Плес маказа
| Плес маказа | |
|---|---|
 Плес маказа | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Перу |
| Светска баштина Унеска | |
| Листа уписа | УНЕСКО |
| Унеско ознака | 00391 Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства |
| Датум уписа | 2010. |
| Веб сајт | https://ich.unesco.org/es/RL/la-danza-de-las-tijeras-00391 |
Плес маказа је оригинални плес који потиче из Чанке у јужним Андима, у Перуу. Плес се састоји од два или више плесача, у пратњи својих оркестара виолине и харфе. Плесачи плешу наизменично, правећи експлицитне покрете и изазовне кораке, као што је плес са само једном ногом.
Места где је овај плес најутицајнији су: Уанкавелика, Ајакучо, Хунин, Апуримак и Лима.
Унеско га је 2010. године прогласио за нематеријалну културну баштину. [1]
Плес маказа може бити различитих врста. У такмичарском плесу, две плесачице плешу изазивајући једна другу. [2]
Историја[уреди | уреди извор]
Плесачи маказа су потомци пре-Хиспанских свештеника, пророка, исцелитеља и шамана који су доживели прогон током колонијалне ере. Током овог колонијалног периода, почели су да се зову "супајпа ваман" (ђавољи син на кечуа језику) и нашли су се уточиште у највишим областима. Како је време пролазило, колонизатори су пристали да се врате, али су их условили да играју за католичког Бога и свеце.
Данас је то магично-религијски и ритуални плес који представља духове кроз њихове кореографије.
Перуански писац Хосе Марија Аргуедас (1911-1969) овековечио је плес у неколико романа. [3] [4]
Симболизам[уреди | уреди извор]
Плесачи маказа се поистовећују са ритуалном вештином. У основи, плес са маказама је импресиван приказ физичке уметности и вештине, али за андског човека то је сложен ритуал. Низ мистерија окружује играче (оне који изводе ритуал) који у налету снаге и гипкости тестирају своје умеће гимнастичким скоком уз звуке харфе и виолине, секући ваздух маказама.
Централни инструмент игре је сложен пар маказа од две независне металне плоче од приближно 25 цм, а када се два дела споје, формирају облик маказа са тупим крајевима. Маказе су замениле равно камење које се користило у претколумбовској Америци због сличног звука који су производили. Сматра се великим понижењем ако играчу маказе испадну из руке док игра.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „The scissors dance”. UNESCO Culture Sector. Приступљено 2011-11-25.
- ^ La danza de las tijeras y la presencia de lo mágico religioso a través del "Wamani" y el "Waniku" [The dance of the scissors and the presence of religious magic through the "Wamani" and "Waniku"] (на језику: шпански). San Marcos. 1976.
- ^ Varios autores, ур. (1998). „Folklore”. Gran enciclopedia del Perú. Apurimac. Barcelona: Lexus. ISBN 9972-625-13-3.
- ^ La agonía de Rasu Ñiti
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Gabriel Aller, Danzando con tijeras.
