Kelagaji (marama)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tradicionalna umetnost i simbolika kelagaja, izrada i nošenje ženskih svilenih marama
Kelagaji
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionAzerbejdžan
Svetska baština Uneska
Unesko oznaka00669
Datum upisa2014
Lokacija upisahttps://ich.unesco.org/en/RL/traditional-art-and-symbolism-of-kelaghayi-making-and-wearing-womens-silk-headscarves-00669

Kelagaji (azer. Kəlağayı; Tat: Kələqin), takođe poznat kao „chārqad“ (azerbejdžanski: çarğət od persijskog چارقد), tradicionalno je azerbejdžansko žensko pokrivalo za glavu. [1] [2] To je svilena marama kvadratnog oblika sa posebnim štampanim otiscima na njoj. U novembru 2014. godine na 9. zasedanju Uneska tradicionalna umetnost i simbolika kelagajija, njegova proizvodnja i nošenje su uvršteni na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESKO-a. [3]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Primeri azerbejdžanskih Kelagaji šalova

Kelagaji je šal sa četiri ugla satkan od svilenog konca koji nose azerbejdžanske žene kao simbol čednosti, poštovanja i odanosti. [4] Tanke svilene niti se tkaju zajedno na razboju, a zatim se kuvaju i suše. Farbaju su biljnim bojama, a zanatlije koriste drvene blokove i ulja za štampanje šara. [4] Svila zadržava hladnoću leti i toplotu zimi. Proces izrade kelagija traje dva dana i zahteva četiri odvojene zanatlije: tkač, farbar, kalupar (dekorator) i majstor za ukrašavanje. Tradicionalno, sve uključene zanatlije su muškarci. [5]

Boje i šare kelagajija često imaju značenje i važnost za događaje kao što su venčanja, veridbe, periodi žalosti i svakodnevni život. Postoje starosne i socijalne razlike u njenom nošenju: starije žene nose kelagajije tamnijih boja, uglavnom crne i tamnoplave, dok se mlađe žene opredeljuju za svetlije, kao što su bela, bež, jarko plava itd. Ako je žena dala kelagaji muškarcu, to je značilo da je prihvatila njegovu ponudu za brak. Zatim bi nosila crveni kelagaji na njihovoj zabavi sa kanom. [6]

Kelagaji se može vezati na različite načine, u zavisnosti od regiona. [7] Na nekim mestima, kelagaji se vezuje preko trouglaste marame nakon što je kosa skupljena komadom gaze. Kao rezultat, postojala bi tri pokrivala za glavu koja bi se nosila istovremeno: prvo, juna (gaza), zatim kelagaji i na kraju trouglasta marama koja se zove kasaba, sarandaz ili zarbab. [8]

Kalupi (pečati) za bojenje kelagajija

Proizvodnja kelagajija koncentrisana je u dva grada u Azerbejdžanu, gradu Šaki i naselju Basgal u Ismailu. [3] Tradicija se prenosi kroz neformalno šegrtovanje, prvenstveno kroz porodična zanimanja. [3]

Uzgoj svilene bube u Azerbejdžanu datira iz perioda pre hrišćanstva.[traži se izvor] Šaki je dugi niz godina bio centar uzgoja svilene bube u Azerbejdžanu, a takođe i na Kavkazu.[traži se izvor] U 20. veku u Šakiju je osnovana najveća fabrika za uzgoj svilene bube.[traži se izvor] Godine 1862. Šaki svila je nagrađena medaljom na međunarodnoj izložbi koja je otvorena u Londonu. Kompanija Sent-Etjen iz grada Liona u Francuskoj bila je jedan od stalnih kupaca Šaki svile. Zbog toga je Šaki zbog svojih uspeha na polju svilene bube nazvan „kavkaski Lion“. Odeća, fini proizvodi i šalovi od Šaki svile bili su veoma cenjeni. Iz tog razloga, lokalno stanovništvo koje se bavi proizvodnjom kelagajija proizvodilo je svilu u Šakiju i stvaralo kelagaji u Basgalu. [9] Dakle, uprkos određenoj udaljenosti između dva regiona, oni su se međusobno povezivali „vezama od konca“.

Vodeći u proizvodnji šala se smatra farbar. Zato što je za farbanje gotovog kelagajija u vrućoj posudi potreban naporan rad, majstorska veština i delikatan osećaj. Uglavnom se za bojenje kelagajija veličine 150x150 cm i 160x160 cm koriste sumak, žutika, divlja jabuka, šafran, ribizla i druge biljke.

Ornamenti kelagajija se prave drvenim ili metalnim kalupima. Rubovi kelagajija, a ponekad i njegov centralni deo ukrašeni su geometrijskim ili nabati ornamentima. Obrasci koji se odražavaju u kelagajiju imaju veliko značenje i ostali su nepromenjeni stotinama godina. Bute preovladavaju nad drugim šarama i jedan su od najrasprostranjenijih elemenata ornamenta u azerbejdžanskoj umetnosti. Istraživači smatraju butu uzorkom koji pripada periodu obožavanja vatre.

Kelagaji svakog regiona se razlikuju jedni od drugih po svojim šarama na ivicama. Uglavnom se koriste obrasci „Shah buta“, „saya buta“ i „khirda buta“. Šareni kelagaji kao što su “Heyrati”, “Soghani”, “Istiotu”, “Albukhari”, “Abi”, “Yelani” stekli su slavu kod naroda Bliskog istoka i Kavkaza.

Individualni oblici i motivi reflektovani u kelagajiju preneli su se na svakodnevni život stanovništva. Dakle, moguće je videti elemente koji su pripadali kelagajiju na slatkišima i hlebu, grobnicama i nadgrobnim spomenicima.

Ovaj šal se često sreće u azerbejdžanskom folkloru, poeziji, kao i u likovnoj i dekorativnoj umetnosti.

Ponekad kada čovek umre, prekriva se crnim kelagajem. Nastavlja se sve do ceremonije sahrane. To znači da je kelagaji pratio azerbejdžanski narod celog života. Ovaj šal takođe preživljava miroljubivu misiju. Tokom sukoba koji je nastao iz različitih razloga, ljudi su prestali da se bore kada je kelagaji bacila žena.

Kelagaji se čuva na omiljenom mestu u kući. Moguće ga je videti u kućama Azerbejdžanaca koji žive van zemlje. Zato što je kelagaji sila koja štiti porodične tradicije.

Kelagaji je takva vrsta šala koja se uvek traži. Kelagaji tkači smatraju da se ornamenti i dizajn kelagajija uporedivi sa azerbejdžanskim mugamima. Oni veruju da je upotreba sedam boja povezana sa brojem mugama. Iako se moda tako brzo menja, veličina i obrasci kelagajija ostaju isti. Mogli bi se smatrati jednim od dugovečnih šalova.

Azerbejdžanski kelagaji

Tokom godina, majstori iz Basgala i Šakija uspostavili su proizvodnju kelagaja ne samo u drugim regionima Azerbejdžana, već i u Gruziji, Turkmenistanu, Iranu, Rusiji i Uzbekistanu.

Inicijativa „Inkishaf” (Razvoj) naučne organizacije, „Kelagaji” centar radi u Basgalu. Ovde su obnovljene sve kelagajske tradicije. Takođe, u Basgalu je osnovan jedinstveni interaktivni muzej „Kelagaji”. Posetioci se ne samo upoznaju sa istorijom i tradicijom kelagaja, već i posmatraju proces proizvodnje, čak i učestvuju u izradi proizvoda.

Kelagaji je predstavljen kao suštinski element koji igra važnu ulogu u modi i svakodnevnom životu azerbejdžanskog naroda, i predstavljen je ne samo u muzeju koji se nalazi u Basgalu, već i u Državnom muzeju orijentalne umetnosti u Moskvi, Nacionalnom istorijskom muzeju u Bakuu i Nacionalnom muzeju umetnosti Azerbejdžana.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Kelagai”. Slovarь izobrazitelьnogo iskusstva, 2004–2009. Arhivirano iz originala 21. 12. 2012. g. 
  2. ^ „About Kelaghayi - Traditional”. bakucorner.az. Pristupljeno 2019-05-11. 
  3. ^ a b v Traditional art and symbolism of Kelaghayi, making and wearing women’s silk headscarves // Official website UNESCO.
  4. ^ a b „About Kelaghayi - Traditional”. bakucorner.az. Pristupljeno 2019-05-11. 
  5. ^ Nilufar (2018-03-23). „Attribute of Azerbaijani beauty: Kelaghayi”. itinari (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-05-11. 
  6. ^ Nilufar (2018-03-23). „Attribute of Azerbaijani beauty: Kelaghayi”. itinari (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-05-11. 
  7. ^ „Baş örtüyü - kəlağayı”. www.anl.az. 
  8. ^ „Azerbaйdžanskiй kelagai: unikalьnыe tradicii ženstvennosti – FOTO – OPROS”. day.az. 
  9. ^ „6.2 Basgal and Lahij”. www.azer.com. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Келагаји_(марама)&oldid=26898163”