Пређи на садржај

Фалак (музика)

С Википедије, слободне енциклопедије
Фалак
Светска баштина Унеска
Званично имеФалак
КритеријумМузикаТаџикистан
Референца1725
Упис2021. (16. седница)
Веб-сајтhttps://ich.unesco.org/en/RL/falak-01725

Фалак (у преводу: небо, судбина, универзум) је традиционална фолклорна музика планинског народа Таџикистана. Потиче са планине Памир у централној Азији, посебно из региона Бадакшан у североисточном Авганистану, југоисточном Таџикистану и северном Пакистану.[1] Фалак текстови могу укључивати религиозно-мистичне теме божанске љубави, раздвајања и поновног окупљања (често су то текстови из персијске Суфи поезије), или секуларне и меланхоличне текстове људске љубави и патње.[2]

Године 2021. Фалак је уврштен на Унескову листу ематеријалног културног наслеђа човечанства.[3]

Традиција

[уреди | уреди извор]
Гиџак, инструмент сличан гуслама
Неј, инструмент сличан флаути

Фалак је усмена традиционална музика таџикистанског народа, која је вековима била препозната као израз племства и потреба народа. У периоду независности, након 1990. године, доживела је свој процват.[4] Године 2007. у Таџикистану је 10. октобар проглашен је за Дан Фалака. Сваке године на тај дан широм земље одржавају су се различите манифестације и концерти посвећени овој традицији.[5]

Фалак је експресивни и филозофски музички жанр. Посматра се као стање духа и неодвојиви део идентитета планинских заједница Таџикистана. Традиција се преноси са генерације на генерацију унутар породице и кроз формално образовање.

Изводи се током свечаности, церемонија и ритуалних догађаја. Међутим, ова музика се може изводити у многим контекстима: током рада на пољу и међу пастирима који чувају стада у планинама, једнако као и током гозби и различитих друштвених окупљања, попут свадби.[6] Такође се изводи током годишњег фестивала „Дан Фалака“.[3]

Теме песама

[уреди | уреди извор]

Таџичка планинска музика обухвата народне, плесне и свадбене песме, као и традицију епског певања и поставке персијских класичних песама. Теме текстова могу бити духовне и световне:

  • Духовне укључују религиозно-мистичне теме божанске љубави, раздвајања и поновног окупљања (често су то текстови из персијске Суфи поезије).
  • Световне теме се најчешће односе на љубав, бол, патњу, завичај, раздвојеност и наду у поновни сусрет између родитеља и детета или двоје љубавника.[3]

Фалак је жива традиција, па се ова музика ствара и данас, а теме се крећу у распону између руралног и урбаног, традиционалног и модерног, старог и новог.[7]

Музичка теорија

[уреди | уреди извор]
Домбура, инструмент сличан лаути

Фалак музика је углавном у опадајућој скали, са ограниченим опсегом често ограниченим на хексакорд (шест нота).[8]

Музичка интерпретација

[уреди | уреди извор]

Фалак се може изводити а капела, уз пратњу инструмената, или само као инструментална музика, уз само једну инструменталну пратњу или ансамбл и играче. Извођачи фалака познати су као „фалакони”, народни певачи и инструменталисти.[3] Инструменти који се користе за извођење фалака укључују гиџак (инструмент сличан гуслама), неј (перзијска флаута) и домбуру (лаута дугог врата), као и различите удараљке.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Asian Music: Journal of the Society for Asian Music. The Society. 2006. стр. 65. Приступљено 19. 6. 2022. 
  2. ^ Benjamin D. Koen Assistant Professor of Ethnomusicology Florida State University (26. 11. 2008). Beyond the Roof of the World : Music, Prayer, and Healing in the Pamir Mountains: Music, Prayer, and Healing in the Pamir Mountains. Oxford University Press. стр. 117—. ISBN 978-0-19-971002-7. Приступљено 19. 6. 2022. 
  3. ^ а б в г „Falakt”. UNESCO (на језику: енглески). Приступљено 19. 6. 2022. 
  4. ^ „FALAK-the irreversible horizon of national culture”. Avicenna Tajik State Medical University. Приступљено 19. 6. 2022. 
  5. ^ „A concert in honor of Falak Day”. Ministry of Culture of Tajikistan. Архивирано из оригинала 27. 06. 2022. г. Приступљено 19. 6. 2022. 
  6. ^ „Traditional / folk music of Tajikistan”. FolkCloud. Приступљено 19. 6. 2022. 
  7. ^ „Falak- The Voice Of Destiny - Traditional, Popular And Symphonic Music Of Tajikistan”. Sanity. Приступљено 19. 6. 2022. 
  8. ^ а б Alison Arnold (2000). South Asia: The Indian Subcontinent. Garland Pub. стр. 828—. ISBN 978-0-8240-4946-1. Приступљено 15. 9. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]