Корисник:Bleki19/Списак српских владара
Списак српских владара пре 8. векa[уреди | уреди извор]
Слика | Име | Династија | Датум рођења | Датум смрти | Владавина |
---|---|---|---|---|---|
Cавременик цара Ираклија | непознато | непознато | непознато | 610. — 641. | |
Непознати кнез, највероватније крањ Само | непознато | крај 6. или почетак 7. века | око 652. | од око 626. — до око 658. | |
Дерван | непознато | непознато | 636. | пpe 630. — 636 |
Списак владара са подручја Србије[уреди | уреди извор]
- За списак историјски спорних владара из дела Попа Дукљанина погледати чланак: Летопис Попа Дукљанина.
Списак владара након Првог српског устанка[уреди | уреди извор]
Слика | Име | Династија | Датум рођења | Датум смрти | Владавина | Напомене |
---|---|---|---|---|---|---|
Карађорђе Петровић | Карађорђевићи | 16. новембар 1768. | 26.јул 1817. | 14. фебруар 1804. — 7. октобар 1813. | Био је вођа првог српског устанка. | |
Милош Обреновић | Обреновићи | 18. март 1780. | 26. септембар 1860. | 6. новембар 1817 — 25. јун 1839. | Био је вођа другог српског устанка. | |
Милан Обреновић | Обреновићи | 21. октобар 1819. | 8. јул 1839. | 13. јун 1839. — 8. јул 1839. | Преминуо је од непознате болести. | |
Михаило Обреновић | Обреновићи | 16. септембар 1823. | 29. мај 1868. | 8. јул 1839 — 14. септембар 1842. | ||
Александар Карађорђевић | Карађорђевићи | 11. октобар 1806. | 3. мај 1885. | 14. септембар 1842. — 23. децембар 1858. | Син Карађорђа Петровића. | |
Милош Обреновић | Обреновићи | 18. март 1780. | 26. септембар 1860. | 23. децембар 1858 — 26. септембар 1860. | 2.пут је постао кнез. | |
Михаило Обреновић | Обреновићи | 16. септембар 1823. | 29. мај 1868. | 26. септембар 1860 — 10. јун 1868. | Извршен атентат на њега у Кошутњаку. Други пут је постао кнез. | |
Милан Обреновић | Обреновићи | 22. август 1854. | 11. фебруар 1901. | 10. јун 1868. — 6. март 1882. | Био је први краљ након Првог српског устанка. | |
намесници:Миливоје Петровић Блазнавац, Јован Ристић, Јован Гавриловић | ||||||
Александар Обреновић | Обреновићи | 14. август 1876. | 29. мај 1903. | 6. март 1889. — 29. мај 1903. | Убијен у Мајском преврату. | |
Петар I Карађорђевић | Карађорђевићи | 11. јул 1844. | 16. август 1921. | 15. јун 1903 — 1. децембар 1918. | Основао Краљевину Југославију 1.децембра 1918.године. |
Списак владара Краљевине Југославије[уреди | уреди извор]
Слика | Име | Династија | Датум рођења | Датум смрти | Владавина | Напомене |
---|---|---|---|---|---|---|
Петар I | Карађорђевићи | 11. јул 1844. | 16. август 1921. | 15. јун 1903 — 16. август 1921. | У последњим годинама владавине, уместо краља Петра као регент владао је Александар I. | |
Александар | Карађорђевићи | 16. децембар 1888. | 9. октобар 1934. | 16. август 1921. — 9. октобар 1934. | Прогласио се за краља Југославије 1929, пре тога био краљ Срба, Хрвата и Словенаца | |
Петар II | Карађорђевићи | 6. септембар 1923. | 3. новембар 1970. | 9. октобар 1934 — 29. новембар 1945. | Кнез Павле владао као намесник 1934—1941, био краљ у егзилу од 17. априла 1941. |
Списак шефова СФРЈ[уреди | уреди извор]
Списак шефова СРЈ[уреди | уреди извор]
Слика | Име и презиме | Од | До | Странка | Националност | Република
(покрајина) рођења |
---|---|---|---|---|---|---|
Председници савезне владе СРЈ (1992-1997) | ||||||
Милан Панић | 14. јул 1992. | 9. фебруар 1993 | Хрватска демократска заједница | Хрват | СР Хрватска | |
Радоје Контић | 9. фебруар 1993. | 23. јул 1997.
(на функцији до 19.5.1998.) |
Демократска партија социјалиста Црне Горе | Црногорац | СР Црна Гора | |
Председници СРЈ (де факто шефови државе) (1997-2000) | ||||||
Слободан Милошевић | 23. јул 1997. | 7. октобар 2000. | Социјалистичка партија Србије | Србин | СР Србија | |
Председници савезне владе СРЈ (2000-2003) | ||||||
Зоран Жижић | 7. октобар 2000. | 24. јул 2001. | Социјалистичка народна партија Црне Горе | Црногорац | СР Црна Гора | |
Драгиша Пешић | 24. јул 2001. | 7. март 2003. | Социјалистичка народна партија Црне Горе | Црногорац | СР Црна Гора |
Списак шефова Србије и Црне Горе[уреди | уреди извор]
Слика | Име и презиме | Од | До | Странка | Националност | Република
(покрајина) рођења |
---|---|---|---|---|---|---|
Председници савета министара СиЦГ (2003-2006) | ||||||
Светозар Маровић | 7. март 2003. | 3. јун 2006. | Демократска партија социјалиста Црне Горе | Црногорац | СР Црна Гора |
Списак шефова Републике Србије[уреди | уреди извор]
После осамостаљења Републике Србије из Државне заједнице Србије и Црне Горе 2006. године председник републике се бира на период од пет година и може бити изабран максимум два пута узастопце. Он је такође и врховни командант оружаних снага.
Шеф државе | Животни век | Мандат
— Изборни мандати |
Партија | ||
---|---|---|---|---|---|
Председници владе Републике Србије (2006-2008) | |||||
Војислав Коштуница | 1944. | 3. јун 2006. | 7. јул
2008. |
Демократска странка Србије | |
2007. | |||||
Председници Републике Србије (де факто шефови) (2008-2012) | |||||
Борис Тадић | 1958. | 7. јул
2008. (на функцији од 3. 5.2006) |
5. април 2012. | Демократска странка (Србија) | |
2008, 2012. | |||||
Председници владе Републике Србије (2012-2017) | |||||
Мирко Цветковић | 1950. | 5. април 2012.
(на функцији од 7.7. 2008) |
27. јул 2012. | За европску Србију | |
2008, 2012. | |||||
Ивица Дачић | 1966. | 27. јул 2012. | 27. април
2014. |
Социјалистичка партија Србије | |
2012, 2014. | |||||
Александар Вучић | 1970. | 27. април 2014. | 31. мај 2017. | Српска напредна странка | |
2014, 2016. | |||||
Председници Републике Србије (де факто шефови) | |||||
Александар Вучић | 1970. | 31. мај 2017. | тренутни
(до 2024. или до 2027) |
Српска напредна странка | |
2017, 2022. |
Списак владара Црне Горе[уреди | уреди извор]
Овај чланак је део серије о Србима |
Српска култура |
---|
- Петрислав, први познати владар Дукље (971—1000)[1]
- Јован Владимир, кнез Дукље (1000—1016)
- Драгомир, кнез Дукље (1016—1018)
- Стефан Војислав (Доброслав I), кнез Дукље (1019—1043/4)
- Неда, кнегиња Дукље (1043/4-1046)[2]
- Гојислав Војислављевић, кнез Дукље (1043/4-1046)[2]
- Михаило Војислављевић, кнез Дукље (1046—1077), краљ (1077—1081) — први српски краљ
- Константин Бодин, краљ Дукље (1081—1099) и цар Бугарске (1072—1073), син краља Михаила
- Михаило II Војислављевић (1099—1102)[3]
- Доброслав II, краљ Дукље (1099—1102)
- Кочапар, краљ Дукље (1102—1103)
- Владимир Војислављевић, краљ Дукље (1102/3—1113/4)
- Ђорђе Бодиновић, краљ Дукље (1113/4—1118) и (1125—1131)
- Грубеша, краљ Дукље (1118—1125)
- Градихна, краљ Дукље (1131—1142/3)
- Радослав Градишнић, кнез Дукље (1142/3—1163)
- Михаило III Војислављевић, кнез Дукље (1163—1186)
- Десислава, књегиња Дукље (1186—1189)
- Дукља у Србији (1186—1360)
- Вукан Немањић, краљ Дукље (1186—1208)
- Ђорђе Немањић, краљ Дукље (1208—1248) син краља Вукана
- Стефан Вукановић Немањић, краљ Дукље (1248—1252) син краља Вукана
- Балша I, господар Зете (1356—1362)
- Страцимир Балшић, господар Зете (1362—1372)
- Ђурађ I Балшић, господар Зете (1362—1378/9)
- Балша II Балшић, господар Зете (1378/9—1385)
- Ђурађ II Балшић, господар Зете (1385—1403)
- Балша III Балшић, господар Зете (1403—1421)
- Стефан I Црнојевић, владар Зете (1451—1465)
- Иван Црнојевић, владар Зете (1465—1490)
- Ђурађ Црнојевић, владар Зете (1490—1496)
- Стефан II Црнојевић, владар Зете (1496—1499)
- Зета под Османским царством (1499—1697)
- Скендербег Станко Бушатлија, санџак бег у Зети (1513/4—1530)
- Данило I Петровић Његош, владика Црне Горе (1697—1735)
- Сава Петровић Његош, владика Црне Горе (1735—1781)
- Шћепан Мали, владар Црне Горе (1767—1773)
- Петар I Петровић Његош, владар Црне Горе (1782—1830)
- Петар II Петровић Његош, владар Црне Горе (1830—1851)
- Данило Петровић, владар Црне Горе (1851—1852), кнез (1852—1860)
- Никола I Петровић, кнез Црне Горе (1860—1910), краљ (1910—1918)
Списак владара Босне[уреди | уреди извор]
- Стефан, кнез Босне (1083—1101)
- Борић, бан Босне (1154—1163/4)
- Кулин, бан Босне (1180—1204)
- Матеј Нинослав, бан Босне (1232—1250)
- Пријезда I Котроманић, бан Босне (1250—1287)
- Пријезда II, бан Босне (1287—1290)
- Стефан I Котроманић, бан Босне (1290—1313/4.)
- Стефан II Котроманић, бан Босне (1322—1353)
- Стефан Твртко I Котроманић, бан Босне (1353—1377), краљ (1377—1391)
- Стефан Дабиша, краљ Босне (1391—1395)
- Јелена Груба, краљица Босне (1395—1398)
- Остоја Котроманић, краљ Босне (1398—1404)
- Стефан Твртко II Котроманић, краљ Босне (1404—1409)
- Остоја Котроманић, краљ Босне (1409—1418)
- Стефан Остојић, краљ Босне (1418—1421)
- Стефан Твртко II Котроманић, краљ Босне (1421—1443)
- Стефан Томаш, краљ Босне (1443—1461)
- Стефан Томашевић, краљ Босне (1461—1463)
- Босна под Османским царством (1463—1878)
- Матија Шабанчић (1465—1471)
- Матија Војсалић (1471—1476)
- Никола Илочки (1471—1477)
- Босна и Херцеговина под Аустроугарском (1878—1918)
- Босна и Херцеговина у Краљевини Југославији (1918—1941)
- Босна и Херцеговина у НДХ (1941—1945)
- Босанскохерцеговачки владари од 1945. године
Списак владара Травуније[уреди | уреди извор]
- Белоје, жупан (пре око 842. до око 847.)[4]
- Крајина, кнез (око 847. — друга половина 9. века)[4]
- Хвалимир, кнез (друга половина 9. века — почетак 10. века)[5]
- Чучимир, кнез (почетак 10. века — 931.)[4][5]
- Драгомир, кнез (пре 1000—1018)[6]
- Травунија уједињена у Хум (Захумље) (1081. године)
- Травунија у Србији (од 1149[4] — до 1326.[7] године)
- Травунија у Босни (од 1326. године — до 1448. године)
- Травунија у Херцеговини (од 1448. године)
Списак владара Херцеговине[уреди | уреди извор]
- Михајло Вишевић, кнез (око 910—931)[8]
- Љутовид, стратег Рашке, Босне, Травуније и Захумља (1039—1054)[9]
- Хум у Србији (1149—1326)
- Мирослав Завидовић, велики кнез Хумски (1190—1199)
- Растко Немањић, жупан Хумски (1191)
- Хум у Босни (1326—1392)
- Сандаљ Хранић Косача, велики војвода босански (1392—1435)
- Стефан Вукчић Косача, херцег (1435—1466)
- Владислав Херцеговић, херцег (1466—1482), син Стефана Вукчића
- Влатко Херцеговић, херцег (1466—1482), син Стефана Вукчића
- Херцеговина под Османским царством (1482—1878)
- Босна и Херцеговина (од 1878. године)
Напомене[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Cawley, Charles (11. 1. 2007). „Montenegro”. Medieval Lands. The Foundation for Medieval Genealogy. Приступљено 12. 4. 2008.
- ^ а б Поп Дукљанин 1988.
- ^ Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- ^ а б в г Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара: IX—XII век. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 86-17-13754-1.
- ^ а б Venance Grumel, La chronologie, Paris 1958, 390 p.
- ^ Живковић 2006. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFЖивковић2006 (help)
- ^ Мишић 1997, стр. 25–32.
- ^ Станоје Станојевић: „Историја Срба”, 1910.
- ^ Јован Скилица, „Хроника”
Литература[уреди | уреди извор]
- Благојевић, Милош (1989). Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168—1371. Београд: Вајат.
- Благојевић, Милош (2004). Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Благојевић, Милош (2011). „Немањићи и државност Дукље-Зете-Црне Горе” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 83: 7—24. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 06. 2018. г. Приступљено 22. 05. 2019.
- Благојевић, Милош (2011). Српска државност у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
- Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2002). Родослови српских династија. Нови Сад: Платонеум.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008). Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник.
- Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
- Мијушковић, Славко, ур. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга.
- Мишић, Синиша (1997). Стон и Пељешац од 1326. до 1333. године. Историјски часопис. 42—43. Историјски институт. стр. 25—32. GGKEY:8N4K5PNPTJC.
- Новаковић, Реља (1958). „Кад се родио и кад је почео да влада Стеван Немања?”. Историски гласник. 11 (3—4): 165—192.
- Острогорски, Георгије (1949). „Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци”. Историски часопис. 1 (1948): 24—29.
- Ћирковић, Сима (1964а). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћирковић, Сима (1964б). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 (1): 343—370.
- Ћирковић, Сима (1964в). Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба. Београд: Научно дело.
- Ћирковић, Сима (1982). „Последњи Бранковићи”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 445—464.
- Ћирковић, Сима (1982). „Последњи деспоти”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 479—490.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Ćirković, Sima (2004). The Serbs. Malden: Blackwell Publishing.
- Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1999). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge.
- Curta, Florin (2001). The Making of the Slavs: History and Archaeology of the Lower Danube Region, c. 500-700. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 331. ISBN 978-0-521-80202-4.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Родословне таблице српских династија и властеле.
- Српски владари (језик: српски)
- Српски владари (језик: енглески)
- Србија средњег века (језик: енглески)
- Списак српских суверена (језик: енглески)
- Историјски атлас Србије (језик: енглески)