Francuski revolucionarni kalendar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Francuski revolucionarni kalendar ili Francuski republikanski kalendar je kalendar predložen tokom Francuske revolucije, francuska vlada ga je koristila oko dvanaest godina, od kraja 1793. do 1805. godine. Razlog za to je bila želja da se na radikalan način preseče sve što je imalo veze sa starim režimom i Katoličkom crkvom.

Od 15. jula 1789, jednog dana posle osvajanja Bastilje, do kraja 1789. trajala je 1. godina slobode (franc. An I de la liberté). Pošto je ostatak godine bio korišćen gregorijanski kalendar, ova godina je trajala samo 5 i po meseci. 1. januar 1790. je bio početak 2. godine slobode. Dan 10. avgust 1792, dan juriša na Tiljerije, je određen za početak 1. godine jednakosti.

Na dan 22. septembra 1792. je ukinuta monarhija, a tekuća godina je preimenovana u 1. godinu Francuske republike (franc. An I de la République Française). Nacionalni konvent je 5. oktobra 1793. odlučio da se izmeni način brojanja meseci i dana. Novi kalendar Konvent je usvojio 24. oktobra 1793, a za početak računanja godina po novom kalendaru je određen je 22. septembar 1792. Deo 1793. godine do 21. septembra, koji je ranije računat u 2. godinu republike, je uzet za 1. godinu republike.

Ovaj kalendar je ukinuo Napoleon Bonaparta 1805. nakon konkordata sa Katoličkom crkvom. Kalendar je ponovo ušao u upotrebu tokom Pariske komune 1871.

Poreklo i glavne crte[uredi | uredi izvor]

Francuski revolucionarni kalendar u Istorijskom muzeju Lozane

Kalendar je oblikovao političar i agronom Šarl Žilber Rom, mada ga obično pripisuju pesniku Fabr d'Eglantenu, koji je izmislio imena meseci. Usvojio ga je Nacionalni konvent pod kontrolom Jakobinaca 24. oktobra 1793.

Francuski republikanski kalendar iz 1794, nacrtao Luj Filiber Debikur

Godine se obično označavaju rimskim brojem, broje se od početka „Republikanske ere“ - 22. septembra 1792, dana kada je proglašena Prva francuska republika, dan nakon što je ukinuta monarhija. Zato rimski broj I označava prvu godinu republike, tj. godinu pre nego što je kalendar ušao u upotrebu. Prvi dan svake godine uključuje jesenju ravnodnevicu. Da bi se dobila godina republikanske ere treba oduzeti 1792. od godine naše ere u periodu između 1. januara i 22. ili 23. septembra (vidi dole Prebacivanje u gregorijanski kalendar) odnosno 1791. do kraja decembra. U aktuelnijim godinama (21. veka) to bi bilo 200 + (godina n. e. - 2000) + 8 odn. 9.

Dana 23. septembra 2007. je počela 216. godina Republike (Année CCXVI de la République).

Određeno je 12 meseci od po 30 dana, svaki je podeljen u tri 10-dnevne sedmice nazvane dekade (décades). Deseti dan, décadi, je zamenio nedeljni dan kao dan odmora i svečanosti, što je dovodilo do sukoba sa crkvom. Pet ili šest dana potrebnih da se dovrši tropska godina su postavljeni na kraju godine.

Svaki dan je podeljen u deset sati, svaki sat u 100 decimalnih minuta, a svaki decimalni minut je imao 100 decimalnih sekundi. To znači da je decimalni sat trajao (običnih) 2 sata i 24 minuta, decimalni minut - 1 minut i 26,4 sekunde i decimalna sekunda - 0,86 običnih sekundi. Izrađivani su i časovnici koji su prikazivali ovo decimalno vreme, ali ideja nije zaživela pa je obavezna upotreba suspendovana 7. aprila 1795. godine, mada su neki gradovi nastavili da ga koriste do 1801. Sličica u odeljku „Prebacivanje u gregorijanski kalendar“ bi trebalo da pri dnu pokaže decimalno vreme u trenutku prvog učitavanja strane.

Period od 4 godine koji se završavao prestupnim danom je trebalo da se zove Franciade. Prestupna godina se zvala Sextile, aluzija na bisekstilne prestupne godine iz julijanskog i gregorijanskog kalendara, jer je sadržala šesti dopunski dan.

Konkordatom iz 1801. je Katoličkoj crkvi u Francuskoj vraćen zvaničan status. Ugovor je stupio na snagu na Uskrs 18. aprila 1802, njime su vraćena imena dana kakva su u gregorijanskom kalendaru, sa nedeljom kao danom odmora i bogoslužbe, zadržavajući ostatak republikanskog kalendara.[1]

Kalendar je na kraju ukinuo Napoleon, počevši od 1. januara 1806. (dan nakon 10. nivoza godine 14. [10 Nivôse an XIV]), malo više od 12 godina nakon njegovog uvođenja. Opet će nakratko biti korišćen tokom Pariske komune, od 6 do 23. maja 1871. godine (16 Floréal–3 Prairial An LXXIX).

Tako, Revolucionarni kalendar nije zaživeo, za razliku od metričkog sistema koji je istovremeno razvijan i usvojen.[2]

Postoje mnoge tablice i programi za konverziju, uglavnom su ih stvorili genealozi. Neki entuzijasti u Francuskoj još koriste kalendar, više iz omaža prošlosti nego praktičnosti.

Decimalni brojčanik

Neki pravni tekstovi usvojeni u vreme kada je republikanski kalendar bio zvaničan, još su na snazi i zadržali su svoje originalne datume kada ih citiraju.

Sličnosti sa drugim kalendarima[uredi | uredi izvor]

Francuski republikanski kalendar ima istovetnu strukturu kao i koptski kalendar (12×30 + 5 ili 6 dana), potomak egipatskog kalendara. Koptska nova godina je 29. avgusta po julijanskom kalendaru (odnosno 30. svaka četvrta), što je u 18. veku odgovaralo 9. septembru po gregorijanskom (samo 13 dana pre početka godine po f. r. k.).

Kritika i nedostaci kalendara[uredi | uredi izvor]

Prestupne godine u kalendaru su predmet velikog sporenja, zbog kontradiktornih stavova u dekretu kojim je uveden.[3] S jedne strane se određuje da je prvi dan godine istovremeno i dan jesenje ravnodnevice (astronomski određen), a zatim da je dodatak obično potreban u periodu od četiri godine. Položaj dana ravnodnevice (ekvinoksa) ne mora pratiti četvorogodišnje intervale. Tako su prestupne godine bile III, VII i XI, sledeća je trebalo da bude XV a zatim XX, pet godina kasnije.

Žilber Rom je 19 Floréal An III (8. maja 1795) u ime Komiteta javnog obrazovanja predložio fiksno aritmetičko pravilo za određivanje prestupnih godina. Njime je bilo predviđeno da se primenjuje isto pravilo kao u gregorijanskom kalendaru (da godine deljive sa 4 budu prestupne, osim većine deljivih sa 100) izuzev da godina 4000. (poslednja godina desetog 400-godišnjeg perioda) bude prosta umesto prestupna. Pošto ovaj predlog nikada nije prihvaćen, nastavilo se sa prvobitnim astronomskim pravilom, koje je isključivalo bilo kakvo aritmetičko pravilo. Predlogom je trebalo izbeći neke neizvesne prestupne godine izazvane nepreciznošću astronomskog znanja 1790-ih (ovo čak i danas ima smisla zbog neizvesnosti u ΔT). Npr. komitet je primetio da će ekvinoks godine 144. biti u "11:59:40 popodne“, što je mnogo bliže ponoći od 3 ili 4 minuta inherentne neizvesnosti.

Kalendar je ukinut jer je 10-dnevna radna sedmica davala radnicima manje odmora (jedan od deset dana, umesto jedan od sedam); jer je za početak godine odabran ekvinoks, pokretan datum (izvor konfuzije); i zato što je bio nesaglasan sekularnom ritmu sajmova i poljoprivrednih trgova.

Poznatiji datumi[uredi | uredi izvor]

Verovatno najčuveniji datum je ovekovečio Karl Marks u naslovu svog pamfleta 18. brimer Luja Napoleona iz 1852. godine, 18 Brumaire An VIII (9. novembar 1799), kada je Napoleon uzeo vlast, smatra se krajem Francuske revolucije.

Još jedan čuveni datum je 9 Thermidor An II (27. jul 1794), dan kada se Konvent okrenuo protiv Robespjera, koji je sa drugim Montanjarima, giljotiniran sledećeg dana. Na osnovu tog događaja u marksistički rečnik je ušao izraz „termidorski“ za revolucionare koji uništavaju revoluciju iznutra i okreću se protiv njenih pravih ciljeva. Npr. Trocki i njegove pristalice su koristile ovaj naziv za Staljina.

Roman Emila Zole Žerminal uzima ime od kalendara, kao i jelo Jastog termidor. Fregate klase Floreal nose imena republikanskih meseci.

Meseci[uredi | uredi izvor]

Revolucionarni kalendar je imao 12 meseci od po 30 dana, kojima su data imena po prirodi. Imena su kovanice iz latinskog, francuskog i grčkog jezika. Završeci naziva su grupisani po godišnjim dobima. Dole su dati nazivi meseci i značenje:

  • Jesen:
    • Vandemijer (Vendémiaire; od latinskog vindemia, „berba grožđa") počinje 22., 23. ili 24. septembra
    • Brimer (Brumaire; od francuskog brume, „izmaglica") počinje 22., 23. ili 24. oktobra
    • Fremer (Frimaire; od francuskog frimas, „mraz") počinje 21., 22. ili 23. novembra
  • Zima:
    • Nivoz (Nivôse; od latinskog nivosus, „snežni") počinje 21., 22. ili 23. decembra
    • Plivioz (Pluviôse; od latinskog pluviosus, „kišoviti") počinje 20, 21. ili 22. januara
    • Vantoz (Ventôse; od latinskog ventosus, „vetroviti") počinje 19., 20. ili 21. februara
  • Proleće:
    • Žermenal (Germinal; od latinskog germen, „seme") počinje 20. ili 21. marta
    • Floreal (Floréal; od latinskog flos, floris, „cvet") počinje 20. ili 21. aprila
    • Prerijal (Prairial; od francuskog prairie, „livada") počinje 20. ili 21. maja
  • Leto:
    • Mesidor (Messidor; od latinskog messis, „žetva") počinje 19. ili 20. juna
    • Termidor (Thermidor; od grčkog thermos, „vrući") počinje 19. ili 20. jula
    • Friktidor (Fructidor; od latinskog fructus, „plodovi") počinje 18. ili 19. avgusta

U Engleskoj su protivnici Revolucije ismevali kalendar imenima: Wheezy, Sneezy and Freezy ("Zviždavi“ [kao pri disanju], „Kijavi“ i „Ukočanjeni"); Slippy, Drippy and Nippy ("Klizavi“, „Kapavi“ i „Štipavi“ [kao mraz]); Showery, Flowery and Bowery ("Pljuštavi“, „Nacifrani“ i „Čardaklijski"); Wheaty, Heaty and Sweety ("Pšenični“, „Vrući“ i „Slatki").[4][5]

Deset dana dekade[uredi | uredi izvor]

Mesec je podeljen u tri dekade (décades) od po deset dana, jednostavno nazvane po rednom broju:

  • primidi (prvi dan)
  • duodi (drugi dan)
  • tridi (treći dan)
  • quartidi (četvrti dan)
  • quintidi (peti dan)
  • sextidi (šesti dan)
  • septidi (sedmi dan)
  • octidi (osmi dan)
  • nonidi (deveti dan)
  • décadi (deseti dan)

Dekade su napuštene u aprilu 1802, prema Konkordatu, kako je gore pomenuto.

Dani u godini[uredi | uredi izvor]

Tradicionalni katolički kalendar je posvetio svaki dan nekom svecu. Da bi se napravio raskid sa verskom tradicijom, svaki dan je posvećen i to: velika većina biljkama, zatim mineralima (u zimskom nivozu); dani koji se završavaju sa "5" životinjama i dani koji se završavaju sa "0" (décadi) alatkama.

U tabeli su date posvete danima, u francuskom originalu i srpskom prevodu (odnosno engleskom kod slabije poznatih biljaka, kurzivom). Označeni su i neki gregorijanski datumi (približno svaki peti) radi lakšeg snalaženja. Treba imati u vidu raspored prestupnih godina (da li godina počinje 22. ili 23. septembra, pogledaj dole Prebacivanje u gregorijanski kalendar)

Jesen[uredi | uredi izvor]

Vandemijer (22 sep. ~ 21 okt.) Brimer (22 okt. ~ 20 nov.) Fremer (21 nov. ~ 20. dec.)
  1. Raisin (Grožđe)
  2. Safran (Šafran)
  3. Châtaigne (Kesten)
  4. Colchique (Šafran [Krokus]) 25. 9.
  5. Cheval (Konj)
  6. Balsamine (Balzaminka, prskavac)
  7. Carotte (Šargarepa/Mrkva)
  8. Amarante (Amarant, štir)
  9. Panais (Paškanat/Pastrnjak)
  10. Cuve (Bačva, kaca) 1. 10.
  11. Pomme de terre (Krompir/Krumpir)
  12. Immortelle (Strawflower, sladić?)
  13. Potiron (Kalabaza [vrsta bundeve])
  14. Réséda (Rezeda, katanac (biljka), ljubimac) 5. 10.
  15. Âne (Magarac)
  16. Belle de nuit (Noćna frajla)
  17. Citrouille (Bundeva, tikva)
  18. Sarrasin (Heljda)
  19. Tournesol (Suncokret) 10. 10.
  20. Pressoir (Presa za grožđe)
  21. Chanvre (Konoplja)
  22. Pêche (Breskva)
  23. Navet (Repa [Turnip])
  24. Amaryllis (Amarilis) 15. 10.
  25. Bœuf (Krava)
  26. Aubergine (Plavi patlidžan)
  27. Piment (Biber/Papar)
  28. Tomate (Paradajz/Rajčica)
  29. Orge (Ječam)
  30. Tonneau (Vinsko bure)
  1. Pomme (Jabuka)
  2. Céleri (Celer)
  3. Poire (Kruška)
  4. Betterave (Cvekla/Cikla) 25. 10.
  5. Oie (Guska)
  6. Héliotrope (Heliotrop, sunčac)
  7. Figue (Smokva)
  8. Scorsonère (Zmijak)
  9. Alisier (Divlja oskoruša)
  10. Charrue (Plug)
  11. Salsifis (Turovet) 1. 11.
  12. Macre (Vodeni čičak)
  13. Topinambour (Čičoka)
  14. Endive (Endivija, žućanica)
  15. Dindon (Ćurka/Pura) 5. 11.
  16. Chervis (Skirret)
  17. Cresson ([vodena] Grbaštica, ugas)
  18. Dentelaire (Blitvina)
  19. Grenade (Nar)
  20. Herse (Drljača) 10. 11.
  21. Bacchante (Divlji đumbir)
  22. Azerole (Acerola, barbadoska trešnja)
  23. Garance (Broć)
  24. Orange (Narandža/naranča)
  25. Faisan (Fazan) 15. 11.
  26. Pistache (Pistaćo, trišlja, morski lešnik)
  27. Macjonc (Orašak)
  28. Coing (Dunja)
  29. Cormier (Oskoruša)
  30. Rouleau (Valjak)
  1. Raiponce (Motovilka)
  2. Turneps (Repa)
  3. Chicorée (Vodopija, cigura)
  4. Nèfle (Mušmula)
  5. Cochon (Svinja) 25. 11.
  6. Mâche (Corn Salad, poljska salata)
  7. Chou-fleur (Karfiol/Cvjetača)
  8. Miel (Med)
  9. Genièvre (Kleka)
  10. Pioche (Pijuk, budak)
  11. Cire (Vosak) 1. 12.
  12. Raifort (Hren)
  13. Cèdre (Kedar/Cedar)
  14. Sapin (Jela)
  15. Chevreuil (Srna) 5. 12.
  16. Ajonc (Štipavica)
  17. Cyprès (Čempres, kiparis)
  18. Lierre (Bršljan)
  19. Sabine (Smreka)
  20. Hoyau (Motika) 10.12
  21. Érable sucré (Javor, klen)
  22. Bruyère (Vres/Vrijes)
  23. Roseau (Trska)
  24. Oseille (Kiseljak)
  25. Grillon (Cvrčak) 15. 12.
  26. Pignon (Borovo seme)
  27. Liège (Pluta)
  28. Truffe (Tartuf, gomoljika)
  29. Olive (Maslina)
  30. Pelle (Lopata)

Zima[uredi | uredi izvor]

Nivoz (21. dec. ~ 19. jan.) Plivioz (20. jan. ~ 18. feb.) Vantoz (19. feb. ~ 20. mar.)
  1. Tourbe (Treset)
  2. Houille (Ugalj)
  3. Bitume (Bitumen)
  4. Soufre (Sumpor)
  5. Chien (Pas) 25. 12.
  6. Lave (Lava)
  7. Terre végétale (Gornji sloj tla)
  8. Fumier (Đubrivo, gnojivo)
  9. Salpêtre (Šalitra)
  10. Fléau (C(ij)ep)
  11. Granit (Granit)
  12. Argile (Glina) 1. 1.
  13. Ardoise (Škriljac)
  14. Grès (Peščar/Pješčar)
  15. Lapin (Pitomi zec)
  16. Silex (Kremen) 5. 1.
  17. Marne (Lapor)
  18. Pierre à chaux (Krečnjak)
  19. Marbre (Mermer, mramor)
  20. Van (Košara za ovejavanje/ovijavanje)
  21. Pierre à plâtre (Gips) 10. 1.
  22. Sel (So/Sol)
  23. Fer (Gvožđe)
  24. Cuivre (Bakar)
  25. Chat (Mačka)
  26. Étain (Kalaj/Kositar) 15. 1.
  27. Plomb (Olovo)
  28. Zinc (Cink)
  29. Mercure (Živa)
  30. Crible (Sito)
  1. Lauréole (Mlečikasta maslinica)
  2. Mousse (Mahovina)
  3. Fragon (Kostrika)
  4. Perce-neige (Visibaba)
  5. Taureau (Bik)
  6. Laurier-thym (Šibikovina) 25. 1.
  7. Amadouvier (Trud [gljiva])
  8. Mézéréon (Maslinica, zdravić)
  9. Peuplier (Topola)
  10. Coignée (Sekira/Sjekira)
  11. Ellébore (Čemerika)
  12. Brocoli (Prokule)
  13. Laurier (Lovor) 1. 2.
  14. Avelinier (L(ij)eska)
  15. Vache (Krava)
  16. Buis (Šimšir)
  17. Lichen (Lišaj) 5. 2.
  18. If (Tisa)
  19. Pulmonaire (Medunak, plućnjak)
  20. Serpette (Kosijer)
  21. Thlaspi (Pennycress)
  22. Thimelé (Ružina maslinica) 10. 2.
  23. Chiendent (Pirevina)
  24. Trainasse (Srčenica)
  25. Lièvre (Zec)
  26. Guède (Sinj, sinjavica)
  27. Noisetier (Leska/Lijeska) 15. 2.
  28. Cyclamen (Ciklama)
  29. Chélidoine (Rusa, žuta trava)
  30. Traîneau (Sanke)
  1. Tussilage (Podbel/Podbjel, konjsko kopito)
  2. Cornouiller (Dren, Sviba)
  3. Violier (Matthiola)
  4. Troène (Kalina, mečkovac)
  5. Bouc (Jarac)
  6. Asaret (Divlji đumbir, isiot)
  7. Alaterne (Pasjakovina, krkavina) 25. 2.
  8. Violette (Ljubičica)
  9. Marceau (Goat Willow)
  10. Bêche (Ašov)
  11. Narcisse (Narcis, sunovrat) 1. 3.
  12. Orme (Brest/Brijest)
  13. Fumeterre (Dimnjača)
  14. Vélar (Gorušica (biljka), slačica)
  15. Chèvre (Koza) 5. 3.
  16. Épinard (Spanać)
  17. Doronic ([porodica lepe kate])
  18. Mouron (Bedrinac, mokrica)
  19. Cerfeuil (Krbuljica, trstika)
  20. Cordeau (Kanap, uže) 10. 3.
  21. Mandragore (Mandragora)
  22. Persil (Peršun/Peršin)
  23. Cochléaria (Scurvy-grass)
  24. Pâquerette (Krasuljak)
  25. Thon (Tuna, tunj) 15. 3.
  26. Pissenlit (Maslačak)
  27. Sylve (Šuma)
  28. Capillaire (Viline vlasi, papraca)
  29. Frêne (Jasen)
  30. Plantoir (Sadilica)

Proleće/Proljeće[uredi | uredi izvor]

Žermenal (21. mar. ~ 19. apr.) Floreal (20 apr. ~ 19. maj) Prerijal (20. maj ~ 18. jun)
  1. Primevère (Jagorčevina, jaglika)
  2. Platane (Platan)
  3. Asperge (Asparagus, špargla/šparga)
  4. Tulipe (Lala, tulipan)
  5. Poule (Kokoš) 25. 3.
  6. Bette (Blitva)
  7. Bouleau (Breza)
  8. Jonquille (Žuti narcis)
  9. Aulne (Jova, joha)
  10. Couvoir (Mrestilište)
  11. Pervenche (Zimzelen)
  12. Charme (Ironwood Grab?) 1. 4.
  13. Morille (Smrčak)
  14. Hêtre (Bukva)
  15. Abeille (Pčela)
  16. Laitue (Zelena salata) 5. 4.
  17. Mélèze (Ariš)
  18. Ciguë (Kukuta)
  19. Radis (Rotkva)
  20. Ruche (Košnica)
  21. Gainier (Judas tree) 10. 4.
  22. Romaine (Zelena salata)
  23. Marronnier (Kesten [drvo])
  24. Roquette (Arugula or Rocket)
  25. Pigeon (Golub)
  26. Lilas (Jorgovan) 15. 4.
  27. Anémone (Breberina, sasa)
  28. Pensée (Dan i noć, maćuhica)
  29. Myrtille (Borovnica)
  30. Greffoir (Nož)
  1. Rose (Ruža)
  2. Chêne (Hrast)
  3. Fougère (Paprat, bujad)
  4. Aubépine (Glog)
  5. Rossignol (Slavuj)
  6. Ancolie (Pakujac) 25. 4.
  7. Muguet (Đurđevak)
  8. Champignon (Šampinjon)
  9. Hyacinthe (Zumbul)
  10. Râteau (Grabulje)
  11. Rhubarbe (Raven, rabarbara)
  12. Sainfoin (D(j)etelina, grahorka) 1. 5.
  13. Bâton-d'or (Šeboj)
  14. Chamérops (Palma)
  15. Ver à soie (Svilena buba)
  16. Consoude (Gavez) 5. 5.
  17. Pimprenelle ([salatna] Dinjica)
  18. Corbeille d'or (Basket of Gold)
  19. Arroche (Divlja loboda)
  20. Sarcloir (Vrtna motika)
  21. Statice (Morska lavanda) 10. 5.
  22. Fritillaire (Fritilarija)
  23. Bourrache (Borage)
  24. Valériane (Valerijana, odoljen)
  25. Carpe (Šaran)
  26. Fusain (Kurika) 15. 5.
  27. Civette (Vlasac, sitni luk, drobnjak)
  28. Buglosse (Lisičina, volujak, vol. jezik)
  29. Sénevé (Slačica, gorušica)
  30. Houlette (Pastirski štap)
  1. Luzerne (Lucerka)
  2. Hémérocalle (Dnevni ljiljan)
  3. Trèfle (Detelina/Djetelina)
  4. Angélique (Angelika, siriš)
  5. Canard (Patka)
  6. Mélisse (Matičnjak) 25. 5.
  7. Fromental (Divlja ovas, zob)
  8. Martagon (Martagon lily)
  9. Serpolet (Majčina dušica)
  10. Faux (Kosa [alat])
  11. Fraise (Jagoda)
  12. Bétoine (Kudravac, ranjenica)
  13. Pois (Grašak) 1. 6.
  14. Acacia (Akacija)
  15. Caille (Prepelica)
  16. Œillet (Karanfil)
  17. Sureau (Bobica zove) 5. 6.
  18. Pavot (Mak (biljka))
  19. Tilleul (Lipa)
  20. Fourche (Vile)
  21. Barbeau (Različak)
  22. Camomille (Kamilica) 10. 6.
  23. Chèvrefeuille (Orlovi nokti [biljka])
  24. caille-lait (vrsta broća)
  25. Tanche (Linjak [riba])
  26. Jasmin (Jasmin)
  27. Verveine (Verbena, vrbena) 15. 6.
  28. Thym (Timijan)
  29. Pivoine (Božur, peonija)
  30. Chariot (Ručna kolica)

Leto/Ljeto[uredi | uredi izvor]

Mesidor (19. jun ~ 18. jul) Termidor (19. jul ~ 17. aug.) Friktidor (18. aug. ~ 16. sep.)
  1. Seigle (Raž)
  2. Avoine (Ovas, zob)
  3. Oignon (Crni luk)
  4. Véronique (Razgon)
  5. Mulet (Mazga)
  6. Romarin (Ruzmarin)
  7. Concombre (Krastavac) 25. 6.
  8. Échalote (Vlašac, aljma)
  9. Absinthe (Pelen)
  10. Faucille (Srp)
  11. Coriandre (Korijander)
  12. Artichaut (Artičoka)
  13. Girofle (Karanfilić) 1. 7.
  14. Lavande (Lavanda, despić)
  15. Chamois (Divokoza)
  16. Tabac (Duvan/Duhan)
  17. Groseille (Crvena ribizla) 5. 7.
  18. Gesse (Zmijočica)
  19. Cerise (Trešnja)
  20. Parc (Park)
  21. Menthe (Nana, metvica)
  22. Cumin (Cumin, Kumin?) 10. 7.
  23. Haricot (Pasulj/Grah)
  24. Orcanète (Kana [za bojenje])
  25. Pintade (Biserka)
  26. Sauge (Žalfija, kadulja)
  27. Ail (Beli luk/češnjak) 15. 7.
  28. Vesce (Grahorica)
  29. Blé (Pšenica)
  30. Chalémie (Shawm, svirala?)
  1. Épeautre (Einkorn Pšenica)
  2. Bouillon blanc (Divizma, vučji rep)
  3. Melon (Medna dinja)
  4. Ivraie (Ljuljica, ljuljika)
  5. Bélier (Ovan)
  6. Prêle (Rastavić, konjogriz)
  7. Armoise (Mugwort) 25. 7.
  8. Carthame (Šafranika)
  9. Mûre (Kupina)
  10. Arrosoir (Kanta za zalivanje)
  11. Panis (Panic grass)
  12. Salicorne (Vijoš)
  13. Abricot (Kajsija)
  14. Basilic (Bosiljak) 1. 8.
  15. Brebis (Ovca)
  16. Guimauve (Koren b(ij)elog sl(j)eza, b(j)eloduna)
  17. Lin (Lan)
  18. Amande (Badem) 5. 8.
  19. Gentiane (Gorčica)
  20. Écluse (Brava)
  21. Carline (Vilino sito, kravljak)
  22. Câprier (Kapar)
  23. Lentille (Sočivo) 10. 8.
  24. Aunée (L(ij)epa kata)
  25. Loutre (Vidra)
  26. Myrte (Mirta)
  27. Colza (S(j)eme od repice)
  28. Lupin (Obrnika) 15. 8.
  29. Coton (Pamuk)
  30. Moulin (Mlin)
  1. Prune (Šljiva)
  2. Millet (Proso)
  3. Lycoperdon (Puhara) 20. 8.
  4. Escourgeon (Šestoredni ječam)
  5. Saumon (Losos)
  6. Tubéreuse (Tuberoza)
  7. Sucrion (Šećerna dinja)
  8. Apocyn (Apocynum) 25. 8.
  9. Réglisse (Sladić, slatki kor(ij)en)
  10. Échelle (Merdevine, l(j)estve)
  11. Pastèque (Lubenica)
  12. Fenouil (Morač, divlja mirođija)
  13. Épine vinette (Žutika, šimširika)
  14. Noix (Orah)
  15. Truite (Pastrmka, pastrva) 1. 9.
  16. Citron (Limun)
  17. Cardère (Češlja)
  18. Nerprun (Pasjakovina, krkavina)
  19. Tagette (Meksički neven) 5. 9.
  20. Hotte (Džak, vreća)
  21. Églantine (Divlja ruža)
  22. Noisette (L(j)ešnik)
  23. Houblon (Hmelj)
  24. Sorgho (Kineska šećerna trska) 10. 9.
  25. Écrevisse (Rak)
  26. Bigarade (Gorka narandža)
  27. Verge d'or (Goldenrod)
  28. Maïs (Kukuruz)
  29. Marron (Kesten) 15. 9.
  30. Panier (Korpa, košara)

Dopunski dani[uredi | uredi izvor]

Pet dodatnih dana (odnosno šest u prestupnoj godini) su bili nacionalni praznici na kraju svake godine. Prvo su ih nazivali „sankilotide“ (les sans-culottides) po sankilotima (sans-culottes) ali posle godine III (1795) jednostavno kao les jours complémentaires:

Prebacivanje u gregorijanski kalendar[uredi | uredi izvor]

Kalendar je ukinut u godini XIV (1805). Razlikuju se mišljenja oko metoda po kome bi bile određivane prestupne godine da je kalendar još na snazi. Postoje bar četiri hipoteze koje se koriste pri prebacivanju datuma u gregorijanski kalendar:

  • Prestupne godine bi i dalje varirale tako da svaka nova godina (1. vandemijer) bude na jesenju ravnodnevicu, kako je bilo od I do XIV godine. Ovo je bio jedini metod u zakonskoj upotrebi, mada je ponekad prolazilo pet godina između prestupnih.[3]
  • Posle 15. godine prestupna bi skočila na 20, posle čega bi padala na svaku godinu deljivu sa četiri (20, 24, 28...), osim većine sekularnih godina (deljivih sa 100), prema Romovom predlogu. Ovo bi pojednostavilo konverziju na gregorijanski kalendar jer bi republikanski prestupni dan uglavnom sledio koji mesec posle 29. 2., na kraju svake godine deljive sa četiri, tako da bi republikanska nova godina uvek bila 22. septembra za čitav treći vek republikanske ere (1993—2092. n. e).[6]
  • Prestupne godine bi se nastavile fiksnim pravilom svake četiri godine od poslednje (dakle 15, 19, 23, 27...), prestupni dan bi bio dodavan pre, umesto posle, godine deljive sa četiri, osim većine sekularnih godina. Ovo pravilo ima prednost jer je jednostavno za računanje i kontinualno je sa svakom godinom u kojoj je kalendar bio zvaničan. Nakon napuštanja kalendara, u Francuskoj su korišćenjem ovog pravila odštampane konkordanse za određivanje datuma u dugoročnim ugovorima.[7][8]
  • Počevši od godine 20, godine deljive sa četiri će biti prestupne, osim ako su deljive sa 128. Datum Republikanske nove godine ostaje na 23. 9. svake godine od 129. do 256. r. e. (1920-2047. n. e.).[9][10][11]

Sledeća tabela pokazuje kada neke godine republikanske ere počinju po gregorijanskom kalendaru, prema prethodna četiri metoda:

r.e. n.e. Ekvinoks Rom Kontinualno 128-godišnji

CCXIV (214)

2005

22. septembar*

22. septembar

22. septembar

23. septembar

CCXV (215)

2006

23. septembar

22. septembar

22. septembar*

23. septembar

CCXVI (216)

2007

23. septembar

22. septembar*

23. septembar

23. septembar*

CCXVII (217)

2008

22. septembar

22. septembar

22. septembar

23. septembar

CCXVIII (218)

2009

22. septembar*

22. septembar

22. septembar

23. septembar

CCXIX (219)

2010

23. septembar

22. septembar

22. septembar*

23. septembar

* Prestupna godina, dodatni dan na kraju

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Concordat de 1801 Napoleon Bonaparte religion en france Concordat de 1801”. Roi-president.com. 21. 11. 2007. Arhivirano iz originala 10. 09. 2012. g. Pristupljeno 22. 9. 2010. 
  2. ^ A calendar for all seasons: Two hundred years ago, the scientists of the French Revolution devised a calendar based on reason rather than tradition. Despite their best efforts...
  3. ^ a b „Le Calendrier Republicain”. Gefrance.com. Arhivirano iz originala 17. 03. 2013. g. Pristupljeno 22. 9. 2010. 
  4. ^ „h2g2 - The French Republican Calendar”. BBC. Pristupljeno 22. 9. 2010. 
  5. ^ „Calendrical Calculations, II: Three Historical Calendars” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 28. 09. 2009. g. Pristupljeno 22. 9. 2010. 
  6. ^ „Brumaire - Calendrier Républicain”. Prairial.free.fr. Arhivirano iz originala 18. 05. 2011. g. Pristupljeno 22. 9. 2010. 
  7. ^ Manuel pour la concordance des ... - Google Books. Books.google.com. Pristupljeno 22. 9. 2010. 
  8. ^ „Brumaire - Calendrier Républicain”. Prairial.free.fr. Arhivirano iz originala 18. 05. 2011. g. Pristupljeno 22. 9. 2010. 
  9. ^ „The French Revolution Calendar”. Personal.telefonica.terra.es. Arhivirano iz originala 12. 07. 2012. g. Pristupljeno 22. 9. 2010. 
  10. ^ „Calendars”. Projectpluto.com. Pristupljeno 22. 9. 2010. 
  11. ^ „The French Revolutionary Calendar | Calendars”. Webexhibits.org. Arhivirano iz originala 23. 05. 2020. g. Pristupljeno 22. 9. 2010. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Francuski revolucionarni kalendar na Vikimedijinoj ostavi.

(na engleskom, francuskom, španskom)

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Француски_револуционарни_календар&oldid=27037826”