Protesti u Srbiji 2022—2024.

Protesti u Srbiji 2022—2024.
Deo protesta protiv Aleksandra Vučića
Desetine hiljada demonstranata prisustvovalo je protestu 12. maja 2023.
Datum	11. jun 2022 — danas (1 godina, 10 meseci, 3 sedmice i 6 dana)
Lokacija	Beograd, Novi Sad, Niš i još nekoliko gradova u Srbiji
Povod	Uzroci: Urbanistički plan Novog Sada za izgradnju novog mosta preko Dunava Kriza na severu Kosova i Metohije 2022. Loše stanje u agrarnoj politici Republike Srbije Moguće uvođenje sankcija Rusiji Organizovanje Evroprajda 2022. u Srbiji Najava zabrane Evroprajda 2022. pod pritiskom klerikalnih protesta Ponovno imenovanje Ane Brnabić za treći mandat posle parlamentarnih izbora 3. aprila Loša ekonomska situacija u državi i trajni pad životnog standarda Višestruka ubistava u OŠ Vladislav Ribnikar u Beogradu i u selima kod Mladenovca Optužbe za izbornu krađu na beogradskim izborima Oduzimanje dece Ani Mihaljici
Ciljevi	Razni: Ostavka Miloša Vučevića sa mesta gradonačelnika Novog Sada Ostavka Ane Brnabić sa mesta predsednika vlade Republike Srbije Ne uvođenje sankcija Rusiji Ukidanje Evroprajda 2022. Organizovanje Evroprajda 2022. Ostavka Aleksandra Vulina Ostavka Bratislava Gašića Novi vanredni parlamentarni izbori Poništavanje beogradskih izbora Čišćenje biračkih spiskova
Metode	Demonstracije, građanska neposlušnost, blokada, internetski aktivizam
Status	U toku; Protesti ugušeni posle Evroprajda Litije nastavljene svake druge nedelje tokom oktobra 2022. Zbog eskalacije krize na severu Kosova i Metohije protesti od decembra 2022. preusmereni protiv francusko-nemačkog predloga o Kosovu i Metohiji koji predviđa uvođenje sankcija Rusiji Nakon višestrukih ubistava u OŠ Vladislav Ribnikar u Beogradu i u selima kod Mladenovca protesti preusmereni u „Srbija protiv nasilja” Raspisani novi vanrerdni parlamentarni izbori za 17. decembar 2023.
Strane u civilnom sukobu
Antirežimski demonstranti; Nestranački građani Levičarska i liberalna opozicija Moramo - Zajedno Demokratska stranka Stranka slobode i pravde Ne davimo Beograd Pokret slobodnih građana Pokret za preokret Beograd prajd i drugi LGBT+ pokreti "Ekološki ustanak" "Marks21" "ProGlas" (od decembra 2023) Desničarska i konzervativna opozicija Narodna stranka Srpski pokret Dveri Zavetnici POKS Narodna Patrola Antiglobalisti Srbije Otačastveni pokret Obraz Delovi Srpske pravoslavne crkve "Klerikalni aktivisti" Mediji naklonjeni opoziciji N1 Nova Danas Nova (novine) NIN Vreme (nedeljnik) Nedeljnik Insajder KTV Njuz.net Srbin info. Vladajuća klasa; Državne institucije Predsednik Srbije Vlada Srbije Predsednik Skupštine Srbije Policija Žandarmerija BIA REM. Populistička vlast Koalicija Zajedno možemo sve Koalicija SPS–JS. Mediji naklonjeni vlasti RTS Pink Happy Prva B92 Informer Srpski telegraf Kurir (novine) Alo! Blic (novine) Večernje novosti Politika (novine) TV Palma Plus Tanjug K1.
Vodeće figure
Defakto bez zvaničnih lidera; Aleksandar Vučić, Ostale vodeće figure Ana Brnabić Vladimir Orlić Siniša Mali Bratislav Gašić Aleksandar Vulin Miloš Vučević Ivica Dačić Dragan Marković Palma Zagorka Dolovac Olivera Zekić Željko Mitrović Dragan J. Vučićević Milomir Marić Dragan Bujošević Irena Vujović Nebojša Stefanović (do 26. oktobra 2022) Zorana Mihajlović (do 26. oktobra 2022).
Broj
Više desetina hiljada građana ● Od 8. maja do 4. novembra 2023; od 20 do 300 hiljada građana ● Od 18. decembra 2023 od 5 do 15 hiljada građana Više stotina simpatizera vladajuće koalicije ● 26. maja 2023; od 70 do 200 hiljada simpatizera vladajuće koalicije policija i žandarmerija
Žrtve
64 uhapšeno i 15 povređeno (na septembarskiim protestima protiv Evroprajda 2022.) 38 uhapšeno i 4 povređeno (na decembarskim protestima 2023.) 13 povređenih policajaca (na septembarskiim protestima protiv Evroprajda 2022.) 30 povređeno (na decembarskim protestima 2023.)

Protesti u Srbiji 2022—2024. godine su talas mahom heterogenih i međusobno nekoordinisanih protesta, koji su otpočeli sredinom juna 2022. godine tokom političke krize posle opštih izbora u Srbiji.

Dana 11. juna 2022. godine, lokalne vlasti Novog Sada naredile su da se poseku dvadesetak stabala kako bi se pripremio teren za izgradnju novog mosta na Dunavu. Mesec i po dana od kada su ekološki aktivisti blokirali prilaz Šodrošu, područja bogatog zelenilom nadomak grada, centralne ulice Novog Sada još jednom su bile blokirane — nekoliko stotina ljudi protestovalo je noseći transparent Buna protiv mafije. Sredinom juna došlo je do povremenih okupljanja u Novom Sadu, a krajem jula protesti su se omasovili i došlo je do manjih incidenata.

Posle krize i protesta u Novom Sadu tokom juna i jula, u avgustu 2022. godine su započela druga dva protesta iz sasvim različitih razloga. U prvoj polovini avgusta su započeli sedmodnevni protesti poljoprivrednika koji su pretili da izazovu ozbiljnu krizu u zemlji. Približavanjem LGBT+ manifestacije Evroprajd 2022, čiji je domaćin Beograd, došlo je do novih demonstracija, ovog puta u klerikalnim i konzervativnim krugovima koji u drugoj polovini avgusta preuzimaju potpunu inicijativu u predvođenju bunta protiv vlasti koja je organizovala Europrajd 2022. Vlast je u međuvremenu sklopila kompromisni dogovor sa poljoprivrednicima.

Krajem jula i početkom avgusta počela je nova kosovska kriza zbog pitanja registracije vozila na teritoriji Kosova i Metohije. U tom trenutku zvaničnici Evropske unije i Nemačke isticali su da Srbija treba da sporaѕumom prizna nezavisnost Republike Kosovo kao i da uvede sankcije Rusiji zbog invazije te zemlje na Ukrajinu. Vlasti su bile primorane da krajem avgusta dođu do delimičnog kompromisa sa vlastima u Prištini.

Sa namerom da „spusti tenzije” u društvu, vlada je odlučila da privremeno zabrani Evroprajd 2022. kao ustupak konzervativnoj većini građana koja je masovno izašla na ulice protiv održavanja sedmodnevne LGBT+ manifestacije uz vođstvo pojedinih sveštenika i vernika Srpske pravoslavne crkve. Međutim, krajem avgusta i početkom septembra dolazi do žestokih negodovanja od strane liberalnog dela opozicije koja se „zalaže za vladavinu prava” i održavanja manifestacije Evroprajd 2022. koja je zakazana za sredinu septembra i da će se manifestacija održati uz njihovu podršku uprkos zabranama. Bez obzira na ustupke vlade, nastavljeni su i klerikalni protesti povodom imenovanja aktuelne premijerke Ane Brnabić za treći premijerski mandat zbog njenog seksualnog opredeljenja, što je dovelo do velike polarizacije u društvu. Evroprajd, zvanično, nije održan. Ipak, kako je Ministar Aleksandar Vulin kasnije potvrdio, MUP „nije dozvolio šetnju, već provođenje učesnika do koncerta” uz velike policijske snage, sa izmenjenom rutom.

Pozadina

Protest protiv diktature i Jedan od pet miliona

Glavni članci: Protest protiv diktature i Jedan od pet miliona

Od 2017. do 2020. godine, Srbiju su potresla dva talasa opozicionih protesta, koji nisu rezultirali vidljivijim promenama na političkom nebu zemlje.

Protest protiv diktature je faktički trajao nekoliko sedmica na proleće 2017. godine, a izbio je kao reakcija na izbor Aleksandra Vučića za predsednika Srbije, te uslova koji su doveli do tog izbora.

Znatno duže su trajali protesti, koji su bili poznati pod neformalnim nazivom Jedan od pet miliona. Oni su izbili krajem 2018. godine, kao reakcija na fizički napad na lidera Levice Srbije, Borka Stefanovića, a manjim ili većim intenzitetom su se održavali sve do ranih meseci 2020. godine. Oni su vanredno prekinuti 10. marta 2020. godine, zbog izbijanja pandemije virusa korona.

Protesti u Srbiji 2020—2022. i Pandemija virusa korona u Srbiji 2020.

Glavni članci: Pandemija virusa korona u Srbiji 2020., Protesti u Srbiji 2020—2022. i Izbori za narodne poslanike Srbije 2020.

Protesti u Srbiji 2020—2022. godine predstavljali su talas mahom heterogenih i međusobno nekoordinisanih protesta, koji su otpočeli krajem aprila 2020. godine tokom pandemije virusa korona u Srbiji, a završili se tokom februara 2022. godine. Dana 26. aprila 2020. godine, u 20:05 časova, lupanjem u šerpe i puštanjem glasne muzike, do 21:05 časova, u gradovima širom Srbije otpočeli su protesti u znak protesta zbog zabrane kretanja i šestonedeljnog policijskog časa uvedenih sredinom marta (tzv. "Bukom protiv diktature"). Početkom maja vlast je ublažila mere zabrane kretanja da bi ih posle nekoliko dana totalno ukinula zbog organizovanja Parlamentarnih izbora. Sredinom juna, nakon izbora, došlo je, navodno, do recidiva epidemije te je vlast početkom jula pokušala da ponovo vrati epidemiološke mere, što je dovelo do većeg nezadovoljstva građana i do talasa nasilja i masovnih nereda kako u Beogradu tako i širom Srbije.

Protesti predstavljaju indirektan nastavak prethodnog talasa javnog nezadovoljstva, koji je okončan sa izbijanjem pandemije u martu.

Ovaj talas protesta je karakterisala izrazito veća primena mera represije od strane snaga reda nego u svim prethodnim demonstracijama posle 2000. godine.

Ekološki protesti u Srbiji 2021 i Opšti izbori u Srbiji 2022.

Glavni članci: Ekološki protesti u Srbiji 2021. i Opšti izbori u Srbiji 2022.

U septembru 2021. u Beogradu i drugim gradovima širom Srbije počela je serija ekoloških protesta zbog usvajanja izmenjenog Zakona o eksproprijaciji, Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i planiranog ulaganja preduzeća Rio Tinto u rudnik litijuma.

Rio Tinto je ranije dobio dozvolu da samo istražuje rudnike u blizini doline Jadra 2004. godine, ali je 2017. godine Vlada Republike Srbije potpisala ugovor o realizaciji „Projekta Jadar”, kojim bi Rio Tinto dobio dozvolu za eksploataciju minerala jadarita. Projekat je prvobitno trebalo da počne 2023. godine. Posle parlamentarnih izbora 2020, vladajuća Srpska napredna stranka osvojila je veliku većinu mesta u Narodnoj skupštini. U novembru 2021. godine usvojila je Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi i izmene Zakona o eksproprijaciji. Oba zakona su naišla na snažno protivljenje javnosti, što je izazvalo eskalaciju ekoloških protesta koji su počeli u januaru.

Proteste od septembra pa nadalje uglavnom su organizovale ekološke organizacije, od kojih su „Ekološki ustanak” i „Kreni-promeni” dobili najviše pažnje. Protesti koji su održani 11. septembra ostali su mirni, a tamošnje organizacije su iznele svoja tri glavna zahteva, a to su da vlada povuče zakone o eksproprijaciji i referendumu i da Rio Tinto napusti Srbiju. Protesti su potom nastavljeni u novembru, a ubrzo nakon što su izazvali veću pažnju, dok je krajem novembra počela serija protesta za blokadu puteva širom Srbije, koji su bili nasilni i brojni demonstranti su privedeni ubrzo nakon protesta. U incidentima su učestvovali vladini aktivisti i naoružani huligani. Protesti su nastavljeni tokom decembra i januara, a u njima je učestvovalo više desetina hiljada ljudi, uključujući i srpsku dijasporu. Proteste je podržala većina opozicionih stranaka, a podršku protestima dali su brojni glumci, naučnici, sportisti i poznate ličnosti, dok su neki od njih su i učestvovali u protestima. Vlada i njene pristalice kritikovali su proteste i širili dezinformacije.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, koji je prvobitno izjavio da neće ukidati zakone, posle eskalacije protesta izrazio je populistički stav, a 8. decembra je povukao Zakon o eksproprijaciji i izmenio Zakon o referendumu, dok je 16. decembra Skupština grada Loznice ukinula prostorni plan koji je uključivao ulaganje Rio Tinto-a u rudnik, čime je do daljnjeg odložio početak rada Rio Tinto-a, nakon što ga je Vučić prokomentarisao dva dana pre glasanja. U januaru 2022. vlada je poništila sve administrativne akte u vezi sa ovim preduzećem.

Posle ekoloških protesta, mnoge političke stranke i pokreti su odlučili da učestvuju na opštim izborima u Srbiji koji su održani 3. aprila 2022. godine. Prema preliminarnim rezultatima koje su objavili Crta i Ipsos/CeSID, Aleksandar Vučić je pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora sa 60,01% glasova, iako je Srpska napredna stranka (SNS) izgubila status apsolutne većine u Narodnoj skupštini na parlamentarnim izborima. Vučić je u dijaspori osvojio više glasova od drugoplasiranog Zdravka Ponoša koji je osvojio 18,84% glasova. SNS je uspela da ojača svoje prisustvo u prigradskim i seoskim sredinama, ali je u većim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša i Valjeva imala slabe rezultate. Izbori 2022. bili su prvi od 2014. godine na kojima Srpska napredna stranka (SNS) nije osvojila aposlutnu većinu mandata u Narodnoj skupštini i zbog toga bi morala da formira koalicionu vladu. Posmatrači su naveli da je nejasno da li bi SNS mogla da uđe u koaliciju sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS) zbog proruskog stava koji je SPS izražavao tokom kampanje. Vučić je ponovo položio zakletvu kao predsednik 31. maja; tokom svog govora je izjavio da će vlada biti formirana do kraja jula i da će eventualno uvesti sankcije Rusiji zbog invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine. Najviše glasova na skupštinskim izborima su osvojile parlamentarne koalicije Zajedno možemo sve predvođena vladajućom Srpskom naprednom strankom 44,27%, opozicioni savez Ujedinjeni za pobedu Srbije 14,09%, Ivica Dačić — Premijer Srbije predvođena Socijalističkom partijom Srbije sa 11,79%, Koalicija NADA predvođena Novom demokratskom strankom Srbije 5,54%, predvodnica ekoloških protesta koalicija MORAMO 4,84%, koalicija Dveri—POKS 3,92% i Srpska stranka Zavetnici 3,82%. Prva konstitutivna održana je 1. avgusta, dok je formiranje vlade predviđeno do novembra. Vučić je krajem jula najavio da će vlada biti formirana sredinom avgusta.

Tok 2022

Ekološki protesti u Novom Sadu — „Buna protiv mafije”

Ekološki aktivisti su blokirali prilaz Šodrošu 11. juna u zelenoj oazi nadomak grada, centralne ulice Novog Sada nakon što su lokalne vlasti posekle dvadesetak stabala kako bi pripremili teren za izgradnju novog mosta na Dunavu. U narednih mesec ipo dana protesti i kampovi su trajali svakodnevno.

Nacrt dokumenta o prostornom planu je stavljen na izglasavanje u skupštini grada 21. jula što je obeležilo agresivnije proteste, nerede i privođenje građana. Na protestima pred zgradom Skupštine Vojvodine u Novom Sadu došlo je do sukoba osoba u civilu koje su se fizički obračunavale sa okupljenim demonstrantima. Uoči sednice na kojoj je usvojen Generalni urbanistički plan, 21. jula, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je ocenio taj dokument kao „apsolutno razvojan, dobro odmeren, koncipiran i definisan od strane struke“.

Dana 28. jula, nekoliko stotina ljudi protestovalo je noseći transparent „Buna protiv mafije". Demonstranti su u protesnu šetnju krenuli pošto su se okupili ispred zgrade Policijske uprave Novog Sada, jer se ne protive samo Generalnom urbanističkom planu (GUP), već i nasilju do koga je došlo na protestu 21. jula kada je prostorni plan usvojen, zahtevajući da se kazne odgovorni za nasilje nad demonstrantima, a zatražili su i da se organizuje referendum o spornom GUP-u, koji daje nacrt kako će se grad razvijati u narednom periodu.

Protesti poljoprivrednika

Protesti i blokade poljoprivrednika u Novom Sadu počeli su u utorak, 9. avgusta, a višednevni razgovori sa predstavnicima resornog ministarstva i Vlade Srbije nisu zadovoljili, pre svega, uzgajivače suncokreta. Protesti su se narednih dana proširili širom Srbije blokadom puteva i saobraćajnica. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u 12. avgusta uveče da će se situacija sa poljoprivrednicima koji protestuju rešiti dogovorom kojim niko neće biti potpuno zadovoljan. Trenutna otkupna cena zrna suncokreta je bila 55 dinara po kilogramu, dok je prošle godine, kada su ostali troškovi bili tri puta manji, ta cena bila viša za sedam dinara. Poljoprivrednici su pored povećanja cene zrna suncokreta zatražili i da gorivo za jesenje radove plaćaju 170 dinara za litar na svim pumpama, što bi bilo umanjenje za devet dinara, kao i da im se omogući da najmanje tri puta sipaju gorivo po agro-kartici i dva puta u rezervoare radnih mašina. Na listi zahteva našlo se i privremeno ukidanje akciza za gorivo i plavi dizel tokom prolećne setve. Predstavnik nezadovoljnih poljoprivrednika preneo je i da je za suncokret vlada ponudila otkupnu cena od 535 evra po toni. Povod za proteste je bio i to što nije ispunjen ni zahtev da se registrovana poljoprivredna gazdinstva oslobode akciza na gorivo za količinu do 100 litara po hektaru, a vlada je ponudila umanjenje cene goriva za 22 dinara po litru za količinu do 60 litara po hektaru. Posle osmodnevnih protesta i niza pregovora, 16. avgusta predstavnici poljoprivrednika su postigli dogovor sa Vladom Srbije o otkupnim cenama u svim tačkama koje su ratari tražili, mada im nisu svi zahtevi u potpunosti ispunjeni. Vlada je predložila konačnu cenu suncokreta poljoprivrednim proizvođačima od 73 dinara po kilogramu, a isplata je dogovorena do 15. oktobra tekuće godine. Istim dogovorom, ograničena je marža posrednika na maksimum 2,6 dinara, dok trošak transporta robe od otkupnog mesta do uljare, snose same uljare. Kad je reč o gorivu, podsticaj u narednom periodu iznosiće 20 dinara po litru, za 50 litara po hektaru, dok će se premija za mleko za jedan kvartal u 2022. godini povećati na 15 dinara. Dodatno, Vlada se obavezala da u narednom periodu razgovara sa stočarima o merama u ovoj oblasti. Istim dokumentom, poljoprivrednicima je obezbeđen moratorijum na kredite u periodu od 12 meseci.

Protesti vezani za Evroprajd 2022.

Glavni članak: Evroprajd 2022.

Logotip Evroprajda 2022.

Premijerka Srbije Ana Brnabić iz redova Srpske napredne stranke, je 19. jula 2019. poslala dopis Asocijaciji evropskih prajd organizacija (EPOA) da ona i njena Vlada daju punu podršku prijavi Beograd prajda da budu domaćini događaja, kao i da je njena Vlada posvećena borbi protiv diskriminacije. Dodala je da će Evroprajd biti značajan ne samo za LGBT+ zajednicu u Srbiji, već na celom Zapadnom Balkanu.

Svake godine, članice EPOA glasaju koji grad treba da bude izabran za domaćina događaja. U septembru 2019, sa 71% dobijenih glasova, Beograd je imenovan kao domaćin Evroprajda 2022. Ovo je prvi Evroprajd organizovan u jugoistočnoj Evropi, kao i prvi organizovan izvan Evropskog ekonomskog prostora.

Pozivi na otkazivanje i pretnje

Glavni članci: Desnica i Konzervativizam

Od objavljivanja Beograda kao domaćina za 2022. godinu, članovi SPC, mnoge stranke desne orijentacije i javne ličnosti su izjavili svoje nezadovoljstvo tim odabirom. U Beogradu su se više puta pojavljivali grafiti koji pozivaju na nasilje i smrt LGBT+ zajednici. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da „ne razume svrhu Evroprajda”, „da ga neće predvoditi, naravno” i da će umesto toga podržati manifestacije kao što je Dan porodice. Stranke Dveri i Pokret obnove Kraljevine Srbije su u više navrata pozvale na otkazivanje događaja, navodeći „da je njeno održavanje antidemokratsko nasilje”, kao i da „predstavlja zdravstveni rizik”, „teror manjine”, kao i da će na organizaciju biti potrošeno 40 miliona Evra, što je demantovao Beograd prajd, koji tvrdi „da nisu dobili ni dinar iz budžeta”, kao i Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Episkop Nikanor je u avgustu 2022. izjavio da bi „da bi oružje upotrebio da ga ima” pričajući o učesnicima Evroprajda, pozvao ljude da se pobune nasilno, kao i da će „prokleti svakog ko ovo propoveda”, što je naišlo na osude uglavnom levičarskih političkih partija,, poverenice za zaštitu ravnopravnosti i predsednika Aleksandra Vučića.

Klerikalni protesti protiv održavanja Evroprajda

Dana 14. avgusta 2022, održan je protest „Za odbranu porodice” protiv održavanja Evroprajda u Beogradu. Još jedan ovakav događaj je održan 28. avgusta gde su demonstranti nosili ikone, ruske zastave, vojne oznake „Z” i slike predsednika Rusije Vladimira Putina. Šetnji je prisustvovao i Episkop Nikanor koji je ranije pretio učesnicima Evroprajda i izjavio da „današnji car planete koja se zove Zemlja je niko drugi nego Vladimir Vladimirovič Putin koji je doneo odluku da o anomalijama kakve se pojavljuju u Srbiji ne sme biti ni govora a kamoli da zažive”. Skupu su prisustvovali i Vasilije Kačavenda (prinudno umirovljen 2013, pošto su u javnost procureli snimci seksualnih odnosa sa maloletnicima), Miša Vacić, Branimir Nestorović i Veljko Ražnatović. Treća litija protiv Evroprajda je održana 11. septembra koju je organizovala više desničarskih grupa, uz podršku Srpske pravoslavne crkve. Veliki broj građana okupio se ispred sedišta Patrijaršije, odakle se kolona uputila ka hramu Svetog Save. Organizatori litije su saopštili da je cilj protesta sprečavanje ove i svake druge parade ponosa. Mnogi učesnici nose crkvena obeležja, a na čelu kolone su sveštena lica. Na trasi litije raširena je više stotina metara duga kombinovana srpsko-ruska zastava. Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije počeo je nešto posle 19.30 da služi „Svenarodni moleban za svetinju braka i porodice, slogu i mir u našem narodu“, ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, gde se okupilo na desetine hiljada građana.

„Otkazivanje”

Dana 27. avgusta 2022, predsednik Srbije je izjavio da je Evroprajd otkazan. Istog dana, organizatori Evroprajda i EPOA su izjavili da predsednik nema ovlašćenje da otkaže Evroprajd, već da može samo da pokuša da ga zabrani. Takođe je rečeno da bi potencijalna zabrana bila kršenje Ustava, da je Ustavni sud Srbije već doneo odluke da su zabrane paradi ponosa iz 2009, 2011, 2012. i 2013. bile neustavne, kao i da bi bila kršenje članova 11, 13. i 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima koji je Srbija ratifikovala kao članica Saveta Evrope. EPOA je takođe podsetila da je premijerka Srbije obećala punu podršku Vlade Srbije za Evroprajd i da očekuju da će to obećanje biti ispunjeno. Ljudi su ponovo pozvani da izađu u protestnu šetnju 17. septembra, kao što je i planirano. Ova vest je stigla istog dana kao i dogovor Beograda i Prištine o ličnim dokumentima, priznavanju ličnih karti koje izdaje Kosovo u Srbiji, kao i o ukidanju ulazno-izlaznih dokumenata za kosovske državljane u Srbiji, što su neki smatrali skretanjem pažnje sa te teme. Potez predsednika je pozdravio Sinod SPC, izjavom da „održavanje ove parade u cilju promocije LGBT ideologije koja pokušava da se nametne Evropi i takozvanom zapadnom svetu ne bi bilo od koristi nikome”. Izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Vladimir Bilčik je izjavio da je razočaran ovom zabrinjavajućom odlukom u pogledu zaštite osnovnih ljudskih prava.

Dana 13. septembra, paradu ponosa koja je glavni događaj Evroprajda, kao i protest „antiglobalista” zakazan za isti dan je zabranio MUP Srbije, tvrdeći da je nebezbedno za učesnike oba skupa da se skupovi održe. Organizatori tvrde da će MUP-u podneti žalbu, kao i da će se šetnja desiti uprkos zabrani, ali na drugoj ruti. Takođe je istaknuto da je na hiljade ljudi već došlo u Srbiju da podrži LGBT+ zajednicu i da je zabrana uzaludna.

Protesti protiv otkazivanja Evroprajda

Glavni članci: Levica i Liberalizam

Opozicione stranke u Skupštini Srbije leve orijentacije Ne davimo Beograd, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana i Moramo - Zajedno će prisustvovati protestu 17. septembra 2022, na dan kada šetnja Evroprajda treba da se održi, ako šetnja bude zabranjena. Dana 13. septembra, posle zabrane Evroprajda od strane MUP-a, aktivisti za LGBT+ prava su se okupili ispred i u Domu omladine u Beogradu gde je premijerka Srbije Ana Brnabić govorila na Međunarodnoj konferenciji za ljudska prava, iskazali nezadovoljstvo i uzvikivali joj „hoćemo prajd”.

17. septembar — dan šetnje i sukobi sa policijom

Čelo Parade ponosa 2022.

Dana 17. septembra, Upravni sud Srbije je odbacio žalbu organizatora na zabranu prijavljene rute šetnje. Istog dana, organizatori Evroprajda su izjavili da se MUP Srbije nije oglasio povodom nove rute šetnje, te je ona legalna. Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je posle sastanka sa zvaničnicima EU da je protestna šetnja dozvoljena i da će učesnike štititi policija. Asocijacija evropskih prajd organizacija zahvalila je premijerki na održanom obećanju da će njena Vlada podržati Evroprajd. Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je ponovio da zabranjene rute šetnje neće biti, dok organizacija Evroprajda tvrdi da je šetnju na novoj ruti MUP Srbije odobrio i da je izjava ministra pogrešno protumačena. Učesnici Evroprajda organizovali su šetnju od zgrade Ustavnog suda do Tašmajdana, gde se održava koncert. Prethodno su zabeleženi incidenti. Protivnici manifestacije okupili su se kod Hrama Svetog Save. Policija je potisnula manju grupu građana koji nose verska obeležja i protive se održavanju Evroprajda od Glavne pošte niz Takovsku ulicu do zgrade RTS-a. Na ulicama Beograda, došlo je do žestokih sukoba policije i demonstranata angažovano oko 5.200 pripadnika MUP-a, uhapšena 64 izgrednika, a povređeno je 10 policajaca, saopštila je premijerka Ana Brnabić na posebnoj konferenciji za novinare.

Nastavak litija

U Beogradu je 2. oktobra održana "Litija za spas Srbije", a učesnici su se tokom šetnje zaustavili ispred zgrade Ustavnog suda. Ispred Crkve Svetog Marka okupljenima se obratio profesor istorije Miloš Ković, koji je rekao da je ovo što se danas dešava borba za svetinje i duhovnost. Podsetio je da je nedavno pored Crkve Svetog Marka bila šetnja tokom Evroprajda. Dodao je da to nije samo borba za Crkvu Svetog Marka, već i za Dečane, Gračanicu, ali i svu srpsku decu i u Beogradu, ali i na Kosovu i Metohiji. Tokom šetnje učesnici litije zastali su ispred Prajd infocentra, a pojedini su držali transparent sa natpisom "Zabrana promocije sodomije na 100 godina". Učesnici skupa odali su poštu i ruskom caru Nikolaju kod njegovog spomenika u Ulici kralja Milana. Litija je prošla centrom Beograda, od Patrijaršije do Crkve Svetog Marka.

Reakcije od strane vlade

Dana 15. septembra, Više javno tužilaštvo u Beogradu je reklo da svako ko učestvuje na zabranjenom skupu može da snosi krivičnu odgovornost. Istog dana, novinska agencija Beta objavljuje da je Vlada Srbije obećala Evropskoj komisiji da će se parada u okviru Evroprajda održati, ali skraćenom rutom.

Dana 16. septembra je Vladi predata peticija sa 27.000 potpisa kojom se traži održavanje šetnje i saopštena je nova ruta šetnje. Istog dana, Vladi je predato pismo koje su potpisali ambasadori 21 države u Beogradu u kom je data podrška LGBT+ zajednici u Srbiji i da će biti omogućena mirna, bezbedna i legalna šetnja. Pismo su potpisali ambasadori Australije, Austrije, Belgije, Kanade, Hrvatske, Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Italije, Irske, Japana, Holandije, Norveške, Portugala, Slovenije, Španije, Švajcarske, Ukrajine, Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva. Ministar unustrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin je demantovao tvrdnju da je Srbija popustila pod pritiscima i dozvolila održavanje parade ponosa i da zabrana ostaje na snazi.

Dana 17. septembra Ministarstvo unutrašnjih poslova još jednom upozorava sve da neće tolerisati nikakvo nasilje na ulicama Beograda i da će striktno sprovoditi zakon i odluke nadležnih organa i sudova, navodi se u saopštenju.

Reakcije SPC

Dana 6. septembra, Patrijarh Porfirije je podržao je otkazivanje Evroprajda, tvrdeći da je „ova tema nama veštački nametnuta i poptuno suprotna sistemu vrednosti našeg naroda, a isto tako i naše braće i sestara drugih vera i nacija sa kojima živimo”.

Diplomatske aktivnosti i inostrane reakcije

1. OUN — 28. avgust 2022. — Dana 28. avgusta, kancelarija Ujedinjenih nacija u Srbiji izjavila je „da bi zabrana Evroprajda bila udaljavanje od ideje socijalne kohezije i punog ostvarivanja agende ljudskih prava” i izrazila zabrinutost povodom podsticanja na mržnju i nasilje iz prethodnih nedelja. Takođe su naveli da bi zabrana išla protiv Ustava Srbije - prema odlukama Ustavog suda Srbije iz prethodnih godina, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima UN i Evropske konvencije o ljudskim pravima. Istog dana, ministarka spoljnih poslova Švedske An Linde izjavila je „da je domaćinstvo Evroprajda čast i prilika da se utemelji vera u nediskriminaciju, koja je ljudsko pravo” i izrazila žaljenje zbog povlačenja podrške Srbije za manifestaciju. Ministarka spoljnih poslova Norveške Aniken Huitfeld pozvala je na Srbiju da omogući održavanje Evroprajda.
2. EU — 29. avgust 2022. — Dana 29. avgusta posle sastanka 28. avgusta sa članicama evropskog parlamenta Teri Rejntke i Vajolom von Kramon-Taubadel, premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da država ne želi da bilo kome uskrati njihova Ustavom zagarantovana prava, kao i da je izjava predsednika bila „više molba" da se događaj odloži i zamolila organizatore da šetnju ili otkažu ili odlože. Istog dana, ILGA Evrope je osudila Vučićevu izjavu, a izvršni direktor organizacije „Vučića podseća da jednakost, pravo i sloboda nisu stvari koje mogu da se ostave po strani kad se pojave ekonomski i politički problemi.” Predsednica EPOA je izjavila da u slučaju da Evroprajd bude zabranjen, organizatori će pravdu tražiti na sudu. Opozicione stranke u Skupštini Srbije Ne davimo Beograd, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana i Moramo - Zajedno su najavile svoje prisustvo protestu 17. septembra 2022, na dan kada šetnja Evroprajda treba da se održi, ako šetnja bude zabranjena.
3. Srbija — EU — 30. avgust 2022. — Dana 30. avgusta, Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavljuje da su zahtevi opozicije da se Evroprajd održi i protesti protiv njegovog održavanja „ekstremi koji postaju sve snažniji, a da pristojna Srbija ćuti i gleda šta svi drugi rade” i da „ako je neki skup zabranjen, on će biti zabranjen”. Kristof Lakroa, generalni izvestilac za prava LGBT+ osoba Parlamentarne skupštine Saveta Evrope istog dana daje izjavu da bi otkazivanje Evroprajda bio korak nazad za jednakost i demokratiju. Takođe je podsetio da „je srpska vlast često isticala podršku jednakosti i da je to dobro, ali da ne može da ostane na rečima”. Istakao je da je Evropski sud za ljudska prava više puta jasno stavio do znanja, a Parlamentarna skupština SE potvrdila, da prajd nije problem, već njegova zabrana. Svoj iskaz je završio sa:

   „Evropa gleda. Nemojte da zabrljate.”

   — Kristof Lakroa

4. Irska — 30. avgust 2022. — Istog dana je reagovao i ministar spoljnih poslova Irske Sajmon Kovenej, ujedno i predsedavajući Komitetu ministara Saveta Evrope i izjavio da su sloboda okupljanja i zabrana diskriminacije osnovne slobode sadržane u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Teri Rajntke koja je 3 dana ranije imala sastanak sa premijerkom Srbije izjavljuje da bi zabrana Evroprajda imala negativne posledice po evrointegracije Srbije.
5. SAD — EU — 31. avgust 2022. — Dana 31. avgusta, državni sekretar SAD Entoni Blinken urgira da Srbija treba da obnovi svoju podršku održavanju Evroprajda. Istog dana, premijerki i predsedniku Srbije je poslato pismo koje je potpisalo 145 članova evropskog parlamenta kojim pozivaju na održavanje Evroprajda po planu i odgovarajuću policijsku zaštitu učesnika.
6. EU — 1. septembar 2022. — Dana 1. septembra, Evropska unija daje izjavu da ohrabruje Srbiju da nastavi razgovore sa organizatorima Evroprajda kako bi se pronašao način da se mirno održi, kao i da željno iščekuje pozitivnu odluku vlasti. Dodatno, EU očekuje od svojih partnera da se obavežu poštovanju i promociji ljudskih prava, što uključuje LGBT+ osobe i njihovo pravo na slobodu okupljanja i izražavanja, u skladu sa Ustavom Srbije i međunarodnim pravom. Istog dana, Human Rights Watch izjavljuje da je „odluka srpske vlasti da podilazi netrepeljivosti i nasilnim pretnjama sramotna”, kao i da su protesti daleko-desničarskih grupa i religioznih organizacija već bile održane, te da Srbija ima obavezu da obezbedi učesnike Evroprajda.
7. Švedska — 6. septembar 2022. — Dana 6. septembra, Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David je ponovila stav ministarke spoljnih poslova Švedske iz 28. avgusta i izjavila da se nada da će dogovor između organizatora i vlade viti postignut.
8. EU — 13. septembar 2022. — Dana 13. septembra, EU iskazuje razočaranje o zabrani prijavljene rute parade ponosa u okviru Evroprajda i ukazuje da bez parade nema Evroprajda, kao i da se nada da će biti pronađeno rešenje.
9. EU — 14. septembar 2022. — Dana 14. septembra, članica Evropskog parlamenta Teri Rejntke je temu zabrane Evroprajda vratila na dnevni red, podsetila da EP podržava slobodu okupljanja, kao i LGBT+ zajednicu kako u EU, tako i u Srbiji. Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola je potom otkrila da je napisala pismo srpskim vlastima povodom zabrane parade, da je prajd još uvek potreban i da svako ima pravo da živi kako želi, što je propraćeno aplauzom parlamenta.
10. EU — 17. septembar 2022. — Šef Delegacije Evropske unije Emanuele Žiofre istakao je da je ponosan da šeta sa evropskim diplomatama i LGBTIQ aktivistima iz Srbije i Evrope. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik poželeo je srećan Evroprajd svima, ističući da je to proslava slobode, različitosti i pravih evropskih vrednosti. Dodao je da je "poštovanje ljudskih prava suština moderne demokratske Evrope", a da je "poštovanje različitosti, ne samo tema evropskih vrednosti, već i duh Evrope".
11. SAD — 17. septembar 2022. — U šetnji su, pored evropskih zvaničnika, viđeni i ambasadori zapadnih zemalja, među kojima i američki ambasador Kristofer Hil. Hil je izjavio da je važno danas biti na Evroprajdu, jer je to važan dan za jednakost svih građana, za Srbiju. Hil je za N1 rekao da je važno biti na Evroprajdu jer se mora razumeti "da smo svi zajedno, svi smo braća i sestre i svi smo Božja deca".

Ekološki protesti u Beogradu

Inicijativa Eko straža najavila je 2. novembra protest protiv zagađenja vazduha „Narod protiv trovača“ za nedelju 13. novembra u 12 časova na Andrićevom vencu.

„Eko straža”

Na protestu u Beogradu 13. novembra okupilo se više hiljada građana kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji. Građani su bili opremljeni pištaljkama i transparentima, a vijorile su se i zastave ekoloških organizacija. Bojan Simišić iz organizacije „Eko straža“ rekao je da je to peti put od 2020. godine kako organizuju protest zbog lošeg stanja vazduha u Srbiji.

Nećemo ni „L” od litijuma

Ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu održan je 27. novembra protest Saveza ekoloških organizacija Srbije. Učesnici protesta zahtevaju da "Rio Tinto" prestane sa istraživanjem litijuma, kao i da se usvoji narodna inicijativa o zabrani iskopavanja litijuma i bora. Na protestu su bili i pojedini opozicioni poslanici. Demonstranti su blokirali raskrsnicu Kneza Miloša i Nemanjine ulice uz poruku da će "tu ostati sve do im se ne ispune zahtevi". Za saobraćaj je otvoren smer Nemanjine ulice od Savskog trga ka Slaviji. Glavni zahtevi današnjeg protesta: da "Rio Tinto" prestane sa istraživanjem litijuma, da se usvoji narodna inicijativa o zabrani iskopavanja litijuma i bora i da iz Srbije odu rudarske kompanije. Takođe, učesnici protesta traže i da ostavke podnesu predsednica Vlade i predsednik Srbije, i da se "oslobodi" RTS. Okupljeni su poručili da neće odustati od svojih zahteva. Protesti su organizovani na godišnjicu eskalacije prethodnih protesta kada su 27. novembra 2021. ekološki pokreti organizovali blokadu saobraćajnica širom Srbije, od kojih je najveća bila na mostu Gazela.

Protesti povodom krize na severu Kosova i Metohije

Glavni članak: Kriza na severu Kosova i Metohije 2022.

Protest podrške kosovskim Srbima u Beogradu 12. decembra 2022.

Grafit protiv KFOR-a na Fontani na Novom Beogradu 2022.

Dana 12. decembra uveče održano je okupljanje u znaku "podrške Srbima" na Kosovu, koji su na severu te zemlje podigli barikade i blokirali puteve. To su učinili nakon hapšenja bivšeg pripadnika Policije Kosova srpske nacionalnosti, Dejana Pantića, koga kosovske vlasti sumnjiče za učešće u incidentu kada je demolirana kancelarija lokalne izborne komisije. Pantić se od tada nalazi u pritvoru. Na protestu na trgu u Beogradu se okupilo nekoliko hiljada ljudi. Kolona mahom mlađih ljudi, prošetala je od Hrama svetog Save do Crkve svetog Marka u Beogradu 12. decembra. Tokom protesne šetnje, čiji organizatori su ostali nepoznati, čule su se nacionalističke pesme, zapaljena je državna zastava nepriznatog Kosova, a pevalo se i u slavu „večnog” prijateljstva Srbije i Rusije. Desničarske opozicione parlamentarne i vanparlamentarne stranke i pokreti organizovali su 16. decembra sledeći protestni skup ispred zgrade Predsedništva u Beogradu zahtevajući da predsednik Srbije Aleksandar Vučić „promeni politiku“ Srbije prema Kosovu i obustavi pregovore koji se vode u Briselu.

Protesti na Jarinju 18. decembra

Stotinjak okupljenih Srba na graničnom prelazu Jarinje između Srbije i Kosova probio je 18. decembra oko 14:10 sati prvi kordon policije Srbije koji se nalazio na nekoliko stotina metara od prelaza. Njima se ispred samog graničnog prelaza isprečio novi kordon policije u opremi za razbijanje demonstracija sa štitovima i šljemovima. Tu je opet došlo do koškanja s policijom, koja je korišćena i pendreke u nekoliko navrata, ali se situacija ubrzo smirila, a najmanje jedna osoba je privedena.

Tok 2023

Predlog francusko-nemačkog plana

Dana 4. septembra 2022. na dvogodišnjicu Vašingtonskog sporazuma, predsednik francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc pozvali su Kurtija i Vučića da pokažu maksimalnu odlučnost i spremnost za donošenje teških odluka, koje vode ka napretku u dijalogu između Kosova i Srbije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 8. oktobra da su Francuska i Nemačka predložile Srbiji da dozvoli pridruživanje Kosova međunarodnim institucijama i organizacijama, uključujući Ujedinjene nacije (UN) u zamenu za brzo članstvo Srbije u EU. Premijer Kosova Aljbin Kurti je 10. oktobra izjavio da postoji „francusko-nemačka inicijativa, koja ima za cilj da pruži veća ovlašćenja specijalnom izaslaniku EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslavu Lajčaku, uz kontinuiranu podršku SAD“. Vučić je 18. oktobra ponovio da je suština predloga Nemačke i Francuske da Srbija ne blokira učlanjenje Kosova u sve međunarodne organizacije. Srbija bi za to, kako je rekao, dobila "brzi ulazak u EU i verovatno značajne ekonomske koristi". Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je odgovarajući na pitanje novinara u Prištini 19. oktobra francusko-nemačkom predlogu, rekao da "šta god evropske države predlaže u vezi dijaloga, da se mora ozbiljno shvatiti". Kosovski premijer Aljbin Kurti zatražio je u sredu, 23. novembra, da se plan Francuske i Nemačke, koji podržava EU, što pre stavi na sto i da već kasni. Evropska unija je u decembru 2022. godine prosledila nacrt sporazuma vlastima u Srbiji i na Kosovu na samitu EU-Zapadni Balkan u Tirani. Predloženi „Osnovni sporazum između Kosova i Srbije“ (poznatiji u javnosti i kao Francusko-nemački predlog ili Makron-Šolc predlog) zasnovan je na prethodnom nacrtu koji su sačinile francuska i nemačka vlada ranije 2022. godine. Prema uslovima nacrta sporazuma, obe strane bi se saglasile da „razvijaju normalne, dobrosusedske odnose jedna sa drugom na osnovu jednakih prava“ i da će „obe strane međusobno priznati relevantna dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, tablice vozila i carinske pečate“. U nacrtu sporazuma se dalje dodaje da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji i da će obe strane sprovesti već potpisane dogovore (npr formiranje Zajednice srpskih opština). Obe strane će razmeniti stalne misije u svojim glavnim gradovima. Predlog takođe omogućava formiranje zajedničke komisije, kojom predsedava EU, za praćenje sprovođenja. EU se nada da bi sporazum mogao biti potpisan do kraja 2023. godine, a pregovori u vezi sa predloženim sporazumom počeli su sredinom januara. Dana 20. januara 2023. Vučić je izjavio da će Srbija biti spremna da prihvati sporazum i da radi na njegovom sprovođenju. Prema njegovim rečima, iz evroameričkog pregovaračkog tima rečeno mu je da će pristup Srbije EU stati ako Srbija odbije sporazum, kao i da bi bio ukinut bezvizni režim Srbije i EU. Francuski i nemački ambasadori u Srbiji Pjer Košar i Anke Konrad su ove tvrdnje demantovali, tvrdeći da nije bilo pretnji, već samo ukazivanja na posledice ako Srbija propusti priliku za dogovor. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 23. januara da su francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine usvojile sve zemlje članice Evropske unije, čak i pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova. On je u obraćanju rekao da ne može da govori o detaljima tog plana, ali da je taj predlog „de fakto postao pregovarački okvir za pristupanje Srbije EU“. Pre obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, tokom kojeg je 23. januara govorio o francusko-nemačkom predlogu, u prostorijama Dveri sastali su se predstavnici desničarske opozicije. Na Fejsbuk profilu Srpskog pokreta Dveri okačena je fotografija sa natpisom "Ne ultimatumu!" na sastanku kome su prisustvovali predstavnici Pokreta za odbranu Kosova i Metohije Miloš Ković i Časlav Koprivica, predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski, predsednik Nove DSS Miloš Jovanović, predsednik Državnog pokreta Slobodan Samardžić i predsednik Dveri Boško Obradović. Ova grupa se oštro protivi bilo kakvom sporazumu u vezi sa Kosovom i Metohijom koji bi značio ulazak Kosova u UN, odnosno koji bi bio u suprotnosti sa „Deklaracijom o reintegraciji Kosova i Metohije u ustavno-pravni poredak Srbije”. Pored učesnika ovog skupa, u oktobru su ga potpisali akademici Matija Bećković, Miša Đurković, Dragoljub Anđelković, predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić, dok je Miroslav Vasić potpisao ispred Srpske stranke Zavetnici.

Protesti protiv francusko-nemačkog plana

Nekoliko hiljada demonstranata okupilo se 15. februara u glavnom gradu Srbije na poziv desničarske grupe Narodne patrole u znak protesta protiv eventualnog prihvatanja plana zapadnih diplomata o regulisanju odnosa Beograda i Prištine. Okupljeni su zahtevali od predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se povuče iz pregovora, odbije francusko-nemački plan, kao i formiranje Zajednice srpskih opština. Odred policije pod opremom za razbijanje demonstracija sprečio je demonstrante da se približe ulazu u zgradu Predsedništva Srbije.

Uveče 3. marta je u Hramu Svetog Save u Beogradu održan moleban za Kosovo i Metohiju što je označeno kao zvanični početak molitvenih litija. Dva dana kasnije 5. marta, u Beogradu je u nekoliko stotina građana prošetalo Centralnim ulicama i potom prisustvovalo vjerskom događaju u Hramu Svetog Save. Događaj je najavljen kao "litija" za Kosovo, piše Radio Slobodna Evropa. Na njega su pozvale desno orjentisane organizacije Udruženje pravoslavnih žena i Pokret Svetosavlje. Prisutni su nosili verska obeležja, zastave Srbije i poruku «Nema predaje». Događaj je obezbjeđivala policiju. Nakon šetnje, kolona je ušla u Hram Svetog Save gdje je liturgiju držao patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC), Porfirije. SPC nije javno pozvala na događaj 5. marta, ali je prethodno najavila da će svakog petka u crkvama držati vjerske obrede posvećene Kosovu. U međuvremenu, zapadni zvaničnici su samo pojačali svoje napore u dijalogu između Srbije i Kosova. Sleđeni susret lidera Srbije i Kosova u okviru dijaloga najavljen je u Ohridu 18. marta. Protestna šetnja u organizaciji studenata beogradskog Univerziteta kojom traže odbijanje evropskog predloga za Kosovo održana je 7. marta od platoa Filozofskog fakulteta do zgrade RTS-a, a okupila je oko 8000 građana. Protest je održan pod sloganom „Studenti za Kosmet“, a najavljen je i protest sledeće sedmice. Sa skupa kod Filozofskog fakulteta čule su se poruke o izdaji Kosova, traženo je odbijanje sporazuma, kao i poruke protiv formiranja Zajednice srpskih opština. Na protestu su prisustvovali profesor Slobodan Samardžić, profesor Časlav Koprivica, Miloš Ković, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta Miroslav Parović, predsednik udruženja građana Pokret Ljubav Vera Nada Nemanja Šarović, aktivisti Dveri i Novog DSSa. Narednih dana na društvenim mrežama se širio poziv za „Litiju za Sveto Kosovo i Metohiju“, koja je najavljena za nedelju 12. mart, protest „Studenti za Kosmet“ za utorak 14. mart na platou kod Filozofskog fakulteta, a glavni centralni protest je najavljen za petak 17. mart. U nedelju 12. marta se okupio mizeran broj ljudi, ali se u utorak 14. marta okupio znatno veći broj ljudi u ponovnom okupljanju studentskih organizacija. Studenti su održali protestnu šetnju od trga republike do državnih institucija.

Na skupu 17. marta, okupilo se oko 25 hiljada ljudi na kom su se obratili lideri desne parlamentarne opozicije. Pojedini demonstranti su nosili ruske zastave i obeležja ruske paravojne grupe „Vagner”. Pristalice četiri desno orijentisane parlamentarne opozicije blokirale 24. marta (na dan NATO agresije na Srbiju) na sat vremena saobraćaj ispred zgrade Vlade Srbije u centru Beograda tražeći odbacivanje Sporazuma za normalizaciju odnosa na Kosovu.

Pristalice četiri desničarske organizacije okupile su se 22. aprila u Novom Sadu na skupu sa kojim je zatraženo poništenje sporazuma između Srbije i Kosova i ostavke zvaničnika u Srbiji. Na skupu, kojem je prisustvovalo nekoliko stotina građana, ispred Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu u Vojvodini pozvale su se desno orijentisane parlamentarne stranke Nova demokratska stranka Srbije (NDSS), Dveri, Zavetnici i Pokret za obnovu Kraljevine Srbije (POKS). Sa tog skupa upućen je i zahtev za raspisivanje vanrednih izbora na svim nivoima. Okupljeni su nosili zastave Srbije i tradicionalne zastave Vojvodine.

Uveče 29. maja, grupa građana u znak protesta zbog situacije na Kosovu i Metohiji, blokirala je auto-put kod Autokomande u Beogradu. Tokom protesta bile su istaknute zastave Srbije, skandirale su se parole za KiM i pevale pesme. Čula su se i pirotehnička sredstva. Građani su se u popodnevnim satima organizovali preko društvenih mreža, a plan je bio da se blokira Autokomanda. Na kraju je ipak blokiran auto-put. Povod za okupljanje je bio to što su jake snage Kfora razbile popodne skup građana koji su bili okupljeni ispred opštine Zvečan. Korišćeni su suzavac i šok-bombe, a povređeno je više od 50 Srba.

Protesti zbog višestrukih ubistava u OŠ Vladislav Ribnikar u Beogradu i u selima kod Mladenovca

Glavni članci: Višestruko ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”, Višestruko ubistvo u okolini Mladenovca i Smedereva 2023. i Protesti „Srbija protiv nasilja”

Dana 3. i 4. maja 2023. godine su se dogodila višestruka ubistva u OŠ Vladislav Ribnikar u Beogradu i u selima Dubona, Šepšin i Malo Orašje u okolini Mladenovca i Smedereva. Dana 7. maja ministar prosvete Branko Ružić podneo je neopozivu ostavku. Stranke opozicije su 5. maja zatražile ostavke članova RRA i predsednika Vlade Republike Srbije Ane Brnabić i Ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, šefa BIA Aleksandra Vulina i predsednika države Aleksandra Vučića, ali i gašenje rijaliti programa i ukidanje nacionalne frekvencije TV Pink i TV Hepi do idućeg petka 12. maja.

Protesti protiv nasilja

Demonstranti 8. maja 2023.

Građani Srbije su u ponedeljak 8. maja održale protestni skup u Beogradu i Novom Sadu pod nazivom "Protesti protiv nasilja" na kojima je prisustvovalo između 20 i 50 hiljada ljudi i najavile za petak 12. maj novi skup. U Nišu je održan protest 10. maja, dok je dan kasnije održan drugi protest u Novom Sadu. Dana 12. maja je održan novi protest “Srbija protiv nasilja” u organizaciji dela opozicije. Posle čitanja zahteva okupljeni građani krenuli su u šetnju od zgrade Skupštine Srbije, preko Ulice Kneza Miloša do mosta "Gazela". Most je zatim bio blokiran za saobraćaj dva sata. Na početku skupa pod nazivom “Srbija protiv nasilja”, Iris Pavošević iz Narodne stranke pročitala je zahteve protesta. Oni su zahtevali momentalnu smenu svih članova REM-a, hitno ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nemoral i nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, zabranu štampanih medija koji svojim sadržajem promovišu nasilje, agresiju i krše novinarski kodeks. Zatražili su smenu rukovodstva RTS-a zbog emitovanja programa koji afirmišu nasilje, kriminal i agresiju, oduzimanje nacionalne frekvencije Pinku i Hepiju zbog, kako su naveli, kršenja zakona i promocije nasilja, agresije i nemorala, ali i smenu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, šefa Bezbednosno informativne agencije Aleksandra Vulina, usvajanje ostavke ministra prosvete Branka Ružića i održavanje sednice Skupštine Srbije na kojoj će se razmotriti odgovornost Vlade Srbije kao i bezbednosna situacija u zemlji u najkraćem mogućem roku. Posle pročitanih zahteva, okupljeni su se uputili ka mostu "Gazela" i delu međunarodnog auto-puta koji su blokirali dva sata. Protest je protekao mirno, a saobraćaj je normalizovan. Protest su organizovale Demokratska stranka, Narodna stranka, Ne davimo Beograd, stranka Zajedno i Stranka slobode i pravde i Pokret slobodnih građana. Prema različitim procenama broj okupljenih građana je varirao između 50 i 100 hiljada ljudi. Protesti su organizovani i u Kragujevcu, Kruševcu, Novom Sadu, Valjevu i Zrenjaninu. U Novom Sadu je bilo oko 4.000 demonstranata. Radomir Lazović, poslanik Ne davimo Beograd, saopštio je da je 12. maja prihvaćen zahtev za održavanje sednice Narodne skupštine po pitanju pucnjave. Sednica je počela 18. maja. Brnabićeva je na sednici 19. maja navela da „sve što se dešavalo posle pucnjave direktno podgrevaju strane obaveštajne službe“, a opozicionog poslanika Miroslava Aleksića nazvala „odvratnim govnetom“.

Nakon što je desetine hiljada ljudi prošetalo Ulicom kneza Miloša, demonstranti blokirali most Gazela 19. maja 2023.

Upravni odbor RTS-a, uključujući njegovog predsednika Dragana Bujošević, odbio je 17. maja da razgovara sa predstavnicima opozicionih partija. Treći protest Srbija protiv nasilja održan je 19. maja. Poljoprivrednici su prvobitno trebalo da prisustvuju protestu Srbija protiv nasilja, ali im je policija navodno uskratila odlazak u Beograd. Nakon okupljanja ispred Narodne skupštine, demonstranti su prošli ulicom Kneza Miloša ka mostu Gazela i Brankovom mostu, koji su na kraju blokirani. Ovog puta, kolona demonstranata se navodno protegla na više od 2,5 kilometra. Prema rečima advokata i bivšeg ministra Bože Prelevića, na protestu je bilo oko 200.000 demonstranata, dok su novinske agencije javile da je protestu prisustvovalo desetine hiljada. Srđan Milivojević i Nebojša Zelenović, jedan od kolidera stranke Zajedno, rekli su da će nastaviti sa blokadom mosta Gazela dok se ne prihvate svi zahtevi. Ubrzo nakon toga, demonstranti su počeli da postavljaju šatore. Savu Manojlovića, predstavnika organizacije Kreni-Promeni, tokom protesta napala je nepoznata grupa muškaraca, navodno pripadnika ekstremno desničarske organizacije Narodna patrola.

Srbi u dijaspori najavili su da će 26. maja organizovati skupove podrške protestima u Londonu i Beču. Sledeći protest Srbija protiv nasilja zakazan je za 27. maj, dan posle Vučićevog skupa ispred Narodne skupštine.

Spasovdanska litija

Tradicionalna Spasovdanska litija održana je 25. maja. Verni narod pratio je mošti Svetog vladike Nikolaja Velimirovića od Vaznesenjskog do Svetosavskog sabornog hrama, gde je patrijarh Porfirije služio moleban, a potom se obratio prisutnima. Iako je počeo jak pljusak u tom trenutku, to nije omelo vernike i ostale učesnike litije da se pomole za stradale, dok je pljuštala kiša. Građani i sveštenstvo nosili su crkvene barjake i srpske trobojke, a jedan mladić je nosio zastavu sa likom blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija Radovića. Litija je počela u nešto posle 19 časova. Uz patrijarha Porfirija i crkvene velikodostojnike na čelu litije, pored moštiju Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, nalaze se i gradonačelnik Aleksandar Šapić, ministar odbrane Miloš Vučević i Nikola Selaković, gradski menadžer Miroslav Čučković, košarkaš Dejan Tomašević, i mnogi drugi.

Kontramiting SNS — Skup "Srbija nade"

Dana 26. maja 2023. godine u Beogradu je održan masovni miting u organizaciji Srpske napredne stranke.

Skup "Srbija nade" održan je 26. maja na platou ispred Narodne skupštine. Predsednik Aleksandar Vučić istakao je da su nam jedinstvo, zajedništvo i ujedinjenost potrebniji nego ikada. Naglasio je da je ovo poslednje veče da se obraća kao predsednik Srpske napredne stranke i poručio da je za dijalog i razgovor, ali da prelaznih vlada neće biti. Vučićev govor počeo minutom ćutanja za stradale u dva masakra. Predsednik Vučić na početku obraćanja zamolio je sve okupljene da spuste transparente i zastave. Na skupu su se obratili i proslavljeni srpski teniser Janko Tipsarević, Sabina Šebo Juković, koja se vratila u Srbiju iz Holandije, ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto, predsednik Republike Srpke Milorad Dodik, jedan od lidera koalicije "Za budućnost Crne Gore" Milan Knežević, predsednik SPS-a i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i glumac Lazar Ristovski.

Protesti poljoprivrednika

Poljoprivrednici protestuju 16. maja 2023. u Bogatiću.

Grupa poljoprivrednika je 15. maja razgovarala sa Brnabić o njihovim zahtevima za poboljšanje uslova poljoprivrede i povećanje subvencija, ali je Brnabić odbila sve njihove zahteve. Poljoprivrednicima je tada ponuđeno da o zahtevima razgovaraju sa Vučićem, ali su oni odbili da razgovaraju i umesto toga su najavili da će organizovati proteste. Poljoprivrednici su tražili povećanje subvencija, ne dodavanje akciza i poreza na dodatu vrednost na dizel, obezbeđivanje cena poljoprivrednih proizvoda, pšenice, kukuruza, soje i uvođenje veće premije za mleko. Jedan od organizatora protesta je kasnije tog dana dobio pretnje. Protesti poljoprivrednika počeli su 16. maja u Kragujevcu, Kruševcu, Novom Sadu, Bogatiću, Kovinu, Pančevu, Požarevcu, Subotici i Čenti. Protesti su se kasnije proširili i na Zrenjanin i Kraljevo. Poljoprivrednici su svojim traktorima blokirali puteve.

Povećanje nekih subvencija, uvođenje većih premija za mleko i izdvajanje više budžetskih sredstava za poljoprivredu Vučić je najavio 18. maja nakon razgovora sa grupom poljoprivrednika. To je kritikovala grupa pančevačkih poljoprivrednika, koje su opisali kao „Vučićeve pione“.

Jedan broj radnika RB Kolubara počeo je protest 17. maja, tražeći ostavku Dubravke Đedović, ministarke rudarstva i energetike i poništavanje reforme Elektroprivrede Srbije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Dan kasnije, grupa demonstranata, koja podržava proširenje električne mreže, protestovala je ispred Narodne skupštine, dok su u Odžacima građani protestovali zbog seksualnog uznemiravanja dece. U Odžacima, vaspitačica u vrtiću, koja je bila kandidat SNS-a na lokalnim izborima 2020. godine, uhapšena je 12. maja nakon seksualnog uznemiravanja dece.

Dana 22. maja, poljoprivrednici koji su pet dana protestovali na putevima, potpisali su sporazum sa predstavnicima Vlade Srbije o ispunjenju zahteva koji su dogovoreni tokom vikenda, a najvažniji je povećanje subvencija po hektaru. Budžet Ministarstva poljoprivrede ove godine će dostići 120 milijardi dinara, od čega su 104 milijarde namenjene subvencijama, rekla je ministarka Jelena Tanasković. Prema sporazumu, povećani su osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju, odnosno podsticaji po hektaru, sa 9.000 na 18.000 (odnosno 6.000 dinara dizel-gorivo plus 3.000 dinara direktno) u tekućoj godini.

Nastavak protesta protiv nasilja

Četvrti po redu protest "Srbija protiv nasilja" održan je u subotu 27. maja u Beogradu. Učesnici protesta nakon šetnje formirali su prsten oko RTS-a. Još jednom su pročitani zahtevi, a najavljen je novi protest za sledeći petak 2. jun. Organizatori skupa ”Srbija protiv nasilja“ saopštili su da se ograđuju od, kako su naveli, “grupe neodgovornih ljudi koji su se okupili ispred Skupštine Srbije i čiji je cilj da kompromituju opravdano nezadovoljstvo građana i ispunjenje zahteva protesta“.

Organizatori su se 31. maja sastali sa načelnikom beogradske policije, koji je obećao da će policija obezbediti proteste od potencijalnih provokatora. Prvobitno je sledeći protest Srbija protiv nasilja trebalo da bude održan 2. juna, ali zbog najave da će protest pod nazivom „Stop nasilju nad Srbima sa Kosova“ biti održan neposredno pre protesta Srbija protiv nasilja, je pomeren za 3. jun.

Peti protest Srbija protiv nasilja na naslovnoj strani Danasa od 3. juna 2023.

Na početku petog po redu protesta, 3. juna, govorili su glumci Svetlana Bojković, Dragan Bjelogrlić, Nenad Maričić, komičari i voditelji Zoran Kesić i Ivan Ivanović, sin Stanike Gligorijević, čija je smrt na naplatnoj kući ostala kontroverzna u delu javnosti, i rudar Jovica Nikolić, koji je pretučen zbog odbijanja da proda svoju zemlju u Žagubici.

U svom obraćanju glumica Svetlana Bojković istakla je: "Od prvog protesta u tišini, optuženi smo da smo iskoristili tragediju koja nas je zadesila u političke svrhe, da smo hijene i lešinari. Tokom mesec dana naših mirnih protesta bili smo izloženi vređanju i sada je vreme da se nešto kaže. U šta se naše društvo pretvorilo danas? Pretvorilo se u društvo u kome se neprestano podstiče ispoljavanje tamnih strana ljudske prirode, umesto da se inspiriše. Pretvorilo se u društvo u kom su stručni, vredni marginalizovani dok se na njihova mesta postavljaju nedovoljno neobrazovani, nestručni i nesposobni"

Pristutni su nakon obraćanja poznatih ličnosti, odali počast stradalima u dva masovna zločina koja su se desila 3. i 4. maja, minutom ćutanja.

Demonstranti su potom prošetali Bulevarom kralja Aleksandra i prema Trgu Slavija, a zatim do Novog dvora, sedišta predsednika Srbije gde su ostavljali poruke predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Veliki broj demonstranata došao je do osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ u ulici Kralja Milutina, gde su odali poštu stradaloj deci i portiru u masakru 3. maja. Po ocenama većine medija, bio je ovo najveći skup u Srbiji, od svrgavanja Slobodana Miloševića 2000. godine .

Grupe ekstrenme desnice, uključujući Narodnu patrolu, bile su prisutne na protestu gde su uspele da izazovu dva manja fizička incidenta. Protestu je prisustvovalo više desetina hiljada demonstranata. Prema rečima Aleksandra Gubaša, novinara koji se od 1991. godine bavi različitim metodama merenja broja ljudi na javnim skupovima, tokom protesta je bilo oko 55.000 demonstranata.

9. juna 2023. na šestom protestu Srbija protiv nasilja prikazuje Željka Mitrovića, Dragana J. Vučićevića, Aleksandra Vučića i druge režimske poznate ličnosti i političare u zatvorskim odelima. Dok se u pozadini nalazi rekonstruisana zastava Srbije prema Sretenjskom ustavu iz 1835. sa tri jednaka vertikalno poređana polja crvene, bele i plave boje sa grbom u belom polju koja simbolizuje modernu evropsku državu Srbiju. Takođe u pozadini se nalaze baloni napunjeni helijumom sa natipisom Restart sistema koji su pušteni u nebo

Šesti po redu protest „Srbija protiv nasilja", održan je u petak, 9. juna u Beogradu, a glavna tema ovog protest je bila obrazovanje.

Na početku protesta sa razglasa je emitovana kompozicija dečaka Andrije Čikića, koji je ubijen u zločinu u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar" u Beogradu, koji je uz masovno ubistvo u selima Malo Orašje i Dubona, u beogradskoj prigradskoj opštini Mladenovac, povod za ove proteste.

Demonstranti su nosili veći broj transparenata i poruka, poput: „U atmosferi nasilja se ne živi", „Indeks nije pasoš" i „Crveni karton za nesposobnu vlast", koje su ostavljene na ulazu u zgradu Vlade Srbije.

Na protestu su se obratili glumci Jelisaveta Seka Sablić i Milan Marić, profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović i pilot Saše Jovanovića, kolega poginulog pilota Omera Mehića, kao i student Vanja Đurđić. Nakon toga, okupljeni su krenuli ka Vladi Srbiji kako bi tamo ostavili zahteve protesta.

Protesti Srbija protiv nasilja organizovani su i u Gornjem Milanovcu 14. juna i 15. juna u Valjevu i Kraljevu.

Demonstranti u Beogradu 17. juna 2023.

Dana 17. juna protesti su održani po sedmi put i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

U Beogradu su se demonstranti ponovo okupili ispred Narodne skupštine, nakon čega su prošetali ulicom Kneza Miloša ka mostarskoj petlji. Neki demonstranti su takođe krenuli ka petlji Autokomande i mostu Gazela. Ispred Narodne skupštine govorili su sportski komentator Smiljan Banjac, rudar, student Fakulteta političkih nauka i fudbalski radnik. Ovoga puta demonstranti su nosili kartonske figure Vučića, Vulina, Gašića Aleksandra Šapića, gradonačelnika Beograda i Zagorke Dolovac, republičkog javnog tužioca. Prema Gubašu, u Beogradu je bilo prisutno oko 35.000 demonstranata.

U Nišu su se demonstranti okupili u centru grada nakon čega su krenuli ka Palati pravde. U Novom Sadu demonstranti su se okupili ispred Srpskog narodnog pozorišta, a zatim su prošetali Ulicom Jovana Subotića; Temerinska i Partizanska ulica su bile blokirane. Kako prenosi agencija Beta, na protestu u Novom Sadu bilo je oko 10.000 demonstranata. U Kragujevcu se par hiljada demonstranata sastalo u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji; kasnije su blokirali ulice koje vode do Velikog parka.

Sledeći protest Srbija protiv nasilja organizovan je u Gornjem Milanovcu 21. juna. Dan kasnije, protesti Srbija protiv nasilja organizovani su i u Smederevu i Valjevu, dok su 23. juna protesti organizovani i u Čačku, Lučanima i Zaječaru. Organizatori su najavili da će osim u Beogradu, 24. juna protesti biti održani i u Zrenjaninu, Novom Sadu, Kragujevcu, Kraljevu, Nišu, Subotici, Šapcu, Pirotu, Vranju i Leskovcu. Skup podrške protestima organizovan je i u Vašingtonu.

U Beogradu su se 24. juna demonstranti osmi put okupili ispred Narodne skupštine, gde je grupa studenata držala govore. Kasnije su išli ulicom Kneza Miloša, pa Nemanjinom prema Slaviji i petlji Autokomande. Prema Gubašu, na protestu je bilo oko 16.000 demonstranata.

Demonstranti u Novom Sadu ponovo su se okupili ispred Narodnog pozorišta, gde je prvi govor održao profesor Čedomir Čupić. Demonstranti su kasnije blokirali put na Mostu slobode. U Nišu su se demonstranti okupili ispred zgrade Skupštine grada Niša, nakon čega su prošetali pored lokalnog sedišta SNS i prema zgradi gradonačelnika Niša. U Kraljevu, demonstranti blokirani na raskrsnici u ulici Kralja Petra Prvog. Demonstranti u Leskovcu okupili su se ispred Narodnog muzeja i prošetali do zgrade Skupštine grada.

Prema Danasu, u Vranju je protestovalo oko 250 građana. U Subotici su demonstranti blokirali puteve i tražili ostavku Bojana Šoralova, poverenika Severnobačkog okruga. U Šapcu su se demonstranti okupili ispred šabačke Stare robne kuće i nastavili da šetaju ulicama u centru grada. Protesti „Srbija protiv nasilja” zakazani su za 1. jul u Zrenjaninu i Jagodini.

Pad broja učesnika na leto

Tokom letnjih meseci i početkom godišnjih odmora broj učesnika „Srbija protiv nasilja” je značajno opao i sredinom avgusta se sveo na nekoliko stotina do nekoliko hiljada ljudi. Međutim od 8. septembra broj učesnika se ponovo pomalo povećao na preko 5.000 učesnika.

Devetnaesti protest "Srbija protiv nasilja" održan je u petak 8. septembra u Beogradu. Građani su se okupili ispred zgrade Vlade odakle su, u jednoj od najdužih šetnji do tada, stigli do zgrade TV Pinka. Razlog pomeranja protesta sa subote na petak bio je održavanje Beograd prajda od 4. do 10. septembra čiji je centralni skup zakazan za subotu 9. septembar. Broj učesnika devetnaestog protesta je malo porastao u odnosu na avgust mesec i učestvovalo je oko 5.000 ljudi. Ispred zgrade TV Pink su bile upaljene baklje, a nekoliko minuta kasnije građani su počeli da bacaju rolne toalet papira na zgradu. Protest je završen oko 21:30 sati.

Protesti su se nastavili narednih sedam subota 16. 23. i 30. septembra 7. 14. 21. i 28. oktobra uz manji porast broja učesnika. Nakon raspisivanja vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora 1. i ostavke Aleksandra Vulina na mesto šefa BIA 3. novembra, poslednji dvadeset sedmi protest „Srbija protiv nasilja” je održan u subotu 4. novembra nakon čega su stranke predvodnice protesta promenile strategiju stavljajući fokus na predizbornu kampanju.

Protesti protiv nedelje ponosa

Glavni članak: Parada ponosa u Beogradu

Dana 3. septembra su desničarske i klerikalne organizacije ponovo organizovale protest protiv održavanje "Nedelje ponosa" u Beogradu koja se održavala od 4. do 10. septembra, ali u znatno manjem broju i bez velikih tenzija nego prethodne godine. Protest "Čuvamo porodicu - neću gej paradu u Beogradu" održan je u centru Beograda, ispred spomenika caru Nikolaju. Okupljani građani, koji se protive održavanju Nedelje ponosa u Beogradu, istakli su transparente sa napisima: "Dalje ruke od naše dece", "Stop promociji LGBT i pedofilije u Srbiji - zauvek", "Mama i tata su zakon". Bivši dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević rekao je da je Parada ponosa velika zamena teza, jer tvrde da su diskriminisani, progonjeni i žrtve, ali da je situacija potpuno drugačija. Predstavnica udruženja "Lekari i roditelji za nauku i etiku" Nada Gladić napomenula je da možda na ulici trenutno jeste malo onih koji su protiv Parade ponosa, ali da oni govore u ime 95 odsto građana Srbije. Pozvala je roditelje da paze šta se njihovoj deci plasira da uče u školi. Predsednica udruženja "Svetoslavlje" Jasmina Lemajić rekla je da pokušaj usvajanja Zakona o istopolnim zajednicama samo uvod u nešto gore i da je sledeći korak legalizacija pedofilije. Nakon kratkih obraćanja, protestna povorka krenula je ka zgradi Vlade Srbije, kako bi učesnici predali zahtev za zabranu Parade ponosa.

Najava vanrednih izbora

Više opozicionih stranaka, među kojima su Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde i Zeleno-levi front, zatražilo je raspisivanje vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 12. septembra izašao sa predlogom da se izbori raspišu do kraja decembra, a da se održe najkasnije do 2. marta 2024. godine. Predsednik Srbije, izjavio je da će vlast izaći u susret zahtevima opozicije po pitanju datuma održavanja izbora, ali ne nužno i po pitanju toga koji će sve izbore biti raspisani. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tri dana posle eskalacije sukoba na Kosovu i Metohiji i četiri dana posle 21. protesta rekao da parlamentarni, pokrajinski i beogradski izbori mogu da budu održani 17. decembra. Dana 12. oktobra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, gostujući na TV Prva, da će izbori biti 17. decembra, po zahtevu opozicije, i dodao je da im je ispunio zahtev, pa će dobiti parlamentarne, beogradske i vojvođanske izbore i da će biti raspisani 2. novembra.

Raspisivanje vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukazom od 1. novembra je raspustio Narodnu skupštinu i raspisao vanredne parlamentarne izbore za 17. decembar. Prethodno je predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić raspisao izbore za odbornike skupština gradova i opština.

Štrajkovi i lokalni protesti

Štrajk prosvetara

Četiri reprezentativna sindikata obrazovanja donela su 5. oktobra odluku da od ponedeljka, 16. oktobra stupe u štrajk sa skraćenim časovima na 30 minuta. Međutim, predstavnici četiri reprezentativna sindikata zaposlenih u prosveti doneli su 10. oktobra odluku da prihvate Protokol koji im je Vlada Srbije predložila i naveli da time prestaju razlozi za organizovanje štrajka.

Štrajk pošte

Radnici Javnog preduzeća „Pošta Srbije“ su u obustavili rad od 24. oktobra u Novom Sadu, a inicijator štrajka je bio Udruženi sindikati Srbije „Sloga”. Glavni zahtevi poštara su povećanje broja radnika i povećanje plata od najmanje 30 odsto, uz zvanične garancije Vlade Srbije da će zahtevi biti ispunjeni. Prethodno je vršilac dužnosti direktora „Pošte Srbije” Zoran Đorđević obećao radnicima tokom suspenzije da radnici neće biti kažnjeni smanjenjem zarada. Predstavnici „JP Pošte Srbije” i vlade potpisali su 15. novembra sporazum o obustavi protesta u tom preduzeću. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić sastala se prethodno sa predstavnicima sindikata JP Pošte Srbije. Sastanku su prisustvovali i predsednik „Savez Samostalnih Sindikata Srbije (SSSS)” i Ljubisav Orbović kao i v.d. direktora JP Pošte Srbije Zoran Đorđević. Sporazumom je dogovorena isplata jednokratne pomoći svim radnicima, izuzev rukovodstvu, u iznosu od dvadeset hiljada dinara, najkasnije do 25. novembra. Povećanje plata, od 1. novembra ove godine, svim zaposlenima u tehnologiji, u iznosu od 10%. Dodatno povećanje plata radnicima u tehnologiji dogodiće se 1. januara 2024. godine i iznosiće 10%, što čini kumulativno povećanje plate u iznosu od 21% u odnosu na trenutne zarade u tehnologiji. Takođe, dogovoreno je i uvećanje zarada svim zaposlenima u administraciji, izuzev rukovodstvu, od 10%, počevši od 1. januara 2024. godine. Na sastanku je postignuta saglasnost da neće biti sankcionisanja radnika zbog nezakonite obustave rada, za sve radnike koji ispune dogovor o prestanku obustave do sledećeg dana 16. novembra u 12 časova. Istog dana 16. novembra policijski službenici su uzeli sedam poslovnih dokumenata i, kako tvrde advokati, bez pravnog osnova i jednog dokumenta, nezakonito zapečatili prostoriju u poslovnom prostoru. Sledeći dan Policija i Više javno tužilaštvo u Beogradu ušli su večeras u prostorije “Pošta Srbije“. Vlada Srbije usvojila je 20. novembra na sednici zaključak o isplati 20.000 dinara pomoći zaposlenima u Pošti Srbije.

Upad ekoloških aktivista u hotel „Metropol”

Dana 7. novembra, uz skandiranje Rio tinto marš iz Srbije i Srbija nije na prodaju ekološki aktivisti okupljeni oko Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) upali su danas u hotel Metropol u Beogradu i prekinuli skup o rudnim i mineralnim resursima Srbije na kome su učestvovali i predstavnici nekoliko stranih kompanija i ambasada. Bilo je predviđeno da panel bude zatvorenog tipa i bez prisustva medija, a srpska ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, koja je, prema nekim informacijama, bila najavljena kao domaćinski skup nije bio prisutan na panelu. Pre upada u Metropol predstavnici SEOS-a su održali protest ispred hotela, a na improvizovanoj konferenciji za predstavnike medija SEOS-a je prisustvovao i Zlatko Kokanović iz Gornje Nedeljice. Među učesnicima protesta bio je i profesor Ratko Ristić, koji je i kandidat za gradonačelnika Beograda na listi pokreta Dveri i Zavetnika.

Štrajk poljoprivrednika — Novembar 2023.

Protest poljoprivrednika najavljen je 2. novembra za 13. novembar zato što nije ispunila obećanja koje je dala u maju ove godine. Protest su najavila četiri udruženja - Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Savez udruženja poljoprivrednika Banata i Udruženje poljoprivrednika Aradac. Poljoprivrednici su 13. novembra blokirali ulaz u Rafineriju Novi Sad i poručili da će tu provesti noć. Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković rekla je da je protest politički i da su zahtevi poljoprivrednika već ispunjeni. Najveći broj poljoprivrednika koji se uključio u protest dolazi iz Vojvodine. Ministarstvo poljoprivrede je u 11 sati pozvalo sve ratare koji smatraju da država i pored svega što je uradila za bolji položaj poljoprivrednika u ovoj godini, ali se niko od poljoprivrednika nije odazivao. Poljoprivrednici su zatražili subvencije po hektaru od 300 evra, „plavi dizel“ bez akcize za 100 litara po hektaru, odnosno da dizel na svim pumpama bude bez akcize plus PDV od 1. januara 2024. godine. Tokom večeri na Bavaništu, gde je u toku blokade kuće jednog od organizatora protesta Jovana Jovanova, stigli su poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević i Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka. Oni su kazali da se neće mešati među okupljene građane, ali da su tu da podrže Jovanova zbog nasilja koje trpi. Više poljoprivrednika na svojim traktorima došlo je u ulicu poljoprivrednika Jovana Jovanova u Bavaništu i blokiralo je vozila grupe muškaraca koji su prethodno blokirali prilaze kući Jovanova. Poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević je na Tviteru objavio da su po članove SNS posle višečasovne blokade došla druga vozila i „evakuisala ih” iz ulice Jovanova. Ispred svoje kuće je prepoznao ljude iz svog sela, među kojima su članovi mesnog odbora u Mesnoj zajednici i članovi SNS. Tu su i predsednik Skupštine opštine Kovin Zoran Bradanji, pomoćnik predsednika opštine Dušan Maksimović (o čijoj smo diplomi već pisali i zbog koje je prećeno lokalnom novinaru) i načelnik Hitne medicinske pomoći u Kovinu Srđan Nenek. Policija je, prema njegovim rečima, izašla na teren posle više poziva i više od sat i po vremenu čekanja. Međutim, pokazali su da nemaju ingerenciju da okupljenu grupu sklone odatle i obećali da će poslati pauk da ukloni vozilo koje je blokiralo prilaz imanju Jovanova. Posle višečasovne blokade onih koji su blokirali kuću Jovanova po njih su došla druga vozila i odvezla ih odatle. Više udruženja poljoprivrednika Srbije nastavilo je protestovanje i blokiralo pojedine puteve 14. novembra, drugi dan zaredom. Oni zahtevaju, između ostalog, uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda i dodeljivanje subvencija. Subotički poljoprivrednici nastavili su protestne vožnje traktorima oko kružnog toka na Žedničkom putu, zbog čega je saobraćaj na tom delu grada Subotice usporeniji. Predstavnik udruženih udruženja poljoprivrednika Marko Gabrić izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je moguće i radikalizacija protesta, ukoliko se prihvaćeni zahtevi iz maja meseca ne ispune. Poljoprivrednci su drugi dan zaredom blokirali i ulaze i izlaze iz novosadske Rafinerije nafte sa oko 30 traktora, tako da cisterne ne mogu ni da uđu iz rafinerije. Oni ne odustaju od pokušaja da blokiraju i Rafineriju u Pančevu, što dan ranije nisu uspeli da urade, jer su im cisterne te kompanije zatvorile prilaze. Poljoprivrednici iz Aradca i okolnih sela sa teritorije grada Zrenjanina organizovali su blokade puta Zrenjanin – Novi Sad u trajanju od po sat vremena. Saobraćaj je obustavljen za kamione i autobuse, dok se putnički saobraćaj odvija starim putem kroz Aradac. Poljoprivrednici su blokirali i put Zrenjanin - Beograd kod Čente, a blokiran je i put u Srpskoj Crnji u blizini graničnog prelaza ka Rumuniji. Poljoprivrednici iz Udruženja „Stig” okupili su se sa traktorima na Đerdapskoj magistrali kod Požarevca, ali je nisu blokirali. Kako se, poljoprivrednici su rekli da se dodaje osećaju iznevereno i traže ono što im je obećano. Nedeljko Savić, predsednik Udruženja „Stig“, pojasnio je za RTS da su poljoprivrednici tražili da se uredi tržište, izbace monopoli i dobiju bolje cene. Udruženja poljoprivrednika Pančevački ratari, Agrarni forum i Građanska neposlušnost saopštili su 14. novembra da podržavaju protest do ispunjenja zahteva. Narednih dana se protest poljoprivrednika radikalizovao blokadom puteva tri puta dnevno u 11, 13 i 15 časova naročito u Vojvodini. Poljoprivrednici koji su devet dana protestvovali u Srbiji od 21. novembra popodne prekinuli su blokade puteva, saopštila je Vlada Srbije. Nakon sastanka premijerke Ane Brnabić i ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković sa predstavnicima zemljoradnika u Beogradu, predsednica Kabineta Vlade je navela da će poljoprivrednici to učiniti kao "znak dobre volje". Navodi se i da je dogovoreno da idućeg vikenda ponovo razgovaraju o iznetim rešenjima. Vlada je saopštila da je okosnica predloga jeftinog goriva za poljoprivrednike na svakoj pumpi, a na pumpama Naftne industrije Srbije uz poljoprivrednu karticu. Kabinet premijerke je naveo da se Zakonom o naknadama od 26. oktobra definiše smanjenje iznosa za odvodnjavanje u 2023. za 50 odsto i naknade ukidanja u 2024. godini. Dodajte se da će tržišne terminske prodaje biti uređeno zaključkom Vlade kojim će se proizvoditi formirati tim za usaglašavanje zakonodavnog okvira na način da proizvođač može samostalno da izvozi. Mileta Slankamenac iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, rekao je Radiju Slobodna Evropa da je postignut delimičan dogovor sa premijerkom o formiranju robne berze. On je najavio da će u utorak biti uklonjene blokade saobraćajnica ali će traktori zemljoradnika u protestu ostati pored puta do najavljenog sastanka u Kisaču. Blokada puteva poljoprivrednici sprovodili su širom Srbije u poslednjih devet dana zahtevajući sistemsku podršku države agraru. Neki od lidera protesta poljoprivrednika naveli su da su se po pitanju traženih subvencija od 35.000 dinara po hektaru za 2024. dve strane složile da će država direktno isplaćivati 18.000, a zemljoradnici preostalih 17.000 pravdaju kroz račune za repromaterijal kao što su seme i đubrivo. Na dogovorenom sastanku u nedelju 26. novembra poljoprivrednici bi trebalo da daju konačan odgovor vlastima u vezi sa predlozima koji su izneti 21. novembra. Sastanku sa premijerkom prisustvovali su predstavnici Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice, Saveza Udruženja poljoprivrednika Banata i Udruženja poljoprivrednika Aradac. Na sastanku sa premijerkom Brnabić 26. novembra u Kisaču bili su predstavnici Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženja Poljoprivrednih proizvođača Subotice, Saveza Udruženja poljoprivrednika Banata i Udruženja poljoprivrednika Aradac. U Kisaču je postignut visok stepen saglasnosti između premijerke Srbije Ane Brnabić i poljoprivrednika sa kojima će sastanak biti ponovljen u sredu. Predstavnici poljoprivrednika obećali su da neće nastaviti sa blokadama saobraćaja. Premijerka je dodala da će ratarima biti omogućeno da kupuju 400 litara goriva na pumpama, da će podići subvencije na 17.000 dinara po hektaru za sertifikovani semenski materijal i da će im pomoći da samostalno posluju na berzi.

Protesti protiv navodne izborne krađe

Dana 17. decembra 2023. godine su održani vanredni parlamentarni, pokrajinski lokalni na KiM, grada Beograda i širom opština Srbije na kojima je lista Srbija ne sme da stane osvojila apsolutnu većinu sa 48% na republičkom i 55% lokalnom i pokrajinskom nivou. Međutum, situacija se znatno zakomplikovala oko izbora za grad Beograd gde je broj glasova bio približan između vlasti i opozicije na kojima je vladajuća koalicija Srbija ne sme da stane 39.34%, a najveća opoziciona koalicija Srbija protiv nasilja 34.27%.

Gradska izborna komisija saopštila je sledećeg dana 18. decembra preliminarne rezultate izbora za odbornike skupštine grada Beograda na osnovu 92,46% prebrojanih glasova da je najviše glasova odnela je lista "Aleksandar Vučić - Beogradne sme da stane" 39,35%, drugoplasirana lista je "Srbija protiv nasilja" 34,26%, na trećem mestu je lista "Miloš Jovanović - NADA za Beograd" 6,01%, Mi - Glas iz naroda, Aleksandar Jerković 5,37% i SPS 5, 01%. U Beogradu je isto veče održan protest građana na poziv liste "Srbija protiv nasilja". Učesnici su zatražili poništavanje beogradskih izbora zbog, kako kažu, brojnih nepravilnosti. Lideri koalicije Marinika Tepić i Miroslav Aleksić stupili u štrajk glađu. Napadnut direktor RZZS Miladin Kovačević, a jedna osoba je zbog tog napada uhapšena. Lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta najavio je da će predstavnici liste ostati u zgradi RIK-a do donošenja odluke o poništavanju izbora. Grupa mladih ljudi ne odustaje od protesta. Policija dozvolila da tri studenta uđu u zgradu RIK-a, ali obezbeđenje ne dopušta nikome da uđe, rekao predsednika PSG Pavle Grbović. U Beogradu se u utorak 19. decembra održao drugi protest građana na poziv liste "Srbija protiv nasilja", ali uz znatno manji broj građana. Učesnici traže poništavanje beogradskih izbora zbog, kako kažu, brojnih nepravilnosti. Nosilac liste "Srbija protiv nasilja" Marinika Tepić rekla je za RTS da svi koji su okupljeni ispred RIK-a, kao i oni kao narodni poslanici, traže poništavanje izbora zato što su, kako je navela, "izbori pokradeni". Republička izborna komisija je odlučila 20. decembra da će se 30. decembra izbori za narodne poslanike ponoviti na 30 biračkih mesta. Republička izborna komisija nije nadležna, niti može postupati po podnetom zahtevu dela opozicije o ponavljanju izbora u Beogradu, izjavio je predsednik komisije Vladimir Dimitrijević na sednici tog tela. Protest građana na poziv liste "Srbija protiv nasilja" održan je i večeras ispred sedišta RIK-a. Jedan od lidera koalicije Miroslav Aleksić poručio je ponovo da će njihovi pravnici u telima za sprovođenje izbora, pre svega u RIK-u, tražiti poništavanje izbora na svim nivoima. Prisustvovali su predstavnici koalicije "Srbija protiv nasilja" Radomir Lazović, Pavle Grbović, Nebojša Zelenović, Zdravko Ponoš, Robert Kozma, Aleksandar Jovanović Ćuta, Srđan Milivojević, a iz zgrade parlamenta izašli su Marinika Tepić i Miroslav Aleksić. Okupljenima se obratio Miroslav Aleksić, koji je rekao da će njihovi pravnici koji se nalaze u telima za sprovođenje izbora, pre svega u RIK-u, tražiti poništavanje izbora na svim nivoima. Gradska izborna komisija Beograda donela je rešenja o poništavanju gradskih izbora na dva biračka mesta, dok je konstatovano da na jednom biračkom mestu ne mogu da se utvrde rezultati glasanja. Gradska izborna komisija usvojila je na današnjoj sednici Rešenje o poništavanju glasanja na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda na biračkom mestu broj 73 u opštini Voždovac. Kako je saopštio Sekretarijat za informisanje Grada Beograda, na sednici je usvojeno i Rešenje o poništavanju glasanja na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda na biračkom mestu broj 15 u opštini Novi Beograd. Doneto je i Rešenje o konstatovanju da se rezultati glasanja na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda ne mogu utvrditi na biračkom mestu broj 122 u opštini Novi Beograd. Koalicija Šabac protiv nasilja - Nebojša Zelenović saopštila je da zahteva poništavanje lokalnih izbora u Šapcu. Ispred sedišta Republičke izborne komisije je sledeće večeri je održan četvrti protest građana na poziv izborne liste “Srbija protiv nasilja“, koja traži ponavljanje izbora na svim nivoima. Miroslav Aleksić kaže da su dobili odgovor da od 20 časova tri predstavnika te liste mogu da izvrše uvid u birački spisak. Protest građana, na poziv liste "Srbija protiv nasilja", počeo je oko 18 časova ispred zgrade Republičke izborne komisije. Jedan od nosilaca liste Miroslav Aleksić kaže da su danas podneli zahtev za uvid u birački materijal i u RIK-u i GIK-u, a da su dobili odgovor da od 20 časova tri predstavnika te liste mogu da izvrše uvid u birački spisak.

Na poziv koalicije "Srbija protiv nasilja" građani su se 22. decembra u Nišu okupili ispred skupštine grada Niša u znak podrške protestima u Beogradu. Oni su tražili traže da se poštuje izborna volja, navodeći da je bilo niz nepravilnosti tokom izbornog dana, strahujući da će se, kako je rečeno, slične stvari ponoviti na predstojećim lokalnim izborima na proleće u Nišu.

Demonstranti ispred zgrade Skupštine grada Beograda 24. decembra 2023. godine

Dana 22. i 23. decembra su održani takođe mirni , ali u nedelju 24. decembra je došlo do sukoba i incidenata ispred gradske skupštine kada je grupa građana i ubačenih huligana pokušalo da uđe u zgradu razbivši stakla na prozorima i vratima. Policija je upotrebila suzavac i pendreke u razbijanju protesta.

Uveče 24. decembra okupljeni na protestu ispred RIK-a, posle obraćanja lidera liste "Srbija protiv nasilja", na poziv Miroslava Aleksića napravili su prsten oko Skupštine grada. Poslanici i odbornici sa liste SPN-a pokušali su da uđu u zgradu da bi se, kako kažu, obratili okupljenima, ali im obezbeđenje to nije dozvolilo. Nekolicina okupljenih pokušala je na silu da uđe u zgradu i tom prilikom polomila stakla na ulaznim vratima i okolnim prozorima. Pripadnici Žandarmerije su iznutra blokirali vrata i sprečavali da se u zgradu uđe nasilno. Policija sa štitovima izašla pred Skupštinu grada i potiskuju učesnike protesta dalje od zgrade. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je važno sačuvati mir i pozvao na uzdržanost.

Sledećeg dana 25. decembra posle okupljanja ispred sedišta Republičke izborne komisije, okupljeni građani otišli su do Policijske uprave grada Beograda i zatražili oslobađanje onih koji su prethodno veče uhapšeni. Advokat Aleksandar Olenik je, nakon toga, podneo krivičnu pirijavu protiv ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i policajaca koji su u civilnoj odeći napali žandarme u prostorijama Skupštine grada Beograda. To je, dalje iskorišćeno da se za nasilje učesnike optuže mirni demonstranti, a onda su oni prebijani i proizvoljno hapsili. Četvoro studenata koji su tom prilikom uhapšeni, zadržani su u pritvoru u Zemunu.

Dana 26. decembra u Beogradu je posle okupljanja ispred sedišta Republičke izborne komisije, građani su se uputili u šetnju do Palate pravde i zatražili oslobađanje onih koji su uhapšeni. Protest je održan i u Kraljevu.

Protesti su se nastavili i natrednih dana na različitim lokacijama.

Dana 29. decembra, Republička izborna komisija odbacila je prigovor liste "Srbija protiv nasilja" za Beograd o poništavanju izbora. Studenti i građani blokirali su oko 12.40 raskrsnicu ulica Kneza Miloša i Birčaninove. Oni su na raskrsnici montirali šatore, zvučnike, doneli ćebad, montažne stolove, u cilju provođenja noći na ulici. Njima su se uveče pridružili učesnici protesta ispred RIK-a. Republička izborna komisija poništila je rezultate parlamentarnih izbora na četiri biračka mesta. RIK je poništila rezultate na dva biračka mesta u Bačkom Petrovcu, na biračkom mestu broj 7 u Petrovcu na Mlavi, kao i na biračkom mestu broj 20 u Mionici. Inicijativa ProGlas pozvala je sve građane na miran protest, koji će biti održan u subotu, 30. decembra od 12 časova, kod Terazijske česme, pod sloganom „Ne pristajemo“. Kao specijalni gost, na protestu će govoriti reditelj, pesnik i muzičar Rade Šerbedžija.

Dana 30. decembra, nekoliko hiljada ljudi, među njima i studenti i mladi aktivisti koji su proveli 24 sata na ulici, okupilo se u centru Beograda na poziv inicijative ProGlas, zahtevajući poništavanje izbora 17. decembra i poštanje na slobodu uhapšenih studenata. Okupljeni su pozdravili opozicionu liderku Mariniku Tepić koja je tada već 13 dana štrajkovala glađu, a došla je u pratnji kolega koji su joj pomogli da se popne na binu. Predstavnici ProGlasa pozvali su sugrađane da im do polovine januara pošalju fotografije i snimke kojima mogu da se dokažu izborne nepravilnosti, kako bi se Ustavnom sudu podneo zahtev za poništavanjem rezultata izbora, gde je kasnije i završena protestna šetnja. Profesor Fakulteta političkih nauka Filip Ejdus, jedan od potpisnika ProGlasa, rekao je da građani ne pristaju na pokradene izbore, hapšenje studenata i da na Srbiju „padne mrkli mrak jednopartijske diktature". Srđan Cvijić, jedan od kontrolora na izborima, rekao je da je pre 30 godina bio na istom mestu, na beogradskim Terazijama, kako bi se suprotstavio režimu Miloševića i bratoubilačkom ratu u koji nas je poveo. Okupljeni su i uzvikivali „Lopovi, lopovi” i „Vučiću, lopove” i posebno "Evromajdan-Srbija" dok je masa prolazila pored zgrade Predsedništva Srbije gde je radno mesto predsednika Aleksandra Vučića. Glumica Svetlana Bojković rekla je da su se građani okupili jer je „pogažena sloboda i ljudsko dostojanstvo”. Bojković je na bini pročitala izvode iz izveštaja posmatračke misije CRTA o „nepravilnostima, pritisku na birače, ucenjivanju i prekrajanju izborne volje".

Tok 2024

Republička izborna komisija proglasila je konačne rezultate izbora 12. januara i sve žalbe da je odbila opoziciona koalicija. Sa zahtevom da se ponište rezultati izbora u Srbiji, više hiljada građana okupilo se 16. januara u Beogradu na još jednom protestu koji je pozvao najveću opozicionu koaliciju „Srbija protiv nasilja“. Pored tvrdnji o neregularnostima na izborima održanim mesec dana ranije, organizatori protesta su želeli da ukažu i na nerassvetljeno ubistvo opozicionog političara Olivera Ivanovića 16. januara 2018. godine. Protest, koji je počeo ispred sedišta Republičke izborne komisije u centru Beograda, završen je ispred crkve Svetog Marka, gde su okupljeni palili sveće za Ivanovića. Koalicija "Srbija protiv nasilja" je 18. januara podnela zahtev za poništavanje izbora. Sledeći protest je održan 26. januara ispred zgrade Ustavnog suda Srbije u Beogradu za navode o nepravilnostima i krađu glasova na izborima održanim 17. decembra.

Ekološki protesti 2024.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 17. januara u Davosu da je imao težak razgovor sa predstavnicima Rio Tinta i da se naša zemlja suočava sa pitanjem da li će ta kompanija podneti protiv nas tužbu ili ne, ali i sa pitanjem da li ćemo prihvatiti celokupnu agendu rasta ili ne. O je izjavio da je njegova pozicija kao predsednika nešto drugačija kao nekog ko ima autoritet jer je dobio veliko poverenje naroda i da nikada nije krio šta misli o Rio Tintu. Vučić je 20. januara izjavio da odluka o investiciji Rio Tinta u projekat „Jadar”, za dobijanje litijuma, može da donese samo nova Vlada Srbije. Predstavljajući u Palati „Srbija“ program „Skok u budućnost – Srbija EKSPO 2027“ za period od 2024. do 2027. godine, on je naveo da će se ulagati u energetiku više nego ikada, kao i da zemlja počinje ozbiljno da se bavi problemom zagađenja vazduha. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je sledeći dan da je Rio Tinto vlasnik zemlje koju su mu meštani u Gornjim Nedeljicama i okolnim mestima dobrovoljno prodali, istakavši da Vlada ne može da mu oduzme jer bi to značilo nacionalizaciju, kao i da se posle toga nijedan investitor ne bio osećao sigurnim u Srbiji. Izjave predsednika i premijerke su uzazvali gnev kod meštana u Zapadnoj Srbiji koji su ponovo pozvali na proteste u Loznici za 24. januar. Ponovo su se aktivirali ekološki aktivisti, iako novi skupštinski saziv i vlada još nosu sazvani.

Protesti protiv predloženih rudarskih operacija Rio Tinto

Dana 24. januara, članovi udruženja “Ne damo Jadar” i građani koji se protive eksploataciji litijuma na području Gornjeg Jadra protestvovali su u Loznici. Razlog protesta polemika o mogućem ponovnom pokretanju projekta "Jadar". Deo okupljenih ušao je u zgradu gradske uprave tražeći hitan prijem kod gradonačelnika. Dogovor nije postignut, a nakon verbalnih sukoba napustili su zgradu i protest je završen.

Vidi još

• Protest protiv diktature
• Jedan od pet miliona
• Ne da(vi)mo Beograd
• Protesti u Srbiji 2020—2022.
  • Ekološki protesti u Srbiji 2021.
• Protesti „Srbija protiv nasilja”
• Vanrerdni parlamentarni izbori u Srbiji 2023.

Spoljašnje veze

• Brnabić: Dan protekao bez većih incidenata, bilo angažovano više od 5.000 policajaca