Пређи на садржај

Списак поглавара Српске православне цркве

С Википедије, слободне енциклопедије

Поглавари Српске православне цркве до сада су били:

Архиепископи (1219—1346)

[уреди | уреди извор]
Слика Име Датум рођења Датум смрти Време управе Напомене
Свети Сава I око 1174. 14. јануара 1236. 1219—1233
Свети Арсеније I Сремац 1233—1263
Свети Сава II 1263—1271
Данило I 1271—1272
Јоаникије I 1272—1279
Свети Јевстатије I 1279—1286
Свети Јаков 1286—1292
Свети Јевстатије II 1292—1309
Свети Сава III 1309—1316
Свети Никодим 1317—1324
Свети Данило II 1324—1337
Свети Јоаникије II 1338—1346, патријарх од 1346.

Патријарси (1346—1463)

[уреди | уреди извор]
Слика Име Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
(1) Свети Јоаникије II 1346—1354, архиепископ до 1346.
(2) Сава IV 1354—1375
(3) Свети Јефрем 1375—1380
(4) Свети Спиридон 1380—1389
(3) Свети Јефрем 1389—1392 Поново патријарх
(5) Данило III 1392—1396
(6) Сава V 1396—1407
(7) Данило IV 1407.
(8) Свети Кирило I 1407—1419
(9) Свети Никон 1419—1435
(10) Теофан 1446.
(11) Никодим II 1446—1453
(12) Арсеније II 1453—1463

Патријарси (1557—1766)

[уреди | уреди извор]
Слика Име српског патријарха Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
(13) Макарије I 1557—1571 Соколовић, српски светитељ
(14) Антоније I 1571—1575 Соколовић
(15) Герасим I 1575—1586 Соколовић
(16) Саватије I 1586—1589 Соколовић
(17) Никанор I (из поменика)
(18) Јеротеј I 1589—1591
(19) Филип I 1591—1592
(20) Јован I 1592—1614 Кантул
(21) Пајсије I 1614—1647 Јањевац
(22) Гаврило I 1648—1655 Рајић, српски светитељ
(23) Максим I 1655—1674 Скопљанац
(24) Арсеније III 1674—1690 Црнојевић, после 1690. поглавар православних Срба у Хабзбуршкој монархији
(25) Калиник I 1693—1710 Скопљанац
(26) Атанасије I 1711—1712
(27) Мојсије I 1712—1726 Рајовић
(28) Арсеније IV 1726—1737 Јовановић-Шакабента, после 1737. поглавар православних Срба у Хабзбуршкој монархији
(29) Јоаникије III 1739—1746 Караџа, први патријарх грчке народности
(30) Атанасије II 1747—1752 Гавриловић
(31) Гаврило II 1752 Сарајевац
(32) Гаврило III 1752—1758 Николић
(33) Викентије I 1758 Стефановић
(34) Пајсије II 1758 Грк по националности
(35) Гаврило IV 1758 Грк по националности
(36) Кирило II 1758—1763 Грк по националности
(37) Василије I 1763—1765 Јовановић-Бркић
(38) Калиник II 1765—1766 Грк по националности

Године 1766. Пећка патријаршија је поново укинута и потчињена Цариградској.

Поглавари Српске православне цркве у Аустријској, Аустроугарској монархији и Држави СХС (1690—1920)

[уреди | уреди извор]

Значајно је поменути Карловачку митрополију са седиштем у Сремским Карловцима која се 1920. године ујединила са Београдском митрополијом.

Карловачки митрополити (1690—1726)

[уреди | уреди извор]
Слика Име Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Арсеније III Црнојевић 1706 1690—1706 Архиепископ пећки и патријарх српски (државна власт је покушала да му ускрати право на наслов патријарха)
Исаија Ђаковић 1708 1708 митрополит крушедолски
Софроније Подгоричанин 1711 1710—1711 митрополит крушедолски
Викентије Поповић 1725 1713—1725 митрополит карловачки

Београдски митрополит (1718—1726)

[уреди | уреди извор]
Слика Име Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Мојсије Петровић 1718—1726 од 1726 Београдско-карловачки митрополит

Београдско-карловачки митрополити (1726—1739)

[уреди | уреди извор]
Слика Име Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Мојсије Петровић 1726—1730 само београдски митрополит од 1713
Вићентије Јовановић 1731—1737
Арсеније IV Јовановић Шакабента 1737—1739 Архиепископ пећки и патријарх српски (током рата 1737—1739 преузео управу над Београдско-карловачком митрополијом)

Карловачки митрополити (1739—1920)

[уреди | уреди извор]
Слика Име Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Арсеније IV Јовановић Шакабента 1739—1748 пре 1737. патријарх пећки,
пре 1739 Београдско-карловачки митрополит
Исаија Антоновић 1748—1749
Павле Ненадовић 1749—1768
Јован Ђорђевић 1769—1773
Вићентије Јовановић Видак 1774—1780
Мојсије Путник 1781—1790
Стефан Стратимировић 1790—1836
Стефан Станковић 1837—1841
Јосиф Рајачић 1842—1864
Самуило Маширевић 1864—1870
Прокопије Ивачковић 1874—1879
Герман Анђелић 1881—1888
Георгије Бранковић 1890—1907
Лукијан Богдановић 1908—1913 Од 1913. године до 1920. трон Карловачког митрополита је био упражњен а након обнове српске патријаршије титула придодата патријарху.

Црногорски митрополити (1766—1920)

[уреди | уреди извор]

Зетска епископија која је установљена 1219. године је 1346. на Сабору узвишена у ранг Митрополије. Од укидања Пећке патријаршије 1766. до 1920. године, Црногорска митрополија има посебан статус.

Слика Име Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Сава Петровић Његош 1735—1781 По одласку владике Саве из Црне Горе (1742) у Русију, Василије Петровић постаје његов коадјутор (заменик).
Арсеније Пламенац 1781—1784
Петар I Петровић 1784—1830 хиротонисан у Сремским Карловцима, канонизован као Свети Петар Цетињски
Петар II Петровић Његош 1833—1851 завладичио се у Петрограду тек 1833, а господар Црне Горе од 1830.
Никанор Ивановић 1858—1860 Митрополија је била више од 7 година без митрополита.
хиротонисан у Русији децембра 1858.
Иларион II Рогановић 1860—1882 у Петрограду хиротонисан за епископа 30. маја 1863. године
Висарион Љубиша 1882—1884
Митрофан Бан 1885—1920

Београдски митрополити (1831—1920)

[уреди | уреди извор]
Слика Име Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Мелентије Павловић 1831—1833 први архиепископ београдски и митрополит Србије након добијања црквене самоуправе (1831), Србин.
Петар Јовановић 1833—1859
Михаило Јовановић 1859—1881 1879. митрополија је добила аутокефалност
Теодосије Мраовић 1881—1889
(поново) Михаило Јовановић 1889—1898 Поново београдски Митрополит
Инокентије Павловић 1898—1905
Димитрије Павловић 1905—1920 Уздигнут у ранг патријарха

Патријарси (од 1920)

[уреди | уреди извор]

Српска патријаршија је опет успостављена 1920. године.

Слика Име Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
(39) патријарх Димитрије 28. октобар 1846. 6. април 1930. 1920—1930 Од обнављања патријаршије понео историјске титуле архиепископ пећки и митрополит београдско-карловачки коју ће носити и његови наследници.
(40) патријарх Варнава 10. септембар 1880. 23. јул 1937. 1930—1937 Преминуо под неразјашњеним околностима.
(41) патријарх Гаврило [V] 17. мај 1881. 7. мај 1950. 1938—1950 Од 1944. до 1946. у егзилу.
(42) патријарх Викентије [II] 23. август 1890. 5. јул 1958 1950—1958 Преминуо под неразјашњеним околностима.
(43) патријарх Герман 19. август 1899. 27. август 1991. 1958—1990 Одлуком Сабора Српске православне цркве умировљен је за живота.
(44) патријарх Павле 11. септембар 1914. 15. новембар 2009. 1990—2009 За живота називан патријарх Павле. Међутим, по некима он је други по реду поглавар под тим именом јер је постојао и митрополит смедеревски Павле у 16. веку који је био чувар патријаршког трона и броји се као први.
(45) патријарх Иринеј 28. август 1930. 20. новембар 2020. 2010—2020 Преминуо од последица заразе вирусом корона.
(46) патријарх Порфирије 22. јул 1961. тренутни 2021—

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]