Пређи на садржај

Нематеријално културно наслеђе Италије

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Нематеријално културно наслеђе Италије
Традиционална израда виолина у Кремони, један од елемената Нематеријалног културног наслеђа Италије
Нематеријално културно наслеђе
РегионИталија
ЗаједницаИталијански народ и све националне мањине које живе на територији Италије

Нематеријално културно наслеђе Италије обухвата традиционална знања и вештине које чувају различите заједнице које живе у Италији. Традиционална знања и вештине укључује фестивале, музику, представе, прославе, рукотворине и усмену традицију.

Године 2003. Унеско је усвојио Конвенцију о заштити нематеријалног културног наслеђа, а коју је Италија ратификовала 2007. године. Конвенција обухвата низ процедура за идентификацију, документовање, очување, заштиту, промоцију и унапређење нематеријалног културног добра.[1]

Конвенцијом су успостављене две листе нематеријалних добара:[1]

  • Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човечанства, која помаже да се покаже разноврсност нематеријалног наслеђа и подигне свест о његовом значају;
  • Списак нематеријалног културног наслеђа коме је потребна хитна заштита, који има за циљ да мобилише међународну сарадњу и пружи помоћ заинтересованим странама да предузму одговарајуће мере.

Сем те две листе, формиран је и Регистар најбољих пракси заштите који садржи програме, пројекте и активности који најбоље одражавају принципе и циљеве Конвенције.[1]

На Унескову листу нематеријалног културног наслеђа, до половине 2022. године уврштено је 15 елемената.[2]

Елементи нематеријалног културног наслеђа Италије уписани на Унескову листу

[уреди | уреди извор]
# Елеменат Година уписа Коментар Слика/снимак
1 Canto a tenore 2008 Canto a tenore је врста вишегласног народног певања која потиче из пастирских обичаја централне регије Барбагија, а данас се проширио по целој Сардинији.[3]
Певање тенора у Олијени
2 Сицилијанско позориште лутака 2008 Сицилијанско позориште лутака, познато као Opera dei Pupi, је познато италијанско луткарско позориште које приказује средњовековна књижевна дела. Појавило се на Сицилији почетком 19. века и уживало је велики успех међу радничком класом. Луткари су причали приче засноване на средњовековној витешкој литератури и другим изворима, као што су италијанске песме ренесансе, животи светаца и приче озлоглашених разбојника.[4]
Сицилијанско позориште лутака
3 Традиционална израда виолина у Кремони 2012 Традиционална израда виолина у Кремони је веома цењен занат који се састоји у изради и обнављању гудачких (виолина, виола, виолончела, контрабаса и др.) и жичаних инструмената (гитара, бас, мадолина и др.).[5]
Традиционална израда виолина у Кремони
4 Медитеранска исхрана 2013 Медитеранска исхрана укључује скуп вештина, знања, ритуала, симбола и традиција које се тичу усева, жетве, риболова, сточарства, конзервације, обраде, кувања, а посебно конзумирања хране. Нематеријално културно наслеђе је поред Италије и Кипра, Хрватске, Грчке, Марока, Шпаније и Португала.[6]
Главне намирнице у медитеранском начину исхране
5 Прославе процесија великих структура на раменима 2013 Прославе процесија великих структура на раменима су католичке прославе које се одржавају широм Италије, али посебно у четири историјска градска средишта: у Ноли, Палми, Сасари и Витербу.[7]
Прославе процесија великих структура на раменима
6 Рачвасти узгој винове лозе на Пантелерији 2014 Рачвасти узгој винове лозе на Пантелерији је древни и традиционални облик узгоја винове лозе у малим виноградима острва Пантелерија, на Сицилији.[8]
Piana di Ghirlanda фотографисана са Montagna Grande, Пантелерија
7 Вештина напуљских пица мајстора 2017 Вештина напуљских пица мајстора је вештина прављења Наполитане, врста пице која се прави од парадајза и моцарела сира. Уметност напуљског прављења пице је кулинарска пракса која се састоји од четири различите фазе које се односе на припрему теста и његово печење у пећи на дрва. Елемент потиче из Напуља, главног града регије Кампанија.[9][10]
Напуљски пица мајстор из 1830. године (литографија)
8 Сувозид 2018 Уметност сухозида, знања и технике (градња сухозида) је део народне архитектура, која градњу заснива без употребе везива, односно градњу на сувом. Нематеријално културно наслеђе је поред Италије и Хрватске, Кипра, Француске, Словеније, Шпаније и Швајцарске.[11]
Сувозид на Луштици, село Мркови
9 Целестински опроштај 2019 Целестински опроштај је прослава опроштаја инспирисана Папом Целестином V који је издао историјску „Булу“ као акт партнерства међу локалним становништвом. Традиција која се одвија у граду и провинцији Л'Аквила обухвата низ ритуала и прослава који се непрекидно преносе од 1294.[12]
Базилика Santa Maria di Collemaggio, црква у којој се одржава обред
10 Трансхумација 2019 Трансхумација или трансхумантно сточарство представља сезонско кретање људи и стоке између сталних летњих и зимских пашњака, што је типично за Медитеран. Нематеријално културно наслеђе је поред Италије и Аустрије и Грчке.[13]
Кретање оваца на путу у Централном масиву у Француској
11 Алпинизам 2019 Планинарење (алпинизам) је сет активности које обухватају успон уз планину, при чему је један од главних циљева освајање врха. Нематеријално културно наслеђе је поред Италије и Француске и Швајцарске.[14]
12 Уметност израде стаклених перли 2020 Уметност израде стаклених перли је вештина прављења перли од стакла у Италији и Француској. То је техника којом се стакло обликује ватром. Нематеријално културно наслеђе је поред Италије и Француске.[15]
Стаклене перле, 10-15 mm
13 Извођачка уметност и традиција свирања хорне 2020 Рог или хорна је лимени дувачки музички инструмент од конусне, кружно вишеструко увијене цијеви са преградним вентилима, која започиње малим уским лијевком (наусник), а завршава већим, звоноликим проширењем. Уметност свирања на хорни, инструменталне технике и друштвени значај овог инструмента осим у Италији, уврштен је на репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства у Француској, Белгији и Луксембургу.[16]
Хорна у Музеју музичких инструмената у Бриселу
14 Соколарство 2021 Соколарство је лов помоћу соколова и сродних птица грабљивица (јастреб, кобац, орао) и дресирање птица за лов. Нематеријално културно наслеђе је поред Италије и Арапских Емирата, Аустрије, Белгије, Чешке, Француске, Немачке, Мађарске, Казахстана, Републике Кореје, Монголије, Марока, Пакистана, Португала, Катара, Саудијске Арабије, Шпаније, Републике Сирија Арапа, Хрватске, Ирске, Киргистана, Холандије, Пољске и Словачке. [17]
Илустрација из Трактата Фредерика II
15 Лов и вађење тартуфа у Италији, традиционално знање и пракса 2021 Лов и вађење тартуфа у Италији, традиционално знање и пракса је скуп знања и пракси који се усмено преноси вековима. Постоје два корака до лова на тартуфе: лов и вађење.[18]
Црни тартуф Перигорд

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „PATRIMONIO CULTURALE IMMATERIALE”. unesco.it (на језику: италијански). 30. 6. 2022. Архивирано из оригинала 03. 07. 2022. г. Приступљено 30. 6. 2022. 
  2. ^ „Elements on the Lists of Intangible Cultural Heritage”. ich.unesco.org (на језику: енглески). 30. 6. 2022. Приступљено 30. 6. 2022. 
  3. ^ „Canto a tenore, Sardinian pastoral songs”. ich.unesco.org (на језику: енглески). 30. 6. 2022. Приступљено 30. 6. 2022. 
  4. ^ „Opera dei Pupi, Sicilian puppet theatre”. ich.unesco.org (на језику: енглески). 30. 6. 2022. Приступљено 30. 6. 2022. 
  5. ^ „Traditional violin craftsmanship in Cremona”. ich.unesco.org (на језику: енглески). 30. 6. 2022. Приступљено 30. 6. 2022. 
  6. ^ „Mediterranean diet”. ich.unesco.org (на језику: енглески). 30. 6. 2022. Приступљено 30. 6. 2022. 
  7. ^ „Celebrations of big shoulder-borne processional structures”. ich.unesco.org (на језику: енглески). 30. 6. 2022. Приступљено 30. 6. 2022. 
  8. ^ „Traditional agricultural practice of cultivating the ‘vite ad alberello’ (head-trained bush vines) of the community of Pantelleria”. ich.unesco.org (на језику: енглески). 30. 6. 2022. Приступљено 30. 6. 2022. 
  9. ^ Art of Neapolitan ‘Pizzaiuolo’ UNESCO-ovim službenim stranicama (језик: енглески) Преузето 2. августа 2018.
  10. ^ „Art of Neapolitan ‘Pizzaiuolo’”. ich.unesco.org/en (на језику: енглески). 30. 6. 2022. Приступљено 30. 6. 2022. 
  11. ^ „Art of dry stone walling, knowledge and techniques”. ich.unesco.org (на језику: енглески). 30. 6. 2022. Приступљено 30. 6. 2022. 
  12. ^ „Celestinian forgiveness celebration”. ich.unesco.org (на језику: енглески). 30. 6. 2022. Приступљено 30. 6. 2022. 
  13. ^ „Transhumance, the seasonal droving of livestock along migratory routes in the Mediterranean and in the Alps”. ich.unesco.org. 30. 6. 2022. стр. енглески. Приступљено 30. 6. 2022. 
  14. ^ „Alpinism”. ich.unesco.org (на језику: енглески). 30. 6. 2022. Приступљено 30. 6. 2022. 
  15. ^ „The art of glass beads”. ich.unesco.org (на језику: енглески). 30. 6. 2022. Приступљено 30. 6. 2022. 
  16. ^ „Musical art of horn players, an instrumental technique linked to singing, breath control, vibrato, resonance of place and conviviality”. ich.unesco.org (на језику: енглески). 30. 6. 2022. Приступљено 30. 6. 2022. 
  17. ^ „Falconry, a living human heritage”. ich.unesco.org (на језику: енглески). 30. 6. 2022. Приступљено 30. 6. 2022. 
  18. ^ „Truffle hunting and extraction in Italy, traditional knowledge and practice”. ich.unesco.org (на језику: енглески). 30. 6. 2022. Приступљено 30. 6. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нематеријално_културно_наслеђе_Италије&oldid=26949466”