Bećarac, vokalno-instrumentalni napev s područja Slavonije, Baranje i Srema

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bećarac, vokalno-instrumentalni napev s područja Slavonije, Baranje i Srema
Izvođači bećarca iz Slavonije
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionSlavonija, Baranja, Srem
Predlagač Hrvatska, Ministarstvo kulture
Datum upisa2007.
Svetska baština Uneska
Lista upisaUNESKO
Unesko oznakaReprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečenstva
Datum upisa2009.
Veb sajtMinistarstvo kulture RH

Bećarac je vokalni, odnosno vokalno-instrumentalni napev, popularan na području Slavonije, Baranje i Srema. Karakteriše ga vedar tekst, najčešće prožet alegorijama i metaforama. Peva se najviše na svadbama i u drugim prigodama kada se narod okupljao na veselje.[1]

Naziv i istorija[uredi | uredi izvor]

Naziv Bećarac potiče od turske reči bekar, koja u hrvatsko-srpskoj jezičnoj uporabi (bećar) označava mladog neženju, momka, samca, lolu, bekriju, veseljaka sklonog raskalašenom životu, jelu, piću i ženama.[2]

Bećarac je kao muzički i usmeno književni žanr simbolom identiteta Slavonaca, Baranjaca i Sremaca. Još uvek kao vrlo aktuelna melopoetska forma dvostihovne melostrofične strukture tipa X (4, 6), bećarac je žanr sa izrazito zabavnom funkcijom, ponekad lascivne tematike.

Prema tome kroz istoriju funkcija bećarca je, očigledno, bila i da razonodi i zabavi u veselim prilikama, kao i da prekrati vreme tokom često napornog i dugotrajnog rada.[3]

Zaštita[uredi | uredi izvor]

Zaštita bećarca kao kulturnog dobra ima za cilj da pomogne u očuvanju bogate raznolikosti unutar ovoga žanra (mikroregionalne, mesne, ali i individualne), kao i očuvanje kontekstualne, rodne, estetske i druge posebnosti bećarca i održavanje njegove komunikacijske funkcije.

Bećarac je kao tradicionalni vokalni i vokalno-instrumentalni napev i kao neizostavan deo današnje tradicijske kulture Slavonije, Baranje i Srema opstao na društvenoj i muzičkoj sceni zahvaljujući organizovanoj delatnosti amaterskih folklornih i muzičkih udruženja i ansambala, folklornih i muzičko-folklornih manifestacija (smotri, susreta, seminara i festivala), a delomično zahvaljujući i estradnim muzičarima i diskografskoj produkciji. Sve ove delatnosti na razne načine čuva i podržava društvena zajednica na državnoj, regionalnoj, pokrajinskoj, opštinskoj i lokalnom nivou.

Opis dobra[uredi | uredi izvor]

Bećarac je deseteračka muzička vrsta u kojoj se na određeni melodijski obrazac i njegove brojne inačice pevaju po sadržaju veoma različiti deseterački dvostihovi. U njima se hvale vlastite vrline, lepota, sposobnosti, imovno stanje, izruguju se neistomišljenici i suparnici, prkosi se i inati.

Tematika bećarca je najčešće šaljiva, pošalična, ponekad satirična ili daje kritički opis (uvek uz dozu humora) ljubavne ili svakodnevne situacije koja se vrlo često odnosi na život mladih.[4] Muzika instrumentalna, bećarske pesme, je pesma sa karakterističnim neponovljivim tekstovima i melodijom:

Lolo moja il’ jesi il’ nisi
Oženi se da vidim čiji si!
Ide Uskrs, ide i veselje
Doć’e lola da polije mene.

Svojim stilom izvođenja i sastavom teksta, on izražava društvene vrednosti, ali služi i kao sredstvo izricanja misli o osećanja koja je nepristojno izraziti direktno ili u drugim kontekstima (npr. odstupanja od seksualnih normi).[5]

U bećarcu se obično „natpevavaju“ dva ili više vodećih pevača koje prati grupno pevanje i svirka narodnih muzičara, nekeda su to bile gajde i tambure samice, a potom tamburaških sastava ili mešovitih sastava sa violinom, harmonikom i tamburama.

Bećarac se obično izvodi tako da prvi stih ili destiha, koji formira određenu smisaonu tezu, otpeva jedan pevač, a potom mu se pridruže ostali pevači. Drugi je stih najčešće humoristička antiteza prvom stihu, a pevaju ga obično svi pevači.

Stihovi se često smišljaju i toko samog izvošenja, sa temamaa koje su u skladu sa pojedincima i trenutnim zbivanjem u kojem se izvođenje odvija.

Pevači bećarca su cenjeni pevači jer imaju:

  • dobru dikciju,
  • snažan glas pevanja,
  • dobro poznaju repertoar starih i novih desetaračkih dvostihova,
  • jer su dosetljivi, spretni i brzi u oblikovanju novih dvostihova.
  • prikladnost izbora pesama,
  • brzina i oštroumnost izbora pesama,
  • dobro kombinovanje izabranih pesama.

Za razliku od drugih tradicijskih slavonskih pesama na deseteračke stihove (svatovci, drumarci, pokladarci i drugi), koje se izvode bez sviračke pratnje, bećarac se redovno izvodi uz instrumentalnu pratnju; bez svirke se peva samo izuzetno, kada na druženju nema svirača.

Vreme i mesto izvođenja[uredi | uredi izvor]

Prilike za pevanje bećarca u prošlosti bila su bilo kakva događanja organizovana veselim povodom

  • disnatori (veselje nakon zajedničkog rada oko klanja svinja),

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rukopis tekstova bećaraca, nedatirano bežarci szöveg kézirata manuscript of the lyrics of bežarci, undated; img-310105734-0006
  2. ^ Josip Modestin, Narodna enciklopedija (srpsko-hrvatsko-slovenačka), knj. II, Bibliografski zavod D.D., Zagreb, 1924
  3. ^ Kate Gecić (1937), terensko istraživanje iz 2006. godine, Dragana Stojanović.
  4. ^ Jerkov, J. (2003). Bećarci i šalajke. Novi Sad: Tiski cvet.
  5. ^ Golemović, D. O. (2000). Refren u narodnom pevanju (od obreda do zabave). Banja Luka, Beograd: Renome – Bijeljina, Akademija umetnosti.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]