34. ^ Tamara Marinković-Radošević (2007). Beograd - plan i vodič. Belgrade: Geokarta. ISBN 978-86-459-0006-0. 
  35. ^ Beograd - plan grada. Smedrevska Palanka: M@gic M@p. 2006. ISBN 978-86-83501-53-3. 
  36. ^ Bukvić, Dimitrije (jun 2011), „Sprudovi otpada koče čamdžije”, Politika 
  37. 37,0 37,1 37,2 37,3 37,4 37,5 37,6 37,7 Beogradska jezera: Ada Safari Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. decembar 2012), Pristupljeno 28. 1. 2013.
  38. ^ Ada Ciganlija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. jul 2013), Pristupljeno 28. 1. 2013.
  39. 39,0 39,1 39,2 Ada Safari: O nama Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. oktobar 2012), Pristupljeno 28. 1. 2013.
  40. 40,0 40,1 40,2 Beogradski izlet: Ada Safari, 12. 3. 2012. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. decembar 2012), Pristupljeno 28. 1. 2013.
  41. 41,0 41,1 Dan u Beogradu: Zabava na Adi: skijanje na vodi, škola ronjenja, joga, jun 2013, Pristupljeno 28. 1. 2013.
  42. 42,0 42,1 42,2 Vasiljević, Branka (13. 9. 2015), „Dve decenije Ade Safari - oaze u kojoj ribari kupaju šarane”, Politika 
  43. ^ „Ada Ciganlija - Beogradsko more”. noviapartmani.com. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  44. 44,0 44,1 Ribolovačka priča: Ada Safari, 16. 2. 2009. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. jul 2014), Pristupljeno 28. 1. 2013.
  45. ^ Nacionalna revija br. 8: Ostrvo privezano za obalu, Brano Pavličić, Pristupljeno 28. 1. 2013.
  46. ^ Stil-magazin: Terapijski vrt, Dragan Rodić Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. jul 2014), Pristupljeno 28. 1. 2013.
  47. ^ Roditelji Srbija: Terapijski vrt za decu sa posebnim potrebama Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. januar 2013), Pristupljeno 28. 1. 2013.
  48. ^ Beograd - Srbija: Ada Safari - Restoran „Opušteno“, Pristupljeno 28. 1. 2013. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. decembar 2013)(jezik: engleski)
  49. ^ Bukvić, Dimitrije (16. 7. 2009). „Seoska idila Ade Safari”. Politika. 
  50. 50,0 50,1 „Jezero Ada Safari”. adasafari.co.rs. Pristupljeno 5. 7. 2019. 
  51. ^ Ada Safari: Događaji Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. септембар 2012), Приступљено 28. 1. 2013.
  52. 52,0 52,1 52,2 52,3 52,4 „Ovo o Adi Ciganliji sigurno niste znali! Evo kako je Beograd zaista dobio svoje ‘more. dnevno.rs. Приступљено 25. 6. 2014. 
  53. ^ Љ. Перовић (14. 7. 2008). „Сто хиљада суграђана на Воденом цвету”. Политика. Приступљено 17. 8. 2008. 
  54. ^ „Letnja košarkaška liga na Adi Ciganliji”. itliga.rs. Приступљено 6. 7. 2019. 
  55. ^ „Ада Циганлија”. cukarica.rs. Архивирано из оригинала на датум 04. 07. 2019. Приступљено 5. 7. 2019. 
  56. 56,0 56,1 „Potonski bazena na AdI Ciganliji”. apartmani-u-beogradu.com. Приступљено 5. 7. 2019. 
  57. ^ „Ada Ciganlija puna i noću”. Вечерње новости. 26. 7. 2008. 
  58. ^ „О Ади Циганлији”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  59. ^ „Fontana na Adi Ciganliji – Gejzer Ade Ciganlije”. beogradskevesti.info. 29. 8. 2018. 
  60. ^ „Otvoren Park nauke na Adi Ciganliji”. Б92. 4. 10. 2011. 
  61. ^ „Парк науке”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  62. ^ „Ранч Ада”. adaciganlija.rs. Архивирано из оригинала на датум 02. 07. 2019. Приступљено 5. 7. 2019. 
  63. ^ „Пикник простор”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  64. 64,0 64,1 „Дечија игралишта”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  65. 65,0 65,1 65,2 65,3 „Ада Циганлија: О Ади”. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2013. Приступљено 8. 10. 2013. 
  66. ^ „Банџи џампинг”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  67. ^ „Авантура парк”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  68. ^ „Скијање и сноуборд - Skitrack”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  69. ^ „Пејнтбол и ласер таг”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  70. ^ „Аква ски - жичара на води”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  71. ^ „Вештачка стена”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  72. ^ „Veštačka stena „Ada Ciganlija“, Beograd”. serbianclimbing.com. 19. 10. 2011. 
  73. ^ „Возић Ада Циганлија”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  74. ^ „Otvorena „staza umetnika. dnevno.rs. 11. 4. 2012. 
  75. ^ „Zaokružena ljubav Ade Ciganlije i Mome Kapora”. Политика. 11. 4. 2012. 
  76. ^ „Ada Ciganlija je dobila novo odmorište za bicikliste”. nedeljnik.rs. 22. 7. 2019. 
  77. ^ „Ada dobila Stazu umetnika”. Б92. 11. 4. 2014. 
  78. ^ „Zaboravljeno naselje na Adi Ciganliji”. dnevno.rs. 22. 5. 2014. 
  79. ^ „Raseljevaju naselje Partizan: Ruše kućice na Adi, a divlje vile ne diraju!”. Блиц. 24. 6. 2016. 
  80. 80,0 80,1 Vasiljević, Branka (2. 8. 2016). „Strahuju da će od domaćina postati beskućnici”. Politika. 
  81. ^ Bukvić, Dimitrije (13. 11. 2013), „Proleteri i raseljeni zajedno u Partizanu”, Politika, стр. 17 
  82. ^ Bukvić, Dimitrije (13. 11. 2013), „Proleteri i raseljeni zajedno u Partizanu”, Politika, стр. 17 
  83. ^ „Umetnici ne daju ateljee”. Вечерње новости. 20. 5. 2011. 
  84. ^ Vuković, Ana (8. 11. 2018). „Tragom Skordiska u našem gradu”. Полтика. стр. 15. 
  85. ^ „Adu Ciganliju krstili Kelti”. Вечерње новости. 17. 8. 2015. 
  86. ^ Srpski etnografski zbornik. 5. Akademija. 1903. стр. 944. 
  87. ^ Tatomir P. Vukanović (1983). Romi (Cigani) u Jugoslaviji. Nova Jugoslavija. стр. 17. 
  88. ^ Srboljub Đ Stamenković (2001). Географска енциклопедија насеља Србије: А-Ђ. Универзитет у Београду. Географски факултет. стр. 190. ISBN 978-86-82657-13-2. 
  89. ^ Becattini, Francesco (1788). Storia ragionata dei Turchi. per Francesco Pitteri, e Francesco Sansoni. стр. 230. 
  90. ^ Glücks- und Unglücksfälle der Haupt-Vestung Belgrad oder Griechisch-Weissenburg. 1717. стр. 15. 
  91. ^ Paunović, Marinko (1968). Beograd: večiti grad. N.U. Svetozar Marković. стр. 41. 
  92. ^ Božić, Sofija (2014). Istorija i geografija: susreti i prožimanja. Институт за новију историју Србије. стр. 489. ISBN 978-86-7005-125-6. 
  93. 93,0 93,1 93,2 93,3 „Ada Ciganlija: Duga istorija „gradskog mora. danas.rs. 31. 7. 2019. 
  94. ^ „Sudski tumač Ada Ciganlija”. akademijaoxford.com. Приступљено 12. 7. 2019. 
  95. 95,0 95,1 „Mesto sa dušom i istorijom”. време.цом. 30. 7. 2015. 
  96. ^ „Beogradski mostovi”. glas-javnosti.rs. 7. 7. 1999. 
  97. ^ Spalović, Dejan (13. 8. 2011), „Beogradski mostovi – od oblica do pilona”, Politika 
  98. ^ Acković, Dragoljub (децембар 2008), „Šest vekova Roma u Beograde – part XVI, Ciganska mahala na mestu Batal džamije”, Politika 
  99. 99,0 99,1 99,2 99,3 „Od divljeg ostrva do zelenog dragulja prestonice - 60 godina Ade Ciganlije”. ekapija.cом. 25. 6. 2018. 
  100. ^ „Ada Ciganlija je nekada bila u privatnom vlasništvu, a gazda je bio najbogatiji Srbin”. Блиц. 9. 4. 2018. 
  101. 101,0 101,1 „Kod dva bela goluba”. Радио-телевизија Србије. 7. 7. 2011. 
  102. ^ Политикин забавнин бр. 1184
  103. 103,0 103,1 103,2 103,3 103,4 103,5 „Kako je vodeni cvet postao "beogradsko more". Политика. 26. 10. 2007. 
  104. ^ „UNS istorijat”. uns.org.rs. Приступљено 12. 7. 2019. 
  105. 105,0 105,1 Карађорђе“ исправља филмску неправду”. pravda.rs. Приступљено 25. 5. 2013. 
  106. 106,0 106,1 106,2 106,3 106,4 106,5 Branka Vasiljević, Ana Vuković (25. 6. 2017), „Od divljeg ostrva do zelenog dragulja prestonice”, Politika 
  107. ^ Група 2018, стр. 19.
  108. ^ Поповић 2000, стр. 23.
  109. ^ Поповић 2000, стр. 24.
  110. ^ „Oslobođenje Beograda u Prvom svetskom ratu” (PDF). arhiv-beograda.org. Приступљено 7. 7. 2019. 
  111. ^ Група 2018, стр. 20.
  112. ^ Bogdanović, Branko (2. 7. 2017), „Čast srpskih oficira”, Politika-Magazin, No. 1031, стр. 28—29 
  113. ^ Srpska porodična enciklopedija, vol., Politika NM & Narodna knjiga, Belgrade, 2006 ISBN 86-331-2730-X
  114. 114,0 114,1 „Ciganlija, nekada ostrvo smrti, danas je raj veselih kupača”, Politika, 1936 
  115. ^ „Istorija Ade Ciganlije: Od džungle, preko zatvora do modernog kupališta”. Блиц. 12. 8. 2015. 
  116. ^ "Време", 17. март 1937. стр. 1 - аеро фотографија поплављеног острва и затвора
  117. ^ „Kako smo letovali u Srbiji pre morskih avantura”. vice.com. 12. 8. 2017. 
  118. ^ "Политика", 17. нов. 1935
  119. ^ „Motonautika”. beograd.bg-info.org. Приступљено 5. 7. 2019. 
  120. ^ „Čukarica nekad i sad”. cukarica.org.yu. Приступљено 7. 7. 2019. 
  121. ^ "Време", 17. апр. 1938, стр. 8. digitalna.nb.rs
  122. ^ "Време", 19. јун 1938
  123. ^ „Arso R. Jovanović (1907 - 1948) - Vojskovođa s oreolom mučenika”. montenegrina.net. Приступљено 9. 7. 2020. 
  124. ^ „Danas slavno kupalište, a nekada zloglasni zatvor u kome je čak i Tito odslužio svoje”. dnevno.rs. 24. 10. 2014. 
  125. ^ „Kako se nekad letovalo”. penzin.rs. 15. 8. 2017. 
  126. 126,0 126,1 Vasiljević, Branka (15. 11. 2018). „Радови на таложници Савског језера”. Политика. стр. 13. 
  127. ^ „Omladinci ugrađuju poslednje kubike u nasip na Adi Ciganliji”, Politika, 26. 8. 1961 
  128. ^ „Историја градског јавног купања дуга 115 година”. Политика. 5. 7. 2019. 
  129. ^ „Pre 50 godina do Ade Ciganlije se moglo doći samo PREKO MOSTA ili čamcima”. Блиц. 10. 8. 2019. 
  130. 130,0 130,1 „Najveći Fast park”. parking-servis.co.rs. 23. 4. 2008. 
  131. ^ „Vodič VIII Smotre izviđača Jugoslavije Titovim putem - Beograd (Ada Ciganlija) 1987. (30.VI - 9.VII)”. oispartak.com. 10. 4. 2014. 
  132. ^ „1987 godina, VIII smotra saveza izviđača Jugoslavije”. izvidjacimikaantic.org.rs. 30. 11. 2019. 
  133. ^ Београдске онлајн новине март 2007.
  134. ^ „Međuvreme”. vreme.com. 9. 8. 2007. 
  135. ^ „Park za venčanja na Adi Ciganliji u Beogradu”. eurobank.rs. Приступљено 9. 7. 2020. 
  136. ^ „Šta sve može da se radi na Adi”. danas.rs. Приступљено 9. 7. 2020. 
  137. ^ „Prvi dečji eko park otvoren na Adi”. Блиц. 8. 10. 2014. 
  138. ^ Јовановић, Б., Вукичевић, Е., Радуловић, С. (1984): Првобитна, постојећа и потенцијална природна вегетација Аде Циганлије са околином и вегетацијске карте. Гласник Шумарског факултета серија 63. Београд. (4—35)
  139. 139,0 139,1 „Пошумљавања у ЈП Ада Циганлија” (PDF). srpskosumarskoudruzenje.org.rs. Приступљено 6. 7. 2019. 
  140. ^ Anica Teofilović, Vesna Isajlović, Milica Grozdanić (2010). Пројекат "Зелена регулатива Београда" - IV фаѕа: План генералне регулације система зелених површина Београда (концепт плана). Urbanistički zavod Beograda. 
  141. ^ Алексић, П. (2005): Стање храстових шума којима газдује ЈП“Србијашуме“. Шумарство бр.3. УШИТС. Београд (стр.155-170)
  142. 142,0 142,1 142,2 „Градња моста на Ади угрожава мале вранце”. Политика. 19. 10. 2009. 
  143. ^ „Most preko Ade Ciganlije”. pegazet.ag.rs. Архивирано из оригинала на датум 07. 07. 2019. Приступљено 7. 7. 2019. 
  144. 144,0 144,1 „Gljive Ade Ciganlije”. turistickiklub.com. Приступљено 8. 7. 2019. 
  145. ^ Vukasović, Vladimir (9. 6. 2013), „Prestonica dobija još devet prirodnih dobara”, Politika 
  146. ^ „Ада Циганлија”. belgrade-beat.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  147. ^ „О заштити станишта на Ади Циганлији поводом обележавања Светског дана вода”. zzps.rs. Приступљено 6. 7. 2019. 
  148. ^ „Ada Ciganlija--Savsko Jezero, walking path around the lake”. ebird.org. Приступљено 9. 7. 2020. 
  149. ^ „Mali vranac i svilen konac”. dvoglediveslo.blogspot.com. 14. 12. 2014. 
  150. ^ „Mali vranci i dalje opstaju u Beogradu”. wwf.rs. 28. 12. 2016. 
  151. ^ B92 — Zelene vesti: Mali vranac sa Ade, Приступљено 28. 3. 2013.
  152. ^ „Smanjena populacija malih vranaca u Beogradu”. World Wide Fund for Nature. 11. 12. 2015. 
  153. ^ Vukasović, Vladimir (2008), „Zaštićena staništa malih vranaca”, Politika 
  154. ^ „Gradnja Mosta na Adi ugrožava male vrance”. Politika. 19. 10. 2009. 
  155. ^ „The Belgrade's sea”. tipotravel.com. Приступљено 11. 7. 2019. 
  156. ^ „Srpska triatlonska unija / Istorijat i pravila”. triatlon.org. Приступљено 5. 7. 2019. 
  157. ^ „Ада Циганлија: Фудбал”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  158. ^ „Otvorena Mozzart arena na Adi Ciganliji”. mozzartsport.com. 8. 5. 2018. 
  159. ^ „Ада Циганлија: Кошарка”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  160. ^ „Ада Циганлија: Одбојка”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  161. ^ „Ада Циганлија: Бејзбол”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  162. ^ „Ада Циганлија: Тенис”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  163. ^ „Ада Циганлија: Бадминтон центар”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  164. ^ „Ада Циганлија: Кајак”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  165. ^ „Сава не угрожава Европско првенство у веслању”. Полтика. 19. 5. 2014. 
  166. ^ „Akademski jedrilicarski klub Beograd”. ajk-beograd.com. Приступљено 9. 7. 2020. 
  167. ^ „Ajk Beograd Ada Ciganlija”. sportskivodic.com. Приступљено 9. 7. 2020. 
  168. ^ „Ада Циганлија: Веслање”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  169. ^ „Веслачки савез Србије” (PDF). serbian-rowing.org.rs. Приступљено 7. 7. 2019. 
  170. ^ „Ада Циганлија: Рагби”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  171. ^ „Jedini ostrvski klub u Srbiji”. srbijasport.net. Приступљено 8. 7. 2019. 
  172. ^ „Ада Циганлија: Голф”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  173. ^ „Golf asocijacija Srbije”. golfasocijacijasrbije.rs. Приступљено 9. 7. 2020. 
  174. ^ „Ада Циганлија: Бициклизам”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  175. ^ „Ада Циганлија: Ролери”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  176. ^ „Ада Циганлија: Спортски риболов”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  177. ^ „Ада Циганлија: Трим парк”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  178. ^ „Ада Циганлија: Мини голф”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  179. ^ „Ада Циганлија: Трим стаза”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  180. ^ „Staze za trčanje: Ada Ciganlija”. trcanje.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  181. ^ „Svetsko prvenstvo u plivanju perajima i brzinskom ronjenju na Dorćolu i Adi Ciganliji”. Блиц. 10. 7. 2018. 
  182. ^ „Svetski kup u veslanju 2018 na Adi Ciganliji”. danubeogradu.rs. 21. 5. 2018. 
  183. ^ „2018 XX Svetsko prvenstvo u disciplini šaran, Ada Ciganlija - Savsko jezero”. ribolovci.org. Приступљено 4. 7. 2018. 
  184. ^ „Отворено ЕП у кајаку и кануу на Ади Циганлији”. Радио телевизија Војводине. 7. 6. 2018. 
  185. ^ „Ронилачки ценар”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  186. ^ „Ада Циганлија: Центар за особе са инвалидитетом”. trcanje.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  187. ^ „Ада Циганлија: Јога парк”. trcanje.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  188. ^ „Najbolje sa 1. Red Bull Flugtaga u Srbiji”. redbull.com. 25. 7. 2013. 
  189. ^ „Throwback 2013 - Kako je Red Bull Flugtag okupio 150.000 ljudi na Adi”. redbull.com. Приступљено 4. 7. 2019. 
  190. ^ „Бир гарден”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  191. ^ „Dva dana odlične zabave: Muzički festival Rockaway Lake na Adi Ciganliji 26. i 27. juna”. Блиц. 25. 6. 2015. 
  192. ^ „Богојављење 2019. на Ади Циганлији”. cukarica.rs. 15. 1. 2019. Архивирано из оригинала на датум 04. 07. 2019. Приступљено 07. 07. 2019. 
  193. ^ „Leto na Adi”. beforeafter.rs. Приступљено 29. 11. 2019. 
  194. ^ „Спомен чесма „OРА. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  195. ^ Изложбени каталог, Капор, Момо 1937-2010. Момо per lui meme, Београд, Медија центар Одбрана, 2017. стр. 43
  196. ^ „Фестивал „Момин круг 2012” на Ади Циганлији и у Кинотеци”. Град Београд, Сeкретаријат за информисање, 4. септембар 2012. Приступљено 15. 4. 2017. 
  197. ^ „Момин парк”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  198. ^ „DA LI JE OVO GROB DRAŽE MIHAILOVIĆA? Espreso u potrazi za mestom počinka ČETNIČKOG ĐENERALA”. espreso.rs. 21. 10. 2018. 
  199. ^ „Скулптуре Аде Циганлије”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  200. ^ „Ratko Vulanović, autor monumentalnih skulptura na Adi Ciganliji: Džin iz Kamenog grada”. onamagazin.com. 18. 2. 2018. 
  201. ^ „Evo ko je dao ime Adi Ciganliji!”. internetmagazin.rs. 18. 8. 2015. 
  202. ^ „Ada opet raj!”. Вечерње новости. 6. 4. 2003. 
  203. ^ „"Beer Fest Bar" od 11. do 13. septembra na Adi Ciganliji!”. direktno.rs. 11. 9. 2020. 
  204. ^ „Počinju sa radom sezonske linije do Ade Ciganlije”. BgdNovine (на језику: српски). 18. 6. 2008. Архивирано из оригинала на датум 10. 5. 2009. Приступљено 23. 8. 2008. 
  205. ^ „Rečni saobraćaj”. beograd.rs. Приступљено 8. 7. 2019. 
  206. ^ „Ада Циганлија - како до нас?”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  207. ^ „Марина и приобаље”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  208. ^ „Gde parkirati na Adi Ciganliji. možete da platite, a može i džabe”. Блиц. 25. 6. 2017. 
  209. ^ Spalović, Dejan (27. 8. 2012), „San o žičari od Bloka 44 do Košutnjaka”, Politika 
  210. ^ „Жичара у Београду после 93 године?!”. Вечерње новости. 22. 5. 2015. 
  211. ^ „Жичара спаја Блок 45 са Кошутњаком?”. vesti.rs. 9. 12. 2010. 
  212. ^ „Stari savski most se seli na Novi Beograd, čeka se lokacija”. Политика. 12. 9. 2018. 
  213. ^ „Savski most odslužio svoje: Biće premešten između Bloka 44 i Ade”. kurir.rs. 10. 1. 2018. 
  214. ^ „Savski most i selidba u park - „grdosije" na suvom, put preko okeana i iskustva iz prošlosti”. bbc.com. 17. 12. 2019. 
  215. ^ „3.454:2.836 Završeno glasanje građana, poznato je šta će biti sa Starim savskim mostom”. Блиц. 17. 12. 2019. 
  216. ^ „Izgradnja pešačko-biciklističkog mosta sačuvaće Adu Ciganliju od automobila”. energetskiportal.rs. 23. 4. 2020. 
  217. ^ „Beograd dobija još jedan most: Pogledajte kako će izgledati”. Блиц. 18. 4. 2020. 
  218. ^ „Stojčić: Most Novi Beograd-Ada gotov 2022. godine”. rs.n1info.com. 25. 4. 2020. 
  219. ^ „Елетрковозила на Ади Циганлији”. adaciganlija.rs. 15. 6. 2020. 
  220. ^ „Novina na Adi Ciganliji – elektrovozila za besplatan prevoz posetilaca”. energetskiportal.rs. 16. 6. 2020. 
  221. ^ YU Build Srbija — Arhitektura i GraÄ‘evinarstvo — Most preko Ade biće jedinstven u svetu Архивирано на сајту Wayback Machine (2. april 2012), Pristupljeno 28. 3. 2013.
  222. ^ „Nikola Hajdin: Most na Adi biće simbol Beograda”. Blic. 5. 12. 2010. 
  223. ^ Grad Beograd — Potpisan ugovor o izgradnji mosta preko Ade Ciganlije, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  224. ^ „Večeras otvaranje Mosta na Adi”. Večernje novosti. 31. 12. 2011. 
  225. ^ „Svečano otvoren most na Adi”. Politika. 1. 1. 2012. 
  226. ^ „Nove linije preko Mosta na Adi: Tramvajem od Sajma do Bloka 45 za 40 minuta”. Blic. 5. 7. 2019. 
  227. ^ „Prvi tramvaji jutros krenuli preko Mosta na Adi: Saobraćaju linije 3, 11, 12 i 13”. kurir.rs. 5. 7. 2019. 
  228. ^ „Momo Kapor: Ada”. Radio-televizija Srbije. 23. 8. 2012. 
  229. ^ „Leto na Adi”. Diskogs. Pristupljeno 5. 7. 2019. 
  230. ^ „Block Out”. block-out.com. Pristupljeno 5. 7. 2019. 
  231. ^ „Pogledi ispod duge: Ada Ciganlija”. Pristupljeno 11. 7. 2019. 
  232. ^ „Na Adi”. Diskogs. Pristupljeno 5. 7. 2019. 
  233. ^ „Amadeus band - dokumentarac Ada Ciganlija „Pet duša jedna zemlja. Jutjub. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  234. ^ „Šetnje Adom – Spomenka Krajčević”. stshbook.blogspot.com. 27. 1. 2018. 
  235. ^ „Šetnje Adom”. knjizare-vulkan.rs. Pristupljeno 5. 7. 2019. 
  236. ^ „Knjiga Ada Ciganlija”. delfi.rs. Pristupljeno 5. 7. 2019. 
  237. ^ „Tajne Ade Ciganlije: Ovako izgleda podvodni svet jezera u kom se kupa 100.000 Beograđana”. Blic. 29. 6. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]