Списак поглавара Српске православне цркве

Поглавари Српске православне цркве до сада су били:

Архиепископи (1219—1346)[уреди | уреди извор]

Име	Датум рођења	Датум смрти	Време управе
Свети Сава I	око 1174.	14. јануара 1236.	1219—1233
Свети Арсеније I Сремац			1233—1263
Свети Сава II			1263—1271
Данило I			1271—1272
Јоаникије I			1272—1279
Свети Јевстатије I			1279—1286
Свети Јаков			1286—1292
Свети Јевстатије II			1292—1309
Свети Сава III			1309—1316
Свети Никодим			1317—1324
Свети Данило II			1324—1337
Свети Јоаникије II			1338—1346, патријарх од 1346.

Патријарси (1346—1463)[уреди | уреди извор]

Име	Владавина	Напомене
(1) Свети Јоаникије II	1346—1354, архиепископ до 1346.
(2) Сава IV	1354—1375
(3) Свети Јефрем	1375—1380
(4) Свети Спиридон	1380—1389
(3) Свети Јефрем	1389—1392	Поново патријарх
(5) Данило III	1392—1396
(6) Сава V	1396—1407
(7) Данило IV	1407.
(8) Свети Кирило I	1407—1419
(9) Свети Никон	1419—1435
(10) Теофан	1446.
(11) Никодим II	1446—1453
(12) Арсеније II	1453—1463

(1463—1557) У време турског освајања, Српска патријаршија је након пада Смедерева (1459) и смрти српског патријарха Арсенија II (1463) запала у нередовно стање, тако да су њене епархије доспеле под јурисдикцију Охридске архиепископије. Тек након турског освајања Београда (1521) и победе и бици на Мохачу (1526) долази до значајних промена. У то време, под вођством смедеревског митрополита Павла започиње борба за обнову Српске патријаршије са средиштем у Пећи. Током наредних година, Павле је постигао низ привремених успеха, поставши накратко архиепископ пећки и патријарх српски. Иако је његов покрет на крају доживео неуспех (1541), тежња ка обнови Српске патријаршије није напуштена.

Патријарси (1557—1766)[уреди | уреди извор]

Име српског патријарха	Владавина	Напомене
(13) Макарије I	1557—1571	Соколовић, српски светитељ
(14) Антоније I	1571—1575	Соколовић
(15) Герасим I	1575—1586	Соколовић
(16) Саватије I	1586—1589	Соколовић
(17) Никанор I	(из поменика)
(18) Јеротеј I	1589—1591
(19) Филип I	1591—1592
(20) Јован I	1592—1614	Кантул
(21) Пајсије I	1614—1647	Јањевац
(22) Гаврило I	1648—1655	Рајић, српски светитељ
(23) Максим I	1655—1674	Скопљанац
(24) Арсеније III	1674—1690	Црнојевић, после 1690. поглавар православних Срба у Хабзбуршкој монархији
(25) Калиник I	1693—1710	Скопљанац
(26) Атанасије I	1711—1712
(27) Мојсије I	1712—1726	Рајовић
(28) Арсеније IV	1726—1737	Јовановић-Шакабента, после 1737. поглавар православних Срба у Хабзбуршкој монархији
(29) Јоаникије III	1739—1746	Караџа, први патријарх грчке народности
(30) Атанасије II	1747—1752	Гавриловић
(31) Гаврило II	1752	Сарајевац
(32) Гаврило III	1752—1758	Николић
(33) Викентије I	1758	Стефановић
(34) Пајсије II	1758	Грк по националности
(35) Гаврило IV	1758	Грк по националности
(36) Кирило II	1758—1763	Грк по националности
(37) Василије I	1763—1765	Јовановић-Бркић
(38) Калиник II	1765—1766	Грк по националности

Године 1766. Пећка патријаршија је поново укинута и потчињена Цариградској.

Поглавари Српске православне цркве у Аустријској, Аустроугарској монархији и Држави СХС (1690—1920)[уреди | уреди извор]

Значајно је поменути Карловачку митрополију са седиштем у Сремским Карловцима која се 1920. године ујединила са Београдском митрополијом.

Карловачки митрополити (1690—1726)[уреди | уреди извор]

Име	Датум смрти	Владавина	Напомене
Арсеније III Црнојевић	1706	1690—1706	Архиепископ пећки и патријарх српски (државна власт је покушала да му ускрати право на наслов патријарха)
Исаија Ђаковић	1708	1708	митрополит крушедолски
Софроније Подгоричанин	1711	1710—1711	митрополит крушедолски
Викентије Поповић	1725	1713—1725	митрополит карловачки

Београдски митрополит (1718—1726)[уреди | уреди извор]

Слика	Име	Датум рођења	Датум смрти	Владавина	Напомене
	Мојсије Петровић			1718—1726	од 1726 Београдско-карловачки митрополит

Београдско-карловачки митрополити (1726—1739)[уреди | уреди извор]

Име	Владавина	Напомене
Мојсије Петровић	1726—1730	само београдски митрополит од 1713
Вићентије Јовановић	1731—1737
Арсеније IV Јовановић Шакабента	1737—1739	Архиепископ пећки и патријарх српски (током рата 1737—1739 преузео управу над Београдско-карловачком митрополијом)

Карловачки митрополити (1739—1920)[уреди | уреди извор]

Име	Владавина	Напомене
Арсеније IV Јовановић Шакабента	1739—1748	пре 1737. патријарх пећки, пре 1739 Београдско-карловачки митрополит
Исаија Антоновић	1748—1749
Павле Ненадовић	1749—1768
Јован Ђорђевић	1769—1773
Вићентије Јовановић Видак	1774—1780
Мојсије Путник	1781—1790
Стефан Стратимировић	1790—1836
Стефан Станковић	1837—1841
Јосиф Рајачић	1842—1864
Самуило Маширевић	1864—1870
Прокопије Ивачковић	1874—1879
Герман Анђелић	1881—1888
Георгије Бранковић	1890—1907
Лукијан Богдановић	1908—1913	Од 1913. године до 1920. трон Карловачког митрополита је био упражњен а након обнове српске патријаршије титула придодата патријарху.

Арсеније Стојковић је после смрти митрополита Самуила Маширевића постављен је 1870. за администратора Карловачке митрополије, а 1872. смењен са тог положаја. Приликом избора митрополита 1874. изабран је једногласно за митрополита карловачког, али бечка влада га није хтела потврдити. Исто то се поновило и 1881, када је изабран за већином гласова. Оба пута га је цар одликовао, али га није хтео потврдити за митрополита.

Црногорски митрополити (1766—1920)[уреди | уреди извор]

Зетска епископија која је установљена 1219. године је 1346. на Сабору узвишена у ранг Митрополије. Од укидања Пећке патријаршије 1766. до 1920. године, Црногорска митрополија има посебан статус.

Име	Владавина	Напомене
Сава Петровић Његош	1735—1781	По одласку владике Саве из Црне Горе (1742) у Русију, Василије Петровић постаје његов коадјутор (заменик).
Арсеније Пламенац	1781—1784
Петар I Петровић	1784—1830	хиротонисан у Сремским Карловцима, канонизован као Свети Петар Цетињски
Петар II Петровић Његош	1833—1851	завладичио се у Петрограду тек 1833, а господар Црне Горе од 1830.
Никанор Ивановић	1858—1860	Митрополија је била више од 7 година без митрополита. хиротонисан у Русији децембра 1858.
Иларион II Рогановић	1860—1882	у Петрограду хиротонисан за епископа 30. маја 1863. године
Висарион Љубиша	1882—1884
Митрофан Бан	1885—1920

Београдски митрополити (1831—1920)[уреди | уреди извор]

Име	Владавина	Напомене
Мелентије Павловић	1831—1833	први архиепископ београдски и митрополит Србије након добијања црквене самоуправе (1831), Србин.
Петар Јовановић	1833—1859
Михаило Јовановић	1859—1881	1879. митрополија је добила аутокефалност
Теодосије Мраовић	1881—1889
(поново) Михаило Јовановић	1889—1898	Поново београдски Митрополит
Инокентије Павловић	1898—1905
Димитрије Павловић	1905—1920	Уздигнут у ранг патријарха

Патријарси (од 1920)[уреди | уреди извор]

Српска патријаршија је опет успостављена 1920. године.

Име	Датум рођења	Датум смрти	Владавина	Напомене
(39) патријарх Димитрије	28. октобар 1846.	6. април 1930.	1920—1930	Од обнављања патријаршије понео историјске титуле архиепископ пећки и митрополит београдско-карловачки коју ће носити и његови наследници.
(40) патријарх Варнава	10. септембар 1880.	23. јул 1937.	1930—1937	Преминуо под неразјашњеним околностима.
(41) патријарх Гаврило [V]	17. мај 1881.	7. мај 1950.	1938—1950	Од 1944. до 1946. у егзилу.
(42) патријарх Викентије [II]	23. август 1890.	5. јул 1958	1950—1958	Преминуо под неразјашњеним околностима.
(43) патријарх Герман	19. август 1899.	27. август 1991.	1958—1990	Одлуком Сабора Српске православне цркве умировљен је за живота.
(44) патријарх Павле	11. септембар 1914.	15. новембар 2009.	1990—2009	За живота називан патријарх Павле. Међутим, по некима он је други по реду поглавар под тим именом јер је постојао и митрополит смедеревски Павле у 16. веку који је био чувар патријаршког трона и броји се као први.
(45) патријарх Иринеј	28. август 1930.	20. новембар 2020.	2010—2020	Преминуо од последица заразе вирусом корона.
(46) патријарх Порфирије	22. јул 1961.	тренутни	2021—