Kasetna bomba

Kasetna bomba, rasprskavajuća bomba, klaster bomba, kasetna avio-bomba (KAB) je vrsta slobodnopadajuće, aerodinamički oblikovane municije sa kasetnom bojevom glavom koja se baca iz vazduha ili ispaljuje sa zemlje. U principu to je nevođena avio-bomba, sa bojevom glavom - specijalnim, „kontejnerom“ u kome je smeštena podmunicija koja se popularno naziva „submunicija“.

Kasetna bomba je konstruisana tako da u svojoj unutrašnjosti nosi submuniciju najrazličitijeg dejstva: rasprskavajućeg, probojnog, zapaljivog ili kombinovanog. Svrha ovakvih bombi je uništavanje neprijateljske žive sile, uništavanje materijalno-tehničkih sredstava, zaprečavanje puteva i onemogućavanje korišćenje objekata (npr. aerodroma). Postoje i bombe dizajnirane da uništavaju železničke pruge, dalekovode, oslobađaju hemijsko ili biološko oružje, kao i što postoje bombe, koje mogu da razbacaju neubojiti sadržaj, kao što su leci.

Kasetna bomba je sastavljena od kontejnera u kome ima od nekoliko desetina do nekoliko stotina kasetnih bombica, gde se prilikom dejstva oslobađa veći broj manjih bombica nad širom okolinom, koje predstavljaju opasnost po civilno stanovništvo još dugo godina posle toga. Takvu neeksplodiranu municiju je vrlo skupo pronaći i ukloniti. Stoga za kasetne bombe možemo da kažemo da su jedno od najmonstruoznijih oružja današnjice od koga i nakon završetka rata većinom stradaju civili u preko 95% slučajeva, kao na primer u Vijetnamu i Laosu gde i posle 30 godina veliki broj njih strada.^[1]

Norveška vlada je započela proces konvencije o kasetnoj municije u februaru 2007. godine, sa namerom da postigne međunarodni sporazum kojim bi se zabranila upotreba kasetnih bombi, čiji je tekst usaglašen u Dablinu maja 2008. godine, a potpisalo ga je 95 država u Oslu decembra 2008.^[2]^[3]. Ratifikovan je 1. avgusta 2010. godine u UN u Njujorku i postao je Međunarodno pravni dokument koga moraju sve države da poštuju. Ovu konvenciju je do sada potpisalo 123 države, a od tog broja 110 ^[4] je ratifikovalo, sa daljom tendencijom rasta država koje se priključuju zabrani kasetnih bombi.

Opis kasetnih bombi[uredi | uredi izvor]

Kasetne bombe su namenjene za razbacivanje, odjednom ili programirano, većeg broja subprojektila (bombica) malog kalibra, kao i protivtenkovskih mina. Konstruisane su tako da u svojoj unutrašnjosti nose od nekoliko desetina do nekoliko stotina malih, ali veoma opasnih bombica najrazličitijeg dejstva: rasprskavajućeg, probojnog, zapaljivog ili kombinovanog. Postoje i druge vrste ove municije, poput hemijskih, bioloških i antielektro kasetnih bombi sa grafitnim vlaknima (BLU-114/B) koje su namenjene da izazovu kratke spojeve, oštete ili onemoguće dovod električne energije u visokonaponskim dalekovodima i elektro podstanicama. Te kasetne bombe su prvi put korišćene na teritoriji tadašnje Jugoslavije 1999, a prevashodno na Kosovu, od strane Amerike i njenih NATO saveznika. Što se tiče hemijskog oružja u kasetnim bombama, razvijali su ga tokom 1950-ih i 1960-ih godina SAD i Sovjetski Savez. Konvencija o hemijskom oružju je 1993. godine zabranila upotrebu tog oružja. Postoje i bombice LBU-30, koje mogu da razbacaju neubojiti sadržaj, kao što su leci, koji služe za vođenje propagandnog rata i utiču prevashodno na civilno stanovništvo kao i na vojsku, a dizajnirane su tako da izbacuju letke u okviru bombica, što osigurava da će oni pasti na predviđenu oblast bez preteranog raspršivanja zbog vetra.

Masa kasetnih bombi (subprojektila) se kreće od nekoliko stotina grama, pa do nekoliko kilograma. Male kasetne bombe su namenjene za uništavanje žive sile, utvrđenih objekata i lako oklopnih vozila, zaprečavanje određenih zemljišnih pravaca, avio pista i drugo. Veće kasetne su uglavnom protivtenkovske mine koje su namenjene za uništavanje tenkova i drugih oklopnih vozila kao i zaprečavanje nekih strateških pravaca kojim bi ova vozila mogla da prođu. Naša zemlja poseduje ovakvu vrstu kasetnih subprojektila koji se ispaljuju iz sistema Orkan i to je KB-3.

Postoje i modernije kasetne bombe koje su se pojavile u novije vreme a one su dizajnirane kao pametna podmunicija, to jest bombice koje pomoću termovizijskih senzora lociraju mete i svaka od njih ima svoj cilj koji treba da uništi. Najčešći ciljevi su oklopno mehanizovana vozila. Neke od ovih modernih kasetnih bombi je koristila Nemačka u Avganistanu.

Submunicija, to jest bombice mogu da se pojave i u obliku „koktela“ svih ovih bombica i mina, uz dodavanje specijalnih zapaljivih elemenata (belog fosfora, napalma ili cirkonijuma), radi izazivanja požara. Kada se koriste u gradovima ili gušće naseljenim mestima, često su prvo konvencionalnim eksplozivom kasetnih bombica probijani krovovi i zidovi zgrada, da bi se ujedno u toj smesi sa eksplozivom aktivirao i zapaljivi sadržaj u vidu belog fosfora, cirkonijuma ili napalma koji izaziva požare i u velikoj meri otežava njihovo gašenje. Bombice mogu da se aktiviraju odmah prilikom pada, mogu biti obične mine sa različitim vremenima usporenja ili specijalne mine, opremljene raznim tipovima senzora (IC, akustični i seizmički) za detekciju i samonavođenje na objekat dejstva.

Konstrukcija[uredi | uredi izvor]

Osnovni deo kasetne bombe čini kontejner napunjen sa više desetina ili stotina kasetnih bombica i uređaj za njihovo programirano izbacivanje. Otvaranje kaseta zavisi od konstrukcije kasetne bombe, korišćenjem jednog od sledećih principa:

Rotacionom silom (kod ranijih tipova kaseta sa uvijenim stabilizatorima),
Vazdušnom strujom,
Piromehanizmima i barutnim gasovima (kao npr. kod krstareće rakete kasetnog tipa Tomahavk, ili kod planirajućeg autonomno vođenog projektila kasetnog tipa AGM-154A), kao i
Putem tempirnih upaljača i satnih mehanizama.

Posebnu grupu sistema za razbacivanje submunicije sa aviona čine podvesni kontejneri stalnog tipa (dispenzeri), koji se mogu koristiti više puta. Opremaju se sa nekoliko stotina malih avio-bombi u različitim kombinacijama i za različite namene.

Prema konstrukciji kasetne bombe možemo podeliti na:^[1]

kasete stalnog tipa, neodbacujuće (kasetni dispenzeri) i
kasete potrošnog tipa, odbacujuće (KAB i kasetni kontejneri).

I jedne i druge su oblika specijalnih kontejnera napunjene velikim brojem malih avio-bombi. Kasete oba tipa imaju aerodinamični oblik i podvešavaju se na spoljne, unutrašnje ili podtrupne nosače naoružanja vazduhoplova.

Raznolikost i vrsta ciljeva koji su bombardovani iz vazduha, uslovili su izradu velikog broja vazduhoplovnih kasetnih oružanih sistema ili, drugim rečima, vazduhoplovnih sistema oružja sa kasetnom bojevom glavom najrazličitijeg dejstva i tehničkih rešenja.

Obzirom na veliku efikasnost upotrebe vazduhoplovnih sistema oružja sa kasetnom bojevom glavom za bombardovanje velike površine i teritorije jednim naletom, sva sredstva za nošenje i razbacivanje malih bombica iz vazduha možemo podeliti na:

a). Svežnjeve malih avio-bombi potrošnog tipa;

b). Kasetne avio-bombe;

c). Kasete stalnog tipa (kasetni dispenzeri), neodbacujući (kontejneri stalnog tipa);

d). Kasete potrošnog tipa (kontejneri), odbacujući (planirajući kontejneri, vođeni leteći kontejneri, odbacivi dispenzeri, autonomni slobodnoleteći kasetni dispenzeri, kasetni dispenzeri ili kontejneri sa raketnim pogonom za povećanje dometa, minijaturne krstareće rakete sa kasetnom bojevom glavom itd.);

e). Krstareće rakete sa bojevom glavom napunjenom subprojektilima

Podela kasetnih prema nameni[uredi | uredi izvor]

Kasetne bombe su počele da se koriste još od Drugog svetskog rata, ali njihova ekspanzija korišćenja je bila tokom Vijetnamskog rata gde su upotrebljene kasetne Američke proizvodnje BLU-3. One su bile dizajnirane tako da su avioni sa kasetnim bombama morali nisko da lete da bi tačno pogodili određeni deo terena, zbog čega je dolazilo do velikih gubitaka aviona usled dobro organizovane protivvazdušne odbrane Vijetnama. U kasnijem periodu tokom 1970-ih godina su dizajnirane tako da su mogle da se izbacuju i sa nešto većih visina ali ne previše visoko zbog velike nepreciznosti i velikog raštrkavanja kasetnih bombica, pa je efekat dejstva bio veoma mali. U periodu 1970-ih i 1980-ih kasetne bombe se uvode u mnoge armije i postaju jedno od osnovnih oružja država koje su ga koristile.

Krajem 1990-ih godina i početkom 21 veka su osmišljene i modernije vrste kasetnih, takozvane pametne koje su bile visoko precizno oružje i koje imaju toplotne senzore kao i vizuelne koji su u stanju da svaka bombica zasebno locira i uništi svoju metu. Takve bombice imaju i mehanizam za samouništenje u slučaju da je bombica omašila svoj cilj i u slučaju da nije odmah eksplodirala pri padu, a posle nekog određenog kratkog vremena ona bi trebalo u periodu od 4 do 48 sati sama sebe da uništi. Tako da ove bombice maksimalno izbegavaju ranjavanje velikog broja civila, kao što su to radile prethodne, zbog kojih je i počela velika kampanja za zabranu takvog nehumanog i neselektivnog oružja. SAD već imaju takvu vrstu kasetnih CBU-97 i one su se prvi put upotrebljavale tokom invazije na Irak 2003. godine. Ova vrsta kasetnih nije klasifikovana kao kasetna municija u okviru široko prihvaćene definicije oružja utemeljenog u međunarodnom pravu po Konvenciji o zabrani kasetne municije.

Prema nameni kasetne bombe možemo podeliti na:

Zapaljive kasetne;
Protivpešadijske kasetne;
Protivtenkovske kasetne;
Kasetne za uništavanje pista;
Mino-polaganjem;
Hemijske kasetne;
Kasetne za prekid protoka električne energije;
Kasetna za razbacivanje letaka;
Pametne (smart) kasetne bombe.

Zapaljive kasetne[uredi | uredi izvor]

Zapaljive kasetne su namenjene za izazivanja požara, nešto kao konvencionalne zapaljive bombe. One su posebno dizajnirane za tu namenu, a u svom sastavu ima belog fosfora ili napalma. Često se dešavalo da se prave u kombinaciji sa protivpešadijskim i protivtenkovskim minama, a namena im je da se što više otežaju napori gašenja požara. Najčešće se koriste u gradovima da prvo konvencionalnim eksplozivom probiju krovove kuća ili zgrada, a onda da sa tom dodatom smešom napalma zapale taj prostor. Jedan od prvih primera korišćenja zapaljivih kasetnih se desio u zimskom ratu 1939-1940. godine kada su Sovjetske trupe koristile protiv Finaca. Takođe su korišćene i u II svetskom ratu pri napadu na Drezden, u Nemačkoj, kao i Tokio u Japanu.

Protivpešadijske kasetne[uredi | uredi izvor]

Protivpešadijske kasetne bombe su korišćenje samo sa klasičnim eksplozivom ili uz kombinaciju sa smešom napalma radi izazivanja požara. One su nešto malo manjeg oblika i lakše su od protivtenkovskih kasetnih. Namena im je da svojom eksplozijom ili fragmentiranim delovima ubije ili rani sve koji se nađu u njenoj blizini. Takve kasetne su prvi put korišćene u Drugom svetskom ratu, a najrasprostranjenija upotreba je bila u Vijetnamskom ratu gde je upotrebljeno nekoliko stotina miliona protivpešadijskih kasetnih bombi.

Protivtenkovske kasetne[uredi | uredi izvor]

Protivtenkovske kasetne bombe su nešto većeg oblika i imaju više eksploziva koji im služi da probiju oklop od tenka ili lako oklopljenog vozila, svojom snagom eksplozije ili fragmentacionim parčićima. Danas postoje i moderne kasetne bombe koje proizvode SAD CBU-97, koje su dizajnirane tako da svaka bombica zasebno ima svoj cilj i one mogu da probiju čelični oklop od tenka. Ove bombice mogu da se izbacuju i u kombinaciji sa protivpešadijskim minama.

Kasetne za uništavanje pista[uredi | uredi izvor]

Britanske kasetne bombe tipa JP-233 su dizajnirane tako da prvo prodru u beton a onda da sa blagom zadrškom eksplodiraju tako da razbiju beton na pisti i stvore krater, a to dejstvo se postiže sa dvostepenom bojevom glavom. Kasetne za uništavanje pista se obično koriste u kombinaciji zajedno sa protivpešadijskim kasetnim bombama sa tempiranim vremenom eksplozije, tako da bi se popravka piste učinila težim, i onemogućilo protivničkoj avijaciji da koristi svoje avione.

Mino-polaganjem[uredi | uredi izvor]

Ovo su artiljerijske kasetne koje su dizajnirane tako da kada se rasprše po nekom terenu one uglavnom ostaju na površini zemlje i imaju upaljače sa tempirnim vremenskim kašnjenjem da se samounište u periodu od 4 do 48 sati. Ove kasetne se obično kombinuju sa protivpešadijskim i protivtenkovskim minama, tako da to umnogome otežava čišćenje minskih polja. Namenjene su za sprečavanje brzih prodora neprijateljskih trupa. Ove kasetne proizvodi SAD. Konvencija o zabrani kasetnih bombi ne uključuje ovu vrstu oružja, jer ovo već spada u nagazne mine koje su već obuhvaćene drugim međunarodnim sporazumom.

Hemijske kasetne[uredi | uredi izvor]

Hemijske kasetne su SAD i Sovjetski Savez tokom 1950-ih i 1960-ih godina razvijali i dizajnirali tako da u njihovom sastavu budu sem klasičnog eksploziva i neki hemijski sastojci. Zbog teških i pogubnih posledica koje to oružje nanosi civilima, a koje je korišćeno u nekim konfliktima u građanskim ratovima, dovelo je do toga da se pokrene velika kampanja za zabranu ovog oružja. Konvencija o hemijskom oružju je od 1993. godine zabranila njihovu upotrebu. SAD i Rusija su u procesu uništavanja svojih zaliha, ali nisu uspeli da u zadatom terminu unište sve svoje zalihe do 2007. godine, pa su dobili produženje tog roka. Šest država članica je priznalo da poseduju hemijsko oružje.

Kasetne za prekid protoka električne energije[uredi | uredi izvor]

Antielektrične kasetne, CBU-94/B, prvi put su korišćene 1999. godine od strane SAD u ratu na prostoru bivše Jugoslavije. Kontejner je ispunjen sa 202 bombice BLU-114/B, a svaka sadrži malo eksplozivno punjenja koje u sebi ima 147 namotaja sa grafitnim vlaknima ili aluminijumskom staklom. Njihova svrha je da poremeti ili oštetiti električni sistem za prenos električne energije i izazove kratke spojeve u visokonaponskim dalekovodima i električnim podstanicama. U prvom napadu, oni su isključili skoro 70% električne energije u Srbiji.

Kasetna za razbacivanje letaka[uredi | uredi izvor]

Kasetna LBU-30 je namenjena da izbacuje velike količine neubojitog sadržaja, kao što su leci, koji služe za vođenje propagandnog rata i utiču prevashodno na civilno stanovništvo kao i na vojsku, a dizajnirane su tako da izbacuju letke u okviru bombica, što osigurava da će leci kao propagandni materijal pasti na predviđenu oblast bez preteranog raspršivanja zbog vetra. Ovakve kasetne su ispitivane u jednoj američkoj vojnoj bazi 2000. godine, kada je avion F-16 bacio letke sa 6100 m, i pokazalo se kao dobro osmišljeno, jer je bilo veoma malo rasturanje i nemogućnost da vetar odmah raznese letke od mesta pada kasetnih.

Pametne (smart) kasetne bombe[uredi | uredi izvor]

Pametna kasetna bomba podrazumevala bi kasetnu koja je u okviru sporazuma konvencije o zabrani kasetnih bombi. To bi bile visokosofisticirane kasetne koje bi imale manje od 20 kg, onda bi morale da imaju najviše do 10 bombica unutar kontejnera, zatim ono najbitnije da svaka bombica ima svoj pojedinačni cilj na koji se navodi, da ima svaka mehanizam za samouništenje i deaktiviranje. Sporazum za zabranu kasetnih u suštini ne zabranjuje sve kasetne, nego one slobodno padajuće bombice koje nemaju svaka svoj cilj i nemaju sve ostale karakteristike koje su napisane u ovom sporazumu. Inače ove do sada kasetne su ubijale veliki broj civila i javnost se usprotivila i tražila totalnu zabranu kasetnih bombi. U svemu tome se našlo neko kompromisno rešenje, dala se šansa pametnim kasetnim bombama kojim bi se u velikoj meri izbeglo stradanje civila. A da bi se razumelo šta se tačno zahteva, koji parametri moraju da zadovolje kriterijume ove nove kasetne bombe, postavljeno je dole deo teksta iz ove konvencije, a to je kompletan originalan član 2, iz konvencije o zabrani kasetnih bombi, pa se sami uverite, šta se tačno traži od nove kasetne. Evo ispod tekst konvencije, član 2 koji glasi:

1. "Žrtve kasetne municije" podrazumevaju lica koja su ubijena ili pretrpela fizičku ili psihološku povredu, ekonomski gubitak, društvenu marginalizaciju ili bitno umanjeno ostvarivanje svojih prava izazvano upotrebom kasetne municije. One podrazumevaju lica koja su pretrpela direktne posledice od kasetne municije, zajedno sa njihovim ugroženim porodicama i zajednicama;

2. "Kasetna municija" podrazumeva konvencionalnu municiju koja je dizajnirana tako da rasipa ili oslobađa eksplozivne podmunicije od kojih svaka teži manje od 20 kilograma i sadrži ovu eksplozivnu podmuniciju. Ovo ne uključuje sledeće:

a) municiju ili podmuniciju koja je je dizajnirana tako da oslobađa signalne rakete, dim, pirotehnička sredstva ili municiju koja je dizajnirana isključivo za protivvazdušnu odbranu;
b) municiju ili podmuniciju koja je dizajnirana tako da proizvodi električne ili elektronske efekte;
c) municiju koja, da bi se izbegli diskriminišuće posledice na jednu zonu i opasnost od neeksplodirane podmunicije, poseduje svaku od sledećih karakteristika:

I. svaka municija sadrži manje od deset eksplozivnih podmunicija;
II. svaka eksplozivna podmunicija teži više od četiri kilograma;
III. svaka eksplozivna podmunicija dizajnirana je tako da detektuje i angažuje jedan jedini pojedinačni cilj
IV. svaka eksplozivna podmunicija opremljena je elektronskim mehanizmom za samouništenje;
V. svaka eksplozivna podmunicija opremljena je elektronskim uređajem za samodeaktiviranje;

3. „Eksplozivna podmunicija“ je konvencionalna municija koja se, da bi obavila svoj zadatak, rasprskava ili oslobađa iz kasetne municije i napravljena je da deluje tako što detonira eksplozivno punjenje pre, prilikom ili nakon udara;

4. „Kasetna municija koja je podbacila“ podrazumeva kasetnu municiju koja je ispaljena, izbačena, lansirana ili na drugi način oslobođena i koja je trebalo da raspe ili oslobodi eksplozivne podmunicije, ali do toga nije došlo.

5. Neeksplodirana podmunicija podrazumeva eksplozivnu podmuniciju koju je rasulo ili oslobodilo oružje sa podmunicijom, ili koja se od njega odvojila na neki drugi način i nije eksplodirala a trebalo je;

6. „Odbačena kasetna municija“ podrazumeva oružje sa podmunicijom ili eksplozivnu podmuniciju koja nije iskorišćena, koja je napuštena ili odbačena i više se ne nalazi pod kontrolom strane koja ju je napustila ili odbacila. Odbačena kasetna municija je mogla ili ne da bude pripremljena za upotrebu;

7. „Zaostala kasetna municija“ podrazumeva kasetnu municiju koja je podbacila, odbačenu kasetnu municiju i neeksplodiranu podmuniciju i neeksplodirane bombice;

8. „Transfer“ podrazumeva, pored fizičkog premeštanja kasetne municije na ili sa državne teritorije, prenos vlasništva ili kontrole nad kasetnom municijom, ali ne podrazumeva prenos teritorije koja je zagađena zaostalom kasetnom municijom.

9. Mehanizam za samouništenje podrazumeva mehanizam sa automatskim funkcionisanjem ugrađen u municiju koji se dodaje primarnom upaljaču i koji obezbeđuje uništavanje municije kojoj je dodat;

10. Deaktiviranje podrazumeva automatski proces koji nepovratnim trošenjem jedne komponente čini municiju neoperabilnom, na primer baterije koja je bitna za funkcionisanje municije;

11. Oblast zagađena kasetnom municijom podrazumeva oblast za koje se zna ili sumnja da je zagađena zaostalom kasetnom municijom;

12. Mina je municija koja je napravljena tako da bude stavljena ispod, na ili blizu zemlje ili druge površine i da eksplodira u prisustvu, blizini ili u kontaktu sa osobom ili vozilom;

13. Eksplozivna bombica podrazumeva konvencionalnu municiju koja teži manje od 20 kilograma, nije sama pokrenuta već je rasuta ili oslobođena iz kontejnera da bi mogla da obavi svoju funkciju i koja je dizajnira da funkcioniše tako što detonira eksplozivno punjenje pre, prilikom ili posle udara;

14. Kontejner podrazumeva nosač koji je dizajniran tako da rasipa ili oslobađa eksplozivne bombice i koji je u vreme rasipanja ili oslobađanja zakačen za avion;

15. Neeksplodirana bombica podrazumeva eksplozivnu bombicu koja je rasuta, oslobođena ili na drugi način odvojena od kontejnera i koja nije eksplodirala kao što je bilo predviđeno.

Ovo je kompletan član 2, gde možete da se uverite koje sve kriterijume bi zadovoljila nova kasetna da bi bila po svim međunarodnim standardima. Znači da svaka kasetna bombica ima svoj pojedinačni cilj. Pa ako se i desi da je bombica omašila svoj zadati cilj i da nije trenutno eksplodirala onda na scenu stupaju 2 mehanizma, od kojih bi makar jedan trebalo da odradi da neutrališe bombu Prvi mehanizam je za samouništenje, to znači da ovaj mehanizam ima ulogu da uništi eksplozijom kasetnu u nekom unapred određenom vremenskom periodu. Na primer unapred se postave parametri da se bombica samouništi u periodu od 4 do 96 sati, ili se odredi neki drugi vremenski parametar samouništenja. Preporuka je da to bude do 48 sati od pada kasetne. U slučaju da prilikom pada kasetne dođe do nekog oštećenja i otkaže ovaj mehanizam za samouništenje onda stupa drugi dodatni mehanizam za deaktivaciju, koji ima zadatak da bukvalno umrtvi sve ostale upaljače u kasetnoj bombici, koji bi mogli da je aktiviraju, i time spreči da ne bi neko nevin nastradao, ovde se prvenstveno misli na civile. Ova dva mehanizma daju mnogo veću sigurnost, da će oni onesposobiti bombicu i na neki način sprečiti dalja stradanja, što i jeste bila poenta samog sporazuma. U budućnosti neće smeti da se bacaju bombice koje same padaju bez ikakve kontrole, nego će svaka bombica morati da ima svoj jedinstveni cilj, gde će glava za navođenje davati signal malim raketnim motorima koji bi ih usmeravali prema svome cilju.

Eto to je neka sadašnjost i budućnost kasetnih bombi. Pretpostavlja se da Amerikanci i Rusi poseduju ovakve kasetne bombice, ali još uvek nema zvaničnih podataka o tome. Rusi su u Siriji iskoristili svoj arsenal pametnih bombica i za kratko vreme u jednom danu su uništili nekoliko desetina Turskih oklopnih jedinica, a nisu potrošili veliki broj kasetnih, jer su kasetne pronalazile svoje jedinstvene ciljeve. Nije bilo podataka o civilnim žrtvama, tako da je to iskorišćeno iz arsenala tih pametnih bombica.

Deminiranje i čišćenje kontaminiranog terena[uredi | uredi izvor]

Deminiranje ili čišćenje je proces uklanjanja kasetnih bombi ili nekih drugih neeksplodiranih ubojnih sredstava (NUS) iz kontaminirane zone. Postoje nekoliko načina za uklanjanje kasetnih i to su:

Jedan od načina je samostalno čišćenje bez nekih priručnih pomagala i to je možda jedan od najčešćih primera kako se radilo u prošlosti, ali to je odavno zastareo model, pa ga u zadnjoj deceniji vrlo retko srećemo posle završetka rata u nekoj od država. U toku ratnih dejstava je vrlo teško koristiti neke od savremenih metoda, pa se zato i danas primenjuje ovakav način. U ratnim uslovima se ovo radi da bi se sprečila stradanja civila koja žive na teritorijama koja su zahvaćena ratom.^[5]
Drugi način je pomoću dresiranih životinja, obično su to psi, mada srećemo i neke druge životinje poput pacova, svinja i drugih.
Treći način je rad sa minoistraživačem ili kako ga još zovu metal detektor, koji se i najčešće upotrebljava u savremenim armijama. Tvorac metal detektora je poljski oficir Jozef Kosački (polj. Józef Stanisław Kosacki) i njegov izum je dobio naziv kao poljski detektor mina. Prva njegova upotreba je bila u toku Drugog svetskog rata, a kasnije su svi saveznici kopirali ovaj uređaj koji je odigrao veliku ulogu u čišćenju kontaminiranih teritorija posle Drugog svetskog rata.^[5]
Postoje velike mašine specijalizovane da se kreću kroz kontaminiranu oblast i namerno prelaze preko svih tih neeksplodiranih bombica i svojom težinom ih aktiviraju. Ova vozila su tako dizajnirana da mogu da izdrže detonaciju male snage sa minimalnim oštećenjima na vozilu. Takva specijalizovana vozila nisu se u najboljem svetlu pokazala jer nisu baš uvek dobro očistila kontaminiranu zonu, tako da je u nekim slučajevima ostajalo između 50 i 80% neočišćenog terena što je daleko ispod standardnih normi UN-a od 99,6%.^[5]

Prednosti i mane kasetnih bombi[uredi | uredi izvor]

Prednosti kasetnih bombi u poređenju sa ostalim vrstama bombi:

mogućnost veće zone dejstva, što daje veću efikasnost pri dejstvu po rastresitim objektima;
mogućnost kombinovanog dejstva sa različitim vrstama kasetnih bombica (kumulativnog, parčadnog i zapaljivog dejstva);
veća verovatnoća pogađanja tačkastih ciljeva.

Najveća mana kasetnih bombi je to što, kada kasetna podmunicija ili „bombice“ ostanu neaktivirane (njihov broj može da dostigne uglavnom od 5-30% ukupno bačene podmunicije) stvaraju de fakto jednu vrstu minskog polja koje nastavlja da odnosi živote i nanosi teške telesne povrede i godinama posle završetka sukoba. Ta municija se pokazala kao veoma loša zato što je neprecizno, neselektivno oružje i u većini slučajeva sem vojnih ciljeva budu pogođeni i civilni objekti, pa zbog toga ovo oružje predstavlja veliki rizik po civile, kako za vreme samog napada, tako i nakon toga. Neeksplodirana bombica može da ubije ili povredi civile i dugo nakon završetka sukoba. Svedoci smo da i dan danas, posle čitavih 30 godina, stradaju civili od kasetnih bombi u Vijetnamu, Laosu, Kambodži i drugde i po tome se može videti kakve su strašne posledice ovog oružja po civilno stanovništvo. Posledice ne trpe samo povređeni, nego i njihove porodice, kao i zajednice u kojima žive. Prema zvaničnim podacima UN u preko 95% slučajeva žrtve su civili, što je impozantan broj u odnosu na stradale vojnike, kojima su i bile namenjene.

Pretnja civilima[uredi | uredi izvor]

Iako su sva oružje opasna, kasetne bombe predstavljaju posebnu pretnju po civilno stanovništvo iz dva razloga: imaju široko područje dejstva i uvek ostaje veliki broj neeksplodiranih bombi u zoni dejstva. Neeksplodirane bombe mogu ostati opasne i decenijama nakon završetka sukoba, imamo primer iz rata u Vijetnamu i Laosu koji su bombardovani davne 1973. godine, pa i dalje imamo veliki broj žrtava, gde samo u Laosu imamo godišnje preko 100 civilnih žrtava ^[6].

Jedan kontejner kasetne bombe pri dejstvu zauzima prostor veličine od 2-3 fudbalska igrališta a veoma često se pri napadu dešava i izbacivanje više od jedne kasetne što u zoni udara zauzima daleko veću površinu. Zbog toga ne strada samo vojska nego najčešće stradaju civili i nedužna deca. A još problematičnija upotreba kasetnih je u gusto naseljenim mestima, gde imamo primer iz 1999. godine kada je NATO gađao centar Niša, i tada je stradalo više desetina naših građana. Imamo i jedan slučaj iz Libana gde je za samo 3 dana bačeno 4 milion kasetnih, gde i dan danas strada po nekoliko civila svakog meseca.

Kasetne bombe su dokazano pogubne za civilno stanovništvo i zbog ogromnog stradanja civilnog stanovništva od kasetne municije došlo je do velikog protivljenja korišćenju kasetnih bombi počev od Crvenog krsta ^[7], zatim stotine organizacija iz celog sveta, onda koalicija za zabranu kasetne municije ^[8], kao i Ujedinjene nacije. Handicap International je 2005. godine radio studio stradanja civila u svetu od kasetne municije i zabeležio je 13.306 zvanično potvrđenih žrtava, a to je od tog broja 98% civilnih žrtava, dok je 27% stradalo dece. A prema zvaničnim podacima UN-a od kasetne municije je stradalo nešto više od 95% civila u odnosu na broj vojnika, a od tog broja 25% su deca, što je približno isti podatak koji je dao i Handicap Internešnal u svojim izveštajima.

Broj žrtava od kasetnih bombi[uredi | uredi izvor]

Prema podacima HRW-a (Human Rights Watch) u 2011. godini je u 29 zemalja bilo stradalih od kasetnih bombi. Prema izveštajima, od početka upotrebe kasetnih bombi do kraja 2010. godine broj ukupno potvrđenih žrtava bio je najmanje 16.921.^[9] Međutim, žrtve kasetne municije nisu svuda ubeležene i u mnogim zemljama nije se vodila pravilna evidencija, tako da se ukupan broj žrtava procenjuje na između 55.000 i 100.000, jer je samo u Laosu, Vijetnamu i Kambodži procenjeno da ih je bilo više od 54.000.

Vrste kasetnih bombi[uredi | uredi izvor]

Tabela: Pokazuje države proizvođače i vrste kasetnih bombi koje te države proizvode ^[10]

Države proizvođači	Vrste kasetne municije
Argentina	CME-155 mm
Australija	Karinga, CBU-58c
Belgija	NR 269 155 mm
BiH	Orkan M-87 262 mm (KB-1, KB-2)
Brazil	ASTROS, FZ-100 70 mm
Čile	CB-130, CB-250K, CB-500, CB-500K, CB-500K2, CB-770, WB-250F, WB-500F, PM-1
Egipat	M42D, SAKR-18, SAKR-36, M26A1, Grad 122 mm
Francuska	OGR 155 mm, BLG-66 Beluga
Grčka	GRM-49 155 mm, GRM20
Holandija	M483A1, M864 155 mm
Hrvatska	M93 120 mm
Nemačka	M26 227 mm, SMArt-155, SD-1, SD 2
Indija	Pinaka 214 mm
Iran	PROSAB-250, Shahab-2, Grad 122 mm
Irak	NAAMAN-250, NAAMAN-500, Ababil
Italija	RS6A2 i S6A2 81 mm, S12B 120 mm, RB63 155 mm, M 26
Izrael	M 85, ARC-32, GRADLAR 122 mm/160 mm, ATAP-300, ATAP-500, ATAP-1000 RAM, TAL-1, TAL-2, BARAD
Japan	M 26 i M26A1, M261, M483A1
Južna Afrika	M2001 155 mm, TIEKIE, CB-470
Severna Koreja	RBK-500
Južna Koreja	M261, KCBU-58B
Kina	Tupe W01, Type-83, Type-59, Type-62, Type-66, BL-755 clone, Tupe 2, Type-63, Type-81, Type-90A, WM-80, WS-1, WS-1B, WS-1E, WS-2, MZD-2
Pakistan	M483A1 155 mm
Poljska	ZK-300 Kisajno, LBKas-250, 2S1, M-21FK “FENIKS-Z 122 mm
Rumunija	CL-250, LAR-160, CG-540 i CG-540 ER
Rusija	AO-2.5 APAM, ODS-OD FAE, PTAB 2.5, PTAB-1M, PROSAB, ZAB 2.5, PTAB-2.5M HEAT, AO-2.5-2 APAM, AO-1SCh, PTAB 2.5M, ShOAB-0.5, BetAB, SPBE-D SFW, OFAB-50 APAM, OFAB 2.5 APAM, SPBE-D, PTAB, 3-O-23, 3-O-13, 3-O-14, Grad (9M218), Grad (9M217), Uragan (9M27K), Smerč (9M55K), Smerč (9M55K1), Smerč (9M55K5), R-65/70 Luna M (FROG-7), Iskander (SS-26)
Singapur	Proizvodi projektile od 155 mm i minobacačke kasetne bombe od 120 mm ali nisam našao podatke o nazivima
SAD	ATACMS 1, ATACMS 1A, M26 MLRS, M26A1 MLRS, M261 MPSM, M449 APICM, M449A1 APICM, M483/M483A1, M864, M444, Mk-20, CBU-87 CEM, CBU-103 CEM WCMD, CBU-97 SFW, CBU-105 SFW WCMD, CBU-105 SFW P3I WCMD, AGM-154A JSOW-A, M28, M29
Slovačka	M 26, JRKK–AGAT 122 mm, AGAT, PAT-794
Španija	ESPIN-21, MAT-120, BME-330B/AP, BME-330AT, BME-330C
Švajcarska	M-109 i M-109 Kawest 155 mm, KaG-88 155 mm, KaG-90 155 mm, KaG-88/99 155 mm, MP-98 120 mm
Švedska	BK-90 Mjolner, (MJ-1 i MJ-2)
Turska	M396 155 mm, M483A1 155 mm, TRK-122 122 mm
Velika Britanija	BL-755, IBL-755, RBL-755, L20A1, M483, M261, M 26
Jugoslavija (bivša Socijalistička Republika)	Orkan M-87 262 mm (KB-1, KB-2), ORKAN MLRS 262 mm, FAB 275, FAB 275 M91, PRAB 250J, PAT-794 155 mm, 3-O-23 152 mm, RAB-120, KPT-150

Pogođene i kontaminirane zemlje i regioni[uredi | uredi izvor]

U svetu postoji 39 država kontaminiranih kasetnim bombama,^[11] uključujući i sporne teritorije i to su:

Napomena: Sporne teritorije su obeležene sa zvezdicom (*) i boldovane su.

Tokom 2010. godine kontaminirani teren je očišćen i uništene su kasetne bombe u: Avganistanu Angoli, DR Kongo i Iraku, dok je zabeležen značajan napredak u čišćenju u Kambodži, Srbiji i Vijetnamu. Najmanje 59.978 neeksplodiranih kasetnih bombica je uništeno tokom operacije čišćenja, a očišćeno je više od 18,5 km² kontaminiranog zemljišta.

Korisnici kasetne municije[uredi | uredi izvor]

Do sada je 21 zemlja ^[12] koristila kasetnu municiju tokom oružanih sukoba u 37 zemalja i to su: Eritreja, Etiopija, Francuska, Gruzija, Holandija, Irak, Izrael, Južna Afrika, Kolumbija, Libija, Maroko, Nigerija, Rusija, Saudijska Arabija, Sjedinjene Američke Države, bivša Jugoslavija, Sirija, Sudan, Tajland, Ujedinjeno Kraljevstvo, Ukrajina.^[13]

Zemlje korisnici	Lokacije korišćenja
Angola	Angola,
Azerbejdžan	Azerbejdžan, Jermenija
Kolumbija	Kolumbija
Eritreja	Etiopija
Etiopija	Eritreja
Francuska	Čad, Irak, Kuvajt
Gruzija	Gruzija, Abhazija
Irak	Irak, Iran
Italija	Egipat, Libija, Malta
Izrael	Liban, Sirija
Libija	Čad, Libija
Maroko	Zapadna Sahara, Mauritanija
Holandija	bivša Jugoslavija (Crna Gora i Srbija sa Kosovom) ^[14]
Nemačka	Velika Britanija, Rusija, BiH
Nigerija	Sijera Leone
Rusija	Čečenija, Avganistan (kao SSSR), Gruzija, Finska, Nemačka, Sirija
Saudijska Arabija	Saudijska Arabija, Jemen
Južnoafrička Republika	Priznali su da su u prošlosti koristili, lokacija nepoznata
Sirija	Sirija
Sudan	Sudan, Južni Sudan, Uganda
Tadžikistan	Tadžikistan
Tajland	Kambodža
Velika Britanija	Folklandska Ostrva, Irak, Kuvajt, bivša Jugoslavija (Crna Gora i Srbija sa Kosovom) ^[14]
Ukrajina	Ukrajina
SAD	Avganistan, Albanija, BiH, Kambodža, Grenada, Iran, Irak, Kuvajt, Laos, Liban, Libija, Nemačka, Saudijska Arabija, Severna Koreja, Sudan, Tajland, Vijetnam, Jemen, bivša Jugoslavija (Crna Gora i Srbija sa Kosovom) ^[14]
Jugoslavija (bivša Socijalistička Republika^[15])	Albanija, BiH, Hrvatska i Srbija sa Kosovom
UN	Sijera Leone

Zemlje koje su proizvodile ili još uvek proizvode kasetnu municiju[uredi | uredi izvor]

U 34 zemlje ^[16] proizvodilo se preko 200 različitih tipova kasetne municije a od ovog broja, 17 zemalja pridružilo se konvenciji o zabrani kasetnih bombi. Takođe ima više država koje su potpuno prekinule proizvodnju kasetnih bombi. U ovom trenutku početkom 2020. godine za sada su potvrdile 15 država da su potpuno prekinuli proizvodnju.

Napomena: Zemlje koje su boldovane su do početka 2020. godine postale članice konvencije za zabranu kasetne municije, a zemlje koje su prestale sa proizvodnjom one su obeležene sa zvezdicom.

Kompanije proizvođači kasetne municije[uredi | uredi izvor]

Među važnije proizvođače kasetne municije uvrštavaju se:

SAD (13)
Nemačka (13)
Francuska (5)
Japan (5)
Španija (5)
Brazil (3)
Italija (3)
Velika Britanija (2)

Napomena: U zagradi je broj preduzeća koji proizvode kasetnu municiju.

Zemlje koje su skladištile ili još uvek skladište kasetnu municiju[uredi | uredi izvor]

U 86 država ^[17] postoje skladišta ove municije, a u zalihama ima preko 1 milion kasetnih bombi, koje sadrže preko 1 milijarde bombica i te zemlje su:

Napomena: ovo su podaci iz 2009. godine.

Prema novijim izveštajima, do kraja 2011. godine izvestan broj zemalja je, pridržavajući se konvencije i uništavajući svoja skladišta, uspeo da tokom ovog kratkog perioda uništi svoje zalihe kasetne municije, tako da danas imamo još 70 zemalja koje poseduju ovo oružje.

Izveštaj država ko i koliko ima zaliha u svojim skladištima kasetnih bombi:

Države	Količina kasetnih bombi - kontejnera	Bombice
Austrija	12.672	798.336
Belgija	115.210	10.138.480
BiH	429	143.152
Hrvatska	7.380	190.868
Danska	42.020	2.440.940
Ekvador	117	17.199
Francuska	34.937	14.923.621
Nemačka	544.549	67.305.417
Japan	14.011	2.029.469
Moldavija	1.385	27.050
Crna Gora	353	51.891
Norveška	52.190	3.087.910
Portugalija	11	1.617
Slovenija	1.080	52.920
Španija	4.762	232.647
Velika Britanija	191.128	38.758.898
Ukupno	1.022.234	140.200.415

Napomena: Ovo su podaci iz 2010. godine i na ovom spisku nema mnogih država zato što nisu dostavile izveštaje o količinama zaliha u svojim skladištima. Neke od ovih država sa spiska su već završile sa uništavanjem a druge su u poodmakloj fazi uništavanja zaliha ove municije. Prema jednom izveštaju iz 2004. godine SAD su prijavile da poseduju zalihe od oko 5,5 miliona kasetnih bombi, koje sadrže oko 730 miliona bombica.

Zemlje koje su završile uništavanje zaliha kasetne municije su: Ekvador 2004, Španija 2009, Angola, Avganistan, Austrija, Belgija, Češka, Crna Gora, Moldavija i Norveška u 2010, Mađarska i Portugalija u 2011. Dve zemlje članice sa najvećim zalihama skladišta kasetnih bombi: Nemačka (67 miliona bombica) i Velika Britanija (39 miliona bombica) su do polovine 2011 uništile više od polovine svojih zaliha.

Transfer kasetnih bombi[uredi | uredi izvor]

Najmanje 15 zemalja je izvezlo više od 50 tipova kasetnih bombi u najmanje 60 drugih država. Zadnji zabeleženi slučajevi njihovog transfera i korišćenja u konfliktima su:

Izvoz Španije od 2006. do 2008. godine 1.055 kasetnih bombi koje sadrže 22.155 bombica MAT-120 u Libiju, gde su te upotrebljene u konfliktu 14. aprila 2011.
Izvoz 4 sistema izraelskih GRADLAR raketa u Gruziju u 2007. godini, koji koriste lansere od 160 mm Mk-4 rakete, od kojih svaka raketa sadrži 104 bombice M85. Te kasetne bombe kasnije su upotrebljene tokom sukoba sa Rusijom avgusta 2008. Dve države koje nisu članice Konvencije (Singapur i SAD) su uvele moratorijum na izvoz kasetnih bombi.

Korišćenje kasetnih bombi u konfliktima ^[18][uredi | uredi izvor]

1939-1940: U Finskoj je u Zimskom ratu prvi put u istoriji primećena upotreba zapaljivih kasetnih bombi od strane sovjetskih trupa. Kontejner kasetne bombe nosi naziv PPAB-3, dužina mu je 2,25 metara i širok je 0,9 metara. Sovjetski Savez je prvi put koristio tokom zimskog rata u bombardovanju finskih gradova, i to Viborga 10. februara 1940. godine. Napomena: Viborg je tada bio Finski grad a od 1944. godine je oslobođen i sada je to Ruski grad. Ova Sovjetska kasetna PPAB-3 je imala popularan naziv Molotovljev koktel, a to je nastalo iz radio govora Vjačeslava Molotova 1939. godine, kada je Molotov tvrdio da Sovjetski Savez neće bombardovati Finsku, već će da bacaju hranu iz aviona. Kao odgovor na to Finci su kasetne bombe nazvali "Molotovljev koktel".

1939-1945: U Drugom svetskom ratu kasetne bombe su počele masovno da se upotrebljavaju. Nemci su koristili verziju kasetne poznate kao SD-1 (4,5 kg.) i SD 2 (2 kg), koja je nosila više malih „bombica“. Ove kasetne su prvi put korišćene pri napadu na engleski grad Ipsvič 1940. godine, ali su takođe bačene i u junu 1943. godine, na Grimsbi i Cleethorpes gde je bačeno preko 3.000 SD 2 bombica. Zatim su korišćene protiv savezničkih snaga na Bliskom istoku, kao i protiv Rusije na istočnom frontu. Naročito velika količina tih kasetnih je korišćena u Kurilskoj bici kada su Nemci pokušali da zaustave proboj Ruskih trupa, a i da umanje sopstvenu štetu od ruskih kaćuša. Takođe je i ruska vojska u Kurilskoj bici koristila velike količine kasetnih, pa i kasnije do kraja rata su ih Rusi koristili. Nemačke kasetne SD-1 i SD 2 su se odlično pokazale u ratnim uslovima, pa su SAD napravile kopije tih bombi: M28 (50 kg.) (1942.god) i M29 (230 kg.) (1943.god). Amerikanci su dodali blizinski detonator nekim bombama, čineći ih još razornijim. Kontejner M28 sadržao je 9 kasetnih bombica, a M29 je sadržao 24 bombice. Bombice u kontejneru nose oznaku M-83. U BiH je pronađena Nemačka kasetna SD2 (Butterfly) na Nišićkoj visoravni nedaleko od Sarajeva. Takođe u BiH su pronađena dve Američke kasetne AN M41A1 20lbs Frag u mestu Gornaci kod Mostara. Karakteristike te kasetne bombe je da je teška 10 kg, a eksplozivno punjenje je od livenog TNT-a 1.23 kg. Evo to je jedan od primera da su i Amerikanci koristili kasetne tokom drugog Svetskog rata. Italijani su 14. septembra 1940. izveli svoj prvi borbeni let gde su termos kasetnim bombama zasuli britanske trupe u Egiptu kod mesta Bakuša i Nagamisa. Velika većina tih bombi je eksplodirala prilikom pomeranja. Ubrzo zatim usledilo je čišćenje terena gde je tom prilikom stradao jedan oficir i 4 vojnika. Takođe su Italijani u januaru 1941. godine, zasipali kasetnim bombama obale Libije između Derna i Tobruka, u pokušaju da spreče savezničku vojsku u njihovom napredovanju. A naročito velika količina kasetnih termos bombi je korišćeno tokom opsade Tobruka u aprilu i maju 1941. godine.

1950-1953: Na korejskom poluostrvu izbio je rat između Severne i Južne Koreje. U tom ratu Južnoj Koreji je pomoć pružala prevashodno Amerika kao i 21 zemlja Ujedinjenih nacija. Američka vojska je u tom ratu koristila kontejnere kasetne bombe tipa M28 i M29, a u kontejneru su smeštene bombice tipa M-83 koja je verna kopija Nemačke bombe SD1 i SD 2 koje su korišćene još u Drugom svetskom ratu. Ni jedna strana do sada nije ovo zvanično potvrdila, ali se sa sigurnošću može reći da je došlo do upotrebe ove kasetne municije u toku rata.

1964-1975: U Kambodži, Laosu, Vijetnamu i Tajlandu američke snage su upotrebile ogromnu količinu kasetne municije. Prema nekim procenama na svetskom nivou, Laos je jedna od zemalja koja su najviše nastradale. Tamo je bačeno preko 414.000 kasetnih bombi koje su sadržale oko 270 miliona kasetnih bombica a prema izveštajima, oko trećina tih bombica nije odmah eksplodirala. Prema nekim procenama iz 2011. godine ostalo je još oko 26 miliona neeksplodirane kasetne municije za čišćenje. Prema grubim procenama, samo jedna desetina od ukupne kontaminirane površine zemljišta koje je ostalo za čišćenje je oko 8.750 km², a ukupna površina je oko 38% teritorije u Laosu. Kontaminiranost onemogućava obradu zemljišta, razvoj regionalne ekonomije i predstavlja životnu opasnost za desetine hiljada meštana. Timovi za čišćenje u Laosu su pronašli 19 različitih tipova kasetnih bombi. Prema zvaničnim podacima ubijeno ili ranjeno je više od 11.000 osoba, a od tog broja 30% su deca. Jedna od procena američke vojne baze podataka je da je tokom 9.500 letova u Kambodži bačeno oko 87.000 avio kasetnih bombi, koje su sadržale preko 26 miliona bombica, uglavnom u istočnim i severoistočnim delovima zemlje, koji se graniče sa Laosom i Vijetnamom. Tamo je prema procenama ostalo između 2 i 5,8 miliona neeksplodiranih kasetnih bombica, a broj žrtava, pošto ne postoje pouzdani podaci, procenjen je na više od 5.000. Ostaci od kasetnih bombi koji su pronađeni su: BLU-24, BLU-26, BLU-36, BLU-42, BLU-43, BLU-49, kao i BLU-61. U Vijetnamu je bačeno preko 296.000 kasetnih bombi, koje sadrže oko 97 miliona bombica, a prema nezvaničnim informacijama vojnih stručnjaka, ako bi se čišćenje kontaminiranih teritorija odvijalo ovim tempom kojim oni rade, bilo bi završeno za oko 300 godina. Prema nekim izveštajima iz Vijetnama oko 300 osoba svake godine strada od kasetnih bombi, međutim procenjuje se da je ukupan broj žrtava preko 34.000. Pronađeno je 15 različitih tipova kasetne municije koje su SAD koristile a kontaminirano je 64 provincija i gradova, uključujući Hajfong, Hanoj, Ho Ši Min, i Vin. Najviše kontaminirana područja su u tri provincije: Kvang Binj, Kvang Nam, i Tija Tijen - Hue. Na Tajlandu je 2010. godine istraživanje pokazalo da je od neeksplodirane kasetne municije SAD MK-118, koje datira još od Vijetnamskom rata, kontaminirano oko 315.000 m² zemljišta u Fakta okrugu na severu pokrajine Utaradit. Kasetna municija je očigledno bila bačena kada su se avioni SAD vraćali u svoje baze na Tajlandu posle bombardovanja Vijetnama i Laosa.

1970: U Zambiji su pronađeni ostaci od avio kasetnih bombi u dve oblasti i to u Jifumba, Solvezi okrugu (severozapadnoj provinciji), a drugi u Majva, Shangombo okrugu (zapadna provincija). Nema podataka koje to mogao da baci, pretpostavlja se da je to moglo da se desi između 1970. i početka 1990. U Junu 2010. godine zambijska vojska i Norveška narodna pomoć su očistile ove oblasti, koje pokrivaju ukupnu površinu od 484.000 m² i uništile 22 kasetne bombice tipa CB-470.

1973: U Siriji u takozvanom Oktobarskom ratu, izraelska avijacija je gađala trening kampove nevladinih oružanih trupa blizu glavnog grada Damaska.

1975-1991: U Zapadnoj Sahari i Mauritaniji su marokanske snage zbog spora oko teritorije koristile artiljerijsku i avio kasetnu municiju protiv nevladinih trupa Narodnog fronta za oslobođenje Sagija el Amre i Rio de Oro (Polisario). Između 1980 i 1981. godine Marokansko vazduhoplovstvo sprovodi napade na mesta Akka, Guelta Zemmour i Messeid koristeći kasetne bombe francuske izrade. Ostaci od kasetnih bombi koji su korišćeni u ovom sukobu su: avio kasetne bombe CBU-71 sa BLU-63 municijom, kao i MK-118s, onda artiljerijske M483A1 155 mm sa M42 i M46 municijom. Ukupno ima 85 oblasti kontaminiranih od kasetne municije što zauzima prostor od 32,74 km². U Mauritaniji su 1990. godine marokanski avioni gađali kasetnim bombama jednu oblast koja je 34 km severno od mesta Bir Mogrein, što je nekih 6 km² kontaminirane površine. Kasetne koje su korišćene u ovom sukobu su BLU-63 kao i MK-118s. Maroko je između 1979. i 1995. uvezao kasetnu municiju iz SAD i to: 2.994 CBU-52; 1.752 CBU-58; 748 CBU-71 i 850 raketnih kasetnih bombi, što sveukupno sadrži oko 2,5 miliona bombica.

1978: U južnom delu Libana su Izraelci takođe koristili dve vrste kasetne municije američke proizvodnje, a to je kontejner CBU-58 koji koristi bombice BLU-63. Ta vrsta kasetne se poodavne ne proizvodi. A druga korišćena vrsta kasetne u tim sukobima je MK-20 Rockeie artiljerijske kasetne, a postoji i varijanta za izbacivanje tih kasetnih iz aviona.

1979-1989: U Avganistanu je vojska Sovjetskog Saveza bacala avio i raketne kasetne bombe protiv nevladinih snaga, a u tom sukobu su i nevladine snage takođe koristile artiljerijske kasetne ali u manjem obimu. Australijski fotograf Džon Rodsted je 2002. godine snimio oko 60.000 tona (60 miliona kg) uskladištenih napuštenih sovjetskih kasetnih bombi u oblasti Bagram u avio bazi izvan Kabula. U avgustu 2010. godine je Ministarstvo odbrane obavestilo „Monitor“ da nema kasetne municije u skladištima i da je „oko 113.196 kasetnih bombi koje sadrže 29.559 kilograma“ starih sovjetskih zaliha uništeno. Ostaje nejasno šta je sa preostalim ogromnim količinama kasetnih bombi koje su pronađene 2002. godine.

1982: Na Folklandskim ostrvima su britanski avioni Si Harijer doleteli sa nosača aviona HMS Hermes i gađali pešadiju argentinske vojske u blizini aerodroma Port Stenli, zatim malu travnatu pistu kod Gus Grina, kao i Luku Huard. Kasetne bombe koje su korišćene su BL-755 i bačeno je 107 kontejnera kasetnih sa 15.729 bombica.

1982-1983: U Libanu su opet Izrael i Amerika koristili kasetne bombe protiv sirijskih snaga i nevladinih trupa. Jedan od tih događaja dogodio se u decembru 1983. godine gde je mornarička avijacija SAD bacila 12 kontejnera CBU-59 i 28 raketnih MK-20 Rockeie kasetnih bombi na protivvazdušnu odbranu sirijskih snaga u blizini Bejruta.

1983: Na Grenadu su mornarički avioni SAD bacili 21 kontejner kasetnih bombi tokom operacije vazdušne podrške.

1984-1988: U Iranu su Iračani 1984. godine u početnoj fazi rata upotrebili avio kasetne bombe. U kasnijim fazama rata koristili su Ababil-50 raketne kasetne bombe, koje su kopija M-87 Orkana iz bivše Jugoslavije. Inače Irak i bivša Jugoslavija su zajedno vršili istraživanja i proizvodile ovo oružje samo pod različitim nazivima, u bivšoj Jugoslaviji se zvalo Orkan a u Iraku Ababil. Još jedan od događaja koji se desio u tom periodu a to je da su SAD 1988. godine napali mornaričkim avionima brodove Iranske revolucionarne garde, gađajući ih kasetnim bombama MK-20 ^[19] u operaciji koja se nazivala Bogomoljka. Takođe i Iran je koristio kasetne i to njegove vazduhoplovne snage koje su koristile BL755 kasetne bombe gađajući iračke trupe i oklopna vozila. Avioni koji su nosili te bombe su: F-5E, F-5F, F-4D i F-4E Fantomi.

1986: U Libiji su avioni SAD 25. marta bacili MK-20 raketne kasetne na libijske brodove u zalivu Sidra. Takođe su SAD 14-15. aprila bacili 60 raketnih bombi na aerodrom Benina.

1986-1987: U Čadu su francuski avioni bacili kasetnu municiju na aerodrom Vadi Doum. U više oblasti Čada pronađena je neeksplodirana municija i to u oblasti blizu mesta Faia Largeau, zatim u oblasti Gouro (na severoistoku Borkou regiona ) i u tri severne provincije Biltine u Vadi Fira regionu (severoistočni Čad) istočno od glavnog grada Ndžamena. Libijske snage takođe su koristile kasetnu municiju Sovjetskog porekla AO-1SCh, PTAB-1.5 i PTAB-2.5 a ostaci od kasetne municije su pronađeni u oblasti blizu mesta Faia Largeau.

1988-1994 i 2016: Na Nagorno-Karabahu u sukobu Jermenije i Azerbejdžana oko sporne teritorije pronađene su kasetne bombe na 162 lokacije, koje zauzimaju površinu od 94 km². To su podaci iz izveštaja iz 2008. godine a pošto je jedan deo teritorije očišćen od kasetnih bombi, prema novijem izveštaju iz marta 2011. procenjeni preostali prostor za čišćenje je 69,5 km², na 131 lokaciji. Značajan problem sa ostacima kasetne municije je posebno u Askeran i Martakert regionu. Procenjuje se da je 180 kasetnih bombi bačeno na grad Stepanakert. Vrste kasetne municije koja je pronađene je: PTAB-1, ShOAB-0.5 i AO-2.5. Izveštaji takođe govore da su kasetne bombe pronađene i na nekim delovima teritorije Azerbejdžana. Posle dužeg primirja ponovo je izbio kratkotrajan rat koji je trajao 4 dana od 1 do 5. aprila 2016. godine, gde su korišćene artiljerijske kasetne bombe. Ubrzo posle završetka ratnih dejstava već 8. aprila se pristupilo operaciji uništavanja zaostalih neeksplodiranih kasetnih bombi ispaljenih iz Smerča 9M55K 300 mm ^[20]. Posle 10 dana uništeno je oko 200 komada bombi, tipa M095 DPICM, kod sela Nerkin Horatagh i Mokhratagh u blizini grada Martakert na severoistoku Nagorno-Karabaha. Azerbejdžan je kasetne ispalio iz raketa Smerč u noći 4. aprila, gde su mediji snimili ostatke dela rakete na jugoistoku okruga Hardut, blizu granice Azerbejdžana i Irana ^[21].

1990-1991: U Iraku i Kuvajtu su SAD i njeni saveznici bacili 61.000 kontejnera avio kasetnih bombi, koji sadrže oko 20 miliona bombica. Saudijska Arabija je u zajedničkoj akciji sa SAD gađala artiljerijskim, kao i avio kasetnim bombama tokom bitke za mesto Khafji. Tačan broj kasetne municije korišćen iz artiljerijskih i raketnih sistema nije poznat ali se sumnja da je bilo preko 30 miliona podmunicije DPICM. Francusko vazduhoplovstvo je u zalivskom ratu 17. januara 1991. godine^[22], sa svojim avionima Jaguar tokom borbenih letova bacalo kasetne na Kuvajtsku avio bazu Al-Jaber, tada još pod iračkom kontrolom, tokom operacije „Daguet”. Takođe su i Britanci učestvovali u tom ratu sa svojim avionima i koristili su svoj arsenal kasetnih bombi. Pouzdano se zna da su njihovi avioni Tornado koristili kasetni dispenzer stalnog tipa JP-233, gde je Iračka protivvazdušna odbrana i oborila jedan avion Tornado, prilikom bombardovanja Iračkih aerodromskih pista kasetnim bombama ^[23]^[24], mada to Britanci neće da priznaju, tvrdeći da je avion pao sam od sebe.

1991: U Mađarskoj je tadašnja Jugoslavija u noći 21. oktobra 1991. greškom bacila dve kasetne bombe BL-755 Mk.3 na periferiju Barča, malog grada u najjužnijem delu Mađarske, nanevši im veliku materijalnu štetu, gde srećom nije bilo žrtava. Incident je doveo do hitne nadogradnje Mađarskog ratnog vazduhoplovstva, koje je dobilo 28 novih lovaca MiG-29 B u zamenu za otpis državnog duga bivšeg Sovjetskog Saveza. Mađarska vlada je takođe pozvala NATO avione E-3 AVAKS da patroliraju iznad Balaton jezera.

1991-1995: U Hrvatskoj je tokom sukoba početkom 1990-ih godina u zaleđu Zadra kontaminirano od kasetnih bombi oko 9,3 km², a procene su da ima oko 5.000 neeksplodirane kasetne municije. Najveća kontaminacija terena u Hrvatskoj je baš u Zadarskom zaleđu. Takođe su kasetne bombe korišćene 2-3. maja 1995. godine kada su nevladine trupe gađale civilne delove Zagreba iz M-87 Orkana. Ovde treba napomenuti da je 12. juna 2007. godine Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju doneo krivičnu presudu na individualnoj osnovi Milanu Martiću za granatiranje Zagreba i upotrebu kasetnih bombi tipa M-87 Orkana tokom tog čina, i pri tome pogađanje civilnih objekata. Odluka je doneta na osnovu karakteristika upotrebljenog (veoma nepreciznog) oružja u kombinaciji sa karakteristikama gađanog/pogođenog terena i s time u vidu male verovatnoće pogađanja čak i potencijalnih vojnih ciljeva, kao što su hrvatsko Ministarstvo odbrane ili spoljnih poslova. Tokom granatiranja centra Zagreba 2 i 3. maja 1995. godine poginulo je 7, a povređeno je skoro 200 civila.

1992-1994: U Angoli u građanskom ratu zbog nepriznavanja izbornih rezultata poražena strana na izborima UNITA na čelu sa opozicionim liderom Savimbi koji su imali 40% glasova u odnosu na drugu stranu MPLA 49%, je odbila da prihvati izborne rezultate i obnavlja rat tokom koga je došlo do korišćenja nepoznatog broja kasetnih bombi koje su pronađene na mnogim lokacijama. Demineri koji su radili na raščišćavanju kasetnih bombi uništili su ostatke u provinciji Huambo u blizini mesta Caala i Bailundo. To su bile bombe sovjetske proizvodnje i to: PTAB-2.5 i AO-2.5 RT.

1992-1995: U Bosni i Hercegovini Vojska Jugoslavije i nevladine trupe su iskoristile raspoložive zalihe kasetne municije. U ranoj fazi sukoba avioni Jugoslavije gađali su kasetnim bombama i to BL-755, a u kasnijoj fazi bilo je i raketnih kasetnih iz M-87 Orkana. Avioni NATO-a su bacili 2 kasetne bombe CBU-87 u jednom danu, a takođe u nekoliko navrata su i Britanci bacili kasetne bombe BL-755. Istraživanje je pokazalo da je zagađeno 669 oblasti, koje pokrivaju površinu od 12 km².

1992-1997: U Tadžikistanu su nepoznate trupe u građanskom ratu koristile kasetne bombe i one su pronađene u gradovima Gharm i Rash Valej. Vrste kasetnih koje su pronađene su: ShOAB-0.5 i AO-2.5 RT sovjetskog porekla.

1994-1996: U Čečeniji su Ruske snage koristile kasetne bombe protiv nevladinih trupa. Jedan od tih napada dogodio se 3. januara 1995. godine u kojem su ruski borbeni avioni u više navrata bombardovali čečenski grad Šali sa kasetnim bombama. Navodno je tog dana u nekoliko napada u i oko grada Šalija bačeno ukupno 18 kasetnih bombi. Bombe su pogodile pijacu, benzinsku pumpu ^[25], školu kao i bolnicu u kojoj su se lečili civili kao i ruski ratni zarobljenici ^[26]^[27]. Prema nekim izveštajima najmanje 55 ljudi je poginulo uključujući i pet medicinskih radnika, a 186 je ranjeno.

1996-1999: U Sudanu su vladine trupe gađale južni deo Sudana avio kasetnim bombama čileanske proizvodnje PM-1. U južnom Sudanu je kontaminirano 519 lokacija. Ostaci od kasetne municije pronađeni su u naseljima, na poljoprivrednom zemljištu, pašnjacima, rekama i potocima, na padinama brda, u pustinjskim oblastima, kao i oko bivše vojne kasarne. U avgustu 1998. godine su američke snage gađale sa svojih brodova i podmornica fabriku u Kartumu gde su ispalili 66 TLAM-D Block 3 krstareće rakete, od kojih svaka sadrži 166 BLU-97 bombica.

1997: U Sijera Leone su nigerijski mirovnjaci upotrebili BLG-66 Beluga bombe (Francuske proizvodnje) na istoku grada Kenema, kao i na mesto Lokosama, blizu Port Loko.

1988: U Avganistanu su američke snage gađale kasetnim bombama nevladine trupe u trening kampu.

1998: U Kolumbiji je došlo do očigledne upotrebe kasetne municije od strane Kolumbijskih vazduhoplovnih snaga u Santa Domingu u opštini Tame (Arauca). Jedan od tih događaja gde je upotrebljena kasetna municija odigrao se 13. decembra 1998. godine, u kojoj je poginulo 17, a 27 ljudi je ranjeno. Korišćene su stare kasetne bombe AN-M1A2 američkog porekla iz Drugog svetskog rata gde je svaka bomba bila teška oko 20 kilograma. Dugo se vodila polemika da li se te bombe mogu kvalifikovati kao kasetne bombe. Zbog toga je pokrenuta tužba pred međunarodnim Američkim sudom za ljudska prava gde je u decembru 2012. godine, objavljena presuda kojom se potvrđuje da su kolumbijske vazduhoplovne snage koristile kasetnu bombu AN-M1A2, za koju su rekli da zadovoljava definiciju kasetne municije. Sud je takođe utvrdio da Kolumbija mora da pruži pomoć nastradalim žrtvama u skladu sa svojim mogućnostima koje proističu iz obaveza Konvencije o kasetnoj municiji, koja je usvojena u UN-u 2010. godine ^[28]. U novembru 2017. godine Vrhovni sud Kolumbije potvrdio je ovu odluku Američkog suda.

1998-2000: U sukobu između Etiopije i Eritreje zbog graničnog spora došlo je do korišćenja avio kasetnih bombi. Eritreja ih je bacala po aerodromu Mekele i školi, dok je Etiopija gađala aerodrom Asmara i mesto Gas-Barka u zapadnoj pokrajini Eritreje. Ostaci od kasetne municije nam ukazuju da su korišćeni tipovi: BL-755 britanske proizvodnje, M20G grčkog porekla, kao i PTAB-2.5 ruskog porekla.

1998-2003: U DR Kongu u takozvanom Drugom kongoanskom ratu je učestvovalo 8 afričkih zemalja i oko 25 naoružanih grupa, tako da je to bio najveći afrički rat posle Drugog svetskog rata. U tom sukobu su upotrebljene kasetne bombe BL-755 britanske proizvodnje, BLU-63 američke proizvodnje, i PM-1. Vazduhoplovstvo Zimbabvea je koristilo kasetne BL-755s, protiv Ruande, Ugande i pobunjeničkih snaga Konga tokom ranih faza rata, u znak podrške lidera Konga Laurent Kabila. Ostaci kasetne municije pronađeni su u provincijama Ekuateur, Katangu, Maniema i pokrajini Orientale, a postoji sumnja da ih ima i u provinciji severni Kiv. Zbog složenosti samog sukoba i učestvovanja dosta zemalja kao i naoružanih grupa, ne zna se tačno ko je sve upotrebljavao tu municiju. Prema nepotpunim izveštajima, broj žrtava od ostataka kasetne municije je najmanje 207 i to od 1964. do kraja 2010. godine.

Najveći broj kasetnih bombi bačenih na Niš, pao je na ovaj prostor Niškog aerodroma; hangare, radionice, kontrolu letenja, pilotske anekse, objekte komande 161. vb i 119.

1999: Jugoslaviju (koju su tada činile Srbija sa autonomnom pokrajinom Kosovo i Crna Gora) su NATO snage SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Holandije bacile 1.765 kontejnera sa 295.000 bombica, od kojih se procenjuje da 33 hiljade nije eksplodiralo i da zauzimaju površinu od oko 31 km², dok je u 2008. godini istraživanje Norveške narodne pomoći (NPA) kao i srpskog Centra za uklanjanje mina (SMAC) potvrdilo da je još ostalo kontaminirano 290 oblasti, koje zauzimaju prostor od 14,9 km². Vrste kasetne municije koje su korišćene su: BLU-97, BL-755 (MK-1 i MK-4), MK-118 kao i BLU-114B koja u sebi ima grafitna vlakna, koja služe za prekid protoka električne energije na centralama ili dalekovodima. Prema podacima nevladine organizacije Landmine Action skoro 8.500 kasetne podmunicije je bilo bačeno bez cilja i upotrebne svrhe. Do sada evidentirani broj žrtava kasetnih bombi u Srbiji (poginulih i teško povređenih) je 191 osoba (bez Kosova). Poginulo je 31 lice (16,2%), ranjeno je 160 lica (83,8%), a 62,5% žrtava čine muškarci i dečaci mlađi od 19 godina. Takođe se ocenjuje da kontaminirane površine čini isključivo obradivo zemljište (polja, šume, vinogradi…) kao i da je 84% žrtava od kasetnih bombi od ukupnog broja žrtava utvrđeno u prvoj godini posle završetka oružanih sukoba. Opasnost od neeksplodirane kasetne municije nije ravnomerno raspoređena na teritoriji Srbije. Ovom opasnošću je pogođeno 28 mesnih zajednica iz 16 različitih opština. Ukupno je ovim problemom pogođeno 12 od 30 okruga Republike Srbije (bez procene opasnosti za područje Kosova i Metohije). U pogođenim mesnim zajednicama živi oko 162.000 stanovnika. Prema sadašnjim procenama 88.000 stanovnika živi u neposrednoj blizini sumnjive površine, te se može smatrati da su izloženi svakodnevnom riziku. U martu 2011. godine, kosovski centar za uklanjanje mina prijavio je 48 oblasti koje su kontaminirane od neeksplodirane kasetne municije i još šest sumnjivih područja. Prema podacima Instituta Ujedinjenih nacija za razoružavanje (UNIDIR), na pograničnom prostoru sa Albanijom, naročito u regionu Kukeša, kao i u još nekim delovima prigraničnog pojasa pronađeni su ostaci kasetnih bombi. Neeksplodirana podmunicija je na teritoriji Albanije izazvala skoro 300 žrtava, od kojih je više od 40 smrtnih slučajeva. Najviše žrtava u pojedinačnim napadima NATO-a bilo je 7. i 12. maja 1999. godine, kada je na grad Niš bačeno ukupno 36 kontejnera kasetnih bombi. Tada je ubijeno 15 osoba, a više desetina je ranjeno (od toga 8 je teško povređeno), oštećeno je 120 stambenih objekata, uništeno je 47 putničkih automobila a 15 automobila je oštećeno. Kasetne bombe u Nišu su izbacili holandski avioni F-16. Drugi veliki incident u pojedinačnim napadima sa velikim brojem žrtava desio se 13. maja 1999. godine, kada su NATO avioni sa 8 kasetnih bombi pogodili jednu izbegličku kolonu kosovskih Albanaca koja se vraćala svojim kućama kod sela Korisa u blizini grada Prizrena, a 65 km jugozapadno od Prištine. Tom prilikom je ubijeno preko 100 kosovskih Albanaca izbeglica, većinom žena, dece kao i starijih i iznemoglih osoba, a bio je i veliki broj ranjenih. NATO snage su priznale da su koristile kasetne bombe u ovoj akciji. Organizacija za ljudska prava (Human Rights Watch), je 13. maja 1999. godine poslala pismo generalnom sekretaru NATO-a Havijeru Solani (šp. Francisco Javier Solana Madariaga), naglašavajući „ozbiljnu zabrinutost zbog toga što NATO pogađa civile, kao i civilne ustanove“, računajući bolnice, elektrane, medijske ustanove i fabrike koje nisu vezane za vojnu proizvodnju. Takođe je i Britansko vazduhoplovstvo za vreme NATO agresije bacalo kasetne bombe RBL-755. Naročito je bilo izraženo u pograničnim područjima i na većem delu teritorije Kosova. Za vreme tih operacija ukupno je bačeno 531 kasetna bomba RBL-755, (starije verzije BL-755 nisu bacane). Njihovi ciljevi su bili aerodrom, onda tenkovi, artiljerija, a takođe i mesta okupljanja i kolone vozila, a takođe i sama vojska. RAF je prvi put to koristio 6. aprila protiv konvoja vojnih vozila i tenkova, a takođe i sledećih nekoliko dana ponovio je napade, gde su bila grupisana vozila. Dana 14. aprila je gađano skladište goriva kod Prištine, a 17 i 18. aprila su korišćene za napade na srpske specijalne snage. Najveća upotreba RBL-755 bila je 5. maja kada je upotrebljeno protiv srpskih lako oklopljenih vozila i gađana je artiljerija sa ukupno 32 kontejnera tih bombi. RBL-755 su korišćeni praktično za čitavo razdoblje sukoba. Posle završetka tog rata u analizi učinka kasetnih bombica RAF vazduhoplovne snage Britanije su izrazili veliko nezadovoljstvo, zato što je učinak kasetnih bio katastrofalno loš, jer je imao samo 5% kvalitetnog učinka na terenu dejstva kasetne.

2001-2002: U Avganistanu u periodu od oktobra 2001. i početka 2002. godine avioni SAD su tokom 232 napada na lokacijama širom zemlje bacili 1.228 kasetnih bombi, koje su sadržale 248.056 bombica. Takođe veliku opasnost čine ostaci kasetne municije bačene su još od strane sovjetskih snaga tokom prethodnog rata, tako da su demineri prilikom čišćenja nailazili na kasetne bombe SAD kao i na Sovjetske. Procenjeno je da je 24 oblasti kontaminirano od kasetnih bombi. U Avganistanu je zabeležena najmanje 771 žrtva od kasetne municije.

2003-2006: U Iraku su SAD i Velika Britanija tokom 3 nedelje ratnih dejstava bacile oko 13.000 kasetnih bombi, koje sadrže oko 1,8 do 2 miliona bombica. U jednom incidentu 7. aprila 2003. godine NATO snage su gađale Bagdad i mnogo bombica je ostalo neeksplodirano pri udaru usled koga je došlo do velikog broja žrtava od kasetnih bombi. Kasetne bombe su pronađene na mnogim lokacijama a jedan izveštaj iz 2004. godine nam govori da je glavni auto-put između Kuvajta i Basre bio meta teškog napada kasetnim bombama, a ova municija intenzivno je korišćena i oko Basre, Nasiriiah kao i na prilaznim putevima Bagdadu. Kontaminirano je 2.200 lokacija duž reka Eufrat i Tigar. Procenjuje se da je od 1991. godine bilo između 5.500 i 8.000 žrtava kasetne municije, uključujući i gubitke koji su se desili tokom napada, a četvrtinu žrtava čine deca. Kasetne bombe koje su korišćene u ovim sukobima su: BLU-97, BLU-63 američke proizvodnje, kao i BL-755 Britanske proizvodnje. Svoje vatreno krštenje CBU-105 je imala 2. i 3. aprila 2003. godine tokom operacije “Iračka sloboda”. Združene angloameričke snage su posle onesposobljavanja protiv-vazdušne odbrane i uništenja dela iračke kopnene vojske prilikom napada u pustinji, nastavile dalji prodor ka unutrašnjosti. Nasuprot njih su se nalazile jedinice Iračke Republikanske Garde sačinjene od “Bagdadske”, “Hamurabi” i “Medina” divizije. Prvog aprila započeli su napadi ka glavnom gradu od strane Petog američkog korpusa. Tokom večeri 2. aprila, prvi put je izveden vazdušni napad, koristeći šest kasetnih bombi tipa CBU-105, koje su u potpunosti uništile dve dugačke kolone oklopnih vozila i tenkova. Na ovaj način je sprečeno ojačavanje defanzivne linije na pravcu ka Bagdadu, ali još važnije, operativne sposobnosti čitave divizije svedene su na 18% po završetku dejstava. Iračani nisu znali o čemu je tačno reč, osim da je bombardovanje bilo izuzetno pogubno za njih.^[29]

2006: U Libanu su izraelske trupe u julu i avgustu gađale kasetnim bombama južni deo Libana. Hezbolah koji se bori na strani Libana je isprovocirao Izrael i ispalio artiljerijske kasetne bombe kineske proizvodnje od 122 mm, na izraelske civilne ciljeve tokom rata 2006. godine. Na Izraelska mesta je ispaljeno 113 raketa sa 4.407 kasetnih bombica, gde su najviše nastradala mesta Kiriat Motzkin, Naharia, Karmiel, Maghar i Safsuf. To je na neki način isprovociralo Izrael, gde je u zadnja 3 dana sukoba bacio ogromnu količinu kasetnih bombi na Hezbolah u južnom Libanu. Prema procenama UN Izrael je bacio oko 4 miliona bombica i to samo tokom zadnja 3 dana sukoba, a oko 1 milion je ostalo neeksplodirano i to je izazvalo nesagledivu humanitarnu opasnost za mnoge žitelje tog područja, kao i dugotrajnu ekonomsku krizu u pretežno agrarnom sektoru pogođenog područja. Izraelska ofanziva je naišla na oštru međunarodnu kritiku jer su ovakve bombe bacane na oblasti naseljene pretežno civilima. U prvih mesec dana posle tog rata poginulo je ili ranjeno u proseku 3-4 osobe dnevno, a u prvoj godini mira je bilo više od 200 civilnih žrtava. Prema izveštaju iz maja 2011. godine, u preko 758 područja zemljište je kontaminirano od kasetne municije, na ukupnoj površini od oko 18,1 km².

2008: U Gruziji 12. avgusta 2008. Rusi su bacili nekoliko tipova kasetnih bombi na grad Gori, a isto tako su ih gruzijske trupe koristile, što su kasnije i zvanično priznali. U tom sukobu najmanje 11 je poginulo, a ukupan broj žrtava je bio najmanje 70. Gruzija je koristila kasetne bombe i u sukobu sa nepriznatom državom Abhazijom, koja se otcepila od Gruzije 1992. godine. Gruzijske snage su koristile kasetne bombe u dolini Kodor i tvrdi se da je Gruzija ispalila veliki broj kasetne municije M85 municije iz LAR-160 raketnih kasetnih izraelskog porekla. Zabeležen je veliki broj neeksplodiranih kasetnih bombi u području na kome su se vodile borbe a korišćeno je više vrsta kasetnih bombi u Gruziji i Abhaziji i to su: avio kasetne AO-2.5 RTM, raketne 9N210, kao i M-85 municijom iz LAR-160 mm raketnih kasetnih Izraelske proizvodnje, a prema izveštajima kupljene su od Izraela 2007. godine.

2009-2018: U Jemenu su SAD 17. decembra 2009. godine bacile najmanje pet podmorničkih krstarećih raketa TLAM-D sa 166 bombica BLU-97 na jedan kamp za obuku u al-Ma'jalah u južnom Jemenu. U napadu je ubijeno 55 ljudi, uključujući i 41 civila. Pošto nisu odmah počeli sa čišćenjem zaostalih kasetnih bombi u tom kampu je do 2013. godine smrtno stradalo 4, a teže i lakše ranjenih je bilo 13 civila. U 2014. i 2015. godini je došlo opet do korišćenja kasetnih bombi, a koristile su ih najverovatnije sve strane u ovom sukobu i to vladine snage Jemena i snage koje su se borile protiv njih a to je koalicija zemalja na čelu sa Saudijskom Arabijom, a u toj koaliciji su još bile zemlje Bahrein, Egipat, Jordan, Kuvajt, Maroko, Katar, Sudan i Ujedinjeni Arapski Emirati. Kasetne bombe koje su korišćene u sukobima su: BLU-97, BLU-61 kao i (DPICM) američkog porekla, kao i RBK-250-275 AO-1SCh sovjetskog porekla. Koalicija je u periodu od 2015–2017 predvođena Saudijskom Arabijom izvela vojnu operaciju u Jemenu protiv snaga Ansara Alaha, poznatih kao oružana grupa Huti. Koalicija je koristila avio kasetnu municiju u naseljenim oblastima i u tim napadima je došlo do civilnim žrtvama kao i do velike štete nanete civilnim objektima. U aprilu mesecu 2015. godine je došlo do upotrebe moderne kasetne municije CBU-105, koja sadrži 10 manjih bombica BLU-108 koji imaju glavu za navođenje na cilj, i kada nalete na grupu ciljeva onda se tih 10 bombica BLU-108 otvaraju i iz svake te bombice izleće po 4 pametne podmunicije takozvanih Skeeet-a, koji se ustremljuju na zadati cilj. Ove moderne kasetne bombe su koristile vazdušne snage Saudijske Arabije prilikom bombardovanja položaja Huta u susednom Jemenu.^[29] I u 2018. godini je bilo 23 napada sa kasetnim bombama ali ih je teško dokazati zbog nemogućnost prisustva izveštača sa terena. Korišćenje kasetnih u tim sukobima u periodu od 2015-2017 su BLU-63, BLU-97, BLU-108 Američke proizvodnje, kao i BL-755 Britanske proizvodnje^[30]^[31]. Vojna koalicija predvođena Saudijskom Arabijom bacila je više od 3 miliona kasetnih bombi na Jemen od početka razornog rata u martu 2015. godine, gde je kasetna municija prikupljena u 15 pokrajina i 70 okruga, ističući da su Jemenci otkrili 15 vrsta koje se koriste u vazdušnim napadima. Bile su 42 žrtve kasetnih bombi širom Jemena u mesecu martu i otprilike 220 žrtava u zapadnoj obalskoj pokrajini Hudaydah otkako su se plaćenici koje podržava Saudijska Arabija povukli iz nje prošlog novembra.^[32] Nakon izveštaja o velikoj civilnoj šteti u Jemenu u maju 2016. godine, Obamina administracija je obustavila izvoz američke kasetne municije u Saudijsku Arabiju. Takođe oštro je protestovala i Velika Britanija tako da se decembra 2016. godine, Saudijska Arabija obavezala da će prestati da koristi sve kasetne koje su proizvedene u Britaniji. Inače Velika Britanija je potpisnica sporazuma o zabrani kasetne municije, što daje na značaju o pravilnoj i korektnoj primeni tog sporazuma. To sve nije omelo Koaliciju na čelu sa Saudijcima da nastave da koriste ovog puta raketnu kasetnu municiju ASTROS II Brazilske proizvodnje ^[33] ^[34] ^[35]. Do 30. marta 2022. godine broj poginulih civila od upotrebe kasetnih bombi iznosio 3.921, uključujući 119 dece i 39 žena, dok su ranjena 2.884 civila, uključujući 257 dece i 76 žena.^[32]

2011: U Kambodži je između 4. i 7. februara 2011. godine u spornom delu pojasa sa Tajlandom izbio sukob između te dve zemlje, koji je kratko potrajao. Sukob se dogodio na teritoriji Kambodže pod zaštitom UNESKO, u blizini hrama Preah Vihear, gde su tajlandski vojnici bacili nekoliko vrsta kasetne municije i to su: M35, M42, M46 i M-85. Kontaminirana teritorija zahvaćena ovim sukobom je na površini od oko 1,5 km² i dovodi u opasnost četiri sela a broj ugroženih osoba je između 5.000 i 10.000. Tajlandski ambasador je 5. aprila u UN-u Ženevi potvrdio da su korišćene kasetne bombe. Ovo je bila prva upotreba kasetnih bombi od 2008. godine, od stupanja na snagu konvencije o zabrani kasetnih bombi. Konvencija je zvanično stupila na snagu 1. avgusta 2010. godine.

2011-2015: U Sudanu je korišćena kasetna municija najverovatnije od strane oružanih snaga Sudana od 2011. godine u gradovima Troji i Ongolo, koji su blizu granice Južnog Sudana. U tom građanskom ratu od sredine 2011. godine između Sudanske Narodno oslobodilačke armije Severa (SPLM-N) i oružanih snaga Sudana korišćene su kasetne bombe RBK-500 AO-2.5RT sovjetske proizvodnje, kao i Type-81 kineske proizvodnje. Dokazano je iz više nezavisnih izvora da su korišćene kasetne bombe u blizini ovih gradova, nema zvanične potvrde ko ih je koristio ali osnovano se sumnja da su ih koristile vladine snage Sudana, jer ih inače i imaju u svojim skladištima. Kasetnu municiju su ponovo koristile sudanske vazduhoplovne snage u februaru, martu i u maju 2015. godine, u planinama Nuba (Južni Kordofan), a u junu 2015. pronađeni su ostaci kasetnih bombi RBK-500 koje sadrže AO-2.5 RT podmuniciju posle napada na grad koji se desio 27. maja 2015. Prema izveštajima sudanske vazduhoplovne snage su bacile četiri kasetne bombe na Kaudu oko 7:30 ujutro, ali nijedna nije eksplodirala pri udaru, ostavljajući neuspešnu municiju i neeksplodiranu podmuniciju. U 2015. godini bačeno je najmanje 23 kasetne bombe bačene su u okrugu Delami, Umdorein i Alburam (Tobo). Zbog ratova koji su se dešavali u tom području raseljeno je oko 1,7 miliona ljudi, a to je otprilike polovina stanovništva dveju država ^[36].

2011-2019: U Libiji je 2011. godine izbio sukob između vladinih i nevladinih snaga koje su bile potpomognute NATO alijansom iz vazduha, u cilju svrgavanja sa vlasti Moamera el Gadafija (arap. معمر القذافي; engl. Muammar Mohammed Abu Minyar al-Gaddafi). Sukobi su trajali nekoliko meseci i došlo je do upotrebe kasetnih bombi u noći 14. aprila 2011. godine, a pronađeni su ostaci na 3 lokacije u Ajabiya, onda u gradskoj četvrti u zapadnom delu grada Misrate, kao i u Nafuza u blizini planina Jadu i Zintan. Kasetne bombe upotrebljene od libijskih snaga su minobacački projektili MAT-120 španske proizvodnje od kojih svaki sadrži 21 bombicu. Oznake na ostacima projektila kasetnih bombi nam pokazuju da su proizvedene 2007. godine, a poznato je da je Libija kupovala kasetne bombe od Španije u periodu od 2006. do 2008. godine. Nije bilo dokaza korišćenja kasetne municije 2011. godine u Libiji od strane NATO-a, uključujući i Sjedinjene Države (SAD). U svom formalnom odgovoru UN-u komisiji za rasprave o Libiji, NATO je potvrdio da nisu koristili kasetnu municiju u operacijama u Libiji. Kasetna municija se ponovo koristila u najmanje dva slučaja između decembra 2014 i marta 2015. godine, u Sirtu i Bin Jawady. Tokom 2016. i 2017. godine nastavili su da se pojavljuju podaci koji ukazuju na to da su snage Libijske nacionalne armije koristile kasetnu municiju. U maju 2019. godine snage LNA odane generalu Haftaru optužene su za upotrebu kasetnih bombi RBK-250 u napadima na Tripoli i oko njega ^[37]. Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) pružaju vazdušnu podršku snagama Kalifa Haftara, pa postoji osnovana sumnja da su i oni koristili kasetne u tim napadima, tim pre što ih imaju u svojim skladištima a i nisu pristupili Konvenciji o zabrani kasetnih bombi.

2012-2019: U Siriji u građanskom ratu od sredine 2012 do jula 2019 su korišćene kasetne u više od 700 odvojenih napada. Korišćeno je više vrsta kasetne municije u julu 2012 korišćeno je RBK-250-275 - 150 AO-1SCh, onda u avgustu 2012 korišćeno je RBK-250 - 30 PTAB-2.5M, zatim u decembru 2012 je korišćeno 122 mm SAKR, onda u martu 2013 je korišćeno RBK-500 - 565 ShOAB-0.5, onda u maju 2013 je korišćeno BKF - 96 PTAB-2.5KO, onda u junu 2013 je korišćeno AO-2.5RT, u februaru 2014 je korišćeno 9M55K 300 mm - 72 9N235 kao i 9M27K-series 220 mm, i u aprilu 2014 je korišćeno “ZP-39” DPICM. I u 2015. godini su korišćene kasetne bombe, uglavnom od strane vladinih snaga. Od jula 2017. do jula 2019. godine bilo je oko 70 odvojenih napada kasetnom municijom. Opseg upotrebe kasetne municije bio je sigurno mnogo veći, jer su mnogi napadi verovatno ostali neprimećeni, zato što posmatrači nisu mogli da dođu do dokaza zbog građanskog rata u toj zemlji. Treba pomenuti dva napada kasetnom municijom 19. i 23. maja 2019. gde je za te napade korišćena 9N235 artiljerijska kasetna municija u Idlibu, u kojoj je ubijeno najmanje 13 civila, uključujući troje dece. Sirijska organizacija za ljudska prava identifikovala je najmanje 43 napada kasetnom municijom u prvoj polovini 2019. godine, gotovo svi su bili u oblasti Idliba ^[38].

2013-2015: U severnoj Ugandi blizu tadašnje Sudanske granice su pronađene kasetne bombe RBK-250-275 AO-1SCh koje su korišćene u prošlosti tokom višegodišnjih borbi između pobunjeničke vojske (LRA) i ugandske vojske. Nije jasno ko je koristio kasetnu municiju ili tačno kada ili koliko municije je korišćeno. Uganda je u nekoliko navrata negirala da su njene oružane snage koristile kasetnu municiju i rekli su da je LRA odgovorna za to. Uganda je takođe negirala da je koristila kasetne bombe u Južnom Sudanu početkom 2014. godine, kada je pružala vazdušnu podršku vladi Južnog Sudana protiv opozicionih snaga. U februaru 2014. pojavili su se dokazi koji pokazuju da je u periodu od sredine decembra 2013. kasetna municija korišćena van glavnog grada Bora, u državi Jonglei, tokom sukoba opozicionih snaga Južnog Sudana (LRA) i vojske Sudana (SPLA), uz vazdušnu podršku Ugande. Ostaci najmanje osam kasetnih bombi RBK-250-275 i nepoznate količine neeksplodirane kasetne municije AO-1SCh pronađeni su u blizini glavnog puta, 16 kilometara južno od grada Bora, na području za koje se ranije nije znalo da je kontaminirano. Sve strane u sukobu Sudan, Južni Sudan i Uganda su negirale upotrebu kasetne municije i pored evidentnih materijalnih dokaza. Savet bezbednosti UN-a jednoglasno je usvojio rezoluciju 2155 koja je sa ozbiljnom zabrinutošću konstatovala - neselektivnu upotrebu kasetne municije u državi Jonglei u februaru 2014. godine i pozvala sve strane da se suzdrže od upotrebe kasetne municije u budućnosti.

2014-2015: U istočnom delu Ukrajine u građanskom ratu korišćene su kasetne bombe na dve lokacije i to: 3. jula 2014 pronađene su neeksplodirane kasetne bombe kod Kramatorska i to ostaci od 300 mm 9M55K i 9N235 ispaljeni iz 9K58 Smerč, koji ima domet oko 70 km. U blizini Slavjanska 11. jula pronađeni su ostaci od 220 mm 9M27K - 9N210 i 9N235 ispaljeni iz 9K57 Uragan koji ima domet oko 35 km. Nema zvaničnih potvrde ko je koristio kasetne bombe ali osnovano se sumnja da su ga koristile Ukrajinske vladine snage jer se nisu ni potrudili da demantuju te optužbe. Kasetna bombe su opet korišćene u oktobru 2014. godine od strane Ukrajinskih vladinih snaga, kao i u januaru i februaru 2015. godine, gde su obadve strane koristile kasetne bombe.

2022: U Ukrajini je prilikom Ruske specijalne operacije došlo do korišćenja kasetnih bombi. Kasetne bombe su se koristile u istočnim delovima Ukrajine naročito je to primećeno u Donjecku gde su ga koristile ukrajinske snage kao i u Kramatorsku gde su ga takođe koristile ukrajinske snage. Ovde se mora istaći da su ukrajinske snage gađali kasetnim bombama svoje stanovništvo u Kramatorsku kada je ono pokušavalo da pobegne vozovima iz grada zbog nadiranja ruskih trupa prema tom gradu. To je slična situacija kao i 1999 godine kada su se Albanci vraćali iz Albanije na Kosovo i onda su ih NATO avioni gađali kasetnim bombama, da bi sprečili Albance da se vraćaju svojim kućama. To su to pokušali su da pripišu nama, ali je kasnije dokazano da su to uradili NATO avioni. Ovo sada je nešto slična situacija koja se desila u Kramatorsku gde su Ukrajinski civili pokušali da pobegnu vozovima, a to je iskoristila Ukrajinska vojska ubijajući svoje stanovništvo kako bi na kraju optužili Rusiju za taj zločin. Dok je u Harkovu primećeno nekoliko kasetnih bombi koje su koristile ruske snage, neke od tih kasetnih su odmah ubrzo pošto su pale i eksplodirale, tako da nije bilo povređenih civila. U jednom od slučajeva desilo se da se nije otvorio kontejner od kasetne bombe i kompletan kontejner sa kasetnim bombama je pao na zemlju. Kasnije ga je Ukrajinska vojska uništila, tako da niko od civila nije nastradao.

Konvencija o kasetnim bombama i kako je došlo do nje[uredi | uredi izvor]

Počeci borbe protiv ovog oružja i isticanja koliko je ono nehumano potiču još iz davne 1973. godine, kada je završen rat u Indokini i kada su obelodanjene nesagledive posledice nastale od velikog broja neeksplodiranih kasetnih bombi i izneti podaci o velikom broju stradalih civila u tim sukobima. Vlada Švajcarske i Međunarodni crveni krst organizuju u februaru 1974. godine međunarodnu konferenciju sa ciljem da se ustanove pravne restrikcije za korišćenje vrsta oružja sa nesagledivim i neproporcionalnim humanitarnim posledicama. Na toj konferenciji, Egipat, Meksiko, Norveška, Sudan, Švedska, Švajcarska kao i SFR Jugoslavija predstavljaju radni dokumenat, na osnovu kojeg bi se zabranila upotreba kasetnih bombi. { Ovde treba pomenuti M. Krepona koji je 1974. godine opisivao nesagledive posledice korišćenja kasetnih bombi povodom analize spoljne i bezbednosne politike SAD, kao i procesa odobravanja razvoja i zakupa te vrste naoružanja od strane državnih institucija i najviših državnih organa i vojnog vrha. (Krepon, M. (1974) Weapons Potentially Inhumane: The Case of Cluster Bombs. Foreign Affairs, 52(3), pp. 595-611)}. Pošto sadržaj radnog dokumenta nije uvršten u protokole Ženevskih konvencija u 1977. godini. njegovi argumenti korišćeni su u dalje svrhe utvrđivanja Konvencije o konvencionalnom naoružanju iz 1980. godine. Ipak, ni u tom dokumentu kasetne bombe kao specifična vrsta naoružanja nisu se pojavile.

Humanitarno pravo ostavlja veliku pravnu prazninu, prvenstveno u vezi sa upotrebom kasetnih bombi, po kojoj države nisu obavezane konkretnim pravnim instrumentima da preispitaju legalnost i način korišćena tog oružja. Principi međunarodnog humanitarnog prava koji proizlaze iz Ženevskih konvencija su uz to previše apstraktni da bi mogli da vrše ozbiljan političko/pravni pritisak i time spreče upotrebu kasetnih bombi u budućnosti.

Izgleda da je moralo da se čeka više od 20 godina da bi se opet neka kampanja pokrenula protiv kasetnih bombi a povod je bio kada je 2006. godine izbio sukob između Libana i Izraela. Tada su izraelske trupe gađale kasetnim bombama Hezbolah. Prema procenama UN, Izrael je bacio oko 4 miliona bombica i to samo u zadnja 3 dana sukoba a oko 1 milion je ostalo neeksplodirano i time je izazivana nesaglediva humanitarna opasnost za mnoge žitelje tog područja kao i dugotrajna ekonomska kriza u pretežno agrarnom sektoru pogođenog područja. U prvih mesec dana posle tog rata poginulo je ili ranjeno u proseku 3-4 osobe dnevno. Izrael je tada oštro kritikovan jer je ovakve bombe bacao na oblasti naseljene pretežno civilima. Izraelska ofanziva je naišla na oštru međunarodnu kritiku i prema gledištu mnogih diplomata, bila je glavni podsticaj na međunarodnom planu da se ponovo intenzivira rasprava o kasetnim bombama.

Na osnovu slabog međunarodnog pravnog konteksta po pitanju kasetnih bombi i ponovnog neuspeha CCW pod okriljem UN u svojoj trećoj revizionoj konferenciji u novembru 2006. godine da pregovorima postignu sporazum o zabrani kasetne municije i nakon nesagledivih posledica korišćenja kasetnih bombi od strane Izraela tokom bombardovanja Libana u avgustu 2006. godine, vlada Norveške ^[39] je novembra 2006. godine predstavila svoj plan i sazvala konferenciju u februaru 2007. godine u Oslu, na kojoj je pokrenula inicijativu da se međunarodni pregovarački forum u svrhu pronalaženja rešenja po pitanju pre svega produkcije i korišćenja kasetnih bombi prenese na drugi neformalni pregovarački kolosek (paralelno i komplementarno sa zvaničnim naporima pod okriljem UN) koji bi obuhvatao države zainteresovane za pronalaženje rešenja sa ciljem ustanovljenja efektivnog pravnog režima o tom pitanju.

Diplomatski proces za zabranu ove vrste naoružanja ^[40] počeo je konferencijom u Oslu,^[41] u februaru 2007. godine. Na ovom sastanku je 46 od 49 država učesnica usvojilo deklaraciju kojom su se obavezale da će do kraja 2008. godine stvoriti novi dokument međunarodnog humanitarnog prava, kojim bi se zabranila upotreba, prenos, proizvodnja i skladištenje kasetne municije, kao i da će stvoriti okvir za saradnju i podršku na polju pomoći preživelim žrtvama i njihovim zajednicama, u čišćenju ugroženih područja i uništavanju zaliha, kako na nacionalnom nivou, tako i u okviru međunarodnog humanitarnog prava i svih relevantnih foruma.

Pored Norveške i vlada Austrije, Irske, Novog Zelanda, Meksika i Perua, izuzetan doprinos ovom procesu su dale Ujedinjene nacije, Međunarodni komitet crvenog krsta, Norveška narodna pomoć i koalicija protiv kasetne municije CMC ^[42] - koja okuplja preko 350 nevladinih organizacija i udruženja iz celog sveta, koje rade u oko 100 zemalja.

Proces se odvijao tokom narednih osamnaest meseci serijom globalnih konferencija u Limi ^[43] (maj 2007.), Beču ^[44] (decembar 2007.), Velingtonu ^[45] (februar 2008.) i kulminirao je usvajanjem i potpisivanjem konvencije o kasetnim bombama od strane 107 država u Dablinu ^[46] (maj 2008.). Veoma značajne su bile i regionalne konferencije koje su takođe mnogo doprinele usvajanju konvencije a održane su u: Belgiji, Ugandi,^[47] Bosni i Hercegovini,^[48] Kambodži, Ekvadoru,^[49] Meksiku,^[50] Srbiji,^[51] Albaniji, Bugarskoj,^[52]. Tajlandu,^[53] i u Zambiji.^[54]

I na kraju, jedan od najistaknutijih događaja odigrao se početkom decembra 2008. u Oslu,^[55] kada je konvenciju potpisalo 94 zemlje, a do sada je potpisalo 123 zemlje. Ovu konvenciju je do sada ratifikovalo 110 država, sa tendencijom daljeg rasta broja zemalja koje se priključuju. Najveće i najprijatnije iznenađenje priredio je Avganistan svojim potpisom u Oslu, gde je njihov predsednik Hamid Karzaj (arap. حامد کرزی) to objavio samo 2 sata pre početka svečane ceremonije potpisivanja.

Da bi ova konvencija zaživela i postala pravno važeći dokument bilo je potrebno da najmanje 30 zemalja u svojim parlamentima ratifikuje taj dokumenat. To se i dogodilo, tako da je konvencija zvanično usvojena i stupila na snagu 1. avgusta 2010. godine ^[56] i od tada je postala obavezujuće međunarodno pravo. Pošto je konvencija stupila na snagu, više nije otvorena za potpisivanje i države koje do 1. avgusta 2010. nisu potpisale, više ne mogu da potpišu konvenciju nego moraju odmah da je ratifikuju, prvo u svojim parlamentima, pa onda tu ratifikaciju predaju u UN-u Njujorku da bi i zvanično bile uvedene kao zemlje članice ove konvencije. Svaka zemlja koja je potpisala konvenciju i dalje može da je ratifikuje, kako bi postala država članica konvencije. Za sve države koje naknadno pristupe ili ratifikuju konvenciju, ona stupa na snagu prvog dana šestog meseca nakon ratifikacije ili pristupanja.

123 zemlje koje su potpisale konvenciju i 110 država su članice:^[57]

Zemlje	Potpisano	Ratifikovano	Datum stupanja ratifikacije
Albanija	03.12.2008.	16.06.2009.	01.08.2010.
Andora		09.04.2013.	01.10.2013.
Angola	03.12.2008.
Antigva i Barbuda	16.07.2010.	23.08.2010.	01.02.2011.
Australija	03.12.2008.	08.10.2012.	01.04.2013.
Austrija	03.12.2008.	12.04.2009.	01.08.2010.
Avganistan	03.12.2008.	08.09.2011.	01.05.2012.
Belgija	03.12.2008.	22.12.2009.	01.08.2010.
Belize		02.09.2014.	01.03.2015.
Benin	03.12.2008.	10.07.2017.	01.02.2018.
Bocvana	03.12.2008.	27.06.2011.	01.12.2011.
Bolivija	03.12.2008.	30.04.2013.	01.10.2013.
Bosna i Hercegovina	03.12.2008.	07.09.2010.	01.03.2011.
Bugarska	03.12.2008.	06.04.2011.	01.10.2011.
Burkina Faso	03.12.2008.	16.02.2010.	01.08.2010.
Burundi	03.12.2008.	25.09.2009.	01.08.2010.
Centralno Afrička Republika	03.12.2008.
Crna Gora	03.12.2008.	25.01.2010.	01.08.2010.
Čad	03.12.2008.	26.03.2013.	01.09.2013.
Češka	03.12.2008.	22.09.2011.	01.03.2012.
Čile	03.12.2008.	16.12.2010.	01.06.2011.
Džibuti	30.07.2010.
Danska	03.12.2008.	12.02.2010.	01.08.2010.
Dominikanska Republika	10.11.2009.	20.12.2011.	01.06.2012.
Ekvador	03.12.2008.	11.05.2010.	01.05.2010.
El Salvador	03.12.2008.	10.01.2011.	01.07.2011.
Esvatini		16.09.2011.	01.04.2012.
Fidži	03.12.2008.	28.05.2010.	01.11.2010.
Filipini	03.12.2008.	03.01.2019.	01.08.2019.
Francuska	03.12.2008.	25.09.2009.	01.08.2010.
Gambija	03.12.2008.	11.12.2018.	01.07.2019.
Gana	03.12.2008.	03.02.2011.	01.08.2011.
Grenada		29.06.2011.	01.12.2011.
Gvajana		31.10.2014.	01.04.2015.
Gvatemala	03.12.2008.	03.11.2010.	01.05.2011.
Gvineja	03.12.2008.	21.10.2014.	01.04.2015.
Gvineja Bisao	03.12.2008.	29.11.2010.	01.05.2011.
Haiti	28.10.2010.
Holandija	03.12.2008.	23.02.2011.	01.08.2011.
Honduras	03.12.2008.	21.03.2012.	01.09.2012.
Hrvatska	03.12.2008.	17.08.2009.	01.08.2010.
Island	03.12.2008.	01.09.2015.	01.03.2016.
Indonezija	03.12.2008.
Irak	12.11.2009.	14.05.2013.	01.11.2013.
Irska	03.12.2008.	03.12.2008.	01.08.2010.
Italija	03.12.2008.	21.09.2001.	01.03.2012.
Jamajka	12.06.2009.
Japan	03.12.2008.	14.07.2009.	01.08.2010.
Južna Afrika	03.12.2008.	28.05.2015.	01.11.2015.
Kamerun	15.12.2009.	12.07.2012.	01.01.2013.
Kanada	03.12.2008.	17.03.2015.	01.10.2015.
Kenija	03.12.2008.
Kipar	23.09.2009.
Kolumbija	03.12.2008.	10.09.2015.	01.03.2016.
Komori	03.12.2008.	28.07.2010.	01.01.2011.
Kongo, Demokratska Republika	18.03.2009.
Kongo, Republika	03.12.2008.	02.09.2014.	01.03.2015.
Kosta Rika	03.12.2008.	28.04.2011.	01.10.2011.
Kuba		06.04.2016.	01.10.2016.
Kukova Ostrva	03.12.2008.	23.08.2011.	01.02.2012.
Laos	03.12.2008.	18.03.2009.	01.09.2010.
Liban	03.12.2008.	05.11.2010.	01.05.2011.
Lesoto	03.12.2008.	28.05.2010.	01.11.2010.
Liberija	03.12.2008.
Lihtenštajn	03.12.2008.	04.03.2013.	01.09.2013.
Litvanija	03.12.2008.	24.03.2011.	01.09.2011.
Luksemburg	03.12.2008.	10.07.2009.	01.08.2010.
Madagaskar	03.12.2008.	10.07.2017.	01.02.2018.
Mađarska	03.12.2008.	03.07.2012.	01.01.2013.
Makedonija	03.12.2008.	08.10.2009.	01.08.2010.
Malavi	03.12.2008.	07.10.2009.	01.08.2010.
Mali	03.12.2008.	30.06.2010.	01.12.2010.
Malta	03.12.2010.	24.09.2009.	01.08.2010.
Mauricijus		01.10.2015.	01.04.2016.
Mauritanija	19.04.2010.	01.02.2012.	01.08.2012.
Meksiko	03.12.2008.	06.05.2009.	01.08.2010.
Moldavija	03.12.2008.	16.02.2010.	01.08.2010.
Monako	03.12.2008.	21.09.2010.	01.03.2011.
Mozambik	03.12.2008.	14.03.2011.	01.09.2011.
Namibija	03.12.2008.	31.08.2018.	01.03.2019.
Nauru	03.12.2008.	04.02.2013.	01.08.2013.
Nemačka	03.12.2008.	08.07.2009.	01.08.2010.
Niger	03.12.2008.	02.06.2009.	01.10.2010.
Nigerija	12.06.2009.
Nijue		06.08.2020.	01.02.2021.
Nikaragva	03.12.2008.	02.11.2009.	01.08.2010.
Norveška	03.12.2008.	03.12.2008.	01.08.2010.
Novi Zeland	03.12.2008.	22.12.2009.	01.08.2010.
Obala Slonovače	04.12.2008.	12.03.2012.	01.09.2012.
Palau	03.12.2008.	19.04.2016.	01.10.2016.
Palestina		02.01.2015.	01.07.2015.
Panama	03.12.2008.	02.11.2010.	01.05.2011.
Paragvaj	03.12.2008.	12.03.2015.	01.09.2015.
Peru	03.12.2008.	26.09.2012.	01.03.2013.
Portugalija	03.12.2008.	08.03.2011.	01.09.2011.
Ruanda	03.12.2008.	26.08.2015.	01.02.2016.
Samoa	03.12.2008.	28.04.2010.	01.10.2010.
San Marino	03.12.2008.	10.07.2009.	01.10.2010.
Sao Tome i Principe	03.12.2008.	27.01.2020.	01.08.2020.
Sejšeli	13.04.2010.	20.05.2010.	01.11.2010.
Senegal	03.12.2008.	03.08.2011.	01.02.2012.
Sijera Leone	03.12.2008.	03.12.2008.	01.08.2010.
Slovačka		24.07.2015.	01.01.2016.
Slovenija	03.12.2008.	19.08.2009.	01.08.2010.
Somalija	03.12.2008.	30.09.2015.	01.03.2016.
Svazilend		03.09.2011.	01.03.2012.
Sveta Lucija		15.09.2020.	01.03.2021.
Sveti Kits i Nevis		13.09.2013.	01.03.2014.
Sveti Vinsent i Grenadini	23.09.2009.	29.10.2010.	01.04.2011.
Španija	03.12.2008.	17.06.2009.	01.08.2010.
Šri Lanka		01.03.2018.	01.09.2018.
Švajcarska	03.12.2008.	17.07.2012	01.01.2013.
Švedska	03.12.2008.	23.04.2012.	01.10.2012.
Tanzanija	03.12.2008.
Togo	03.12.2008.	22.06.2012.	01.12.2012.
Trinidad i Tobago		21.09.2011.	01.03.2012.
Tunis	12.01.2009.	28.09.2010.	01.03.2011.
Uganda	03.12.2008.
Urugvaj	03.12.2008.	24.09.2009.	01.08.2010.
Vatikan	03.12.2008.	03.12.2008.	01.08.2010.
Velika Britanija	03.12.2008.	04.05.2010.	01.11.2010.
Zambija	03.12.2008.	12.08.2009.	01.08.2010.
Zelenortska Ostrva	03.12.2008.	19.10.2010.	01.04.2011.

Ovde treba pomenuti jednu jako važnu činjenicu, a to je da iz ove iznad tabele ima dosta članica NATO-a koje su pristupile ovom sporazumu, što daje na značaju da će ipak da se pridržavaju i one zemlje koje nisu potpisnice ovog sporazuma a članice su NATO-a (ovo se odnosi na zajedničke akcije NATO-a). Mada iskreno govoreći sam sporazum ne zabranjuje nepotpisnicima da upotrebljavaju kasetne bombe ali ostaje iskrena nada da u zajedničkim akcijama će biti sprečeni da upotrebljavaju od članica potpisnica konvencije za zabranu kasetnih bombi. Za sada do početka 2000. godine ima 31 članica NATO-a, a samo 7 država nije još pristupilo ovom sporazumu i to su: Estonija, Grčka, Letonija, Poljska, Rumunija, SAD, i Turska. Sve to možete da pogledate u tabeli ispod:

Članice NATO-a ^[58] su:

Napomena: Države koje su boldovane su potpisnice konvencije o zabrani kasetnih bombi, a države obeležene sa zvezdicom (*) su one koje još uvek nisu pristupile ovom sporazumu.

Sve vlade i ministri su iskazali veliku zabrinutost zbog stradanja velikog broja civila i svi su se povodom toga zauzeli da se jednom zauvek stane na put kasetnim bombama i obavezali na to da će dati maksimalnu podršku i pružiti svu neophodnu pomoć žrtvama i njihovim porodicama.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b Golubović Z. i sar. Kasetne bombe-karakteristike, mehanizmi dejstva, vrste i posledice bombardovanja civilnog stanovništva. Acta Fac.Med Naiss 1999, 16 (1) 14 UDK 616-014
^ (jezik: engleski)6. Convention on Cluster Munitions Dublin, 30 May 2008 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. mart 2021), Pristupljeno 8. 4. 2013.
^ (jezik: engleski) CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS DUBLIN, 30 MAY 2008
^ Cluster Munition Coalition - Treaty Status Kompletan prikaz zemalja koje su članice, onda one koje su samo potpisnice a još nisu ratifikovale i zemlje koje nisu ni članice ni potpisnice
^ ^a ^b ^v "Šta je to deminiranje Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. mart 2015)" Demining Research website. University of Western Australia, updated January, 2000.
^ (jezik: engleski) "Cluster Bomb Fact Sheet" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. novembar 2019) Legacies of War. Retrieved 2019-11-05.
^ (jezik: engleski) "Cluster Bomb Fact Sheet" Legacies of War. Retrieved 2019-11-05.
^ (jezik: engleski) Cluster Munition Coalition Koalicija za zabranu kasetne municije
^ (jezik: srpski) Ukupan broj potvrđenih žrtava - Blic online 16.11.2011.
^ „Country profiles | Our research | Monitor”. www.the-monitor.org. Pristupljeno 2024-03-28.
^ (jezik: engleski) Kontaminirane zemlje i regioni - AFFECTED COUNTRIES AND TERRITORIES
^ (jezik: engleski) Korisnici kasetne municije - USERS OF CLUSTER MUNITIONS
^ (jezik: engleski) Monitor za 2011. godinu - ("Monitor“ tabela skinuti u PDF formatu, 13 strana)
^ ^a ^b ^v (jezik: engleski) Monitor daje podatke koje su sve zemlje bombardovale kasetnim po Jugoslaviji - Use, production, transfer, and stockpiling)
^ (jezik: engleski) Monitor za 2011. godinu - (Skinuti u PDF formatu, 13 strana)
^ (jezik: engleski) Proizvođači kasetne municije - PRODUCERS OF CLUSTER MUNITIONS
^ (jezik: engleski) Skladišta kasetne municije - STOCKPILERS OF CLUSTER MUNITIONS
^ (jezik: engleski) Istorija korišćenja kasetnih bombi - A TIMELINE OF CLUSTER BOMB USE
^ (jezik: engleski) MK-20 Rockeye U početnoj fazi je pravljena kao raketna kasetna, a kasnije je osmišljeno da može i iz aviona da se izbacuje preko kontejnera CBU-59
^ (jezik: engleski) HALO Trust, “HALO Begins Emergency Clearance in Karabakh,” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. maj 2020) je služba za vanredne situacije koja je pristupila pronalaženju i uništavanju neeksplodiranih kasetnih bombi
^ (jezik: engleski) Azerbaijani "cluster bomb" that fell on NKR last night. Mediji su snimili deo kontejnera od Smercha u kojem su bile kasetne bombe
^ (jezik: francuski) 17. januara 1991. godine Francuzi su gađali kasetnim bombama avio bazu u Kuvajtu Al-Jaber.
^ (jezik: engleski) „Olujna naredba - general Sir Peter De La Billiere- sakrijte netačne izveštaje u štampi”.
^ (jezik: engleski) Atkinson, Rick (1993). Krstaški rat: Neispričana priča o ratu u Persijskom zalivu. Boston: Houghton Mifflin. str. 154. ISBN 978-0-395-60290-4.
^ (jezik: engleski) Russia: Three Months of War in Chechnya, Human Rights Watch, February 1995
^ (jezik: engleski) Yeltsin Orders Bombing Halt On Rebel City, The New York Times, January 5, 1995
^ (jezik: engleski) 'These People Can Never Be Pacified': A Report From The Besieged City, Where Russian Bombs Haven't Dented Chechen Resolve, Newsweek, Jan 16, 1995
^ (jezik: engleski) Los Angeles Times, 17 March 2002., “A Colombian Town Caught in a Cross-Fire,” novinska agencija je opisala u svome članku ceo događaj korišćenje kasetnih bombi i stradalih civila
^ ^a ^b (jezik: srpski) Objašnjeno je dejstvo ove kasetne municije
^ (jezik: engleski) Tom Peck. „British-made cluster bomb found in Yemeni village targeted by Saudi-led coalition | Middle East | News”. The Independent. Pristupljeno 2016-05-24.
^ (jezik: engleski) „Saudi Arabia admits it did use UK-made cluster bombs in Yemen”. The Guardian. Pristupljeno 2016-12-19.
^ ^a ^b (jezik: srpski) Saudijska koalicija od 2015.god. bacila 3 miliona kasetnih bombi na Jemen Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. maj 2022)
^ (jezik: engleski) “Yemen: Brazil-Made Cluster Munitions Harm Civilians,” 23 December 2016
^ (jezik: engleski) “Yemen: Saudi Arabia-led coalition uses banned Brazilian cluster munitions on residential areas,” 9 March 2017
^ (jezik: engleski) “Yemen: Cluster Munitions Wound Children,” 17 March 2017
^ (jezik: engleski) Sudan Consortium, “Human Rights Violations in Southern Kordofan and Blue Nile: 2015 in Review,”^{[mrtva veza]} izveštaj Hjuman rajts voč-a iz 2016. godine o korišćenju kasetnih bombi
^ (jezik: engleski) Libya Herald, 20 June 2019, “Tripoli forces claim successes and accuse Hafter of using cluster bombs and internationally banned phosphorus bombs,” izveštaj o korišćenju kasetnih bombi od strane generala Haftara i njegovih LNA snaga.
^ (jezik: engleski) Syria Network for Human Rights, “Notable human rights violations in Syria in the first half of 2019: Nearly 43 cluster munition attacks,” 4 July 2019. Izveštaj o korišćenju kasetne municije i stradanja civila u Idlibu
^ (jezik: engleski) Oslo proces - WHAT IS THE OSLO PROCESS?
^ (jezik: srpski) Opis kako je počeo Oslo proces Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. decembar 2013) - Podrška Prava Pristup - Srbija
^ (jezik: engleski) Konferencija u Norveškoj - Oslo - OSLO CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS
^ (jezik: engleski) CMC - Koalicija 350 nevladinih organizacija protiv kasetnih bombi - WHAT IS THE CLUSTER MUNITION COALITION?
^ (jezik: engleski) Konferencija u Peruu - Lima - LIMA CONFERENCE, PERU – 23-25 MAY 2007
^ (jezik: engleski) Konferencija u Austriji - Beč - VIENNA CONFERENCE, AUSTRIA – 5-7 DECEMBER 2007
^ (jezik: engleski) Konferencija na Novom Zelandu - Velington - WELLINGTON CONFERENCE, NEW ZEALAND – 18-22 FEBRUARY 2008
^ (jezik: engleski) Konferencija u Irskoj - Dablin - DUBLIN DIPLOMATIC CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS
^ (jezik: engleski) Konferencija u Ugandi - Kampala - KAMPALA REGIONAL CONFERENCE ON THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS
^ (jezik: engleski) Konferencija Evropskih verskih lidera u Bosni i Hercegovini - Sarajevo - EUROPEAN FAITH LEADERS CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS
^ (jezik: engleski) Konferencija u Ekvadoru - Kito - QUITO REGIONAL CONFERENCE ON THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS
^ (jezik: engleski) Konferencija u Meksiku - Meksiko Siti - REGIONAL CONFERENCE FOR LATIN AMERICA AND THE CARIBBEAN, 16-17 APRIL 2008
^ (jezik: engleski) Konferencija u Srbiji - Beograd - BELGRADE CONFERENCE OF STATES AFFECTED BY CLUSTER MUNITIONS
^ (jezik: engleski) Konferencija u Bugarskoj - Sofija - SOFIA REGIONAL CONFERENCE ON THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS
^ (jezik: engleski) Konferencija na Tajlandu - Bangkok - SOUTHEAST ASIA REGIONAL CONFERENCE, BANGKOK – 24-25 APRIL 2008
^ (jezik: engleski) Konferencija u Zambiji - Livingston - CMC REPORT ON THE LIVINGSTONE CONFERENCE
^ (jezik: engleski) Konferencija u Norveškoj - Oslo, potpisivanje konvencije - CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS SIGNING CONFERENCE
^ (jezik: engleski) Dan stupanja na snagu ove konvencije - CLUSTER BOMB BAN TREATY TAKES EFFECT WORLDWIDE
^ (jezik: engleski) Tabela država potpisnica i onih koji su ratifikovali konvenciju - 112 STATES ON BOARD THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS
^ (jezik: hrvatski) Članice NATO saveza, Pristupljeno 8. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

(jezik: ruski) BBC — Kasetne aviobombe Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. jun 2014)
(jezik: ruski) U službi Otadžbine - kasetna municija
(jezik: engleski) «CMC» Koalicija 350 nevladinih organizacija
(jezik: engleski) «CMC» podaci o kontaminiranim zemljama, korisnicima kasetne, proizvođačima i dr.
(jezik: engleski) «CMC» istorija upotrebe kasetnih bombi
(jezik: engleski) «CMC» Video materijali o kasetnim bombama i ostala dešavanja vezano za tu temu
(jezik: engleski) «CMC» Slike o kasetnim bombama, konferencijama, sastancima i ostala dešavanja vezano za tu temu
(jezik: engleski) «Monitor» većina podataka je sa ovog sajta
(jezik: engleski) «Monitor» pretraga po zemljama
(jezik: engleski) Video — Cluster-Bomb SHOWDOWN (With Slow-Motion)
(jezik: ruski) Častnый Korrespondent - Braća po kasetnim bombama Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. oktobar 2020)
(jezik: ruski) Popularna mehanika^{[mrtva veza]}
(jezik: engleski) Predaja peticije protiv kasetnih u Ženevi predsedavajućem skupštine UN-a u novembru 2011.
(jezik: engleski) U Ženevi je novembra 2011. godine u UN sprečeno izglasavanje ponovne upotrebe određenih vrsta kasetnih
(jezik: srpski) «Podrška Prava Pristup - Srbija» Konvencija o kasetnoj municiji Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. decembar 2013)
(jezik: engleski) «Hendikep Internašonal Belgije» Kampanjeri u Laosu se bore za zabranu kasetnih bombi
(jezik: engleski) «Hendikep Internašonal Belgije» Kampanjeri u Libanu se bore za zabranu kasetnih
(jezik: engleski) Tiperari međunarodna nagrada za mir.
(jezik: srpski) Video — Kasetne Bombe - Zašto su toliko omražene?

[Голубовић-1] Golubović Z. i sar. Kasetne bombe-karakteristike, mehanizmi dejstva, vrste i posledice bombardovanja civilnog stanovništva. Acta Fac.Med Naiss 1999, 16 (1) 14 UDK 616-014

[ref1-2] (jezik: engleski)6. Convention on Cluster Munitions Dublin, 30 May 2008 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. mart 2021), Pristupljeno 8. 4. 2013.

[3] (jezik: engleski) CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS DUBLIN, 30 MAY 2008

[4] Cluster Munition Coalition - Treaty Status Kompletan prikaz zemalja koje su članice, onda one koje su samo potpisnice a još nisu ratifikovale i zemlje koje nisu ni članice ni potpisnice

[drhelp-5] v "Šta je to deminiranje Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. mart 2015)" Demining Research website. University of Western Australia, updated January, 2000.

[6] (jezik: engleski) "Cluster Bomb Fact Sheet" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. novembar 2019) Legacies of War. Retrieved 2019-11-05.

[7] (jezik: engleski) "Cluster Bomb Fact Sheet" Legacies of War. Retrieved 2019-11-05.

[8] (jezik: engleski) Cluster Munition Coalition Koalicija za zabranu kasetne municije

[9] (jezik: srpski) Ukupan broj potvrđenih žrtava - Blic online 16.11.2011.

[10] „Country profiles | Our research | Monitor”. www.the-monitor.org. Pristupljeno 2024-03-28.

[11] (jezik: engleski) Kontaminirane zemlje i regioni - AFFECTED COUNTRIES AND TERRITORIES

[12] (jezik: engleski) Korisnici kasetne municije - USERS OF CLUSTER MUNITIONS

[13] (jezik: engleski) Monitor za 2011. godinu - ("Monitor“ tabela skinuti u PDF formatu, 13 strana)

[autogenerated1-14] v (jezik: engleski) Monitor daje podatke koje su sve zemlje bombardovale kasetnim po Jugoslaviji - Use, production, transfer, and stockpiling)

[15] (jezik: engleski) Monitor za 2011. godinu - (Skinuti u PDF formatu, 13 strana)

[16] (jezik: engleski) Proizvođači kasetne municije - PRODUCERS OF CLUSTER MUNITIONS

[17] (jezik: engleski) Skladišta kasetne municije - STOCKPILERS OF CLUSTER MUNITIONS

[18] (jezik: engleski) Istorija korišćenja kasetnih bombi - A TIMELINE OF CLUSTER BOMB USE

[19] (jezik: engleski) MK-20 Rockeye U početnoj fazi je pravljena kao raketna kasetna, a kasnije je osmišljeno da može i iz aviona da se izbacuje preko kontejnera CBU-59

[20] (jezik: engleski) HALO Trust, “HALO Begins Emergency Clearance in Karabakh,” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. maj 2020) je služba za vanredne situacije koja je pristupila pronalaženju i uništavanju neeksplodiranih kasetnih bombi

[21] (jezik: engleski) Azerbaijani "cluster bomb" that fell on NKR last night. Mediji su snimili deo kontejnera od Smercha u kojem su bile kasetne bombe

[22] (jezik: francuski) 17. januara 1991. godine Francuzi su gađali kasetnim bombama avio bazu u Kuvajtu Al-Jaber.

[23] (jezik: engleski) „Olujna naredba - general Sir Peter De La Billiere- sakrijte netačne izveštaje u štampi”.

[24] (jezik: engleski) Atkinson, Rick (1993). Krstaški rat: Neispričana priča o ratu u Persijskom zalivu. Boston: Houghton Mifflin. str. 154. ISBN 978-0-395-60290-4.

[25] (jezik: engleski) Russia: Three Months of War in Chechnya, Human Rights Watch, February 1995

[26] (jezik: engleski) Yeltsin Orders Bombing Halt On Rebel City, The New York Times, January 5, 1995

[27] (jezik: engleski) 'These People Can Never Be Pacified': A Report From The Besieged City, Where Russian Bombs Haven't Dented Chechen Resolve, Newsweek, Jan 16, 1995

[28] (jezik: engleski) Los Angeles Times, 17 March 2002., “A Colombian Town Caught in a Cross-Fire,” novinska agencija je opisala u svome članku ceo događaj korišćenje kasetnih bombi i stradalih civila

[globaldefence.info-29] (jezik: srpski) Objašnjeno je dejstvo ove kasetne municije

[independent1-30] (jezik: engleski) Tom Peck. „British-made cluster bomb found in Yemeni village targeted by Saudi-led coalition | Middle East | News”. The Independent. Pristupljeno 2016-05-24.

[guardian1-31] (jezik: engleski) „Saudi Arabia admits it did use UK-made cluster bombs in Yemen”. The Guardian. Pristupljeno 2016-12-19.

[otpor.co-32] (jezik: srpski) Saudijska koalicija od 2015.god. bacila 3 miliona kasetnih bombi na Jemen Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. maj 2022)

[33] (jezik: engleski) “Yemen: Brazil-Made Cluster Munitions Harm Civilians,” 23 December 2016

[34] (jezik: engleski) “Yemen: Saudi Arabia-led coalition uses banned Brazilian cluster munitions on residential areas,” 9 March 2017

[35] (jezik: engleski) “Yemen: Cluster Munitions Wound Children,” 17 March 2017

[36] (jezik: engleski) Sudan Consortium, “Human Rights Violations in Southern Kordofan and Blue Nile: 2015 in Review,”^{[mrtva veza]} izveštaj Hjuman rajts voč-a iz 2016. godine o korišćenju kasetnih bombi

[37] (jezik: engleski) Libya Herald, 20 June 2019, “Tripoli forces claim successes and accuse Hafter of using cluster bombs and internationally banned phosphorus bombs,” izveštaj o korišćenju kasetnih bombi od strane generala Haftara i njegovih LNA snaga.

[38] (jezik: engleski) Syria Network for Human Rights, “Notable human rights violations in Syria in the first half of 2019: Nearly 43 cluster munition attacks,” 4 July 2019. Izveštaj o korišćenju kasetne municije i stradanja civila u Idlibu

[39] (jezik: engleski) Oslo proces - WHAT IS THE OSLO PROCESS?

[40] (jezik: srpski) Opis kako je počeo Oslo proces Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. decembar 2013) - Podrška Prava Pristup - Srbija

[41] (jezik: engleski) Konferencija u Norveškoj - Oslo - OSLO CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS

[42] (jezik: engleski) CMC - Koalicija 350 nevladinih organizacija protiv kasetnih bombi - WHAT IS THE CLUSTER MUNITION COALITION?

[43] (jezik: engleski) Konferencija u Peruu - Lima - LIMA CONFERENCE, PERU – 23-25 MAY 2007

[44] (jezik: engleski) Konferencija u Austriji - Beč - VIENNA CONFERENCE, AUSTRIA – 5-7 DECEMBER 2007

[45] (jezik: engleski) Konferencija na Novom Zelandu - Velington - WELLINGTON CONFERENCE, NEW ZEALAND – 18-22 FEBRUARY 2008

[46] (jezik: engleski) Konferencija u Irskoj - Dablin - DUBLIN DIPLOMATIC CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS

[47] (jezik: engleski) Konferencija u Ugandi - Kampala - KAMPALA REGIONAL CONFERENCE ON THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS

[48] (jezik: engleski) Konferencija Evropskih verskih lidera u Bosni i Hercegovini - Sarajevo - EUROPEAN FAITH LEADERS CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS

[49] (jezik: engleski) Konferencija u Ekvadoru - Kito - QUITO REGIONAL CONFERENCE ON THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS

[50] (jezik: engleski) Konferencija u Meksiku - Meksiko Siti - REGIONAL CONFERENCE FOR LATIN AMERICA AND THE CARIBBEAN, 16-17 APRIL 2008

[51] (jezik: engleski) Konferencija u Srbiji - Beograd - BELGRADE CONFERENCE OF STATES AFFECTED BY CLUSTER MUNITIONS

[52] (jezik: engleski) Konferencija u Bugarskoj - Sofija - SOFIA REGIONAL CONFERENCE ON THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS

[53] (jezik: engleski) Konferencija na Tajlandu - Bangkok - SOUTHEAST ASIA REGIONAL CONFERENCE, BANGKOK – 24-25 APRIL 2008

[54] (jezik: engleski) Konferencija u Zambiji - Livingston - CMC REPORT ON THE LIVINGSTONE CONFERENCE

[55] (jezik: engleski) Konferencija u Norveškoj - Oslo, potpisivanje konvencije - CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS SIGNING CONFERENCE

[56] (jezik: engleski) Dan stupanja na snagu ove konvencije - CLUSTER BOMB BAN TREATY TAKES EFFECT WORLDWIDE

[57] (jezik: engleski) Tabela država potpisnica i onih koji su ratifikovali konvenciju - 112 STATES ON BOARD THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS

[58] (jezik: hrvatski) Članice NATO saveza, Pristupljeno 8. 4. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[36]

[37]

[38]

[39]

[40]

[41]

[42]

[43]

[44]

[45]

[46]

[47]

[48]

[49]

[50]

[51]

[52]

[53]

[54]

[55]

[56]

[57]

[58]

p r u Naoružanje i oprema Vojske Srbije (Kopnena vojska)
Pešadijsko naoružanje	Pištolj M70A Pištolj CZ99 Pištolj CZ999 Automatski pištolj M84 Automat Hekler i Koh MP5 Automatska puška M70 Automatska puška M21 Automatska puška M92 Puškomitraljez M72 Mitraljez M84 Mitraljez M07 Snajperska puška M76 Snajperska puška M91 Antimaterijalna puška M93 Automatski bacač granata M93
Protivoklopna sredstva	RBR M80 Zolja RBR M79 Osa RBR M90 Stršljen PO Lanser 9M14 Maljutka PO Lanser 9K111 Fagot PO Lanser Bumbar
Artiljerija	Minobacač M74 Minobacač M75 Top M46 Haubica D30 Top haubica M84 Samohodna haubica 2S1 Samohodna haubica B52 SVLR M94 Plamen-S SVLR M77 Oganj SVLR M87 Orkan
Sistemi PVO	PA Top Bofors 40 mm L/70 LPRS 9K310 Igla LPRS 9K32M Strela-2M RS 9P31M Strela-1 9K35 Strela-10 RS 9K35M Strela-10M
Motorna vozila	UAZ-469 Pincgauer 710M Puh 300 Lend Rover TAM 80 TAM 110 TAM 150 TAM 5000 FAP 1118. FAP 2228 FAP 2026. FAP 2632 ZiL-131
Oklopna vozila	BOV M86 BOV M83 OA BRDM-2 OT BTR-50 BTR-60 PU-12 MT-LBu 1V12 BVP M80 Tenk T-72 Tenk M84 Tenk M84AS

p r u Naoružanje i oprema Vojske Srbije (Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana)
Lovačka avijacija	MiG-21 MiG-29
Lovačko-bombarderska avijacija	J-22 Orao
Transportna avijacija	An-2TD1 An-26 Jak-40
Izviđačka avijacija	MiG-21R IJ-22 BPL Orbiter
Trenažna avijacija	G-4 Super Galeb Utva 75 NJ-22 MiG-29UB
Helikopterska avijacija	Soko Gazela Mi-8 Mi-17 Mi-24
Protivvazduhoplovna odbrana	S-125 Neva 2K12 Kub Buk-M1

Normativna kontrola
Državne	Izrael Sjedinjene Države Japan
Ostale	Enciklopedija Britanika 2 3 4 NARA