2000
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 2000 на Викимедијиној остави.
| |
| |
2000. је била преступна година.
Догађаји[уреди | уреди извор]
Јануар[уреди | уреди извор]
- 10. јануар — 19 српских опозиционих странака формирало коалицију под називом Демократска опозиција Србије — ДОС.
- 15. јануар — У холу београдског хотела „Интерконтинентал“ убијен Жељко Ражнатовић Аркан, а поред њега страдале још две особе.
- 30. јануар — Цијанид који се излио из румунског рудника Баја Маре у притоке реке Тисе, Лапош и Самош, а потом у Дунав, изазвао еколошку катастрофу. У речни слив испуштено 120 тона цијанида и 20.000 тона талога који садржи тешке метале.
Фебруар[уреди | уреди извор]
- 7. фебруар — У Београду убијен министар одбране СР Југославије, Павле Булатовић.
- 17. фебруар — На Четвртом конгресу Социјалистичке партије Србије, Слободан Милошевић поново изабран за лидера партије.
Април[уреди | уреди извор]
- 14. април — На београдском Тргу Републике, ДОС одржао први митинг пред око 100.000 грађана. Упућен захтев за организовање слободних југословенских избора.
- 25. април — У Београду убијен Жика Петровић, генерални директор Југословенског аеротранспорта.
Мај[уреди | уреди извор]
- 7. мај — Владимир Путин изабран за другог председника Русије.
- 13. мај — Приликом посете пољопривредном сајму у Новом Саду, убијен Бошко Перошевић — тадашњи председник Извршног већа АП Војводине.
Јун[уреди | уреди извор]
- 7. јун — У атентату у Бијељини убијен Љубиша Савић Маузер, ратни командант Гарде Пантери ВРС
- 15. јун — На лидера Српског покрета обнове, Вука Драшковића, у Будви покушан атентат.
Јул[уреди | уреди извор]
- 2. јул — Кандидат Странке националне акције и Зелене странке Висенте Фокс победио је на председничким изборима у Мексику, чиме је окончана владавина Институционалне револуционарне партије, која је била на власти од 1929. године.
- 6. јул — Скупштина СРЈ усвојила амандмане на савезни Устав, којима је предвиђено да се савезни председник бира на непосредним изборима.
- 14. јул — 25 година по завршетку Вијетнамског рата САД и Вијетнам склопили трговински споразум, који је Вијетнаму отворио врата Светске трговинске организације.
- 25. јул — Суперсонични авион "конкорд" компаније Ер Франс срушио се близу Париза непосредно по полетању, при чему је погинуло 109 путника и чланова посаде и четири особе на земљи.
- 27. јул — Расписани редовни избори за савезни парламент, локалну самоуправу Србије, и ванредни избори за председника Југославије за 24. септембар Милошевић истакнут као кандидат владајуће коалиције.
Август[уреди | уреди извор]
- 6. август — Српски покрет обнове за свог председничког кандидата изабрао Војислава Михаиловића. Српска радикална странка за свог кандидата изабрала Томислава Николића.
- 7. август — За председничког кандидата Демократске опозиције Србије истакнут Војислав Коштуница.
- 12. август — У Баренцовом мору потонула је руска нуклеарна подморница Курск, после две експлозије узроковане кваром, у којој је погинуло свих 118 чланова посаде.
- 25. август — У Београду нестао Иван Стамболић, некадашњи председник Председништва Србије. Тек две и по године касније, установљено је да је Стамболић истог дана када је отет, одведен на Фрушку гору где је убијен и закопан у једну јаму.
Септембар[уреди | уреди извор]
- 24. септембар — Одржани редовни избори за Скупштину Савезне Републике Југославије, локалну самоуправу Србије, и ванредни избори за председника СР Југославије. Кандидат Демократске опозиције Србије, Војислав Коштуница, убедљиво победио кандидата левице и тадашњег шефа државе - Слободана Милошевића. Међутим, изборна комисија објавила да Коштуница није освојио више од 50% гласова, тј. да се мора одржати други круг. Широм Србије избили протести.
- 28. септембар — Избила је Друга интифада након посете Аријела Шарона јерусалимском Старом граду.
Октобар[уреди | уреди извор]
- 1. октобар — На олимпијским играма у Сиднеју, одбојкашка репрезентација Југославије освојила златну медаљу.
- 5. октобар — Због упорног одбијања власти да призна пораз у првом кругу на савезним председничким изборима, више стотина хиљада људи из Србије и Црне Горе протестовало у Београду што је завршило признањем пораза на изборима.
- 6. октобар — Посредством телевизије, Милошевић признаје победу Коштунице.
- 7. октобар — На седници савезног парламента, одржаној у Сава-центру, Војислав Коштуница ступио на дужност председника СР Југославије.
- 19. октобар — Међународни суд за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Руанде Жана Камбанду на доживотни затвор због геноцида почињеног 1994, када је убијено око пола милиона припадника племена Тутси и Хуту.
- 24. октобар — Формирана прелазна Влада Србије, у чији састав су ушли представници ДОС-а, СПС-а, и СПО-а.
Новембар[уреди | уреди извор]
• 1. новембар — СР Југославија постала чланица Уједињених Нација.
- 2. новембар — Руски космонаути Сергеј Крикаљов и Јуриј Гидзенко и амерички астронаут Вилијам Шеперд су постали прва стална посада која је стигла на Међународну свемирску станицу.
- 4. новембар — Изабрана нова Влада СР Југославије, коју су саставили ДОС и црногорска Социјалистичка народна партија. За †ијера изабран Зоран Жижић, функционер СНП-а.
- 7. новембар — Председнички избори у САД: Без проглашења победника, што је изазвало контроверзно поновно бројање гласова на Флориди.
- 12. новембар — Сједињене Државе признале Савезну Републику Југославију.
Децембар[уреди | уреди извор]
- 12. децембар — Буш против Гора: Врховни суд Сједињених Држава пресудио је да се прекине поновно бројање гласова председничких избора на Флориди и потврде оригинални резултати, чиме је Џорџ В. Буш проглашен за победника америчких председничких избора.
- 23. децембар — ДОС на ванредним скупштинским изборима у Србији осваја 176 посланичких места.
- 31. децембар — Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, Катар, Оман и Уједињени Арапски Емирати, чланице Савета за сарадњу у Заливу, потписале пакт о заједничкој одбрани по којем се напад на једну од земаља-чланица сматра нападом на све.
Рођења[уреди | уреди извор]
Јануар[уреди | уреди извор]
- 8. јануар — Алекса Милојевић, српски фудбалер
- 8. јануар — Ноа Сајрус, америчка певачица и глумица
- 20. јануар — Аријан Лакић, српски кошаркаш
- 24. јануар — Стефан Сантрач, босанскохерцеговачки фудбалер
- 26. јануар — Даријус Гарланд, амерички кошаркаш
- 28. јануар — Душан Влаховић, српски фудбалер
- 29. јануар — Редмонд Џерард, амерички сноубордер
Фебруар[уреди | уреди извор]
- 1. фебруар — Маша Јанковић, српска кошаркашица
- 12. фебруар — Марко Пецарски, српски кошаркаш
- 29. фебруар — Тајрис Халибертон, амерички кошаркаш
Март[уреди | уреди извор]
- 4. март — Далибор Илић, српско-босанскохерцеговачки кошаркаш
- 5. март — Милош Гордић, српски фудбалски голман
- 10. март — Роко Блажевић, хрватски певач
- 15. март — Кристијан Костов, руски и бугарски певач
- 21. март — Џејс Норман, амерички глумац
- 23. март — Светозар Марковић, српски фудбалер
- 25. март — Иван Докић, српски фудбалер
- 25. март — Марко Конатар, српски фудбалер
- 25. март — Џејдон Санчо, енглески фудбалер
- 27. март — Хале Бејли, америчка певачица и глумица
Април[уреди | уреди извор]
- 5. април — Никола Крстовић, црногорски фудбалер
- 8. април — Лука Церовина, српски кошаркаш
- 15. април — Филип Петрушев, српски кошаркаш
- 21. април — Игор Дробњак, црногорски кошаркаш
- 25. април — Марко Ракоњац, црногорски фудбалер
- 30. април — Алексеј Бјелогрлић, српски глумац
Мај[уреди | уреди извор]
- 1. мај — Балша Копривица, српски кошаркаш
- 24. мај — Ања Цревар, српска пливачица
- 26. мај — Теодора Ињац, српска шахисткиња
Јун[уреди | уреди извор]
- 2. јун — Лилимар Ернандез, америчка глумица
- 16. јун — Бјанка Андреску, канадска тенисерка
Јул[уреди | уреди извор]
- 6. јул — Зајон Вилијамсон, амерички кошаркаш
- 12. јул — Винисијус Жуниор, бразилски фудбалер
- 15. јул — Армин Ђерлек, српски фудбалер
- 18. јул — Ибрахим Мустафа, гански фудбалер
- 19. јул — Зоран Пауновић, српски кошаркаш
- 21. јул — Ерлинг Бравт Холанд, норвешки фудбалер
- 25. јул — Мег Донели, америчка глумица
Август[уреди | уреди извор]
- 8. август — Феликс Оже Алијасим, канадски тенисер
- 8. август — Златан Шеховић, српски фудбалер
- 17. август — Лил Памп, амерички хип хоп музичар
- 18. август — Ален Смаилагић, српски кошаркаш
Септембар[уреди | уреди извор]
- 28. септембар — Никола Терзић, српски фудбалер
Октобар[уреди | уреди извор]
- 1. октобар — Кале Рованпере, фински аутомобилиста.
- 6. октобар — Адисон Реј, америчка певачица, плесачица и глумица
- 12. октобар — Матеја Масларевић, српски фудбалер
- 31. октобар — Вилоу Смит, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица
Новембар[уреди | уреди извор]
- 1. новембар — Џозефина Зец, хрватско-америчка певачица
- 2. новембар — Алфонсо Дејвис, канадски фудбалер
- 7. новембар — Калум Хадсон-Одои, енглески фудбалер
- 25. новембар — Лара Лука, српска ватерполисткиња
- 25. новембар — Ричард Одада, кенијски фудбалер
Децембар[уреди | уреди извор]
- 5. децембар — Жељко Гаврић, српски фудбалер
- 5. децембар — Урош Трифуновић, српски кошаркаш
- 15. децембар — Лука Грбић, српски глумац
- 21. децембар — Јам Мадар, израелски кошаркаш
- 22. децембар — Џошуа Басет, амерички глумац и певач
Смрти[уреди | уреди извор]
Јануар[уреди | уреди извор]
- 2. јануар — Марија Мерседес од Бурбона-Две Сицилије, мајка краља Хуана Карлоса од Шпаније. (*1910)
- 4. јануар — Слободан Стојановић, српски драматург. (*1937)
- 6. јануар — Едвард Пејн, аустралијски веслач. (*1925)
- 12. јануар — Никола Милић, српски глумац. (*1924)
- 13. јануар — Јон Јунгрен, шведски атлетичар. (*1919)
- 15. јануар — Жељко Ражнатовић Аркан, српски криминалац, политичар и паравојни вођа. (*1952)
- 16. јануар — Никола Граовац, српски сликар. (*1907)
- 19. јануар:
- Бетино Кракси, италијански политичар. (*1934)
- Хеди Ламар, америчка глумица. (*1914)
- Војислав Деспотов, српски песник (*1950)
- Фредерик Херцберг, амерички психолог. (*1923)
- Антонио Ернандез Паласиос, шпански цртач стрипова. (*1921)
- 20. јануар — Славко Јаневски, македонски књижевник, сценарист и сликар. (*1920)
- 23. јануар — Александар Христовски, македонски песник и преводилац. (*1933)
- 24. јануар — Милош Жанко, југословенски политичар. (*1915)
- 26. јануар — Дон Баџ, амерички тенисер. (*1915)
- 27. јануар — Младен Црнобрња, југословенски и хрватски глумац. (*1939)
- 28. јануар — Милка Куфрин, народни херој Југославије. (*1921)
Фебруар[уреди | уреди извор]
- 2. фебруар — Драган Зарић, српски глумац. (*1942)
- 7. фебруар
- Биг Пан, амерички репер (*1971)
- Павле Булатовић, југословенски политичар. (*1948)
- Милдред Вајли, америчка атлетичарка. (*1901)
- 8. фебруар — Јон Георге Маурер, румунски политичар. (*1902)
- 12. фебруар — Чарлс Шулц, амерички аутор стрипа. (*1922)
- 14. фебруар:
- Антун Налис, хрватски и југословенски глумац. (*1911)
- Војин Драшкоци, српски музичар, контрабасиста, композитор, аранжер и музички педагог. (*1945)
- 19. фебруар — Фриденсрајх Хундертвасер, аустријски уметник. (*1928)
- 23. фебруар:
- Стенли Метјуз, енглески фудбалер. (*1915)
- Офра Хаза, израелска певачица. (*1957)
- 24. фебруар — Борис Зајцев, совјетски и руски хокејаш на леду. (*1937)
- 26. фебруар:
- Ђована Савојска, краљица Бугарске. (*1907)
- Милица Дунђерски, српска спортисткиња. (*1914)
- 29. фебруар — Карен Хоф, данска кајакашица. (*1921)
Март[уреди | уреди извор]
- 1. март:
- Властимир Перичић, српски композитор. (*1927)
- Марк Јевтјукин, руски херој. (*1964)
- 2. март — Борис Андрушевић, српски и југословенски глумац. (*1932)
- 3. март — Мила Качић, словеначка и југословенска певачица и глумица. (*1912)
- 5. март:
- Лоло Ферари, француска порнографска глумица, стриптизета и певачица. (*1963)
- Кенет Џон Барвајс, амерички математичар, филозоф и логичар. (*1942)
- 9. фебруар — Ђурађ Предојевић, народни херој Југославије. (*1915)
- 10. март — Комнен Церовић, народни херој Југославије. (*1916)
- 12. март — Александар Николић, српски и југословенски кошаркаш и тренер. (*1924)
- 17. март — Круно Валентић, хрватски и југословенски глумац. (*1932)
- 18. март — Јелена Шантић, српска балерина. (*1944)
- 22. март — Радомир Божовић, народни херој Југославије. (*1915)
- 26. март — Душан Пекић, српски глумац. (*1980)
- 30. март — Рудолф Киршлагер, аустријски политичар. (*1915)
Април[уреди | уреди извор]
- 6. април — Хабиб Бургиба, тунижански политичар. (*1903)
- 8. април — Клер Тревор, америчка глумица. (*1910)
- 11. април — Драгиша Пењин, српски песник и новинар. (*1925)
- 13. април:
- Ђорђо Басани, италијански књижевник. (*1916)
- Богдан Михаиловић, српски и југословенски глумац. (*1940)
- 15. април — Јонче Христовски, македонски певач, композитор и текстописац. (*1931)
- 17. април — Владимир Пантелеј, совјетски и украјински атлетичар. (*1945)
- 23. април — Фрањо Рупник, југословенски фудбалер. (*1921)
- 24. април — Слободан Милић, српски уметник. (*1938)
- 25. април — Жика Петровић, српски предузетник. (*1939)
Мај[уреди | уреди извор]
- 1. мај — Стив Ривс, амерички бодибилдер и глумац. (*1926)
- 5. мај — Ђино Бартали, италијански бициклиста. (*1914)
- 11. мај — Душан Перковић, српски глумац. (*1926)
- 13. мај — Бошко Перошевић, српски политичар. (*1956)
- 15. мај — Алфред Кучевски, совјетски хокејаш на леду. (*1931)
- 17. мај — Нестор Ворническу, румунски митрополит. (*1927)
- 21. мај — Џон Гилгуд, енглески глумац. (*1904)
- 26. јун — Јевта Аздејковић, српски уметник. (*1924)
- 29. мај — Ђоко Јованић, генерал ЈНА и народни херој. (*1917)
Јун[уреди | уреди извор]
- 6. јун — Хокан Лидман, шведски атлетичар. (*1915)
- 7. јун — Љубиша Савић Маузер, ратни командант Гарде Пантери ВРС (*1958)
- 10. јун — Хафиз ел Асад, сиријски државник. (*1930)
- 13. јун — Војислав Бјењаш, српски монтажер и редитељ. (*1923)
- 15. јун:
- Никола Видовић, народни херој Југославије. (*1917)
- Марија До Кармо Жеронимо, последњи роб у Бразилу. (*1871)
- 22. јун — Радивоје Јовановић, народни херој Југославије. (*1918)
- 26. јун — Корнељу Манеску, румунски политичар. (*1916)
- 28. јун — Бранко Боначи, хрватски и југословенски глумац. (*1920)
- 29. јун — Милка Минић, учесница Народноослободилачке борбе. (*1915)
Јул[уреди | уреди извор]
- 1. јул — Волтер Матау, амерички глумац. (*1920)
- 4. јул — Густав Херлинг-Груђински, пољски књижевник. (*1919)
- 5. јул — Предраг Владисављевић, југословенски политичар. (*1919)
- 6. јул — Лазар Колишевски, југословенски политичар. (*1914)
- 8. јул — Никола Херцигоња, српски композитор. (*1911)
- 10. јул:
- Никола Лекић, српски новинар, књижевник, уредник, сценариста и ликовни уметник. (*1925)
- Љубомир Марковић, српски књижевник и историчар. (*1934)
- 12. јул — принц Томислав Карађорђевић, син краља Александра. (*1928)
- 21. јул — Станојло Рајичић, српски и југословенски композитор и педагог. (*1910)
- 22. јул — Клод Соте, француски редитељ и сценариста. (*1924)
- 23. јул — Ахмад Шамлу, ирански песник, писац и новинар. (*1925)
- 24. јул:
- Анатолиј Фирсов, совјетски и руски хокејаш на леду. (*1941)
- Србољуб Станковић, српски и југословенски редитељ и сценариста. (*1921)
- 25. август — Карл Баркс, амерички илустратор. (*1901)
- 28. јул — Душан Бркић, српски правник и учесник Народноослободилачке борбе. (*1913)
- 29. јул:
- Светозар Стијовић, српски лингвиста. (*1939)
- Рене Фавалоро, аргентински хирург. (*1923)
- Раде М. Николић, српски књижевник, новинар и публициста. (*1928)
Август[уреди | уреди извор]
- 5. август — Алек Гинис, енглески глумац. (*1914)
- 7. август — Инге Нилсон, шведски атлетичар. (*1918)
- 10. август — Вук Трнавски, српски новинар и песник. (*1917)
- 12. август — Лорета Јанг, америчка глумица. (*1913)
- 15. август — Ена Беговић, хрватска глумица. (* 1960)
- 17. август — Ерих Борхмајер, немачки атлетичар. (*1905)
- 23. август:
- Мића Томић, српски и југословенски глумац. (*1920)
- Душан Јевтовић, српски сликар и професор. (*1951)
- 25. август — Иван Стамболић, српски политичар. (*1936)
- 29. август — Марко Тодоровић, српски глумац. (*1929)
- 31. август — Владимир Каплан, играч дама. (*1925)
Септембар[уреди | уреди извор]
- 2. септембар — Лепа Перовић, учесница Народноослободилачке борбе. (*1911)
- 20. септембар:
- Герман Титов, совјетски космонаут. (*1935)
- Станислав Стратијев, бугарски књижевник, драматург и сценариста. (*1941)
- 21. септембар — Огњен Петровић, југословенски фудбалер. (*1948)
- 28. септембар — Пјер Трудо, канадски политичар. (*1919)
- 29. септембар — Видоје Жарковић, југословенски политичар. (*1927)
Октобар[уреди | уреди извор]
- 5. октобар — Слободан Велимировић, српски глумац. (*1927)
- 6. октобар — Ричард Фарнсворт, амерички глумац. (*1920)
- 10. октобар — Сиримаво Бандаранаике, шриланканска политичарка. (*1916)
- 11. октобар:
- Матија Љубек, хрватски кануист. (*1953)
- Радојица Милосављевић, српски диригент. (*1926)
- 15. октобар — Конрад Емил Блох, немачки биохемичар. (*1912)
- 16. октобар — Милан Курепа, српски физичар. (*1933)
- 21. октобар — Дирк Стројк, холандски математичар. (*1894)
- 23. октобар — Силвио Ното, италијански глумац. (*1925)
- 28. октобар — Александар Петковић, српски и југословенски сниматељ. (*1929)
- 30. октобар — Александар Флашар, професор новосадског универзитета. (*1926)
Новембар[уреди | уреди извор]
- 1. новембар — Стивен Рансиман, енглески историчар. (*1903)
- 7. новембар — Ингрид од Шведске, краљица Данске. (*1910)
- 17. новембар — Луј Нел, француски физичар и нобеловац 1970. (*1904)
- 22. новембар — Емил Затопек, чешки атлетичар. (*1922)
Децембар[уреди | уреди извор]
- 1. децембар — Ета Бортолаци, хрватска и југословенска глумица. (*1926)
- 3. децембар — Миклош Сабо, мађарски атлетичар. (*1908)
- 6. децембар:
- Светозар Вукмановић, један од оснивача ЈСД Партизан и народни херој. (*1912)
- Лазар Аџић, српски архимандрит. (*1948)
- 8. децембар — Милић од Мачве, српски сликар надреалиста. (*1934)
- 13. децембар — Џавид Нимани, учесник Народноослободилачке борбе. (*1919)
- 15. децембар:
- Харис Бркић, југословенски кошаркаш. (*1974)
- Џорџ Алкок, енглески астроном. (*1912)
- 19. децембар:
- Коломан Трчка, југословенски трговац, планинар и фотограф. (*1909)
- Вера Дедовић, српска глумица. (*1969)
- 20. децембар
- Рудолф Филиповић, хрватски лингвист. (*1916)
- Марислав Радисављевић, српски редитељ, театролог и културни радник. (*1940)
- 23. децембар — Драгољуб Сандић, српски сликар. (*1951)
- 24. децембар — Хелена Пајовић, српска клизачица. (*1979)
- 25. децембар — Лидија Шентјурц, словеначка политичарка и народни херој Југославије. (*1911)
Дани сећања[уреди | уреди извор]
- 30. јануар — Поводом Дана холокауста више стотина неонациста демонстрирало у Берлину и прошло кроз Бранденбуршку капију подсећајући на време када су нацисти у Немачкој били на власти.
Нобелове награде[уреди | уреди извор]
- Физика — Жорес Иванович Алферов и Херберт Кремер; Џек Килби
- Хемија — Алан Џ. Хигер, Алан Џ. Макдајармид, Хидеки Ширакава (白川英樹)
- Медицина — Арвид Карлсон, Пол Грингард и Ерик Р. Кандел
- Књижевност — Гао Сингђен
- Мир — Председник Ким Дае-Јунг (金大中) (Јужна Кореја)
- Економија — Џејмс Хекман и Данијел Макфаден (САД)
Види још[уреди извор]
