Namirsko nanadmetanje na štulama
| Namirsko nanadmetanje na štulama | |
|---|---|
 Trkači na štulama u Namiru | |
| Nematerijalno kulturno nasleđe | |
| Region | Belgija |
| Svetska baština Uneska | |
| Lista upisa | UNESKO |
| Unesko oznaka | 01590 Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečenstva |
| Datum upisa | 2021. |
| Veb sajt | https://ich.unesco.org/en/RL/namur-stilt-jousting-01590 |
Namirsko nanadmetanje na štulama je 600-godišnja tradicija grada Namira u Belgiji, u kojoj se kostimirani ljudi na štulama nadmeću. [1]
Hodači na štulama su podeljeni u dva tima :
- "Melansi" se takmiče na žutim i crnim štulama. Oni predstavljaju stari grad
- "Avresi" se takmiče na crveno-belim štulama. Oni predstavljaju novi grad i predgrađe
Oba tima koriste štule, vrstu štula razvijenu u Namiru.
Cilj takmičara je da obori sve takmičare iz drugog tima (Pali hodač na štulama ne može da se vrati na svoje štule).
Unesko je 16. decembra 2021. godine zvanično registrovao Namirsku tradiciju borbe na štulama na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva .
Istorija[uredi | uredi izvor]
Zabrana od 8. decembra 1411. je najraniji zvanični dokument koji dokumentuje nadmetanje na štulama u Namiru. Gospodar Namira je zabranio ovu praksu osobama starijim od 13 godina.[2]
Tokom vekova, nadmetanje na štulama bilo je u centru velikih popularnih festivala u Namiru. Velika nadmetanja na karnevalu (17. i 18. vek) mogla su da okupe do 2000 takmičara na štulama.
Nadmetanje na štulama je takođe bio poklon dobrodošlice koji su stanovnici Namura ponudili uglednim posetiocima. Ovo objašnjava zašto su velika imena u istoriji prisustvovala nadmetanju na štulama u Namiru, uključujući: [3]
- Filip Dobri (1439)
- Karlo V, car Svetog rimskog carstva i kralj Španije (1515, 1531)
- ŠpanskiFilip II (1549)
- Luj XIV od Francuske (1693)
- Petar Veliki iz Rusije (1717)
- Napoleon Bonaparta (1803)
- Kraljevi Belgijanci Leopold III, Boduen, Albert II i Filip od Belgije.
Namir nadmetači na štulama danas[uredi | uredi izvor]
U Namiru se još uvek praktikuje nadmetanje na štulama.
Takmičari, nazvani "Les Echasseurs Namurois" (bukvalno "džouters Namira") deo su svih glavnih festivala u Namiru. Takmičenje na zlatnim štulama je najvažnije u godini. Održava se treće nedelje septembra povodom Festivala Valonije. 6.000 do 8.000 ljudi okupilo se ispred katedrale da podrže pedesetak učesnika na štulama. [4]
Priznanja[uredi | uredi izvor]
2004: Priznato kao nematerijalno nasleđe Valonsko-Briselske federacije („Remek delo usmenog i nematerijalnog nasleđa francuske zajednice“) [5]
2016: Valonski oficir za zasluge [6]
2021: Namirsko takmičenje na štulama upisano na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. [7]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „The Stilt Walkers of Namur, joust on stilts. Since 1411”. Les Echasseurs Namurois. Pristupljeno 2021-08-03.
- ^ „Discover the Namur stilts jousts”. Les Echasseurs Namurois (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-03.
- ^ Willemart, Jacques (2016). Les Echasseurs Namurois - The stilt walkers of Namur. Luc Pire. ISBN 978-2507054243.
- ^ „The Golden Stilt, highlight of Namur folklore at the heart of the Festival of Wallonia”. Les Echasseurs Namurois (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-03.
- ^ „Inventaire des Chefs-d'oeuvre du Patrimoine oral et immatériel”. Communauté Francaise de Belgique. Wallonia Brussels Federation. Pristupljeno 3. 8. 2021.
- ^ „Distinction du Mérite wallon”. Connaitre la Wallonie. Service Public de Wallonie. Pristupljeno 3. 8. 2021.
- ^ „UNESCO - Namur stilt jousting”. ich.unesco.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-18.
