Бећарац, вокално-инструментални напев с подручја Славоније, Барање и Срема
| Бећарац, вокално-инструментални напев с подручја Славоније, Барање и Срема | |
|---|---|
 Извођачи бећарца из Славоније | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Славонија, Барања, Срем |
| Предлагач |  Хрватска, Министарство културе |
| Датум уписа | 2007. |
| Светска баштина Унеска | |
| Листа уписа | УНЕСКО |
| Унеско ознака | Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства |
| Датум уписа | 2009. |
| Веб сајт | Министарство културе РХ |
Бећарац је вокални, односно вокално-инструментални напев, популаран на подручју Славоније, Барање и Срема. Карактерише га ведар текст, најчешће прожет алегоријама и метафорама. Пева се највише на свадбама и у другим пригодама када се народ окупљао на весеље.[1]
Назив и историја
[уреди | уреди извор]Назив Бећарац потиче од турске речи бекар, која у хрватско-српској језичној упораби (бећар) означава младог нежењу, момка, самца, лолу, бекрију, весељака склоног раскалашеном животу, јелу, пићу и женама.[2]
Бећарац је као музички и усмено књижевни жанр симболом идентитета Славонаца, Барањаца и Сремаца. Још увек као врло актуелна мелопоетска форма двостиховне мелострофичне структуре типа X (4, 6), бећарац је жанр са изразито забавном функцијом, понекад ласцивне тематике.
Према томе кроз историју функција бећарца је, очигледно, била и да разоноди и забави у веселим приликама, као и да прекрати време током често напорног и дуготрајног рада.[3]
Заштита
[уреди | уреди извор]Заштита бећарца као културног добра има за циљ да помогне у очувању богате разноликости унутар овога жанра (микрорегионалне, месне, али и индивидуалне), као и очување контекстуалне, родне, естетске и друге посебности бећарца и одржавање његове комуникацијске функције.
Бећарац је као традиционални вокални и вокално-инструментални напев и као неизоставан део данашње традицијске културе Славоније, Барање и Срема опстао на друштвеној и музичкој сцени захваљујући организованој делатности аматерских фолклорних и музичких удружења и ансамбала, фолклорних и музичко-фолклорних манифестација (смотри, сусрета, семинара и фестивала), а деломично захваљујући и естрадним музичарима и дискографској продукцији. Све ове делатности на разне начине чува и подржава друштвена заједница на државној, регионалној, покрајинској, општинској и локалном нивоу.
Опис добра
[уреди | уреди извор]Бећарац је десетерачка музичка врста у којој се на одређени мелодијски образац и његове бројне иначице певају по садржају веома различити десетерачки двостихови. У њима се хвале властите врлине, лепота, способности, имовно стање, изругују се неистомишљеници и супарници, пркоси се и инати.
Тематика бећарца је најчешће шаљива, пошалична, понекад сатирична или даје критички опис (увек уз дозу хумора) љубавне или свакодневне ситуације која се врло често односи на живот младих.[4] Музика инструментална, бећарске песме, је песма са карактеристичним непоновљивим текстовима и мелодијом:
Лоло моја ил’ јеси ил’ ниси
Ожени се да видим чији си!
Иде Ускрс, иде и весеље
Доћ’е лола да полије мене.
Својим стилом извођења и саставом текста, он изражава друштвене вредности, али служи и као средство изрицања мисли о осећања која је непристојно изразити директно или у другим контекстима (нпр. одступања од сексуалних норми).[5]
У бећарцу се обично „натпевавају“ два или више водећих певача које прати групно певање и свирка народних музичара, некеда су то биле гајде и тамбуре самице, а потом тамбурашких састава или мешовитих састава са виолином, хармоником и тамбурама.
Бећарац се обично изводи тако да први стих или дестиха, који формира одређену смисаону тезу, отпева један певач, а потом му се придруже остали певачи. Други је стих најчешће хумористичка антитеза првом стиху, а певају га обично сви певачи.
Стихови се често смишљају и токо самог извошења, са темамаа које су у складу са појединцима и тренутним збивањем у којем се извођење одвија.
Певачи бећарца су цењени певачи јер имају:
- добру дикцију,
- снажан глас певања,
- добро познају репертоар старих и нових десетарачких двостихова,
- јер су досетљиви, спретни и брзи у обликовању нових двостихова.
- прикладност избора песама,
- брзина и оштроумност избора песама,
- добро комбиновање изабраних песама.
За разлику од других традицијских славонских песама на десетерачке стихове (сватовци, друмарци, покладарци и други), које се изводе без свирачке пратње, бећарац се редовно изводи уз инструменталну пратњу; без свирке се пева само изузетно, када на дружењу нема свирача.
Време и место извођења
[уреди | уреди извор]Прилике за певање бећарца у прошлости била су било каква догађања организована веселим поводом
- диснатори (весеље након заједничког рада око клања свиња),
- рођендани и друга весела окупљања,
- разни видови мобе.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Rukopis tekstova bećaraca, nedatirano bežarci szöveg kézirata manuscript of the lyrics of bežarci, undated; img-310105734-0006
- ^ Јосип Модестин, Народна енциклопедија (српско-хрватско-словеначка), књ. II, Библиографски завод Д.Д., Загреб, 1924
- ^ Кате Гецић (1937), теренско истраживање из 2006. године, Драгана Стојановић.
- ^ Јерков, Ј. (2003). Бећарци и шалајке. Нови Сад: Тиски цвет.
- ^ Големовић, Д. О. (2000). Рефрен у народном певању (од обреда до забаве). Бања Лука, Београд: Реноме – Бијељина, Академија уметности.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Nematerijalna dobra upisana na UNESCO-ov Reprezentativni popis nematerijalne kulturne baštine čovječanstva (језик: хрватски)
- UNESCO-ov popis nematerijalne kulturne baštine u Hrvatskoj (језик: хрватски)
