Tapiserije iz Obisona
| Tapiserije iz Obisona | |
|---|---|
 Zaljubljeni lav (oko 1775–1780), tapiserija iz Obisona koju je dizajnirao Žan-Batist Odri, Muzej Nisim de Kamondo, Pariz | |
| Nematerijalno kulturno nasleđe | |
| Region | Francuska |
| Svetska baština Uneska | |
| Unesko oznaka | 00250 |
| Datum upisa | 2009 |
Tapiserija iz Obisona (franc. Tapisserie d'Aubusson) je tapiserija proizvedena u Obisonu, u gornjoj dolini reke Krez u centralnoj Francuskoj. Termin često obuhvata slične proizvode napravljene u obližnjem gradu Feletin, čiji se proizvodi često tretiraju kao „Obison“. 2009. godine "Obison tapiserija" je upisana na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva od strane UNESKO-a. U to vreme industrija je podržavala tri radionice i desetak slobodnih tkalja.[1]
Postupak tkanja[uredi | uredi izvor]
Tkanje ručno izvodi tkalja, na razboju postavljenom vodoravno, radeći na poleđini tapiserije i koristeći prediva koja su ručno bojena. Ovaj proces je dugotrajan i skup. Naslikani ili numerisani crtež na papiru ili kartonu stavlja se ispod niti osnove. Dužina procesa tkanja zavisi od strukture i složenosti umetnikovog rada. Korišćene su minijaturne slike ili makete koje je tkač morao da tumači i obično ih je imao pred sobom kao vodič. Međutim, do 17. veka slike u prirodnoj veličini postavljene su direktno ispod osnove kako bi tkač mogao preciznije da ponovo stvori sliku. Tkači u Obisonu ne vide svoju gotovu tapiseriju dok se ne ukloni sa razboja jer rade na poleđini tapiserije.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Industrija se verovatno razvila ubrzo nakon 1300. na razbojima u porodičnim radionicama,[2] kojima su već možda rukovali Flamanci, zabeleženi u dokumentima iz 16. veka.
Feletin je identifikovan kao izvor iz koga su stigle tapiserije Obison u inventaru Šarlote od Albrea, vojvotkinje od Valontinoa i udovice Čezara Bordžije (1514).[3] U 15. veku se pojavio cvetni uzorak mille-fleurs: pozadine tapiserija bile su krcate cvetnim šarama - najpoznatiji primer su Dama i jednorog (kraj 15. veka). Radionice su dobile kraljevsku povelju 1665. godine, ali su izgubile status nakon Francuske revolucije.[4] Ponovo su došle do izražaja kasnije u 18. veku, po dizajnu Fransoa Bušea, Žan-Batist Odrija i Žan-Batist Ueta, mnogih pastoralnih rokoko tema.[5] Obično su tapiserije Obison zavisile od gravura kao izvora dizajna ili slika, iz kojih su radili tkači tapiserija. Kao i kod flamanskih i pariskih tapiserija u isto vreme, figure su postavljane na uobičajenoj pozadini zelenila (verdure), stilizovanog lišća i vinjeta biljaka na kojima su ptice i iz kojih se naziru kule i gradovi.
Tapiserije su bile samo za bogate, kraljevske porodice, aristokrate, biskupe i slično. Tapiserije su bile okačene na zidove i grejale su palate i vlastelinstva bogatih. One su bili statusni simboli i dizajnirane su da impresioniraju svojim prikazima velikih kuća, viteškim temama i mitskim zverima. Bio je to težak fizički posao, red rukama i nogama po 12 sati dnevno, a trebalo je najmanje deset godina da se postane majstor tkanja; žene se nisu bavile tkanjem sve do početka 20. veka. Francuska revolucija donela je velike promene za tkalje, budući da se na te predmete bogatih, naravno, nije gledalo sa odobravanjem. Zatim je stigla mehanizacija i industriji više nisu bile potrebne hiljade ručnih tkalja. Stvaranje velikih zidnih tapiserija je prekinuto i ustupilo je mesto proizvodnji malih tepiha. Ove „običnije“ kreacije oživele su industriju tapiserija i spasile zanat od propasti.[6]
Tapiserija iz Obisona iz 18. veka uspela je da se takmiči sa kraljevskom proizvodnjom tapiserija Gobelins i privilegovanim položajem tapiserije Bove,[7] iako se generalno smatra da im nije ravnopravna.
U 19. veku reprodukcije komada iz prethodnog veka i prekrivači nameštaja, kao i tepisi od cvetnih tapiserija održavali su industriju živom; 1869. godine osnovana je Nacionalne škola dekorativne umetnosti Obisona,[8] a grad je uzeo veliki deo u oživljavanju tkanja tapiserija i posle Drugog svetskog rata.[5] U stvari, vodeći dizajner Žan Lursa preselio se tamo u septembru 1939. godine, sa Marselom Gromerom i Pjerom Dibrejom.
Le Bouquet (1951) Marka Sent-Sansa jedna je od najboljih i najreprezentativnijih francuskih tapiserija pedesetih godina. To je priznanje Sent-Sansovoj sklonosti scenama iz prirode i rustikalnog života.[9]
Tradicija danas[uredi | uredi izvor]
Proizvodnja tapiserija u Obisonu i Feletinu pruža dovoljno posla za tri mala preduzeća i desetak slobodnih zanatlija tkalja, stvarajući tako značajan obim srodnih poslova (proizvodnja i predenje vune, marketing, nusproizvodi, muzeji, izložbe i turizam). Da bi se stabilizovao nivo aktivnosti i izbeglo prekidanje linije prenosa, mora se stimulisati interes mladih i promovisati ovo nasleđe.[1]
Da bi tapiserija bila originalno umetničko delo, svaki model je ograničen na 8 primeraka (od toga jedno za umetnika, jedno za radionicu). Utkani su i inicijali radionice i potpis umetnika. Uz svaku tapiseriju mora se priložiti potvrda o autentičnosti koja sadrži njeno ime, registarski broj i dimenzije, inicijale proizvodnje ili radionice, kao i potpis umetnika.[10]
Muzej u Obisonu ima veliku kolekciju tapiserija Obison - 330 zidnih tapiserija i preko 15.000 grafičkih dela.[11]
Najveća tapiserija na svetu[uredi | uredi izvor]
Najveća tapiserija na svetu nastala je 1960 -ih, u znak sećanja na bombardovanje katedrale u Koventriju, ima zapanjujućih 263 m² - otprilike veličine teniskog terena. Teži više od tone i najveća je tapiserija koja je napravljena u jednom komadu, tkana na razboju od dva ogromna debla. Izrada je trajala četiri godine, sadrži oko 900 boja, otprilike 144 šava po kvadratnom inču, a isplelo ih je 13 tkalja u Feletinu. Ima 500 -godišnju garanciju protiv bliedenja i moljaca![6]
-
Tapiserija iz Obisona po Uetu, oko 1786 -
Tapiserija Obison iz Arla -
Tapiserija Obison -
Tapiserija Obison -
Izrada tapiserija Obison, danas
.JPG)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b "Aubusson tapestry", UNESCO
- ^ Osborne 1975, str. 761
- ^ Weigert 1956, str. 136
- ^ Lartigaud, J.M. „Aubusson tapestry - Six centuries of tradition”. aubusson-tapisseries.fr/aubusson_tapisseries/english. Pristupljeno 14. 10. 2021.
- ^ a b Osborne 1975, str. 61
- ^ a b Marsh, Janine. „Aubusson Tapestry Town Limousin”. thegoodlifefrance.com. Pristupljeno 14. 10. 2021.
- ^ R. A. Weigert, French Tapestry 1956: 135–142.
- ^ WICKS, LAUREN. „How a Medieval French Town Is Still Impacting Interior Design Today”. veranda.com. Pristupljeno 14. 10. 2021.
- ^ HENG, Michèle (1989), Marc Saint-Saens décorateur mural et peintre cartonnier de tapisserie, 1964 pages.
- ^ Lartigaud, J.M. „Contemporary creation of Aubusson tapestries”. aubusson-tapisseries.fr/aubusson_tapisseries. Pristupljeno 14. 10. 2021.
- ^ „The Tapestry Museum in Aubusson”. uk.france.fr. Pristupljeno 14. 10. 2021.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Osborne, Harold, ur. (1975). The Oxford Companion to the Decorative Arts. Oxford University Press. ISBN 0198661134.
