Менора (плес)
| Менора | |
|---|---|
.jpg) | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Јужни Тајланд |
| Светска баштина Унеска | |
| Листа уписа | УНЕСКО |
| Унеско ознака | 01587 Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства |
| Датум уписа | 2021. |
| Веб сајт | https://ich.unesco.org/en/RL/nora-dance-drama-in-southern-thailand-01587 |
Менора или Манора (มโนราห์), понекад скраћено као Нора (โนรา) је традиционална сијамска позоришна, музичка и акробатска плесна представа која потиче из јужних региона Тајланда.[1]Имајући сличне заплете преузете из прича из Јатака о Манохари, ова врста изведбе је повезана са Lakhon chatri (ละครชาตร), још један сијамски уметнички перформанс пореклом из централног Тајланда . Преко пет стотина година, Нора изводи се у центрима локалне заједнице у Тајланду и на храмским сајмовима и културним догађајима, а преноси се кроз обуку мајстора у домовима, организацијама заједнице и образовним институцијама. [1] У Малезији, пракса Менора значајно је опао од када га је забранила влада Келантана, која ову врсту културног наступа сматра харамом ('забрањено') [2] због умешаности у политеизам.[3]
2021. Нора је званично признат од стране УНЕСКО-а (Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу) на Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства. [1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Nora, dance drama in southern Thailand”. United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization (UNESCO). 2021.
- ^ Mohammad Taqi al-Modarresi (26. 3. 2016). The Laws of Islam (PDF) (на језику: енглески). Enlight Press. ISBN 978-0994240989. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 8. 2019. г. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ New Straits Times (26. 1. 2020). „Kelantan has no plans to lift ban on Menora”. New Straits Times.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Ginsburg, Henry D. (1972). „The Menora dance-drama: an introduction” (PDF). Journal of the Siam Society. 60 (2): 169—181.
- Hemmet, Christine (1992). „Le Nora du sud de la Thaïlande: un culte aux ancêtres”. Bulletin de l'École française d'Extrême-Orient. 79 (2): 261—282. JSTOR 43731384. doi:10.3406/befeo.1992.1881.
- Kershaw, Roger (1982). „A Little Drama of Ethnicity: Some Sociological Aspects of the Kelantan Manora”. Southeast Asian Journal of Social Science. 10 (1): 69—95. JSTOR 24490909. doi:10.1163/156853182X00056.
- „CORRIGENDA: A Little Drama of Ethnicity: Some Sociological Aspects of the Kelantan Manora”. Southeast Asian Journal of Social Science. 10 (2): 118. 1982. JSTOR 24490818. doi:10.1163/156853182X00191.
- Plowright, Poh Sim (новембар 1998). „The Art of Manora: an Ancient Tale of Feminine Power Preserved in South-East Asian Theatre”. New Theatre Quarterly. 14 (56): 373—394. doi:10.1017/S0266464X00012458.
- Sheppard, Mubin (1973). „MANORA in KELANTAN”. Journal of the Malaysian Branch of the Royal Asiatic Society. 46 (1 (223)): 160—170. JSTOR 41492072.
- Simmonds, E. H. S. (1967). „'Mahōrasop' in a Thai Manōrā Manuscript”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London. 30 (2): 391—403. JSTOR 611002. doi:10.1017/S0041977X00062297.
- Simmonds, E. H. S. (1971). „'Mahōrasop' II: The Thai National Library Manuscript”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London. 34 (1): 119—131. JSTOR 614627. doi:10.1017/S0041977X00141618.
- Sooi-Beng, Tan (1988). „The Thai 'Menora' in Malaysia: Adapting to the Penang Chinese Community”. Asian Folklore Studies. 47 (1): 19—34. JSTOR 1178249. doi:10.2307/1178249.
