Pesma Evrovizije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Pesma Evrovizije
Eurovision Song Contest logo.svg
Datum(i)jednom godišnje u maju
Osnovan1956.
Trajanjesada 6 dana, 3 takmičarske večeri
Tipmuzički
Lokacijazemlja aktuelnog pobednika
OsnivačiEvropska radiodifuzna unija
Veb-sajt
eurovision.tv

Pesma Evrovizije (engl. Eurovision Song Contest, franc. Concours Eurovision de la Chanson), prvi put održana 1956. godine, godišnji je festival zabavne muzike takmičarskog karaktera sa velikim brojem zemalja obuhvaćenim televizijskim prenosom, u kojem učestvuju izvođači iz brojnih zemalja čiji su nacionalni televizijski emiteri aktivni članovi Evropske unije za radiodifuziju.[1]

Svaka nacionalna televizija-učesnik takmičenja bira (nacionalnim izborom otvorenog ili zatvorenog tipa, internim izborom ili drugačije) pesmu koja se kao predstavnik svoje zemlje izvodi uživo u direktnom televizijskom prenosu i zatim dodeljuje poene po njima najboljim pesmama, čijim se sabiranjem određuje pobednik takmičenja.

Ime festivala vezano je za televizijsku distributivnu mrežu Evrovizija (naziv pod kojim se danas najčešće podrazumeva sama Pesma Evrovizije) Evropske unije za radiodifuziju koja pokriva potencijalnih milijardu gledalaca. Pesma Evrovizije je jedan od televizijskih programa sa najdužom tradicijom u svetu, kao i najgledaniji ne-sportski program na svetu, čije se procene gledanosti širom sveta procenjuju na između 100 i 600 miliona.[2][3][4] Osim u Evropi, ovaj program je putem radija i televizije prenošen i u zemljama na svim drugim naseljenim kontinentima.[5] Prvi put je 2015. godine šou prenošen uživo putem YouTube kanala, a od 2019. se snimak takmičenja prikazuje na striming servisu Netflix.[6][7] Pesma Evrovizije je 2015. godine ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao godišnji takmičarski televizijski program koji se najduže emituje.[8] Takmičenje je održano svake godine od 1956. godine, osim 2020. godine kada je takmičenje otkazano zbog pandemije virusa korona.

Takmičenje je tradicionalno poznato po lagano orkestriranoj pevljivoj pop muzici, ranije šlagerima, a u poslednjem periodu po elektropop i dens pop numerama. Međutim, na Pesmi Evrovizije je izveden i veliki broj pesama najraznovrsnijih žanrova na više od 50 različitih jezika. U periodu takmičenja nakon početka 21. veka među najbolje plasiranim pesama su se nalazili podžanrovi pop muzike (snažne balade, elektronska dens muzika, disko, pop-opera, sint pop, dabstep), etno i tradicionalna muzika, R&B i drugi žanrovi proistekli iz bluza (džez, soul, gospel, ska), rokenrol (alternativni rok, hevi metal), kantri, hip hop i indi. Osim takmičarskog dela, deo festivala su tradicionalno i muzičko-vizuelni revijalni program sa specijalnim gostima koji čine međunarodno poznate ličnosti, ne samo iz sveta muzike.

Najveći broj pobeda na takmičanju, sedam, je ostvarila Irska, uključujući dve pobede Džonija Logana kao izvođača i jedne kao autora. Najveće uspehe na međunarodnoj muzičkoj sceni nakon pobede su ostvarili ABBA i Selin Dion, dok su internacionalne hitove imali i Toto Kutunjo, Frans Gal, Katrina and the Waves, Viki Leandros, Bucks Fizz i Lorin. Samo učešće je bilo jedno od početnih faza zapaženih muzičkih karijera izvođača kao što su Hulio Iglesijas, Olivija Njuton-Džon, Domeniko Modunjo, Nana Muskuri, Klif Ričard i The Shadows, Lara Fabijan, Zdravko Čolić i t.A.T.u., a nastup u revijalnom programu prvo javno pojavljivanje trupe Riverdens.

Počeci[uredi | uredi izvor]

Lis Asija, prva pobednica Pesme Evrovizije

Evropska unija za radiodifuziju osmislila je Pesmu Evrovizije na predlog Marsela Bezensona sa sastanka u Monaku 1955,[9] po uzoru na uspešni pilot-projekat, sada čuveni Muzički festival u Sanremu.[10] Bio je to još jedan mali pokušaj u nizu takvih, u istom periodu kad je osnovana i sama Evropska zajednica za ugalj i čelik, da se posleratna (zapadna) Evropa napokon okrene razumevanju i saradnji. U ovim ranim danima televizije, povezivanje brojnih zemalja u široku međunarodnu mrežu je viđeno i kao veoma ambiciozni tehnološki eksperiment: satelitska televizija nije postojala, a mreža Evrovizije se sastojala od zemaljske mikrotalasne mreže.[11] Izraz „Evrovizija” za mrežu Evropske unije za radiodifuziju je prvi put upotrebio britanski novinar Džordž Kempi u London ivning standardu 1951.[12]

Uvodna špica prve Pesme Evrovizije 1956.

U prvom takmičenju, održanom u švajcarskom Luganu 24. maja 1956, učestvovale su Francuska, SR Nemačka, Italija, Holandija, Luksemburg, Belgija i domaćin Švajcarska. Svaka zemlja je poslala dve pesme, tako da je ukupno bilo 14 pesama. Ovo je bio jedini izbor na kom su zemlje imale više od jedne pesme; od 1957. državama učesnicama je dozvoljeno da šalju samo jednu pesmu.[13] Naredne godine, priključile su se i Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska i Austrija, koje su sa prvog festivala diskvalifikovane zbog zakasnelih prijava. Broj zemalja učesnica od tada raste; na Pesmi Evrovizije 2008. u Beogradu je učestvovao rekordan broj od 43 zemlje, a 2011. i 2018. je taj rekord izjednačen.

Festival je u početku bio poznat kao Eurovision Grand Prix (fra: „Velika nagrada Evrovizije”), prema imenu Le Grand-Prix Eurovision de la Chanson Européenne koje je korišćeno u frankofonim zemljama,[14] dok nije zamenjeno sadašnjim Concours („takmičenje”). Mreža Evrovizije se koristi i za međunarodne prenose brojnih informativnih i sportskih programa, kao i drugih specijalizovanih programa koje organizuje EUR.[15] Pesma Evrovizije je daleko najpoznatija među njima, zbog čega je odavno postala sinonim sa imenom „Evrovizija”.

Pregled formata[uredi | uredi izvor]

Domaćini Pesme Evrovizije 2007.

Format Pesme Evrovizije se razvijao tokom vremena, ali su osnovne postavke uvek bile slične. Zemlje učesnice, odnosno emiteri članovi EUR, biraju pesme predstavnice na takmičenju, koje se u auditorijumu u gradu domaćinu izvode uživo u televizijskom programu koji se putem evrovizijske mreže neposredno prenosi istovremeno u svim zemljama. Mesto održavanja takmičenja bili su, ranije, televizijski studiji, pozorišne ili koncertne sale ili, u novije vreme, velike arene, ali uvek uz prisustvo festivalske publike. Pesme Evrovizije održavaju se po pravilu na lascivno opremljenim i osvetljenim grandioznim pozornicama, koje se danas postavljaju nedeljama pred takmičenje,[16] i čiji se izgled ponekad opisuje izrazom „all balls out” (sr. „sve na sunce”). Posle kraće uvodne sekvence, program otvara jedan ili više poznatih voditelja iz zemlje domaćina, obično dama i gospodin, koji gledaocima žele dobrodošlicu na zvaničnim jezicima festivala, engleskom i francuskom. Tradicionalno je ceo program vođen naizmenično na oba jezika, mada se danas mahom koristi samo engleski.

Zatim se prelazi na izvođenje uživo pesama učesnica. Izvođenju svake pesme prethodi kratka „razglednica”: dok bi se u ranijim izdanjima svakom razglednicom bi se predstavila zemlja čija će pesma biti izvedena, u novijoj praksi se u „razglednici” predstavlja zemlja domaćin, kao vrsta reklame za turističku destinaciju. Posle svih pesama, sledi podsećanje publike kratkim isečcima na sva izvođenja, nakon čega se ostavlja vremenski interval za glasanje u kojem svaka zemlja odlučuje kojim će pesmama iz drugih zemalja dodeliti svoje poene. Način dodeljivanja glasova se menjao vremenom između glasanja stručnih žirija i glasanja gledalaca; počevši od 2009, poeni svake zemlje se dodeljuju kombinovanjem, u odnosu ½:½, glasova nacionalnih stručnih žirija, i glasova koje daje publika teleglasanjem, odnosno okretanjem posebnih brojeva telefona za svoju omiljenu pesmu ili slanjem SMS poruka. U pauzi od izvođenja svih pesama i rekapitulacije isečaka do objavljivanja rezultata glasanja izvodi se poseban nastup, koji priprema zemlja domaćin po svom izboru.

Nakon pauze, zemlje redom u direktnim uključenjima saopštavaju svoje glasove, čijim sabiranjem se dobija pobednik takmičenja, čijim repriznim izvođenjem se završava prenos. Pobednik dobija, pre svega, sam prestiž pobede, kojeg obično prati i trofej, dok se pobednička zemlja poziva da bude domaćin takmičenja naredne godine.

Prepoznatljiva uvodna melodija, kojom svake godine počinju prenosi Pesme Evrovizije i Bečkog novogodišnjeg koncerta, je ritornel tema Pozorišta remek-dela, iz prelidaa orkestraciji Te deuma Mark-Antoana Šarpantjea (H.146 u numeraciji Hjua Vajlija Hičkoka).[9]

Finalno veče Pesme Evrovizije se tradicionalno održava u prolećno subotnje veče, sa početkom u 21 čas po srednjoevropskom letnjem vremenu. Obično se bira subota u maju, mada je bilo i godina da je takmičenje održavano u četvrtak (1956) ili već u martu. Velikoj večeri prethodi evrovizijska sedmica proba, konferencija za štampu i druženja. Od 2004, zbog sve većeg broja zemalja koje su želele da učestvuju, uvedeno je i kvalifikaciono veče, poznato kao polufinale, koje je održavano u četvrtak pred finale (2004, u sredu pred finale). Sa prelaskom na format dve polufinalne večeri 2008, one se održavaju u utorak i četvrtak pred finalno veče.[traži se izvor]

Učešće zemalja[uredi | uredi izvor]

Učešće zemalja od 1956:
  Učešće bar jednom
  Bez učešća, iako sa pravom da učestvuje
  Učešće planirano, ali bez nastupa
  Učešće u svojstvu dela druge države, bez samostalnog učešća

U takmičenju mogu učestvovati zemlje čiji su emiteri aktivni članovi (dakle ne i pridruženi članovi) Evropske unije za radiodifuziju. Zemlje aktivnih članova moraju pripadati Evropskom radiodifuznom prostoru, ili biti članovi Saveta Evrope;[traži se izvor] Evropski radiodifuzni prostor definiše Međunarodna unija za telekomunikacije kao:[17]

„Evropski radiodifuzni prostor” ograničava na zapadu zapadna granica Regiona 1, na istoku meridijan 40° istočno od Griniča, i na jugu paralela na 30° s. g. š, tako da uključuje zapadni deo SSSR, severni deo Saudijske Arabije, i onaj deo zemalja koje izlaze na Sredozemno more koji leži unutar ovih granica. Dodatno, Irak, Jordan i onaj deo Turske koji leži van gornjih granica uključeni su u Evropski radiodifuzni prostor.

(Zapadna granica „Regiona 1” je linija povučena zapadno od Islanda sredinom Atlantskog okeana.[18])

Aktivni članovi EUR su emiteri čiji su programi dostupni (praktično) svoj populaciji zemlje u kojoj im je sedište, i ispunjavaju dodatne uslove, poput značajne samostalne produkcije i (ispunjavane) obaveze proizvodnje programa za sve segmente društva, koji ocrtavaju prirodu nacionalnog emitera (u kontrastu sa čisto komercijalnim emiterom).[traži se izvor]

Na ovaj način, prostor zemalja koje se mogu prijaviti za učešće na Pesmi Evrovizije uključuje i vanevropske države kao što su Izrael, Maroko, Tunis, Alžir, Egipat, Liban, Libija i Jordan,[19] ali od ovih zemalja do sada su učestvovali jedino Izrael (najveći broj godina od 1973) i Maroko (jednom, 1980), dok je Liban trebalo da nastupi prvi put 2005, ali se povukao (značajno posle roka) nakon odbijanja da prenosi nastup izraelskog predstavnika.

Ako aktivan član želi da učestvuje, on mora ispuniti uslove iz pravilnika takmičenja, koji se sačinjava za svaku godinu; trenutno (2008), ovo uključuje da je emiter morao prenositi u svojoj zemlji prošlogodišnje izdanje Pesme Evrovizije, i platiti EUR naknadu za učešće do zadatog roka.

Australija je pozvana 2015. godine kao specijalni gost povodom jubilarnog 60. izdanja Pesme Evrovizije iako ne pripada Evropskom radiodifuznom prostor, ali više godina prenosi takmičenje. Naredne godine je potvrđeno da će Australija ponovo učestvovati.[20]

Pedeset dve zemlje su učestvovale makar jednom. Evo ovih zemalja skupa sa godinom prvog nastupa:

Godina Zemlja debitant
1956. Belgija Belgija, Italija Italija, Luksemburg Luksemburg, Nemačka Nemačka,[21] Francuska Francuska, Holandija Holandija, Švajcarska Švajcarska
1957. Austrija Austrija, Danska Danska, Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo
1958. Švedska Švedska
1959. Monako Monako
1960. Norveška Norveška
1961. Jugoslavija Jugoslavija, Finska Finska, Španija Španija
1964. Portugalija Portugal
1965. Irska Irska
1971. Malta Malta
1973. Izrael Izrael
1974. Grčka Grčka
1975. Turska Turska
1980. Maroko Maroko
1981. Kipar Kipar
1986. Island Island
1992. Srbija i Crna Gora Srbija i Crna Gora
1993. Bosna i Hercegovina Bosna i Hercegovina, Slovenija Slovenija, Hrvatska Hrvatska
1994. Estonija Estonija, Litvanija Litvanija, Mađarska Mađarska, Poljska Poljska, Rumunija Rumunija, Rusija Rusija, Slovačka Slovačka
1998. Severna Makedonija Severna Makedonija[22]
2000. Letonija Letonija
2003. Ukrajina Ukrajina
2004. Albanija Albanija, Andora Andora, Belorusija Belorusija
2005. Bugarska Bugarska, Moldavija Moldavija
2006. Jermenija Jermenija
2007. Gruzija Gruzija, Srbija Srbija, Crna Gora Crna Gora, Češka Češka
2008. Azerbejdžan Azerbejdžan, San Marino San Marino
2015. Australija Australija

Izbor pesama predstavnica[uredi | uredi izvor]

Svaka zemlja šalje po jednu pesmu koja će je predstavljati date godine; jedini izuzetak bilo je prvo izdanje, 1956. godine, kada su svaku zemlju predstavljale po dve pesme. Pravila Pesme Evrovizije nalažu da pesma učesnica ne može biti pesma komercijalno izdavana ili javno izvođena pre određenog datuma u odnosu na datu godinu (trenutno (2016), ovo je 1. septembap prethodne godine), čime se obezbeđuje da se na festivalu pojave nove pesme, ne postojeće uspešne pesme koje je publika slušala već nekoliko godina. Pesme ne smeju biti ni obrade niti koristiti motive drugih pesama.

ABBA izvode pesmu Waterloo na Melodifestivalenu 1974, švedskom nacionalnom finalu. Waterloo je 2005. izabrana za najbolju pesmu u prvih 50 godina Pesme Evrovizije

Način izbora predstavnika na Pesmi Evroviziji stvar je svake zemlje posebno: emiter može predstavnika i/ili pesmu odabrati internom odlukom, ili može biti održano javno takmičenje otvorenog (pesme pristižu na konkurs) ili zatvorenog (pesme dostavljaju kompozitori po pozivu) tipa, formata nacionalnog festivala ili televizijske emisije, sa jednim ili više izvođača, u kojem gledaoci teleglasanjem, članovi žirija ili kombinovano biraju između pesama kandidata. Najčešće se koristi format javnog takmičenja, poznatog kao nacionalno finale, koji ohrabruje i Evropska unija za radiodifuziju, budući da generiše više publiciteta za Pesmu Evrovizije.

Hulio Iglesijas na Pesmi Evrovizije 1970. kao predstavnik Španije, koja je za izbor predstavnika koristila festivale, interni izbor i rijaliti šou Operacija Trijumf

Nacionalna finala nekih zemalja su velika kao, ili čak veća, od same Pesme Evrovizije, a često im prethodi i nekoliko kvalifikacionih polufinala sličnog formata. Finalu srpske Beovizije prethodi jedno polufinale, u kojem se od 20 pesama izabranih sa konkursa bira polovina koje će se takmičiti u finalu. Švedsko nacionalno finale, Melodifestivalen, uključuje 32 pesme, koje se kroz četiri polufinala i posebno veče „druga šansa”, izvode pred prepunim halama u raznim švedskim gradovima, pred finalno veče u Stokholmu, i ubedljivo je najgledaniji televizijski program u Švedskoj. Predtakmičenja može biti i mnogo više: Bugarska je za 2008. u devet polufinala prikazivala doslovno sve pesme pristigle na konkurs; Ukrajina je 2005. imala petnaest,[23] i tako dalje. U nekim zemljama (Island, Hrvatska, Švedska), pesmama odabranim putem konkursa pridružuju se i „džokeri” sa kojima kompozitori učestvuju po pozivu emitera; u drugima, pak (Grčka, Nemačka), nacionalno finale sastoji se od malog broja pesma koje po pozivu emitera pevaju poznati izvođači.

Katkada se za jednog izvođača organizuje nacionalno finale u kojem se od ponuđenih pesama bira jedna; izvođača može unapred odabrati emiter (Din za BiH 2004, Edsilija Rombli za Holandiju 2007), ili ga mogu zasebno izglasati gledaoci (Toše Proeski za Makedoniju 2004). Neki emiteri, poput Švajcarske ili Turske, predstavnika i pesmu biraju jednostavnom internom selekcijom.

Španija je 2002. godine organizovala „šou stvarnosti” pod nazivom Operación Triunfo („Operacija trijumf”) u kojem su birani i obučavani do tada nepoznati pevači, pri čemu je publika na kraju birala najuspešnijeg za predstavnika na Pesmi Evrovizije. Ovakav sistem izbora primenjivan je tri godine, a slično je nekoliko godina u irskoj verziji Idola, You're a Star („Ti si zvezda”) biran predstavnik ove zemlje. Učesnici izabrani na ovaj način nisu zabeležili zapaženije uspehe na Evroviziji. U Sloveniji, pobednik serije Bitka talentov dobija džoker pozivnicu za učešće u nacionalnom finalu EMA.

Evrovizijska sedmica[uredi | uredi izvor]

Grafički dizajn širom Beča tokom Pesme Evrovizije 2015.

Izraz „evrovizijska sedmica” se odnosi na nedelju tokom koje se održava Pesma Evrovizije. Kako je Pesma Evrovizije živi program, od učesnika se očekuje da, pored proba u svojoj zemlji, nekoliko puta isprobaju svoj nastup i na evrovizijskoj sceni kako bi sve teklo po planu u živom prenosu. Ove probe se održavaju nekoliko dana pre večeri koje se prenose, zbog čega delegacije, a stoga i novinari i obožavatelji, u grad domaćin pristižu veliki broj dana pre samog takmičenja, i događaji vezani za Pesmu Evrovizije traju daleko duže od nekoliko sati televizijskog prenosa. Delegacije odsedaju u zvanično akreditovanim hotelima, odakle izvođače i njihove pratioce do i od mesta održavanja takmičenja prevoze šatl autobusi.

Svaki od emitera učesnika određuje šefa delegacije, čiji je zadatak da koordiniše kretanja svojih delegata i koji u gradu domaćinu nastupa kao predstavnik svoje zemlje u Evropskoj uniji za radiodifuziju.[24] Delegaciju čine izvođači, tekstopisci, kompozitori, zvanični predstavnici za štampu, kao i dirigent, ukoliko se te godine koristi orkestar, i a ko ga pesma koristi (što nije bio slučaj od 1999). Svaki emiter može, ukoliko želi, poslati i komentatora kao člana delagacije, koji tokom prenosa daje komentar za televizijski i radio prenos za tu zemlju. Komentatori prenose iz kabina posebno namenjenih za tu svrhu, koje se nalaze uz rub arene, iza publike.

Probe i konferencije za štampu[uredi | uredi izvor]

Dima Bilan sa Edvinom Martonom i Jevgenijem Pljuščenkom na probi Rusije 2008. godine

Po tradiciji, delegacije su pristizale u nedelju pred takmičenje, kako bi bile prisutne na početku proba u ponedeljak ujutro. Međutim, od uvođenja polufinala i rasta broja zemalja učesnica, od 2004. godine prve probe počinju tokom nedelje pre evrovizijske sedmice, uz zasebne kalendare za probe zemalja koje učestvuju u polufinalu, čije probe počinju ranije, i zemalja direktno plasiranih u finale.[25] Tako, počevši od uvođenja dva polufinala 2008, tzv. „evrovizijska sedmica” zapravo počinje pune dve sedmice pre velikog finala.[traži se izvor]

Konferencija za štampu francuske delegacije 2016.

Nakon probe svake zemlje, delegacija se u sali za pregledanje snimaka sastaje sa umetničkim direktorom programa, gde pregledaju snimke upravo izvedenih proba, diskutuju o uglovima kamera, osvetljenju i koreografiji, sa ciljem da ostvare najveći estetski efekat na televiziji. Ovo je i prilika za šefa delegacije da televiziji-domaćinu saopšti eventualne posebne zahteve za nastup. Nakon ovog sastanka, delegacija (prema planiranom rasporedu) drži konferenciju za štampu, gde akreditovani novinari mogu postavljati pitanja, a neretka su i izvođenja uživo i „specijalni nastupi” kojima se želi privući pažnja.[25] Probe i konferencije za štampu se održavaju paralelno; tako da dok jedna zemlja razgovara sa novinarima, druga izvodi probu u auditorijumu. Domaćin obezbeđuje informativnu službu, koja sastavlja štampani sažetak pitanja i odgovora sa konferencija za štampu i dostavlja ih u novinarske sandučiće.

Dan pre polufinalnih večeri se održavaju dve generalne probe (sa punom koreografijom i publikom sa plaćenim ulaznicama), koje prati završna generalna proba na prepodne dana polufinala. Kada su poznati učesnici finalne večeri, održavaju se dve generalne probe u petak i završna generalna proba u subotu prepodne, pred veliko finale u subotu uveče. Organizatori zadržavaju mogućnost da, u slučaju da tokom direktnog prenosa nešto krene ozbiljno nepredviđenim tokom, zamene u odgovarajućem trajanju prenos snimkom sa generalne probe.

Zabave i Evroklub[uredi | uredi izvor]

U ponedeljak evrovizijske sedmice se tradicionalno održava gradonačelnikov prijem, koji se obično održava u svečanoj sali gradske administracije u centru grada. Na ovu proslavu dobrodošlice su pozvane sve delegacije i obično je prate muzika uživo, zakuska i piće kao i, u novije vreme, vatromet.[26]

Nakon polufinala i velikog finala organizuju se žurke, bilo u prostoru u okviru kompleksa u kojem se održava takmičenje ili u drugom pogodnom prostoru u gradu. Svake večeri evrovizijske sedmice se održava Evroklub, noćni klub na evrovizijsku temu, u koji se poziva sve akreditovano osoblje.

Tradicionalno, tokom evrovizijske sedmice mnoge delegacije su, pored zvaničnih, organizovale i svoje žurke, često u zajedničkoj organizaciji nekoliko zemalja. Međutim, u novije vreme trend ide ka centralizaciji ovih aktivnosti i održavanju proslava u Evroklubu.[26]

Glasanje[uredi | uredi izvor]

Braderhud of Man iz UK su 1976. među prvima odneli pobedu po tradicionalnom sistemu dodele pena 12,10,8-1, postavivši rekord od prosečnih 9,65 / 12 dobijenih od svake države

Sistemi glasanja korišćeni na Pesmi Evrovizije menjali su se kroz istoriju takmičenja. Današnji sistem je u upotrebi od 1975, i predstavlja varijantu Bordinog preferencijalnog metoda. Zemlje dodeljuju drugim pesmama u takmičenju set poena od 1,2,3,4,5,6,7,8, zatim 10, i napokon 12 poena za po toj zemlji najbolju pesmu.

Dugi niz godina, raspodelu poena od date zemlje je određivao interni žiri, ali je 1997. pet zemalja (Austrija, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Švajcarska i Švedska) probno koristilo teleglasanje: po izvođenju svih pesama, publika se kratkim isečcima podseća na sve izvedene pesme, i zatim u datom vremenskom intervalu glasa za svoje favorite okretanjem posebnih brojeva telefona za svaku pesmu. Eksperiment je smatran uspešnim,[27] i zemlje su od 1998. ohrabrivane da koriste teleglasanje kad god je to moguće, tako da je broj zemalja koje su svoje bodove određivale glasanjem publike rastao, i od 2004. teleglasanje po pravilima koriste sve zemlje,[28] pri čemu se, osim sa fiksnih telefona, danas može glasati i slanjem SMS poruka. Od 2004–2008. glasovi svih zemalja učesnica određivani su po pravilu isključivo na osnovu rezultata teleglasanja, mada je svaka zemlja i dalje imala i rezervni žiri, čiji bi se poeni koristili u slučaju da dođe do tehničkih problema u teleglasanju ili da broj pristiglih glasova gledalaca bude manji od izvesnog minimuma.

Dana Internašonal iz Izraela je odnela pobedu 1998. kada je prvi put većina zemalja koristila teleglasanje

Od Pesme Evrovizije 2008., glasovi rezervnih žirija se koriste i kao dodatak rezultatima teleglasanja u određivanju pesama koje se iz polufinala kvalifikuju za finalno veče. Bilo da se koristi žiri, fiksno ili SMS te leglasanje, nije moguće glasati za zemlju iz koje se glasa, odnosno zemlje ne mogu dodeljivati poene sopstvenim pesmama. Rezultati Pesama Evrovizije za vreme punog teleglasanja su doveli do debate među emiterima o uticaju „susedskog” i glasanja dijaspore. Neke zemlje (Austrija, Monako) su se povukle sa takmičenja navodeći „nepravedan” sistem glasanja kao razlog. EUR je, nakon Pesme Evrovizije 2008, od emitera u upitniku zatražila mišljenje o mogućim izmenama postupka glasanja od dotadašnjeg 100% teleglasanja i, u skladu sa mišljenjem većine emitera u ovoj anketi, odlučila da se, počevši od Pesme Evrovizije 2009, glasovi žirija i publike se kombinuju u odnosu ½:½ prilikom glasanja u finalnoj večeri.

Aleksander Ribak iz Norveške je 2009. postao prvi pobednik od uvođenja sistema ½:½ žiri:publika, ujedno postavivši rekord sa najvećom razlikom u poenima

Prema novim pravilima, svaka zemlja učesnica ima žiri, koji se sastoji od pet članova, koji svi moraju biti državljani zemlje u pitanju i muzički profesionalci koji se bave radiom, televizijom, komoponovanjem ili muzičkom produkcijom, i koji moraju biti nezavisni od Pesme Evrovizije ili bilo kojih učesnika. Na osnovu glasova članova žirija se sastavlja spisak bodova žirija na tradicionalan evrovizijski način, tako što će deset po žiriju najboljih pesama dobiti redom 12,10,8,7,6,5,4,3,2 i 1 bod. Na osnovu rezultata teleglasanja gledalaca, sastavlja se drugi spisak bodova, i ovi bodovi se zatim sabiraju. Deset najbolje plasiranih nastupa prema zbiru bodova predstavljaće konačne rezultate nacionalnog glasanja iz te zemlje, prema evrovizijskoj shemi. Ukoliko u zbiru bodova dve pesme budu izjednačene, prednost ima ona koja je imala višu poziciju u teleglasanju. Kombinovano glasanje primenjuje se i u polufinalnim večerima počevši od Pesme Evrovizije 2010.[29]

Od 2013. godine je žiri dobio zadatak, ne samo da dodeli poene 10 najboljih pesama po njihovom mišljenju, već da rangira sve pesme od najbolje do najmanje dobre. Konačni raspored bodova određene zemlje se dobijajo tako što se računao prosečan plasman pesama kod publike i kod žirije. Od 2014. godine je detaljno rangiranje svih članova žirija, kao i glasova publike dostupno na zvaničnom internet portalu Pesme Evrovizije neposredno nakon završetka tkakmičenja.[30]

I aktuelni sistem glasanja je uveden 2016. godine, po kojem u svakoj zemlji žiri i publika dodeljuju odvojen set poena po tradicionalnoj evrovizijskoj šemi 12,10,8,7,6,5,4,3,2 i 1.[31]

Pesma Evrovizije je danas najveći događaj sa teleglasanjem na svetu — gledaoci su u finalu 2008. pozivima i SMS porukama poslali preko 8,8 miliona glasova. Sabiranje glasova vrši kompanije Digami u svojoj centrali u Kelnu, sa 15.000 linija preko kojih se može obraditi do 100 miliona poziva i SMS poruka na sat. Dugme nakon pritiskanja kojeg se dobijaju konačni rezultati naziva se u internom žargonu „Svante dugme”, prema Svanteu Stokselijusu, izvršnom nadzorniku Pesme Evrovizije.[32]

Predstavljanje glasova[uredi | uredi izvor]

Tabela sa bodovima na Pesmi Evrovizije 1958.

Kada se završi šou u pauzi, i svi glasovi su sračunati i saopšteni kontroloru takmičenja, voditelji redom pozivaju svaku od zemalja koje glasaju da uživo saopšte rezultate svog glasanja. Do 1993, direktna uključenja su izvođena preko telefonskih linija, pri čemu je zvuk puštan kako publici u sali, tako i u televizijskom prenosu. Sa sazrevanjem pouzdanih satelitskih veza, od 1994. se glasovi saopštavaju direktnim uključenjem pred kamerama iz svake zemlje. Uključenja mogu biti iz studija nacionalnih televizija, često ispred nekog poznatog mesta iz te zemlje, ili (posebno u slučaju uključenja zemlje domaćina) sa velikog skupa na nekom od gradskih trgova na kojem veliki broj ljudi prati javni prenos takmičenja. Prezenteri glasova će tradicionalno uputiti srdačne pozdrave i komplimente domaćinima za organizaciju spektakla, a često i poneku šaljivu primedbu, prelazeći potom na čitanje glasova.

Glasovi se čitaju u rastućem poretku, sa vrhuncem na maksimalnih 12 poena. Voditelji ponavljaju dodatne poene na engleskom i francuskom jeziku, uključujući i omiljeni usklik duz puan! (franc. douze points!, „dvanaest poena!”), kada voditelji ponove maksimalni skor na francuskom jeziku. Ceo postupak sabiranja glasova može trajati preko sat vremena, ali za prave poklonike Pesme Evrovizije ovo je prvoklasna zabava. Sa stalnim porastom broja zemalja koje glasaju, objavljivanje svakog dodeljenog poena je počelo zauzimati sve više vremena tokom prenosa, i Evropska unija za radiodifuziju je 2006. odlučila da uštedi na vremenu tako što se od tada poeni od 1–7 automatski pojavljuju na ekranu, dok prezenteri pojedinačno saopštavaju samo 8, 10 i 12 poena.[33] Iz istog razloga, od 2004. poeni se ponavljaju samo na drugom od dva zvanična jezika: ako je prezenter glasove saopštio na engleskom, biće ponovljeni na francuskom jeziku i obrnuto.

Elektronska tabla za sabiranje glasova na Pesmi Evrovizije 2004; Džoni Logan saopštava irske glasove.

Od 1957. do 2003, zemlje su pozivane istim redosledom kojim su izvođene pesme. Od 2004, redosled zvanja zemalja je promenjen, zbog uvođenja polufinala i činjenice da glasaju i zemlje čije se pesme nisu kvalifikovale za učešće u finalnoj večeri. 2004. godine, zemlje su glasale po abecednom redosledu ISO kodova;[28] 2005. godine, glasale su prvo zemlje polufinalisti koje se nisu kvalifikovale za finale, redosledom svog nastupa u polufinalu, a za njima su svoje glasove dale zemlje finalisti, redosledom svog nastupa u finalu. Od 2006, održava se zasebno žrebanje kojim se određuje redosled kojim će zemlje saopštiti svoje glasove.[33] Rezultati glasanja se saopštavaju javno, u živim uključenjima, samo u finalnoj večeri: kako bi se izbeglo favorizovanje, na kraju polufinalne večeri se jedino slučajnim redosledom saopštavaju zemlje koje su se po broju osvojenih poena plasirale u finale, dok se puni rezultati na uvid javnosti daju zbirno, tek nakon završetka finala.

Rezultati glasanja u prvom izdanju, 1956. godine, nikada nisu javno objavljeni, već je zatvoreni žiri jednostavno objavio pobedničku pesmu. Od 1957. do 1987. godine, poeni su prikazivani na stvarnoj, fizičkoj tabli sa poenima koja se nalazila sa strane glavne bine. Ove je, sa napretkom digitalne grafičke tehnologije, 1988. godine zamenio elektronski prikaz, odnosno „virtuelna tabla”, koju režiser programa može prikazivati na televizijskom ekranu po potrebi; na primer, tabla sa trenutnim redosledom pesama se može ažurirati pred gledaocima za vreme dodeljivanja glasova.[34]

Glasanjem predsedava kontrolor EUR, čija je odgovornost da obezbedi da svi poeni budu dodeljeni tačno i ispravnim redosledom. Na ovaj način, u trenutku kada „drama” sa sabiranjem poena počinje, organizatorima je već poznat konačan ishod takmičenja.

Od 2016. godine je uveden znatno drugačiji način prezentacije poena, kako bi tok glasanja bio što neizvesniji do samog proglašenja pobednika. Uključenjem iz svake zemlje se prezentuju glasovi stručnog žirija, dok se na kraju svakoj takmičarskoj pesmi dodeljuju sabrani poeni koje su dobili od zemalja glasovima publike.[31]

Više pesama sa najvećim brojem poena[uredi | uredi izvor]

U prvim godinama takmičenja, nije bio predviđen mehanizam za slučaj da više pesama osvoji jednak, najveći broj poena. Tako se desilo da su 1969. godine čak četiri zemlje (Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Holandija i Španija) sa najvećim brojem poena bile u nerešenoj trci za prvo mesto i, budući da nije bilo predviđenih pravila za određivanje pobednika, sve četiri pesme su proglašene pobednicima. Ovo je izazvalo buru nezadovoljstva među drugim zemaljama, i Austrija, Norveška, Portugal, Finska i Švedska iz protesta nisu učestvovale naredne godine. Ovi događaji su doveli do toga da EUR uvede pravila za određivanje plasmana u slučaju više pesama sa istim brojem poena.[27]

Karola je kao predstavnica Švedske triput bila plasirana među prvih pet i odnela pobedu 1991. u taj brejku

Prema danas važećem pravilu, u slučaju nerešenog rezultata za prvo mesto, viši plasman ima zemlja koja je dobila ma koji broj poena od više zemalja. U slučaju da su i ovi brojevi jednaki, viši plasman ima zemlja koja je osvojila više maksimalnih ocena („12 poena”); ukoliko je rezultat i dalje nerešen, poredi se broj ocena od po 10 poena, zatim broj ocena od po 8 poena, i tako dalje. U fantastično neverovatnom slučaju da se svi ovi brojevi poklope, obe zemlje se proglašavaju pobednicima. Isti sistem koristi se i u slučaju da je više pesama izjednačeno u borbi za poslednje preostalo mesto (ili više poslednjih preostalih mesta) koje obezbeđuje prolaz iz polufinala u finale, kao i, u godinama kada se prvih deset zemalja u finalu neposredno plasiralo u finale naredne godine, u slučaju da je više zemalja bilo izjednačeno u borbi za poslednje ili više poslednjih mesta koja su obezbeđivala ovakav prolaz.[24] Pritom, u slučaju potpuno nerešenog rezultata u borbi za preostala mesta za plasman iz polufinala u finale, pesma koja je ranije izvođena ima prednost.

Međutim, nerešeni rezultati se zvanično ne razrešavaju u drugim slučajevima. Na primer, ukoliko dve pesme imaju jednak, drugi po veličini broj poena, one jednostavno dele drugo mesto (Irska i Francuska 1990).

Do 2008, jedini put od 1969. kada su dve zemlje imale jednak broj poena u trci za prvo mesto bio je u Rimu 1991, kada su i Francuska i Švedska imale po 146 poena. U ovo vreme, pravilo o prebrojavanju zemalja koje su pesmi dodelile ma koji broj poena nije bilo uvedeno, već je procedura za određivanje plasmana počinjala brojanjem ocena od po 12 poena. Kako su obe zemlje su imale četiri skora od 12 poena, prebrojavane su zatim ocene od po 10 poena: Švedska ih je imala pet, naprotiv dve za Francusku, i Karola iz Švedske je proglašena pobednicom. (Da je primenjivano sadašnje pravilo, pobedila bi Amina iz Francuske, koja je dobila poene od 18 zemalja, naprotiv 17, koliko ih je dalo poene švedskoj predstavnici.)[27]

Nula poena[uredi | uredi izvor]

Kako svaka zemlja učesnica dodeljuje čitav niz bodova, ne događa se često da određena pesma ne dobije ni jedan poen—prema sadašnjim pravilima to bi značilo da pesma nije ušla među deset najbolje ocenjenih ni u jednoj jedinoj zemlji. Na taj način, ovakav događaj pesmi donosi posebno ponižavajući status, u evrovizijskom žargonu poznat pod sarkastičnim nazivom nil puan (nul points), prema praksi čitanja bodova svake zemlje na francuskom paralelno sa engleskim jezikom. U prvim godinama Pesme Evrovizije dodeljivalo se manje poena te se nil puan dešavao značajno češće; u novije vreme u proseku po jedna pesma svake druge godine ne dobije ni jedan poen. U Velikoj Britaniji je sa pristojnom dozom šoka primljen nil puan dvojca Džemini 2003, dovoljno da je Bi-Bi-Si naredne godine vodio kampanju za izbor predstavnika za Pesmu Evrovizije pod sloganom Nula poena, nikad više („Nul points, never again”). Šampion ove neslavne kategorije je Norveška, sa 4 Nula poena nastupa.

Nula poena
су до 2015. завределе следеће песме:
  • Ton Nom (Fud Leclerc, Belgija 1962)
  • Llalame (Viktor Balager, Španija 1962)
  • Nur in der Wiener Luft (Eleonore Švarc, Austrija 1962)
  • Katinka (De Spelbrekers, Holandija 1962)
  • Een Speeldos (Ani Palmen, Holandija 1963)
  • Solherv (Anita Talaug, Norveška 1963)
  • Muistojeni Laulu (Lajla Halme, Finska 1963)
  • En Gang I Stockholm (Monika Seterlund, Švedska 1963)
  • Mann Gewohnt Sich So Schnell An Das Schone (Nora Nova, Nemačka 1964)
  • Oracao (Antonio Kalvario, Portugal 1964),
  • Život je sklopio krug (Sabahudin Kurt, SFR Jugoslavija 1964)
  • I Miei Pensieri (Anita Traversi, Švajcarska 1964)
  • Que Bueno, Que Bueno (Končita Bautista, Španija 1965)
  • Paradis, Wo Bist Du? (Ula Vizner, Nemačka 1965)
  • Als Heet Weer Lente Is (Lize Marke, Belgija 1965)
  • Aurinko Laskee Länteen (Viktor Klimenko, Finska 1965)
  • Bien Plus Fort (Tereza, Monako 1966)
  • Dio Come Ti Amo (Domeniko Modunjo 1966)
  • Quel Coeur Vas-Tu Briser? (Žeraldin, Švajcarska 1967)
  • Je Suis Tombe Du Ciel (David Vinter, Luksemburg 1970)
  • Mil Etter Mil (Jan Tejgen, Norveška 1978)
  • Aldri I Livet (Fin Kalvik, Norveška 1981)
  • Nuku Pommiin (Kojo, Finska 1982)
  • Opera (Četin Alp, Turska 1983)
  • Quien Maneja Mi Barca (Remedios Amaja, Španija 1983)
  • Sargim Sevki Ustune (Sejal Taner, Turska 1987)
  • Lisa, Mona Lisa (Vilfrid, Austrija 1988)
  • Pad Sem Enginn Ser (Danijel, Island 1989)
  • Venedig im Regen (Tomas Forstner, Austrija 1991)
  • Lopysine Mylimaj (Ovidijus Visnijauskas, Litvanija 1994)
  • San Francisco (Tor Endreson, Norveška 1997)
  • Antes De Adeus (Silija Loson, Portugal 1997)
  • Lass Ihn (Gunvor, Švajcarska 1998)
  • Cry Baby (Džemini, Velika Britanija 2003)
  • Celebrate (Piero&Music Stars, Švajcarska u polufinalu 2004).
  • Aven Romale (gipsy.cz, Češka Republika u polufinalu 2009).
  • Black Smoke (Ann Sophie, Nemačka u finalu 2015).
  • I Am Yours (The Makemakes, Austrija u finalu 2015).

Pravila[uredi | uredi izvor]

Pesma Evrovizije podleže brojnim pravilima, kojih se moraju pridržavati organizatori i sve zemlje učesnice. Poseban opširni pravilnik se sastavlja za svaku godinu održavanja, koji eksplicitno izlaže sve detalje, uključujući i datume do kojih određene stvari moraju biti urađene, poput, recimo, roka za prijavu učešća ili odustajanje bez finansijskih i drugih penala, ili roka do kojeg emiteri moraju dostaviti EUR konačne snimljene verzije svojih pesma. Mnoga pravila se odnose na pravne i finansijske aspekte poput ugovora o sponzorstvu ili prava emitera da emituju i re-emituju program kroz konkretne medije unutar određenog vremenskog prozora. I najvažnija pravila koja oblikuju format takmičenja i njegovo predstavljanje su se menjala tokom godina, i ocrtana su u ovom odeljku.

Zemlja domaćin[uredi | uredi izvor]

Švajcarska i Nemačka su se same prijavile za organzaciju prve dve Pesme Evrovizije. 1958. godine je odlučeno da će nadalje, zemlja pobednik biti domaćin takmičenja naredne godine;[13] Holandija, kao pobednik Pesme Evrovizije 1957. je prihvatila odgovornost i organizovala takmičenje naredne godine u Hilversumu. Od kada je ovo pravilo uvedeno, zemlja pobednik je bila domaćin svake godine izuzev sledećih pet:

Rojal Albert Hala u Londonu, u kojoj je održana Pesma Evrovizije 1968.
  • 1960: takmičenje je organizovao Bi-Bi-Si u Londonu, nakon što je Holandija odbila zbog troškova. Odlučeno je da Ujedinjeno Kraljevstvo bude domaćin, jer su zauzeli drugo mesto 1959.[27]
  • 1963: takmičenje je organizovao Bi-Bi-Si u Londonu, nakon što je Francuska odbila zbog troškova. Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo domaćin iako je 1962. njihova pesma zauzela tek četvrto mesto, jer su Monako i Luksemburg, koji su bili drugi i treći, takođe odbili organizaciju.[27]
  • 1972: takmičenje je organizovao Bi-Bi-Si u Edinburgu, nakon što Monako nije bio u stanju da obezbedi odgovarajući prostor za održavanje takmičenja. Televizija Monaka je onda pozvala Bi-Bi-Si da preuzme organizaciju zbog ”prethodnog iskustva”.[27]
  • 1974: takmičenje je organizovao Bi-Bi-Si u Brajtonu, nakon što je Luksemburg odbio zbog troškova.[35]
  • 1980: takmičenje je organizovao holandski emiter NOS u Hagu, nakon što je izraelska televizija odbila zbog troškova, kao i zbog činjenice da se datum izabran za takmičenje (19. april) te godine poklapao sa Danom sećanja u Izraelu. Holanđani su ponudili da budu domaćini takmičenja nakon što je nekoliko drugih emitera, uključujući i Bi-Bi-Si, odbilo.[27]

Kada su 1969. godine četiri pesme proglašene za pobednike, o domaćinu narednog takmičenja je odlučeno žrebom. Od 1981, sva izdanja Pesme Evrovizije su održana u zemlji koja je pobedila prethodne godine.

Organizacija takmičenja predstavlja značajno finansijsko opterećenje; na primer, Pesma Evrovizije 2004. je koštala 15 miliona evra. Kada je organizacija u prošlosti odbijana zbog troškova, emiteri su već bili domaćini takmičenja u nekoj od skorih prethodnih godina. Irska nacionalna televizija je devedesetih godina bila u ozbiljnim finansijskim problemima zbog četiri pobede u roku od pet godina. Postoje čak i spekulacije da neke zemlje namerno šalju lošije kompozicije kako bi bile sigurne da će ih obaveza organizacije mimoići. Sa druge strane, Pesma Evrovizije predstavlja jedinstvenu mogućnost da se svaka zemlja predstavi kao turistička destinacija, a sa novijim naglim rastom popularnosti Pesme Evrovizije, povećane su i mogućnosti komercijalnog sponzorstva.

Od 2015. kada je Australija dobila pravo na učešće, doneseno je pravilo da u slučaju pobede Australije ista država nominuje neku državu iz Evrope da ona bude domaćin sledeće godine.

Mesto održavanja[uredi | uredi izvor]

Globen arena u Stokholmu, u kojoj je održana Pesma Evrovizije 2000. i 2016.

Najveći deo troška takmičenja pokrivaju sponzori takmičenja i naknade za učešće drugih zemalja učesnica. Teleglasanje je takođe značajan izvor prihoda. Pesma Evrovizije se smatra jedinstvenom prilikom za promovisanje zemlje domaćina kao turističke destinacije. Na primer, pred održavanje Pesme Evrovizije 2005, Ukrajina je tokom celog leta ukinula vize turistima državljanima Evropske unije i Švajcarske.[36]

Pripreme za održavanje festivala počinju nekoliko nedelja nakon što zemlja pobedi, i potvrdi EUR da namerava i da ima mogućnosti da bude domaćin takmičenja. Bira se grad-domaćin, koji je obično, ali ne uvek, glavni grad, i koncertni objekat, u kojem će se festival održati. Najveći objekat koji je bio domaćin Pesme Evrovizije bio je fudbalski stadion Parken u Kopenhagenu, na kojem je 38.000 ljudi u publici pratilo Pesmu Evrovizije 2001, kada je Danska bila domaćin.[13] Najmanje mesto u kojem je takmičenje ikada održano bilo je selo Milstrit u okrugu Kork u Irskoj, gde je održana Pesma Evrovizije 1993. Milstrit je imao oko 1.500 stanovnika,[37] mada je u Grin Glens areni bilo mesta za značajno veći broj (oko 8.000) gledalaca.[38]

Prilikom izbora grada domaćina i mesta održavanja, važnu ulogu igra blizina odgovarajućih kapaciteta hotela i prostora za novinare. U Kijevu 2005, hotelske sobe je bilo tako teško naći da su organizatori takmičenja tražili od ukrajinske vlade da blokira rezervacije koje nisu bile deo zvaničnih alokacija za delegacije ili turističkih paketa, što je dovelo do otkazivanja hotelskih rezervacija mnogih ljudi..[39]

Izvođenje uživo[uredi | uredi izvor]

Domeniko Modunjo i dirigent Alberto Semprini na 1958. izvode svetski hit “Volare”; živi orkestar je poslednji put korišćen 1998.

Svi vokali moraju biti izvedeni uživo, a prateći snimci ne smeju sadržati nikakve ljudske glasove.[24] Godine 1999. pesma „Marija Magdalena” sa kojom je Doris Dragović predstavljala Hrvatsku praćena je matricom koja je tokom refrena sadržavala glasove veoma nalik ljudskim. Uprkos insistiranju hrvatske delegacije da su u pitanju digitalno sintetisani zvuci koji imitiraju ljudske glasove, EUR je odlučila da je Hrvatska ipak prekršila pravila i kaznila ju je oduzimanjem 33% poena za računanje petogodišnjeg proseka prema kojem je, po tadašnjim pravilima pauziranja, određivano učešće zemalja na Pesmi Evrovizije.[27]

Jedan od znakova raspoznavanja ranijih izdanja Pesme Evrovizije bio je i živi orkestar na sceni, koji je zemlja domaćin od 1956. do 1998. bila obavezna da obezbedi učesnicima. Pre 1973, pravila su propisivala da orkestar domaćina mora izvoditi svu muziku; od 1973. nadalje, unapred snimljene instrumentalne matrice su dozvoljene, ali je domaćin svejedno morao da obezbedi živi orkestar kako bi učesnici imali izbor. Ako bi prateće trake bile korišćene, svi instrumenti koji se na njoj čuju morali su biti prisutni na sceni; ovaj uslov je ukinut 1997.[27]

Pravila su izmenjena 1999. tako što je uklonjen zahtev emiteru-domaćinu da obezbedi živi orkestar, već je orkestar ostavljen kao opcija organizatoru takmičenja.[27] Domaćin takmičenja te godine, izraelska televizija IBA, odlučila je da ne koristi orkestar kako bi uštedela na troškovima, tako da je 1999. bila prva godina u kojoj su sve pesme izvođene u potpunosti preko nasnimljene instrumentalne matrice (skupa sa živim vokalima). Orkestar se od tada nije vratio na takmičenje, tako da je (za sada) poslednji put korišćen u Birmingemu 1998. Zahtev predstavnika Slovenije 2009, gudačkog kvarteta Kvartisimo, da svoju mahom instrumentalnu numeru izvedu uživo uz pojačivače zvuka je odbijen pošto je ocenjeno da nije u skladu sa pravilima.

Pesme[uredi | uredi izvor]

Prve godine, pesme nisu bile vremenski ograničene, ali je već od 1957. godine EUR preporučila da pesme ne budu duže od 3½ minuta. Od 1962. godine važi sadašnje strogo ograničenje na (ni sekund duže od) tri minuta. Neretko, izvođači za tržišno izdanje snimaju dužu verziju, izvodeći na Evroviziji kraću trominutnu verziju. Iako većina emitera koristi isto ograničenje dužine u izboru svojih predstavnika, neki kandidatima dozvoljavaju i nešto duže pesme, koje, ukoliko budu izabrani, moraju dodatno skratiti do ne duže od tri minuta; na primer, u Albaniji, pesme u nacionalnom finalu ne smeju biti duže od 3 minuta i 20 sekundi.

Pravila Pesme Evrovizije nikada nisu dozvoljavale isključivo instrumentalne kompozicije, i ova zabrana je uvek snažno sprovođena. Međutim, ubedljivi pobednik Pesme Evrovizije 1995, kompozicija “Nocturne” norveškog dvojca Sikret garden, bila je prevashodno delo ambijentalne instrumentalne muzike, sa skupa 25 reči na norveškom jeziku, čime su zadovoljene propozicije takmičenja. Na slovenačkom izboru EMA 2004, drugo mesto je zauzeo dvojac Rožmarinke sa kompozicijom “Kliše”, koja je imala jednu jedinu reč.

Pesme i njihovo izvođenje „ne smeju dovesti takmičenje na loš glas”.[24] Međutim, granica toga šta čini „loš glas” nije sasvim čvrsta i, pored bezbroj pesama o miru u svetu i ljubavi među svim ljudima, ni aktuelne političke teme nikada nisu bile strane na Pesmi Evrovizije. Prvih nekoliko nastupa bivših jugoslovenskih republika uključivalo je i tekstove poput nikada ne plači, moje hrvatsko nebo ili sva bol svijeta, noćas u Bosni. U novije vreme, omaknu se i drugi netradicionalni prizori. Silvija Najt sa Islanda se 2006. kupala pod zlatnim tušem i telefonirala Bogu, a Verka Serdjučka (scenska ličnost zabavljača Andreja Danilka) iz Ukrajine je 2007. godine gospođe u pratećim vokalima potapšao po zadnjici.

Jezici[uredi | uredi izvor]

Evrovizijska pravila ohrabruju (no ne obavezuju) zemlje da u svoje kompozicije i nastupe uvrste i elemente nacionalne kulture i da pevaju na svom jeziku. Pravilo koje je ranije zahtevalo da učesnici pevaju na jeziku zemlje koju predstavljaju je menjano nekoliko puta tokom godina. Od 1956. do 1965. nije bilo pravila koje je isključivalo izbor jezika na kom se moglo pevati. Međutim, godine 1966. je uvedeno pravilo da pesme moraju biti na jednom zvaničnih jezika zemlje učesnice.[13]

Pesma „Molitva” je 2007. godine postala prva pesma pobednica u celosti pevana na maternjem jeziku od kada je vraćena mogućnost pevanja na jeziku po izboru

Ograničenje u izboru jezika je trajalo do 1973, kada je ono ukinuto i izvođači su opet mogli da pevaju na jeziku po svom izboru.[13] Nekoliko pobednika je polovinom 1970-ih iskoristilo novodobijenu slobodu, uključujući grupu ABBA 1974. godine.

Godine 1977, EUR je odlučila da ponovo uvede ograničenje o izboru maternjeg jezika,[13] s tim da su Nemačka i Belgija prve godine izuzete, pošto su njihovi nacionalni izbori bili već previše napredovali da bi se menjali.[27]

Godine 1999, pravilo je promenjeno tako da se opet omogućila sloboda izbora.[13] Tako je 2003. godine belgijska grupa Urban trad osvojila drugo mesto pesmom Sanomi na potpuno izmišljenom jeziku.[40] 2005, predstavnici Ukrajine pevali su (u tri minuta) na sedam jezika, 2007. godine, francuski predstavnici pevali su na franglais jeziku, tako da su reči njihove pesme bile nasumično izmešane na francuskom i engleskom jeziku, a letonski duet je 2005. deo pesme izveo i na jeziku znakova.

Do sada je na Pesmi Evrovizije u takmičarskim numerana izvedeno više od 50 različitih evropskih jezika. Jedina zemlja koja se nijednom nije predstavila na svom službenom jeziku je Azerbejdžan, iako je predstavnica Bugarske 2012. godine, na takmičenju održanom upravo u glavnom gradu Azerbejdžana, u pesmi pomenula jednu frazu na azerskom jeziku.[41]

Pesme su pevane i na manjinskim i gotovo zaboravljenim jezicima i dijalektima. Švajcarska pesma je 1989. pevana na romanš jeziku. Francuska je slala pesme na kreolskom, korzičkom i bretonskom, Austrija na posebnom alpskom, Litvanija na zapadnolitvanskom dijalektu, Rusija na udmurtskom jeziku i Norveška na severnolaponskom. Sanja Ilić & Balkanika su 2018. predstavljajući Srbiju izvodili pesmu koja kombinuje prizrensko-timočki dijalekt jugoistočne Srbije sa standardnim srpskim jezikom, dok je Esma Redžepova iz BJR Makedonije 2013. godine otpevala svoj deo dueta na romskom jeziku.[42] Pojedini izrazi iz antičkih jezika su, takođe, korišćeni u pesmama, kao što su starogrčki u pesmi Grčke 1995. godine i Italije 2017, u kojoj je korišćen i sanskrt.[43] Od vanevropskih jezika je 1980. prvi put izveden arapski u pesmi Maroka, dok su se u numerama pojavljivali i izvorni jezici iz Okeanije (tahićanski jezik, Monako 2006.) i podsaharske Afrike (svahili, Norveška 2011).

Krakterističan deo nekih pesama je činio i deo teksta bez značanja koji je sadržao elemente tradicionalnih pevanja određenih podneblja kao što su jojkovanje - pevanje Laponaca (Norveška 1980. i 2019.), jodlovanje - karakteristično za narode na Alpima (Rumunija 2017.) i tradicionalno romsko pevanje (Mađarska 2017).[44]

Samira Said, jedina predstavnica Maroka i neke afričke zemlje

Izvođači najčešće pevaju na engleskom jeziku u nadi da će njihove pesme publika lakše razumeti. Nemali broj izvođača snima zasebnu verziju na maternjem jeziku za tržišno izdanje i englesku verziju za evrovizijski nastup, ili peva deo teksta na maternjem, a deo na engleskom jeziku. Pesma „Molitva”, sa kojom je Srbija pobedila 2007, je bila prva pesma pobednica u celosti pevana na maternjem jeziku od kada je 1999. vraćena mogućnost pevanja na jeziku po izboru (sve pobedničke pesme u međuvremenu bile su u celosti na engleskom jeziku, izuzev Wild dances 2004, koja je imala i delove na ukrajinskom). Ukrajina je 2016. godine pobedila s pesmom koja sadrži delove na krimskotatarskom jeziku.

Izvođači[uredi | uredi izvor]

Nakon 1956, kada broj izvođača na sceni nije bio ograničen, od 1956. do 1970. bili su dozvoljeni samo nastupi solista i dueta, i od 1963. trojaca. Od 1971. godine, broj izvođača na sceni ograničen je na šest, kako je i danas.[24] Među šest izvođača na sceni, osim zvaničnih predstavnika mogu da se nalaze i prateći vokali, kao i izvođači koji imaju ulogu u scenskom nastupu.

Selin Dion, rođena u Kanadi je predstavljala Švajcarsku i donela joj pobedu 1988.

Izvođači mogu biti bilo koje nacionalnosti. Nebrojeno mnogo francuskih izvođača nastupalo je za Monako i Luksemburg; Grkinje Nana Muskuri i Viki Leandros su nastupale za Luksemburg, a češčki pevač Karel Got za Austriju. Amerikanka Amerikanka Katrina Leskanič i Australka Džina Dž pevali su za Ujedinjeno Kraljevstvo, Dejv Benton sa karipskog ostrva Aruba za Estoniju, Serhat iz Turske za San Marino, a među švajcarskim predstavnicima su bili i Kanađanka Selin Dion, Estonke „Vanila Nindža”, te (2006) grupa „six4one”, koja se sastojala od šest izvođača iz šest različitih zemalja. Zemlje su, međutim, potpuno slobodne da ograniče nacionalnost svojih predstavnika: izvođača, kompozitora ili tekstopisaca, ako to žele; na primer, na beogradskoj Beoviziji mogu učestvovati jedino izvođači državljani Srbije, dok autori pesama mogu biti iz celog sveta.[24][45]

Sami izvođači moraju imati 16 godina na dan održavanja polufinala.[24] Pravilo o minimumu starosti je uvedeno nakon Pesme Evrovizije 1989, na kojoj je izraelski predstavnik imao 11, a francuska predstavnica 12 godina. Za mlađe izvođače se od 2003. organizuje posebno takmičenje, Dečja pesma Evrovizije. Nekoliko učesnika Dečje pesme Evrovizije je kasnije predstavljalo svoje zemlje i na Pesmi Evrovizije, kao što su Nevena Božović, Sestre Tolmačjove i grupa „O'G3NE”.

Prenošenje programa[uredi | uredi izvor]

Svaka televizija-učesnica mora prenositi program u celosti: ovo uključuje sve pesme, rekapitulaciju isečaka pesama pred teleglasanje, kompletan postupak glasanja i pobedničko izvođenje. Emiteri mogu, ukoliko žele, preskočiti šou u pauzi radi emitovanja reklama;[24] od 1999, emiteri koji žele imaju više mogućnosti za kratke reklamne blokove otkako su u program uvršteni kraći, neesencijalni razvoji. Emiteri ne moraju prenositi polufinala u kojima ne učestvuju njihovi predstavnici ako to ne žele; kao izuzetak, počevši od uvođenja dve polufinalne večeri 2008, domaćinu i zemljama „velike četvorke” se „dodeljuje” jedno polufinale koje moraju prenositi i u kojem glasaju njihovi gledaoci, dok je prenos (ili odloženi snimak) drugog polufinala, kao i kod ostalih zemalja, neobavezan.[traži se izvor]

U nekoliko slučajeva, kao posebno osetljivo javljala su se i pitanja političkog priznanja. 1978. godine, tokom izvođenja izraelske pesme, jordanska televizija JRTV je suspendovala prenos i prikazivala slike cveća. Kada je posle poodmaklog glasanja postalo jasno da će Izrael pobediti, JRTV je jednostavno naglo prekinula prenos, a zatim su jordanski mediji, odbijajući da konstatuju činjenicu da je Izrael pobedio, objavili da je pobedila Belgija (koja je osvojila drugo mesto).[27] 2005. godine, Liban se prijavio za učešće i odabrao pesmu predstavnicu. Međutim, libanska televizija je kasnije utvrdila da libanski zakoni, koji zabranjuju priznanje Izraela, čine gotovo nemogućim prenošenje izvođenja i izraelske pesme. EUR je obavestila Tele-Liban da bi izuzeće izraelskog nastupa predstavljalo kršenje pravila takmičenja, i tako se Liban morao povući nakon što je već potvrdio učešće (tj. nakon roka za povlačenje), za šta je od strane EUR kažnjen novčanom kaznom i trogodišnjom zabranom učešća.[46]

Redovni učesnici 1992. Jugoslavija, obojena crvenom bojom, je bila jedina socijalistička zemlja koja je ikada učestvovala na Pesmi Evrovizije;
Redovni učesnici 1994, samo dve godine kasnije. Veliku promenu je donelo učešće zemalja iz središnje i istočne Evrope.

Širenje takmičenja[uredi | uredi izvor]

Broj zemalja učesnica Pesme Evrovizije je vremenom neprestano rastao, od sedam učesnica 1956. do preko 20 krajem 1980-ih. 1993. godine, u takmičenju je učestvovalo 25 zemalja, uključujući i tri od zemalja nastalih raspadom SFRJ. Kako je festival živi televizijski događaj, organizatori ograničavaju trajanje na razumnu dužinu prihvatljivu prosečnom gledaocu. U novije vreme, nominalno ograničenje bilo je tri časa, koje je prenos povremeno prekoračivao, kao 2005, kada je program trajao gotovo 3½ časa. Nakon što je 2006. uvedena skraćena procedura saopštavanja glasova, program je trajao 3 časa i 5 minuta.

Kvalifikacije i pauziranje[uredi | uredi izvor]

Od 1993. godine, nakon raspada SFR Jugoslavije i prijavljivanja država nekadašnjeg sovjetskog bloka, više zemalja želi da učestvuje na Pesmi Evrovizije od broja pesama koji je moguće uključiti u festival dužine koju organizatori smatraju razumnom, odnosno prihvatljivom gledalištu. U cilju izbora pesama koje će učestvovati na završnoj večeri korišćeno je nekoliko sistema kvalifikacija ili pauziranja. 1993. godine, sedam novih zemalja (Bosna i Hercegovina, Estonija, Mađarska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Hrvatska) su se za tri mesta u međunarodnom finalu borile u predtakmičenju „Kvalifikacija za Milstrit”, održanom u Ljubljani, kroz koje su se kvalifikovale nekadašnje jugoslovenske republike (BiH, Slovenija i Hrvatska). Iste godine, uvedeno je i pravilo pauziranja. Prema ovom pravilu, šest najlošije plasiranih zemalja iz 1993. je moralo da preskoči sledeću godinu, kako bi 1994. mogle učestvovati zemlje koje nisu prošle kvalifikacije 1993, kao i, po prvi put, i tri nove zemlje, Litvanija, Poljska i Rusija.[27]

Sistem pauziranja je primenjen 1994. i 1995, ali je za Pesmu Evrovizije 1996. isproban drugačiji sistem kvalifikacija, u kojem su učestvovale sve zemlje osim domaćina, Norveške. Nekoliko nedelja pre takmičenja, audio-trake svih pesama su poslate nacionalnim stručnim žirijima koji su, glasajući po evrovizijskoj shemi, izabrali pesme koje su uključene u program.[traži se izvor]

Jedna od zemalja koje se nisu kvalifikovale za Pesmu Evrovizije 1996. bila je Nemačka, zemlja koja je jedan od najvećih finansijera EUR i ima jednu od najbrojnijih publika. Ovime, a ni činjenicom da je jedan broj zemalja održao kompletne nacionalne izbore, da bi zatim njihove najbolje pesme bile odbačene bez prilike da se predstave međunarodnoj publici, niko nije bio zadovoljan i ovakav sistem kvalifikacija je odbačen i uveden izmenjen sistem pauziranja, a nešto kasnije uvedeno je i novo pravilo.

Velika četvorka/petorka[uredi | uredi izvor]

Lena iz Nemačke je 2010. donela do sada jedinu pobedu nekoj zemlji iz „velike petorke”

Od 2000. nadalje, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Španija (tzv. „velika četvorka”), imaju pravilnikom garantovano učešće u finalu Pesme Evrovizije, bez obzira na njihove plasmane u prethodnim takmičenjima.[27] Ovo se pravilo objašnjava visokim učešćem zemalja velike četvorke u budžetu Evrovizije, te velike praćenosti Festivala među njihovom publikom koju ne bi bilo poželjno izgubiti. Primena ovog pravila dovela je do apsurdnog događaja 2005, kada su upravo zemlje „velike četvorke” zauzele sva četiri poslednja mesta— i svejedno se direktno plasirale u finale naredne godine. Jedinu pobedu od zemalja članica „velike četvorke” je ostvarila Nemačka na Pesmi Evrovizije 2010. Nakon što je Italija objavila da se vraća u takmičenje 2011, potvrđeno je da je stvorena „velika petorka” i da će i Italija učestvovati direktno u finalu iako se nije takmičila više od 10 godina.[47]

Pauziranje po proseku[uredi | uredi izvor]

Od 1997. do 2001, zemlje su se kvalifikovale za svako godišnje izdanje na osnovu proseka broja poena koje su njihove pesme osvojile tokom prethodnih pet godina. Na ovaj način, moglo se desiti da zemlja bude primorana da pauzira naredne godine čak iako se poslednji predstavnik kotirao veoma dobro. Pravilo je izmenjeno i 2002. i 2003. godine, u finalu je učestvovalo 15 zemalja najbolje plasiranih prethodne godine, te zemlje koje su pauzirale prethodne godine. Sistem pauziranja konačno je zamenjen sistemom polufinala počevši od Pesme Evrovizije 2004.

Polufinala[uredi | uredi izvor]

Počevši od 2004, pored subotnjeg „velikog finala”, na Pesmu Evrovizije je uvedena i kvalifikaciona runda, „polufinale”.

Žreb za raspored zemalja po polufinalima na Pesmi Evrovizije 2012.

Prema pravilima iz 2004, prema kojima su održana naredna četiri izdanja (do 2007), Pesma Evrovizije održavala se u dve večeri, kvalifikacionoj polufinalnoj večeri (u trajanju od 2 časa) u kojoj učestvuje najviše 26 zemalja, i „velikom Finalu” dva dana kasnije (u trajanju od 3 časa) u kojem se takmiče 24 pesme. U finale se direktno kvalifikuju predstavnik domaćina, zatim tzv. „velika četvorka” (Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Španija), i još 9 drugih najbolje plasiranih zemalja sa prošlogodišnjeg takmičenja; a njima se pridružuje i 10 najbolje plasiranih pesama iz polufinala.[24] Veliko finale se održava u tradicionalnom terminu subotom u 21 čas po srednjoevropskom vremenu; polufinale je 2004. održano u sredu evrovizijske sedmice, dok je od 2005–07. održavano četvrtkom.

Format polufinala je osmišljen kako bi se omogućilo učešće svim zainteresovanim zemljama, ali se predviđen maksimalan broj od 40 zemalja pokazao nedovoljnim već 2005, kada se za učešće prijavila 41 zemlja (mada su problemi izbegnuti jer su se Češka Republika i kasnije Liban povukli), te 2007, kada je ograničenje probijeno i dozvoljeno učešće 42 zemlje.

Na sastanku Referentne grupe EUR 28. septembra 2007. je odlučeno da se, počevši od Pesme Evrovizije 2008. u Beogradu, održavaju dva polufinala. Ovaj format predviđa do 45 zemalja učesnica, od kojih se 25 takmiči u finalu. Zemlja domaćin i zemlje „velike četvorke” učestvuju direktno u finalu. Ostale se raspoređuju u dva polufinala putem žrebanja, pri čemu se prethodno raspoređuju u šest kutija tako da se, što je mogućnije, smanji uticaj prijateljskog glasanja u polufinalu (odnosno, da zemlje sa značajnom istorijom prijateljskog glasanja budu verovatnije raspoređene u različita polufinala). U finalno veče se iz svakog polufinala plasira po 10 pesama: devet finalista se određuje, kao i ranije, po rezultatima teleglasanja, nakon čega se dodaje i najbolje plasirana od preostalih učesnica po rezultatima glasanja nacionalnih žirija.[traži se izvor] Iako se počevši od 2009. glasovi u finalu određuju kombinovanjem glasova žirija i publike, način glasanja u polufinalu (prvih devet pesama u teleglasanju i jedna pesma po izboru žirija) ostao je te godine nepromenjen. Nakon što je kombinovano glasanje u finalu dovelo do pozitivnih reakcija emitera učesnika, gledalaca, novinara i obožavatelja, Referentna grupa je na sastanku 11. oktobra 2009. odlučila da se, počevši od Pesme Evrovizije 2010. u Oslu, glasovi nacionalnih žirija i publika kombinuju u odnosu 50%:50% i u polufinalnim večerima.[29]

Pobednici[uredi | uredi izvor]

Levo: Džoni Logan je kao predstavnik Irske postao jedini izvođač koji je pobedio dvaput (1980. i 1987.), a ostvario je i pobedu kao kompozitor (1992).
Sredina: Salvador Sobral je kao predstavnik Portugalije pobedio 2017. godine sa rekordnih 758 poena i najvećim ukupnim zbirom glasova publike i žirija.
Desno: An-Mari David, kao predstavnica Luksemburga je pobedila 1973. sa osvojenih rekordnih 80,63% od maksimalno mogućih poena (stari sistem).

Pobeda na Pesmi Evrovizije pruža pobedničkom izvođaču jedinstvenu mogućnost da na ovom uspehu i okružujućem publicitetu započne ili unapredi svoju međunarodnu karijeru.

Najpoznatiji pobednici, čija je karijera direktno katapultirana u nebo nakon evrovizijske pobede je bio švedski četverac ABBA, koji su pobedili na Pesmi Evrovizije 1974. sa pesmom Waterloo i postali jedan od najuspešnijih muzičkih sastava svog vremena. Kanadska pevačica Selin Dion, koja je 1988. pobedila kao predstavnica Švajcarske sa pesmom Ne partez pas sans moi (sa jednim poenom razlike), postigla je nekoliko godina kasnije veliku međunarodnu slavu i uspeh.

Zapažene karijere od pobednika su zabeležili i Viki Leandros, Toto Kutunjo, Frans Gal, Lulu, Katrina and the Waves i Secret Garden.

Džoni Logan je jedini učesnik koji je pobedio više puta, sa učešćem u tri pobede Irske sa snažnim baladama (1980. pevajući “What's another year”, 1987. kao pevač i kompozitor Hold me now, 1992. kao kompozitor pesme “Why me?” za Lindu Martin), dobivši tako nadimak „Mr. Eurovision” („g-din Evrovizija”).

Među pobednicima Pesme Evrovizije, žena je značajno više. U proseku, na svakog muškog izvođača koji je pobedio bile su 3-4 ženske pobednice.[48]

Od 2008. godine, pobedniku se dodeljuju zvanični trofej Pesme Evrovizije.[49] Trofej je napravljen od peskiranog stakla i ima oblik mikrofona iz 1950-ih godina, kada je održana prva Pesma Evrovizije.[50] Autori pobedničke pesme dobijaju verzije trofeja u manjoj veličini. Trofej predstavlja dizajn Kjela Engmana iz Kosta Bode iz Švedske, koji se bave izradom predmeta od stakla.[49]

Godina Zemlja pobednika Pesma Izvođač Poena Raz. Drugo mesto Domaćin Datum finala Broj učesnika
1956. Švajcarska Švajcarska Refrain Lis Asija [51] Lugano 24. maj 1956. 7 (po dve pesme)
1957. Holandija Holandija Net Als Toen Kori Broken 31 14 Francuska Francuska Frankfurt 3. mart 1957. 10
1958. Francuska Francuska Dors mon amour Andre Klavo 27 3 Švajcarska Švajcarska Hilversum 12. mart 1958. 10
1959. Holandija Holandija Een beetje Tedi Sholten 21 5 Ujedinjeno Kraljevstvo UK Kan 11. mart 1959. 11
1960. Francuska Francuska Tom Pilibi Žaklin Boje 32 7 Ujedinjeno Kraljevstvo UK London 25. mart 1960. 13
1961. Luksemburg Luksemburg Nous les amoureux Žan-Klod Paskal 31 6 Ujedinjeno Kraljevstvo UK Kan 18. mart 1961. 16
1962. Francuska Francuska Un premier amour Izabel Obre 26 13 Monako Monako Luksemburg 18. mart 1962. 16
1963. Danska Danska Dansevise Greta i Jergen Ingman 42 2 Švajcarska Švajcarska London 23. mart 1963. 16
1964. Italija Italija Non ho l'età Điljola Činkveti 49 32 Ujedinjeno Kraljevstvo UK Kopenhagen 21. mart 1964. 16
1965. Luksemburg Luksemburg Poupée de cire, poupée de son Frans Gal 32 6 Ujedinjeno Kraljevstvo UK Napulj 20. mart 1965. 18
1966. Austrija Austrija Merci Chérie Udo Jirgens 31 15 Švedska Švedska Luksemburg 5. mart 1966. 18
1967. Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo Puppet on a string Sendi Šo 42 25 Irska Irska Beč 8. april 1967. 17
1968. Španija Španija La, la, la ... Masijel 29 1 Ujedinjeno Kraljevstvo UK London 6. april 1968. 17
1969.
[52]
Španija Španija Vivo cantando Salome 18 Madrid 29. mart 1969. 16
Francuska Francuska Un jour, un enfant Frida Bokara
Holandija Holandija De troubadour Leni Kur
Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo Boom bang a bang Lulu
1970. Irska Irska All kinds of everything Dana 32 6 Ujedinjeno Kraljevstvo UK Amsterdam 21. mart 1970. 12
1971. Monako Monako Un banc, un arbre, une rue Severin 128 12 Španija Španija Dablin 3. april 1971. 18
1972. Luksemburg Luksemburg Après toi Viki Leandros 128 14 Ujedinjeno Kraljevstvo UK Edinburg 25. mart 1972. 18
1973. Luksemburg Luksemburg Tu te reconnaîtras An-Mari David 129 4 Španija Španija Luksemburg 7. april 1973. 17
1974. Švedska Švedska Waterloo ABBA 24 6 Italija Italija Brajton 6. april 1974. 17
1975. Holandija Holandija Ding-a-dong Tič-in 152 14 Ujedinjeno Kraljevstvo UK Stokholm 22. mart 1975. 19
1976. Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo Save Your Kisses for Me Braderhud of Man 164 17 Francuska Francuska Hag 3. april 1976. 18
1977. Francuska Francuska L'oiseau et l'enfant Mari Mirjam 136 15 Ujedinjeno Kraljevstvo UK London 7. maj 1977. 18
1978. Izrael Izrael A-ba'ni-bi Ichar Koen & Alfabeta 157 32 Belgija Belgija Pariz 22. april 1978. 20
1979. Izrael Izrael Hallelujah Gali Atari & Milk end hani 125 9 Španija Španija Jerusalim 31. mart 1979. 19
1980. Irska Irska What's another year Džoni Logan 143 15 Nemačka Zapadna Nemačka Hag 19. april 1980. 19
1981. Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo Making your mind up Baks fiz 136 4 Nemačka Zapadna Nemačka Dablin 4. april 1981. 20
1982. Nemačka Zapadna Nemačka Ein bisschen Frieden Nikol 161 61 Izrael Izrael Herogejt 24. april 1982. 18
1983. Luksemburg Luksemburg Si la vie est cadeau Korin Erme 142 6 Izrael Izrael Minhen 23. april 1983. 20
1984. Švedska Švedska Diggi-loo-diggi-ley Heriz 145 8 Irska Irska Luksemburg 5. maj 1984. 19
1985. Norveška Norveška La det swinge Bobisoks 123 18 Nemačka Zapadna Nemačka Geteborg 4. maj 1985. 19
1986. Belgija Belgija J'aime la vie Sandra Kim 176 31 Švajcarska Švajcarska Bergen 3. maj 1986. 20
1987. Irska Irska Hold me now Džoni Logan 172 31 Nemačka Zapadna Nemačka Brisel 9. maj 1987. 22
1988. Švajcarska Švajcarska Ne partez pas sans moi Selin Dion 137 1 Ujedinjeno Kraljevstvo UK Dablin 30. april 1988. 21
1989. Jugoslavija Jugoslavija Rock Me Riva 137 7 Ujedinjeno Kraljevstvo UK Lozana 6. maj 1989. 22
1990. Italija Italija Insieme 1992 Toto Kutunjo 149 17 Francuska Francuska Zagreb 5. maj 1990. 22
1991. Švedska Švedska Fångad av en stormvind Karola 146 0[53] Francuska Francuska Rim 4. maj 1991. 22
1992. Irska Irska Why me Linda Martin 155 16 Ujedinjeno Kraljevstvo UK Malme 9. maj 1992. 23
1993. Irska Irska In your eyes Niv Kavana 187 23 Ujedinjeno Kraljevstvo UK Milstrit 15. maj 1993. 25
1994. Irska Irska Rock'n Roll kids Pol Harington & Čarli Mekgetigen 226 60 Poljska Poljska Dablin 30. april 1994. 25
1995. Norveška Norveška Nocturne Sikret garden 148 29 Španija Španija Dablin 13. maj 1995. 23
1996. Irska Irska The voice Imar Kvin 162 48 Norveška Norveška Oslo 18. maj 1996. 23
1997. Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo Love shine a light Katrina i Vejvs 227 70 Irska Irska Dablin 3. maj 1997. 25
1998. Izrael Izrael Diva Dana Internašonal 172 6 Ujedinjeno Kraljevstvo UK Birmingem 9. maj 1998. 25
1999. Švedska Švedska Take me to your heaven Karlot Nilson 163 17 Island Island Jerusalim 29. maj 1999. 23
2000. Danska Danska Fly on the wings of love Braća Olsen 195 40 Rusija Rusija Stokholm 13. maj 2000. 24
2001. Estonija Estonija Everybody Tanel Padar, Dejv Benton & 2XL 198 21 Danska Danska Kopenhagen 12. maj 2001. 23
2002. Letonija Letonija I wanna Mari N 176 12 Malta Malta Talin 25. maj 2002. 24
2003. Turska Turska Eveyway that I can Sertab Erener 167 2 Belgija Belgija Riga 24. maj 2003. 26
2004. Ukrajina Ukrajina Wild dances Ruslana 280 17 Srbija i Crna Gora Srbija i Crna Gora Istanbul 15. maj 2004. 36
2005. Grčka Grčka My number one Elena Paparizu 230 38 Malta Malta Kijev 21. maj 2005. 39
2006. Finska Finska Hard rock hallelujah Lordi 292 44 Rusija Rusija Atina 20. maj 2006. 37
2007. Srbija Srbija Molitva Marija Šerifović 268 33 Ukrajina Ukrajina Helsinki 12. maj 2007. 42
2008. Rusija Rusija Believe Dima Bilan 272 33 Ukrajina Ukrajina Beograd 24. maj 2008. 43
2009. Norveška Norveška Fairytale Aleksander Ribak 387 169 Island Island Moskva 16. maj 2009. 42
2010. Nemačka Nemačka Satellite Lena 246 76 Turska Turska Oslo 29. maj 2010. 39
2011. Azerbejdžan Azerbejdžan Running Scared El & Niki 221 32 Italija Italija Diseldorf 14. maj 2011. 43
2012. Švedska Švedska Euphoria Lorin 372 113 Rusija Rusija Baku 26. maj 2012. 42
2013. Danska Danska Only Teardrops Emeli de Forest 281 47 Azerbejdžan Azerbejdžan Malme 18. maj 2013. 39
2014. Austrija Austrija Rise Like a Phoenix Končita Vurst 290 52 Holandija Holandija Kopenhagen 10. maj 2014. 37
2015. Švedska Švedska Heroes Mons Selmerlev 365 62 Rusija Rusija Beč 23. maj 2015. 40
2016. Ukrajina Ukrajina 1944 Džamala 534 23 Australija Australija Stokholm 14. maj 2016. 42
2017. Portugalija Portugal Amar pelos dois Salvador Sobral 758 143 Bugarska Bugarska Kijev 13. maj 2017. 42
2018. Izrael Izrael Toy Neta 529 93 Kipar Kipar Lisabon 12. maj 2018. 43
2019. Holandija Holandija Arcade Dankan Lorens 492 27 Italija Italija Tel Aviv 18. maj 2019. 41
2020. Otkazano
2021. Roterdam 22. maj 2021.

Nekoliko puta su pobednici Pesme Evrovizije bili voditelji narednog izdanja za koje je njihova zemlja dobila pravo organizovanja, kao što su Toto Kutunjo (1991.), Mari N (2003.), Eldar Gasimov (2012.) i Mons Selmerlev (2016.), dok su iz grin ruma izveštavali Sertab Erener (2004.), Ruslana (2005.) i Končita Vurst (2015.)

Triput su pobednici pokušali da odbrane titulu na domaćem terenu, Lis Asija u Švajcarskoj 1957, Kori Broken u Holandiji 1958. i Lena u Nemačkoj 2011.[54]

Najuspešnije zemlje učesnice i rekordi[uredi | uredi izvor]

Zemlje učesnice prema broju pobeda

Najuspešnijim se smatraju Irska, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo; Irska ima najviše, sedam, pobeda, među kojima i tri za redom sredinom 1990-ih, dok je Velika Britanija završila na jednoj od prve dve pozicije u 20 od 54 takmičenja (1956–2009). Međutim, tokom godina kada su poeni dodeljivani isključiv teleglasanjem, uz primetno bolji prijem numera iz istočne Evrope, nijedna od tradicionalno uspešnih zemalja (prema donjoj tabeli) nije postigla zapaženiji rezultat. Na svim takmičenjima od 20012008, pobedu je odnosila zemlja kojoj je to bila prva pobeda.

Pobednik Pesme Evrovizije 2006. bila je Finska, koja je pobedila nakon 45 učešća na kojima prethodno nije zabeležen nijedan plasman među prvih pet, dok je Portugalija na Pesmi Evrovizije 2017 ostvarila prvu pobedu, ujedno i prvi plasman među najboljih pet, nakon 49 učešća. Ukrajina je Pesme Evrovizije 2004. pobedila u svom drugom nastupu, a Srbija 2007. u prvom nastupu kao samostalna zemlja

Pobeda Norveške koju je predstavljao Aleksandr Ribak na Pesmi Evrovizije 2009, prvoj na kojoj se prešlo na kombinovani sistem glasanja žirijem i teleglasanjem, bila je prvi ponovni trijumf ranijeg pobednika od 2000, i sa 387 poena, 169 više od drugoplasirane pesme, najubedljivija pobeda u istoriji Pesme Evrovizije. Nakon uvođenja drugačijeg načina bodovanja 2016. u kojoj sve zemlje dostavljaju dva odvojena seta poena od strane žirija i publike, svaka pesma je dobila mogućnost da osvoji dvostruko više poena nego prethodnih godina. Na Pesmi Evrovizije 2017. godine je Salvador Sobral je kao predstavnik Portugalije sa 758 poena, što je i sada važeći rekord. Sobral bi imao veći broj poena i od Ribaka da je korišćen tadašnji sistem bodovanja, ali Ribak ostaje i dalje rekorder sa najvećom razlikom u odnosu na drugoplasiranog.[55]

An-Mari David je kao predstavnica Luksemburga je pobedila 1973. godine sa osvojenih rekordnih 80,63% od maksimalno mogućih poena, ali po potpuno drugačijem načinu bodovanja u poređenju sa današnjim, kada su sve pesme dobijale ocene od 2 do 10.[27] Noel Kelehan iz Irske je kao dirigent ostvario rekordnih pet pobeda (1980, 1987, 1992, 1993. i 1996), u periodu kada je korišćen uživo orkestar.[8] Nemački kompozitor Ralf Sigel je napisao ukupno 22 numere koje su učestvovale na Pesmi Evrovizije, uključujući i pesme s kojom je 1982. godine Nemačka ostvrila prvu pobedu i s kojom je San Marino došao do svog prvog finala 2014.

Najprodavanija pobednička pesma, uključujući i digitalnu formu, je internacionalni hit “Euphoria” u izvedbi Lorin, kojom je donela pobedu Švedskoj 2012. dobivši od rekordnih 18 zemalja maksimalan moguć broj poena, po tadašnjem sistemu 12.[56] Zapažene uspehe na tržištu i top listama su od pobednika ostvarili i Sendi Šo sa pesmom “Puppet on a string”, ABBA sa “Waterloo”, Brotherhood of Man sa “Save Your Kisses for Me”, Bucks Fizz sa “Making your mind up”, Nikol sa “Ein bisschen Frieden”, Aleksander Ribak sa “Fairytale”, Lena sa “Satellite” i Mons Selmerlev sa “Heroes”.

Pet puta su isti izvođači uspeli da osvoje i prvo i drugo mesto na različitim izdanjima Pesme Evrovizije, Lis Asija, Điljola Činkveti, Elizabet Andresen, Linda Martin i Dima Bilan.[27]

Tabela zemalja po najuspešnijim plasmanima[uredi | uredi izvor]

Rang Zemlja Pobede 2. mesto 3. mesto Ukupno
1 Irska 7 4 1 12
2 Švedska 6 1 6 13
3 Ujedinjeno Kraljevstvo 5 15 3 23
4 Francuska 5 4 7 16
5 Holandija 5 1 1 1
6 Luksemburg 5 0 2 7
7 Izrael 3 2 1 6
8 Danska 3 1 3 7
9 Norveška 3 1 1 5
10 Nemačka 2 4 5 11
11 Španija 2 4 1 7
12 Italija 2 3 5 10
13 Švajcarska 2 3 3 8
14 Ukrajina 2 2 1 4
15 Rusija 1 4 4 9
16 Belgija 1 2 0 3
17 Monako 1 1 3 5
18 Turska 1 1 1 3
Rang Zemlja Pobede 2. mesto 3. mesto Ukupno
18 Azerbejdžan 1 1 1 3
20 Grčka 1 0 3 4
21 Estonija 1 0 1 2
21 Letonija 1 0 1 2
21 Srbija 1 0 1 2
24 Austrija 2 0 1 3
25 Jugoslavija 1 0 0 1
26 Finska 1 0 0 1
27 Portugal 1 0 0 1
28 Malta 0 2 2 4
29 Island 0 2 0 2
30 Poljska 0 1 0 1
31 Srbija i Crna Gora 0 1 0 1
31 Bugarska 0 1 0 1
31 Kipar 0 1 0 1
34 Rumunija 0 0 2 2
35 Bosna i Hercegovina 0 0 1 1
36 Moldavija 0 0 1 1

Od svih dosadašnjih zemalja učesnica, među tri prvoplasirane još uvek nisu bili Albanija, Andora, Belorusija, Gruzija, Jermenija, Litvanija, Mađarska, Maroko, Severna Makedonija, San Marino, Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora i Češka.

Druge uspešne pesme i takmičari[uredi | uredi izvor]

Levo: Olivija Njuton-Džon, jedan od takmičara sa najuspešnijom karijerom
Desno: Frančesko Gabani izvodi najgledaniju evrovizijsku pesmu na YouTube-u

I pesme koje nisu pobeđivale na Evroviziji su katkad postizale značajne uspehe kao tržišna izdanja. Pesmu “Volare”, koja je postala svetski hit (uključujući i mnoge obrade) i osvojila dve nagrade Gremi, pevao je Domeniko Modunjo na Pesmi Evrovizije 1958. pod nazivom “Nel blu dipinto di blu” predstavljajući Italiju.[8] Druge pesme koje su ostvarile uspeh na tržištu i top listama su “L´amour est bleu” (Love Is Blue) koju izvodi Viki Leandros (Luksemburg 1967.), “Congratulations” od Klifa Ričarda (UK 1969.), “Eres tú” od “Mocedades” (Španija 1973.), “Ooh Aah…Just a Little Bit” od Džine Dži (UK 1996.) sa nominacijom za nagradu Gremi, “Allez Ola Olé” od Žesija Matadora (Francuska 2010.), kao i “Soldi” koju izvodi Mamud (Italija 2019.), koja je najslušanija evrovizijska pesma na striming platformi Spotify.[57][58][59][60]

Video za pesmu “Occidentali's Karma” koju izvodi Frančesko Gabani (Italija 2017.) sa preko 200 miliona pregleda predstavlja najslušaniju evrovizijsku pesmu na YouTube-u.[61] Fan klubovi Pesme Evrovizije među omiljene pesme često izdvajaju i “Ein Lied kann eine Brücke sein” koju izvodi Džoj Fleming (Zapanda Nemačka 1975.), „Lane moje” od Željka Joksimovića (SCG 2004.), “Qélé, Qélé” od Sirušo (Jermenija 2008.) i “Fuego” od Eleni Fureire (Kipar 2018.).[62][63][64][65]

Takmičari koji nisu ostvarili pobedu, ali imali su izuzetno uspešne muzičke karijere sa preko 70 miliona prodatih kopija su Hulio Iglesijas, Olivija Njuton-Džon, Klif Ričard i The Shadows, Nana Muskuri i Umberto Toci.[66][67][68][69]

Među ostalim uspešnim učesnicima Pesme Evrovizije sa višemilionskim prodajama su bili Domeniko Modunjo, Đani Morandi, Lara Fabijan, Baccara, Boni Tajler, Patrisija Kas, Karel Got, Ajda Pekan, Ricchi e Poveri, Arsenijum (član O-Zone), The New Seekers, Meri Hopkin, Engelbert Hamperdink, Ana Visi, Las Ketchup, Zdravko Čolić.[66][67][70]

Ksenija Simonova, slikarka i umetnica s peskom je dvaput bila deo nastupa

Drugi izvođači sa uspešnim hitovima na međunarodnim listama i zapaženim karijerama u delovima Evrope su Kejt Rajan, t.A.T.u., Araš, Darud, di-džej Bobo, Cascada, Ofra Haza, Les Humphries Singers, Ana Oksa, Al Bano i Romina Pover, Raf, Azúcar Moreno, Tereza Kesovija, Esma Redžepova, Dino Merlin, Toše Proeski, Sakis Ruvas, Džejd Juen (članica Sugababes).[66][67][70]

Krajem 90-ih godina XX veka i početkom XXI veka, globalni uspeh su doživeli rijaliti-šou programi, koji su imali značajan uticaj i na muzičku scenu. Mnoge zemlje su kao svoje predstavnike na Pesmi Evrovizije slale pobednike i druge uspešne učesnike iz muzičkih takmičarskih emisija kao što su franšize Idol, X Factor, The Voice, Ja imam talenat, Operacija Trijumf, Zvezda u usponu, Zvezde Granda, Prvi glas Srbije itd.[71]

Uspešni muzičari koji su se takmičili kao autori i producenti pesama su Timbaland (Rusija 2008.), Gi Manijel d'Omam Kristo (Francuska 2008.), Endru Lojd Veber (UK 2009.), Goran Bregović (Srbija 2010, Hrvatska 2006.), Toni Ajomi (Jermenija 2013.), Sela Su (Belgija 2016.).[72][73][74]

Svoje uloge u performansima na evrovizijskoj sceni su imali i olimpijski šampion u umetničkom klizanju Jevgenij Pljuščenko (Rusija 2008.), burleska igračica Dita fon Tiz (Nemačka 2009.) i slikarka i umetnica s peskom Ksenija Simonova (Ukrajina 2011. i Moldavija 2019.).

Revijalni program i specijalni gosti[uredi | uredi izvor]

Na takmičenju 1960. godine je prvi put izveden revijalni nastup između pesama u takmičarskom programu i prezentovanja glasova, što je vremenom postala tradicija festivala.[75][76] Revijalni program najčešće obuhvata nastup prethodnog pobednika (koji uglavnom otvori takmičenje), nastupe posvećene istoriji ili zanimljivim trenucima Pesme Evrovizije, kao i predstavljanje tradicije zemlje domaćina.[76][77] Jedan od najpoznatijih revijalnih programa je tačka tradicionalnog irskog plesa odigrana 1994. u Dablinu, koja je bila prvi javni nastup Riverdens-a, kasnije trupe sa uspešnim turnejama širom sveta.[78][79]

Otvaranje finalne večeri Pesme Evrovizije 2011.

Deo revijalnih nastupa su bile i pop zvezde kao što su Madona (2019.), Džastin Timberlejk (2016.), Aqua (2001.) i t.A.T.u. (2009., takođe predstavnice Rusije 2003.), ali i poznta violinistkinja Vanesa Mej (1998.) i svetski poznati izvođači tradicionalne muzike Mariza (2018.) i Goran Bregović (2008.).[80][81] Tokom Pesme Evrovizije 2003. godine se uživo u program uključio Elton Džon pozdravivši takmičare i gledaoce, dok je 2013. to Aviči uradio iz publike u dvorani, kao jedan od autora himne tog izdanja festivala.[82][83] Na evrovizijskoj sceni su nastupali i svetski priznati Hor bečkih dečaka (1967. i 2015.), Praški teatar stvetlećih crteža (1984.), Vatra Anadolije (2004.), Ansambl Kolo (2008.), Cirkus de Solej (2009.), Ansambl Crvene armije Aleksandrov (2009.), kao i mnogi poznati orkestri, ansambli, pa i cirkuski klovnovi i iluzionisti.[79][76] Tokom finala 2010. godine je nastup elektropop dua Madcon pratio i istovremeni fleš mob u nekoliko desetina evropskih gradova.[79]

Madona i Novak Đoković su bili specijalni gosti Pesme Evrovizije

Pesma Evrovizije 1999. u Jerusalimu je završena tako što su voditelji i takmičari otpevali “Hallelujah”, pobedničku pesmu iz 1979. godine, posvetivši je žrtvama rata na Kosovu i Metohiji i NATO bombardovanja SR Jugoslavije koje je bilo u toku.[27] Deo revijalnog programa 2016. godine je bio i performans „Sivi ljudi” posvećen evropskoj migrantskoj krizi.[84]

Uspešni sportisti su, takođe, bili specijalni gosti Pesme Evrovizije, kao što su bokseri Vitalij i Vladimir Kličko (2005.), teniser Novak Đoković i košarkaš Vlade Divac (2008.), koji su otvorili glasanje publike. Tokom misija u Međunarodnoj svemirskoj stanici su se 2003. godine javili astronauti Jurij Malenčenko i Ed Lu, dok su 2009. uključenjem iz svemira početak glasanja proglasili Genadij Padalka i Koiči Vakata.[82] Grad domaćin je bio promovisan kroz emitovane video spotove u kojima su se pojavljivali teniserka Ana Ivanović (2008), fudbaler Zlatan Ibrahimović (2013.) i glumica i bivša mis Izraela Gal Gadot (2019).[85][86]

Počevši od 2013. godine, uspostavljnjena je tradicija da se finalno veče otvara „paradom nacija” ili „paradom zastava”, nalik na ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara, uz prateću tradicionalnu ili popularnu muziku zemlje domaćina.[87] Parada nacija je 2016. je bila posvećena švedskoj modi, tako da su takmičari i zemlje bile predstavljene uporedo uz modnu reviju i švedski progresivni haus kao muzičku pratnju.[88]

Praćenje i nagrade[uredi | uredi izvor]

Dileme fanova

Osim zvaničnog mrežnog mesta eurovision.tv, dešavanja vezana za Pesmu Evrovizije prati veliki broj sajtova obožavalaca aktivnih tokom čitave godine, među kojima su najpoznatiji portali ESC Today i Wiwibloggs. Pesmu Evrovizije prati i nekoliko najpoznatijih kladionica na Internetu.

Zvanični klub obožavatelja, OGAE (Organisation générale des Amateurs de l'Eurovision, „Opšte udruženje evrovizijskih amatera"), je osnovan 1984. i ima podružnice u brojnim evropskim državama i širom sveta. Manji broj karata za Pesmu Evrovizije za tzv. „OGAE blok” se svake godine odvaja i distribuira po nižim cenama preko nacionalnih klubova. Klub organizuje i nekoliko godišnjih internih takmičenja, među kojima i OGAE Druga šansa, u kojem podružnice šalju po jednu pesmu sa nacionalnog finala koja nije izabrana za evrovizijskog predstavnika.

Pred svaku Pesmu Evrovizije, nacionalne podružnice OGAE glasaju za svoje favorite, a ESC Today organizuje anketu BigPoll, u kojoj posetioci nastoje da prognoziraju ishod predstojećeg takmičenja. U anketi BigPoll je 2009. učestvovalo 150.000 posetilaca, koji su uspešno pogodili pobednika, te četiri od prvih pet, i devet od prvih deset pesama, dok je u polufinalnoj anketi bilo 114.000 prognoza, koje su uspešno pogodile 19 od 20 pesama koje su se plasirale u finale. Počevši od 2002, tokom evrovizijske sedmice, dodeljuju se nagrade „Marsel Bezenson”, u tri kategorije: nagrada okupljenih novinara, nagrada za najbolju kompoziciju po izboru kompozitora pesama-učesnica, i nagrada za najbolji nastup po izboru prethodnih pobednika. Nakon završenog takmičenja, svoje nagrade u brojnim kategorijama dodeljuju ESC Today i ESC Radio, mrežni radio koji tokom čitave godine emituje evrovizijske pesme. Među godišnjim evrovizijskim ritualima je i nagrada „Barbara Deks”, nazvana po predstavnici Belgije 1993, koja se svake godine od 1997. po izboru posetilaca mrežnog mesta Eurovision House dodeljuje posle takmičenja najgore obučenom učesniku.[89]

Slika u javnosti i kritike[uredi | uredi izvor]

Pesma Evrovizije ostaje jedan od najgledanijih televizijskih događaja u celoj Evropi, sa univerzalnom privlačnošću, čije se gledalište ne uklapa u jednostavne sociološke kategorije. Istraživanja gledanosti u Francuskoj, na primer, pokazuju da gledanost Pesme Evrovizije iznosi oko 32% u svakoj starosnoj grupi od 15 do preko 60 godina, među nižim i višim socio-ekonomskim slojevima, kao i među svim nivoima zaposlenja.[90] Prenos Pesme Evrovizije 2008. bio je u Srbiji najgledaniji televizijski program u istoriji merenja gledanosti.[91] Merenjima u 2015. i 2016. godine je pokazano da je u svetu Pesma Evrovizije bila gledaniji program od Superboula (uključujući i tradicionalni šou na poluvremenu sa muzičkim zvezdama) i dodele Oskara.[92][93]

Lordi, pobednici Pesme Evrovizije 2006.

Pesmom Evrovizije tradicionalno dominiraju lagano orkestrirane pop pesme, jednostavnih, pevljivih refrena, poznatih kao šlager, zbog čega se često naziva festivalom lakih nota. Bordin preferencijalni sistem glasanja po državama i ograničenje trajanja pesama na tri minuta znače da se pesme nastoje dopasti gledaocima svih ukusa (opisivano kao „večita žurka pop muzike sredinom puta, kombinovane sa ekstremnim političkim glasanjem”), istovremeno pokušavajući kakvim trikom privući pažnju na sebe među mnoštvom drugih takmičara. Samo 2004. godine, na sceni su viđeni srpski opanci, kožni korseti, štule, rolšue, anđeoska krila, gimnastičar u potkošulji, dodole (prizivačice kiše), te grupa koja se njihala u ritmu koitusa i niz sličnih, eksplicitnih aranžmana. Samo među pesmama pobednicama bili su i naslovi Diggi-loo, diggi-ley, Boom-bang-a-bang, Ding-a-dong, La-la-la; od uvođenja slobode izbora jezika, mnogi pevaju na, kako je pisao Si-Bi-Si, „evrovizijskom indijanskom engleskom, neopterećenom stvarima poput sintakse, logike ili razumljivosti”.[94]

Pesma Evrovizije je zbog ovih atributa, „narodnih nošnji, banalnih tekstova, već svarene muzike, izanđalih voditelja sa još izanđalijim šalama, sve naglašenijim trešenjem zadnjice i opštom preteranošću”[94] nazivana „godišnjom ekstravagancom kiča”,[95] „najšundastijim godišnjim televizijskim događajem”,[96] „takmičenjem koje je dobar ukus zaboravio” koje „obožavaju ljubitelji kamp zabave svugde”,[95] „spektaklom koji je toliko loš da je dobar”,[94] ili, rečima ministra kulture Francuske iz 1982. kada se ova zemlja na godinu dana povukla sa takmičenja, „spomenikom besmislu”.[97]

Na evrovizijskoj sceni često nastupaju izvođači netradicionalnih seksualnih ili rodnih opredeljenja, a takmičenje ima i veliki broj poklonika među gej populacijom, zbog čega ga ponekad nazivaju i „svetsko fudbalsko prvenstvo za gejeve”.[96]

Epic Sax Guy, član grupe SunStroke Project koja je predstavljala Moldaviju 2010. i 2017. godine

Pesma Evrovizije se u nekim zemljama, posebno Ujedinjenom Kraljevstvu, vidi manje kao nadmetanje pesama nego kao prilika za smehom ispunjeno veče. Među komentarima takmičenja „koje volimo da mrzimo”[98] (rečima Bi-Bi-Sija) britanskog komentatora Terija Vogana bili su i „to je jedna ista pesma koju Francuzi pevaju otkako su okačili veš po Mažino liniji”, „mora da nosiš tu košulju zato što si izgubio opkladu!”, ili pak „holandski glasači su tradicionalno ludi kao kofa žaba”. Danska je zvanično protestovala nakon što je Vogan tokom prenosa Pesme Evrovizije 2001. celo veče nazivao voditelje „Doktor Smrt i Vila Mlečnozuba”.[99]

U Grčkoj su brojne organizacije pokušavale da spreče grupu da učestvuje. Niki Konstantinou, predsednik Unije vlasnika restorana i barova Grčke, je javno zatražila od naroda Finske i Grčke da ne dozvoli grupi Lordi učešće u takmičenju, tvrdeći da je grupa satanistička. Još tri organizacije u Grčkoj su pokrenule zakonske akcije protiv grupe.[100] Sam Mr. Lordi je odgovorio na optužbe i čvrsto porekao satanizam. Izjavio je da satanističke grupe ne bi napisale pesme kao što su "Hard Rock Hallelujah" ili "Devil Is A Loser".[101]

Deo nastupa u kojem Sergej Stjepanov svira saksofon u pesmi Run Away sa kojom je grupa Sanstrouk Projekt predstavljala Moldaviju na Pesmi Evrovizije 2010, postao je internet fenomem širom sveta, a snimljena je i desetočasovna i mnoge druge verzije i parodije, pod nazivom Epic Sax Guy, koje su na Jutjubu pregledani više desetina miliona puta.[102][103]

Amfilohije Radović, mitropolit crnogorsko-primorski Srpske pravoslavne crkve je doveo u vezu poplave na Balkanu 2014. sa pobedom drag kvin Končite Vurst na Pesmi Evrovizije nekoliko nedelja ranije, objasnivši „da nas Bog iskušava kako bismo se vratili na pravi put”.[104]

Susedsko i glasanje dijaspore[uredi | uredi izvor]

Analize rezultata glasanja ukazuju i na „prijateljsko” glasanje, u kojem veliki broj poena razmenjuju susedne i politički bliske zemlje.[105] Grčka i Kipar iz decenije u deceniju razmenjuju maksimalnih 12 poena. Izuzetno su jaki i baltički/nekadašnji sovjteski, skandinavski i balkanski glasački blokovi. Od uvođenja teleglasanja, na glasanje utiče i demografski faktor, pošto emigranti masovno glasaju za svoje etničke matice. Ova pojava je najprimetnija kod izvođača iz zemalja sa velikom emigracijom, na primer Turske i Grčke, ili etnički mešovitih regiona poput Balkana, tako da rezultati teleglasanja mogu podsećati na podatke iz etničkog popisa. Primera radi, 2005. godine, glasanje u finalu otvorila je Austrija ovako: 6 poena—Rumunija, 7 poena—Turska, 8 poena—Hrvatska, 10 poena—Bosna i Hercegovina, 12 poena—Srbija i Crna Gora. Pobornici Evrovizije pojavu blokovskog glasanja objašnjavaju time da je prirodno da publika na geografski i kulturno bliskim prostorima, često na tržištu istih medija i muzičkih kuća, ima sličan muzički ukus, te i da lakše prepoznaju izvođače iz bliskih zemalja.[traži se izvor]

Glasački blokovi zemalja utvrđeni matematičkom analizom[106]

Austrijska televizija je prilikom povlačenja 2007. izjavila kako „sve dok je Pesma Evrovizije poligon za političku paradu a ne međunarodni zabavni program, ORF ne želi da šalje još talenata iz Austrije na takmičenje na kojem nemaju šanse”. Teri Vogan je 2003. sugerisao da su britanski predstavnici Džemini dobili nula poena zbog učešća te zemlje u invaziji na Irak.[107] O glasanju na Pesmi Evrovizije diskutovalo se i u evropskim skupštinama: tako se 2005. godine u parlamentu Moldavije raspravljalo o tome kako su rezultati teleglasanja „sumnjivi” jer Rumunija nije dobila maksimalnih 12 poena, dok je posle Pesme Evrovizije 2007. grupa britanskih poslanika podnela predlog zahteva za promenom sistema glasanja na Pesmi Evrovizije, za koji su ocenili da je „vic” i „štetan za odnose između naroda Evrope”.[108]

Predstavnik Irske na Pesmi Evrovizije 2008. bio je Dastin Ćuran, lutka sa satiričnom pesmom „Irelande Douze Pointe”, koja je ismevala način glasanja na geopolotičkoj osnovi.

Kao odgovor na optužbe da je susedsko glasanje odlučilo ishod takmičenja 2007. i 2008. godine, ERU je izdala saopštenje u kojem objašnjava da je statistički dokazano da bi pobednici bili isti i da su glasale isključivo zapadnoevropske zemlje.[109][110] Takođe, iz ERU objašnjavaju da se pobednik razlikuje iz godine u godinu, te da nijednoj državi ne bi bili dovoljni susedi i dijaspora za dobar plasman.[109][110] Zatim, analiza Gugl pretraživača iz 2019. godine je pokazala da je tokom mnogih godina pobednička pesma dobijala glasove iz onih zemalja u kojim je ta pesa bila najviše pretraživana i pre samog takmičenja.[111]

Politika i Pesma Evrovizije[uredi | uredi izvor]

Pravila Evropske radiodifuzne unije pokušavaju da sačuvaju apolitični karakter manifestacije, ali je Pesma Evrovizije od svojih ranih faza predstavljala potencijalnu platformu za iskazivanje geopolitičkih stavova.[112][113][114] Među najpoznatijim kontroverzama su svedočenja novinara o uticaju španskog diktatora Fransiska Franka na glasanje na Pesmi Evrovizije 1968. kako bi doneo pobedu Španiji, nakon čega je Masijel odnela pobedu za jedan poen iznad favorizovanog britanskog predstavnika Klifa Ričarda čija je pesma “Congratulations” kasnije postala poznata širom sveta.[112][113]

Toto Kutunjo iz Italije je 1990. pobedio s pesmom “Insieme: 1992” posvećenoj formiranju Evropske unije

Pesma “E Depois do Adeus” Paula de Karvalja koja je predstavljala Portugaliju 1974. godine je dvadeset dana nakon takmičenja iskorišćena kao skrivena poruka na radiju upućena armiji za otpočinjanje Karanfilske revolucije kojim je svrgnut diktator Marselo Kaitano[112][113] Grčka se povukla s takmičenja 1975. godine zbog debija Turske koja je izvršila invaziju na Kipar godinu dana ranije.[115] Naredne godine se Grčka vratila s pesmom “Panagia Mou, Panagia Mou” koja je kritikovala tursku spoljnu politiku, zbog čega se Turska povukla s Pesme Evrovizije.[116]

Na Pesmi Evrovizije 1990. je predstavljen veliki broj pesama inspirisanih padom Gvozdene zavese i Berlinskog zida i najavljenom Ugovoru o Evropskoj uniji, sa naslovima poput Zajedno:1992, Negde u Evropi, Nema više zidova, Živeti slobodno ili Brandenburška kapija.[117]

Narandžasta revolucija u Ukrajini se desila 2004. godine nakon pobede te zemlje na Pesmi Evrovizija, pa je organizacija narednog izdanja shvaćena u političkom vrhu kao prilika da se Ukrajina pokaže u najboljem svetu. Pesma Razom nas bahato, himna revolucije, izabrana je za predstavnika te zemlje; po zahtevu EUR, iz teksta su uklonjene neposredne ode predsedniku Juščenku, a izvođenje prerađene „himne svih boraca za slobodu” pratili su vokali koji su pred kraj pokidali lance i okove.[118]

Gruzija je prvobitno najavila povlačenje s Pesma Evrovizije 2009. godine u Moskvi zbog umešanosti Rusije u rat u Gruziji, ali je ipak potvrdila učešće nakon pobede na Dečjoj pesmi Evrovizije 2008. uz maksimalnih 12 poena od Rusije.[119] Za predstavnika Gruzije je izabrana grupa “Stephane & 3G” s pesmom “We Don't Wanna Put In” koja je predstavljala igru reči koja je mogla da bude protumačena i kao politička poruka protiv tadašnjeg premijera Rusije Vladimira Putina. Referentna grupa ERU je uputila predlog gruzijskom emiteru da promeni pesmu ili, barem, reči, što je Gruzija odbila optužujući Rusiju da vrši pritisak, što je rezultiralo zvaničnim povlačenjem Gruzije s takmičenja te godine.[119][112]

Jermenija je Pesmu Evrovizije 2015. iskoristila kao priliku da obeleži sto godina od genocida nad Jermenima na području Osmanskog carstva. Sastavljena je grupa od jermenske dijaspore sa svih kontinenata i predstavljena pesma “Don't deny” („Nemoj da negiraš”), čiji je naslov mogao da se protumači kao direktna poruka državama koje odbijaju da priznaju karakter masovnih ubistava kao genocid, zbog čega je morao da bude promenjen naziv pesme.[114][120]

Na konferenciji za medije 2017. nakon prvog polufinala je predstavnik Portugalije i kasniji pobednik takmičenja, Salvador Sobral, skrenuo pažnju na evropsku migrantsku krizu nosivši majicu s natpisom “S.O.S. Refugees” i kritikujući tretman prema izbeglicama u Grčkoj, Turskoj i Italiji.[121] ERU je izdao saopštenjem kojim je rekao da je Sobral iskoristio takmičenje da bi poslao političku poruku i da bi mogao da bude suspendovan ukoliko bi ponovo nosio istu majicu tokom festivala.[121]

Izrael i arapske zemlje[uredi | uredi izvor]

Izraelsko-arapski sukob i proistekla politička situacija su u velikoj meri uticali na učešće mnogih zemalja na Pesmi Evrovizije. Prvi nastup Izraela 1973. godine je bio pod posebnim merama opreza pošto se dogodio godinu dana nakon masakra izraelskih sportista na Olimpijskim igrama u Minhenu od strane palestinskih terorista iz organizacije „Crni septembar“.[113]

Većina arapskih zemalja severne Afrike i bliskog istoka su takođe članice ERU i imaju pravo nastupa na Evroviziji. Tokom prenosa festivala 1978. godine jordanska televizija je za vreme nastupa Izara Koena ubacila intermeco, a prenos je prekinut istog momenta kada je Izrael proglašen za pobednika.[122] Iako je izabrala predstavnika za Pesmu Evrovizije 1979. godine, Turska se povukla sa takmičenja u Jerusalimu zbog pritiska arapskih zemalja.[123] Jedina arapska država koja je nastupila na ovom festivalu bio je Maroko koji je nastupio 1980 kada je Izrael odustao od učešća. Liban je najavio učešće 2005. u Kijevu i čak je bila izabrana i pesma, ali pošto zakoni te arapske zemlje zabranjuju bilo kakvo emitovanje izraelskih sadržaja, predstavnici državne televizije Libana su tražili od EBU-a dozvolu da tokom nastupa Širi Majmon puštaju reklame što je EBU odbila.[124]

Tokom nastupa na 2000. godine članovi grupe „Ping Pong” koji su predstavljali Izrael su mahali zastavama Izraela i Sirije pozivajući na mir u regionu.[112][113] Na takmičenju 2009. godine su predstavnice Izraela bile Noa i Mira Avad, jevrejska i arapska pevačica koje su izvele pesmu There Must Be Another Way (Postoji i drugi način) koja je sadržala delove i na hebrejskom i arapskom jeziku.[125] Njih dve su pesmu opisale ne kao pesmu mira, već kao pesmu koja poziva na poštovanje humanosti drugih.[119]

Nakon trijumfa Izraela 2018. godine, tokom pobedničkog govora je Neta Barzilaj izjavila: „Sledeći put u Jerusalimu”, što je izazvalo brojne kotnroverze.[126] Vlada Izraela je insistirala da se naredno izdanje takmičenja održi u Jerusalimu, koji svojim glavnim gradom smatra i Država Palestina, ali je zbog pritiska javnosti odabran Tel Aviv.[126] Više od 140 umetnika iz celog sveta je potpisalo peticiju kojom pozivaju na bojkot Pesme Evrovizije u Izraelu zbog okupacije palestinskih teritorija, tretmana prema Palestincima u Izraelu i optužbi za ratne zločine počinjene od strane izraelske vojske.[126] Predstavnici Islanda, grupa Hatari, su tokom prenosa finala pokazali palestinske transparente, a dvoje plesača tokom nastupa Madone u revijalnom delu se držalo za ruke dok su imali zalepljene zastave Izraela i Palestine na leđima.[127]

Jugoslavija i proistekle zemlje[uredi | uredi izvor]

Jedina socijalistička država, potekla iz Istočnog bloka, koja je učestvovala na Pesmi Evrovizije je Jugoslavija, što je često tumačeno kao gest nezavisnosti Josipa Broza Tita od Moskve.[120]

Nakon raspada Jugoslavije prve novoformirane države su debitovale 1993. godine. Hrvatska se predstavila s pesmom “Don't ever cry” koju je izvodila grupa „Put” i završila stihom „Nemoj da plečeš, moje hrvatsko nebo”, dok je Bosnu i Hercegovinu predstavljao Muhamed Fazlagić Fazla s pesmom „Sva bol svijeta” koja je govorila o tekućem ratu u toj zemlji.[128][129] U medijima su bili aktuelni navodi da je proces izbora za predstavnike u Bosni i Hercegovini vođen po tzv. nacionalnom ključu kako bi se smenjivali konstitutivni narodi (Bošnjaci, Srbi, Hrvati).[130][131] SR Jugoslaviji nije bilo dozvoljeno učešće zbog sankcija sve do petooktobarskih promena i prijema u Ujedinjene nacije. Proces primanja Srbije i Crne Gore u ERU je pokrenut 2002. godine, a definitivni debi na Pesmi Evrovizije se dogodio 2004 kada je Željko Joksimović osvojio drugo mesto s pesmom „Lane moje”.[132]

Željko Joksimović na Pesmi Evrovizije 2004. godine, prvi od dva predstavnika Srbije i Crne Gore

Kao simboličan uvod u raspad državne zajednice SCG dve godine kasnije je u medijima predstavljan izbor za predstavnika 2006. godine.[113][84] Na Evropesmi-Europjesmi održanoj u Beogradu se desio incident kada je publika negodovala zbog pobede crnogorske grupe No nejm nakon što članovi žirija iz Crne Gore nisu dali nijedan poen pobednicima Beovizije, Flamingosima i Luisu, i drugoplasiranoj Ani Nikolić.[133] Kako nije došlo do dogovora predstavnika RTS-a i RTCG-a, Srbija i Crna Gora je ostala bez predstavnika na Pesmi Evrovizije. S obzirom da je prijavila učešće i platila kotizaciju, bilo joj je dozvoljeno da glasa, što je bila jedinstvena situacija u istoriji takmičenja u kojoj je glasala zemlja koja nije imala predstavnika.[133] Referendum o nezavisnosti Crne Gore je održan dan nakon takmičenja u Atini, na kojem se 55,5 % izašlih opredelilo za proglašenje nezavisnosti Crne Gore.

U periodu priprema za Pesmu Evrovizije 2008. u Beogradu i izbor predstavnika Srbije, proglašena je nezavisnost Kosova što je dovelo do političke situacije u zemlji zbog kojeg je za nekoliko nedelja odložena Beovizija, festival na kojem bi bio izabran predstavnik.[134] U medijima su se javljali navodi da su tekstovi pojedinih pesama na Beoviziji bili posvećeni kosovskoj tematici, što je Vladimir Graić nekoliko godina kasnije potvrdio komentarišući pesmu „Zavet” koju je izvodila grupa Bjuti kvins.[135] Slični navodi su postojali i za pobedničku pesmu Oro koju je izvodila Jelena Tomašević i u čijem se tekstu, između ostalog, pominje Vidovdan, praznik na koji se dogodila Kosovska bitka, kao centralni događaj kosovskog kulta.[136]

Nakon što su predstavnici Makedonije Vlatko Lozanoski i Esma Redžepova na 2013. godine objavili spot pesmu „Imperija”, on je bio predmet kontroverzi zbog toga što je ocenjen kao promocija projekta Skoplje 2014. Pesma je nakon mesec dana promenjena.[137]

Azerbejdžan i Jermenija[uredi | uredi izvor]

Vodeći razlog u političkom sukobu Azerbejdžana i Jermenije je status oblasti Nagorno-Karabah koju Azerbejdžan smatra svojom autonomnom oblašću, a koja je pod političkom i vojnom kontrolom većinski naseljenih Jermena koji su proglasili Republiku Arcah. Jermenija je debitovala 2006. godine s pevačem Andreom, koji je upravo iz sporne oblasti.[138] Azerbejdžan je debitovao dve godine kasnije.

Na Pesmi Evrovizije 2009. godine je delegacija Azerbejdžana protestovala zato što je u razglednici koja je najavljivala jermenskog predstavnika prikazan spomenik Mi smo naše planine iz oblasti Nagorno-Karabah.[119] Razglednica je promenjena, ali je tokom prezentovanja glasova Jermenije Sirušo u rukama držala tablu s koje je čitala glasove i na čijoj zaleđini se nalazila slika spomenika.[119] Iste godine su postojale su optužbe da je na nacionalnoj televiziji Azerbejdžana bio zamagljen broj na koji je moglo da se glasa za Jermeniju, a naknadno je Ministarstvo nacionalne bezbednosti pozvalo na saslušanje nekoliko građana koji su glasali za Jermeniju.[119]

Takmičenje 2012. je održano u Bakuu nakon pobede Azerbejdžana prethodne godine. Iako su vlasti Azerbejdžana obećale da će garantovati za bezbednost jermenskih predstavnika i fanova, Jermenija je odlučila da odustane od takmičenja nakon kampanje bojkota koju je predvovilda grupa od 22 pevača i bivših predstavnika na Pesmi Evrovizije.[139]

Predstavnica Jermenije Iveta Mukučjan je tokom prve polufinalne večeri 2016. godine mahala zastavom Republike Arcah, zbog čega su zvaničnici ERU najavili kaznu jermenskoj televiziji zbog kršenja zabrane slanja političkih poruka.[140] Od kada se javno objavljuju detaljni rezultati i rangiranje članova žirija, gotovo svaki put su žiriji Azerbejdžana i Jermenije jedni druge jednoglasno stavili na poslednje mesto.[141]

Rusija i Ukrajina[uredi | uredi izvor]

Džamala iz Ukrajine je 2016. pobedila s pesmom „1944” koja govori o proterivanju Krimskih Tatara

Politički odnosi Rusije i Ukrajine i njihov odnos na Pesmi Evrovizije je značajno promenjen nakon rat na istoku Ukrajine i Krimske krize. Zbog početka rata i otežane finansijske situacije, Ukrajina se povukla s Pesme Evrovizije 2015. godine, a Rusija je poslala popularnu pevačicu Polinu Gagarinu s pesmom posvećenoj miru.[142] Gagarina je osvojila drugo mesto, a tokom procedure glasanja su voditeljke u hali, zbog zviždanja tokom dodele poena Rusiji, skretale pažnju da je Pesma Evrovizije muzičko takmičenje koje nije povezano s politikom.[143]

Ukrajina se vratila naredne godine i odnela pobedu godine s pesmom „1944” koju izvodi Džamala, a koja govori o porodičnom iskustvu tokom proterivanja Tatara s poluostrva Krim od strane sovjetskih vlasti.[84] Neposredno nakon samog odabira ove pesme, pojedini ruski političari, kao i vlasti proglašene Republike Krim, optužili su ukrajinske organe vlasti da se pesma koristi za „napad na Rusiju” i „isticanje tragedije Tatara da bi se evropskim gledaocima stvorila lažna slika navodnog sramoćenja Tatara na ruskom Krimu”.‍[144] Ipak, publika u Ukrajini je Rusiji dodelila maksimalnih 12 poena, dok je ruska publika dodelila Ukrajini 10 poena.

Julija Samojlova (ruska predstavnica 2018.) je odabrana da predstavlja Rusiju 2017. godine na takmičenju održanom u Kijevu, ali je Služba za bezbednost Ukrajine zabranila je Samojlovoj ulazak na teritoriju zemlje na tri godine zbog kršenja zakona usled njenog nastupa na spornoj teritoriji Krim. ERU je predložila ruskoj televiziji da promeni takmičara ili da prenosi nastup svoje predstavnice preko satelita, što je odbijeno i što je dovelo do odustajanja Rusije od Pesme Evrovizije te godine.[145]

Na izboru za predstavnika Ukrajine na Pesmi Evrovizije 2019. je pobedila pevačica Maruv, koja je odbila da potpiše ugovor kojim bi se obavezala da neće nastupati u Rusiji i da će predstavljati stavove ukrajinskog društva.[146] Pevačica je izdala saopštenje u kojem je navela da ne želi da pretvara svoje učešće u promociju političara. Ukrajina je tako ostala bez predstavnika te godine.[146]

Takmičenja po uzoru na Pesmu Evrovizije[uredi | uredi izvor]

  • Dečja pesma Evrovizije (engl. Junior Eurovision Song Contest), takmičenje za pevače do 15 godina starosti, formata i propozicija nalik na Pesmu Evrovizije, održava se od 2003. godine, takođe u organizaciji Evropske unije za radiodifuziju. EUR je takmičenje osnovala po uzoru na dečje takmičenje pesama, kasnije „Nordijsku dečju Evroviziju”, koja je od 2000. godine održavana u Danskoj.
  • Međunarodni festival pesama u Sopotu, održavan povremeno od 1961. u Sopotu u Poljskoj.
  • Pesma Intervizije, takmičenje po uzoru na Pesmu Evrovizije na kojem su učestvovale zemlje bivšeg Istočnog bloka, koje je organizovala Intervizija, televizijska mreža nacionalnih emitera ovih socijalističkih zemalja. Pesma Intervizije je održavana u Sopotu kao zamena za Međunarodni festival; ukinuta je 1981. kada je u Poljskoj uvedeno vanredno stanje, a sam Festival je ponovo organizovan od 1985. pod starim imenom.
  • Svetski festival orijentalne muzike, održan prvi put u Sarajevu, sa učesnicima iz Azije i Evrope.
  • Pesma Bundesvizije, takmičenje šesnaest saveznih država Nemačke, koje od 2005. organizuje uticajni zabavljač Štefan Rab.
  • World Vision: An American Anthem („Svetska vizija: Američka himna”), predloženo takmičenje zasnovano na evrovizijskom formatu, na koji je američka televizijska mreža En-Bi-Si otkupila prava od EUR. Na takmičenju bi, ako bude ostvareno, učestvovale pesme iz 50 američkih saveznih država, a zamišljeno je kao konkurencija Idolu.[147]
  • Ples Evrovizije, televizijsko takmičenje u plesnom sportu, koje se održava od 2007. u ogranizaciji EUR i Bi-Bi-Sija.

Na jesen 2005, EUR je organizovala poseban program kao proslavu pedesetogodišnjice Pesme Evrovizije, koji je, pod nazivom Čestitamo! (po istoimenoj pesmi, sa kojom je Klif Ričard predstavljao Ujedinjeno Kraljevstvo 1968) održan u Kopenhagenu. U opuštenom programu slavljeničke atmosfere, koji je vodila Katrina Leskanič, učestvovao je uživo veliki broj učesnika iz prvih 50 godina i prikazani isečci iz istorije takmičenja, a među 14 pesama koje su prethodno odabrali EUR i publika glasanjem preko Interneta, birana je teleglasanjem najpopularnija pesma Evrovizije svih vremena, za koju je izabrana pesma Waterloo švedskih predstavnika ABBA 1974.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Katkad i (nepravilno) Takmičenje za pesmu Evrovizije.
  2. ^ Live Webcast (Prenos uživo.) eurovision.tv, 2006, ovde u arhivi Web Archive., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  3. ^ Eurovision Song Contest — International Music Program. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. januar 2005) (Pesma Evrovizije — međunarodni muzički program.) Metju Marej, museum.tv (Muzej radiodifuznih komunikacija)., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  4. ^ Finland wins Eurovision contest. (Finska pobedila na takmičenju Evrovizije.) Al Džazira, 21. maj 2006, Pristupljeno 7. 1. 2008.
  5. ^ Eurovision Trivia. (Evrovizijske zanimljivosti.) Bi-Bi-Si, 5. maj 2002, Pristupljeno 7. 1. 2008.
  6. ^ „The 2017 Eurovision Song Contest to be streamed live on YouTube”. Evropska radiodifuzna unija. Pristupljeno 6. 4. 2020. 
  7. ^ „Eurovision 2019 and 2020 are coming to Netflix in the U.S.”. Evropska radiodifuzna unija. Pristupljeno 6. 4. 2020. 
  8. 8,0 8,1 8,2 „Facts & Figures”. Evropska radiodifuzna unija. Pristupljeno 30. 5. 2019. 
  9. 9,0 9,1 Patrick Jaquin Eurovision's Golden Jubilee
  10. ^ bbc.co.uk History of Eurovision
  11. ^ George T. Waters Eurovision: 40 years of network development, four decades of service to broadcasters
  12. ^ David Fisher Media Statistics: 1951
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 13,4 13,5 13,6 „Historical Milestones”. eurovision.tv. 2005. Arhivirano iz originala na datum 26. 5. 2006. Pristupljeno 26. 5. 2006. 
  14. ^ (jezik: francuski)Histoire 1956 à 1959. (Istorija od 1956. do 1959). Frank Tomas i Loran Balmer, eurovision-fr.net, 1999–2006, Pristupljeno 7. 1. 2008.
  15. ^ Eurovision Operations Department. (Odeljenje za operacije Evrovizije.) Evropska unija za radiodifuziju, ebu.ch, 8. jun 2007, Pristupljeno 7. 1. 2008.
  16. ^ Spectra's Eurovisiondiary now online. (Spektrin evrovizijski dnevnik je sada onlajn.) Itamar Barak, esctoday.com, 17. april 2007, Pristupljeno 12. 1. 2008.
  17. ^ Extracts from the radio regulations. (Izvodi iz odredaba o radiju.) Međunarodna unija za telekomunikacije, izdanje iz 1990, izmenjeno 1994, na mrežnom mestu Evropske unije za radiodifuziju, ebu.ch., Pristupljeno 9. 1. 2008.
  18. ^ Radio regulations; Article 5: Frequency allocations. (Odredbe o radiju; član 5: Alokacije frekvencija.) Međunarodna unija za telekomunikacije, verzija od 1. septembra 2005, Pristupljeno 9. 1. 2008.
  19. ^ The Eurovision Song Contest 1956 — present. (Pesma Evrovizija 1956 — danas.) Bi-Bi-Si, 26. april 2007, Pristupljeno 9. 1. 2008.
  20. ^ Australia to return to the Eurovision Song Contest!
  21. ^ Do ujedinjenja Nemačke 1990, učestvovala je, i u nekim godinama predstavljana kao, Zapadna Nemačka.
  22. ^ Do Prespanskog sporazuma 2018, učestvovala je kao Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.
  23. ^ Ukraine. (Ukrajina.) esctoday.com., Pristupljeno 9. 1. 2008.
  24. 24,0 24,1 24,2 24,3 24,4 24,5 24,6 24,7 24,8 Rules of the 2005 Eurovision Song Contest. (Pravila Pesme Evrovizije 2005.) eurovision.tv, 2005, ovde u Web Archive., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  25. 25,0 25,1 Rehearsal Schedule. (Raspored proba.) eurovision.tv, 2006, ovde u Web Archive., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  26. 26,0 26,1 Latest news from Athens. (Poslednje vesti iz Atine.) eurovision.tv, 11. maj 2006, ovde u Web Archive., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  27. 27,00 27,01 27,02 27,03 27,04 27,05 27,06 27,07 27,08 27,09 27,10 27,11 27,12 27,13 27,14 27,15 27,16 O'Connor 2005.
  28. 28,0 28,1 Eurovision 2004: Voting Briefing. (Evrovizija 2004: o glasanju.) eurovision.tv, 12. maj 1004, ovde u Web Archive., Pristupljeno 10. 1. 2008.
  29. 29,0 29,1 Exclusive: Juries also get 50% stake in Semi-Final result! („Ekskluzivno: Žiriji takođe dobijaju 50% učešća u rezultatu polufinala!”) Sitse Baker (Sietse Bakker), Evropska unija za radiodifuziju, eurovision.tv, 11. oktobar 2009, Pristupljeno 11. 10. 2009.
  30. ^ „Rules of the 59th Eurovision Song Contest” (PDF). Evropska radiodifuzna unija. Pristupljeno 23. 5. 2019. 
  31. 31,0 31,1 „Rules”. Evropska radiodifuzna unija. Pristupljeno 23. 5. 2019. 
  32. ^ Eurovision Countdown 2009, deo 2. Evropska radoidifuzna unija.
  33. 33,0 33,1 Results from the draw. (Rezultati žrebanja.) eurovision.tv, 21. mart 2006, ovde u Web Archive., Pristupljeno 10. 1. 2008.
  34. ^ The A to Z of Eurovision. Bi-Bi-Si., Pristupljeno 10. 1. 2008.
  35. ^ 1974: Brighton, United Kingdom. (1974: Brajton, Ujedinjeno Kraljevstvo.) eurovision.tv, ovde u Web Archive., Pristupljeno 11. 1. 2008.
  36. ^ Ukrainian hosts' high hopes for Eurovision. (Velike nade ukrajinskih domaćina za Evroviziju.) Helen Foks, Bi-Bi-Si njuz, 19. maj 2005, Pristupljeno 8. 1. 2008.
  37. ^ Millstreet. (Milstrit.) cork-guide.ie., Pristupljeno 8. 1. 2008.
  38. ^ Eurovision 1993 — The Venue. (Evrovizija 1993 — mesto održavanja.) doteurovision.com., Pristupljeno 8. 1. 2008.
  39. ^ Where Do We Put The Foreign Tourists? (Gde da smestimo strane turiste?) Džon Maroun, The Ukrainian observer., Pristupljeno 8. 1. 2008.
  40. ^ „Urban Trad”. UrbanTrad.com. 28. 9. 2004. Arhivirano iz originala na datum 8. 2. 2007. Pristupljeno 18. 7. 2006. 
  41. ^ „The Diggiloo Thrush”. Pristupljeno 24. 5. 2019. 
  42. ^ „Everything you need to know about Eurovision—and its decades of glorious camp”. Pristupljeno 13. 5. 2018. 
  43. ^ „Eurovision 2017: Everything You Need To Know About Italy Entry Francesco Gabbani And His Dancing Gorilla”. Hafington post. Pristupljeno 24. 5. 2019. 
  44. ^ „What is Joik, as heard in Norway’s 2019 Eurovision entry Spirit In the Sky?”. metro.co.uk. Pristupljeno 26. 5. 2019. 
  45. ^ Konkurs za izbor kompozicija za takmičenje Beovizija 2008. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. oktobar 2007) Radio-televizija Srbije, 2007, Pristupljeno 11. 1. 2008.
  46. ^ Lebanon withdraws from Eurovision. (Liban se povlači sa Evrovizije.) Bi-Bi-Si, 18. mart 2005, Pristupljeno 11. 1. 2008.
  47. ^ [1] {eurovision.tv} 31.12.2010.
  48. ^ Do 2008, ukupno su 34 puta pobedila dame (uključujući ženske sastave), 10 puta muškarci (uključujući muške sastave), i 12 puta muzičke grupe koje su uključivale izvođače oba pola.
  49. 49,0 49,1 „Trophy”. Eurovision Song Contest (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 5. 2019. 
  50. ^ „Eurovision Crystal Trophy”. Kosta Boda (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 5. 2019. 
  51. ^ Puni rezultati Pesme Evrovizije 1956. nikada nisu objavljeni; poznat je samo pobednik.
  52. ^ 1969. godine četiri pesme su delile prvo mesto, pošto tada još uvek nije bilo propozicija za slučaj jednakog broja poena.
  53. ^ Vidi #Više pesama sa najvećim brojem poena.
  54. ^ „Final of Eurovision 2011 set for 14 May, Lena returns!”. Evropska radiodifuzna unija. Pristupljeno 30. 5. 2019. 
  55. ^ „An Alternate Universe: Eurovision 2017 Under the Old Voting System”. escxtra.com. Pristupljeno 27. 5. 2019. 
  56. ^ „10 Best Eurovision Song Contest Winners Of All Time”. theculturetrip.com. Pristupljeno 23. 5. 2019. 
  57. ^ „ABBA, The New Seekers & More: Eurovision's Top Charting Songs”. billboard.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  58. ^ „How Mahmood's ‘Soldi’ Became Israel’s No. 1 Hit”. haaretz.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  59. ^ „Allez Ola Olé only 12th in Oslo but at the top of the charts”. Wiwibloggs. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  60. ^ „Italy: Mahmood’s “Soldi” is now the most-streamed Eurovision song on Spotify”. Wiwibloggs. Pristupljeno 10. 4. 2020. 
  61. ^ „Occidentali’s Karma hits 200 million views on Youtube!”. escxtra.com. Pristupljeno 10. 4. 2020. 
  62. ^ „Eurovision fan favourite Joy Fleming dies”. eurovision.tv. Pristupljeno 6. 4. 2020. 
  63. ^ „“Lane moje” - the best song in the history of Eurovision”. RTS. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  64. ^ „Wiwi Jury of the 2010s: Serbia’s Željko Joksimovic with “Nije Ljubav Stvar. Wiwibloggs. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  65. ^ „Twelve polls of Christmas: Who is your favourite Eurovision runner-up of the 2010s?”. Wiwibloggs. Pristupljeno 10. 4. 2020. 
  66. 66,0 66,1 66,2 „10 world-famous acts that competed in Eurovision”. sbs.com.au. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
  67. 67,0 67,1 67,2 „15 Famous Artists You Didn't Know Competed In Eurovision”. whatculture.com. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
  68. ^ „Nana Mouskouri: Artist Biography by Steve Huey”. allmusic.com. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  69. ^ „70 milioni di dischi, hit mondiali, un artista internazionale – Il Messaggero”. Ilmessaggero.it. Arhivirano iz originala na datum 5. 7. 2013. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  70. 70,0 70,1 „International stars who took part in the Eurovision Song Contest”. lyricstranslate.com. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  71. ^ „Eurovision's Got Talent”. eurovision.tv. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  72. ^ „Sébastien Tellier to represent France”. eurovision.tv. Pristupljeno 15. 4. 2020. 
  73. ^ „Dima Bilan again conquers Russian hearts”. eurovision.tv. Pristupljeno 15. 4. 2020. 
  74. ^ „Sabbath star Tony Iommi writes Eurovision entry”. BBC. Pristupljeno 15. 4. 2020. 
  75. ^ „Star percussionist revealed as Eurovision interval act”. Evropska radiodifuzna unija. Pristupljeno 22. 5. 2019. 
  76. 76,0 76,1 76,2 „The definitive guide to Eurovision interval acts”. esc-plus.com. Pristupljeno 22. 5. 2019. 
  77. ^ „Poll: What is your favourite Eurovision grand final interval act from the past decade?”. wiwibloggs.com. Pristupljeno 21. 5. 2019. 
  78. ^ Barnes, Clive. „Riverdance Ten Years on”. RiverDance. Arhivirano iz originala na datum 22. 5. 2009. Pristupljeno 27. 7. 2006. 
  79. 79,0 79,1 79,2 „Eurovision 2017: Our Countdown Of The 10 Best Interval Acts Ever”. Hafington post. Pristupljeno 22. 5. 2019. 
  80. ^ „Drugi bojkotuju, Madona peva: Pop ikona stiže na Evroviziju”. Bi-Bi-Si. Pristupljeno 22. 5. 2019. 
  81. ^ „Velike zvezde u „Beogradskoj areni. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 22. 5. 2019. 
  82. 82,0 82,1 „The end of a decade: Riga 2003”. Evropska radiodifuzna unija. Pristupljeno 28. 3. 2020. 
  83. ^ „In memoriam: Eurovision and Melodifestivalen stars remember Avicii”. wiwibloggs.com. Pristupljeno 23. 5. 2019. 
  84. 84,0 84,1 84,2 „Geopolitika pesme”. Vreme (nedeljnik). Pristupljeno 22. 5. 2019. 
  85. ^ „Second Semi-Final: The Qualifiers”. Evropska radiodifuzna unija. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
  86. ^ „Gal Gadot promotes Tel Aviv during Eurovision broadcast”. The Jerusalem Post. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
  87. ^ „Eurovision Song Contest 2013: Reporter's log”. Bi-Bi-Si. Pristupljeno 22. 5. 2019. 
  88. ^ Albinsson, Mathilde (13. 5. 2016). „Så blir öppningsnumret i finalen av Eurovision 2016 – en hyllning till svensk design och dansmusik”. svt.se (na jeziku: švedski). Sveriges Television. Pristupljeno 25. 5. 2016. 
  89. ^ The Barbara Dex Award. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. maj 2016) (Nagrada Barabara Deks)., Pristupljeno 19. 5. 2009.
  90. ^ From national pride to global kitsch: the Eurovision Song Contest. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. mart 2008) (Od nacionalnog ponosa do globalnog kiča: Pesma Evrovizije.) Filip Le Gern (Philippe Le Guern), Univerzitet Lil 1., Pristupljeno 14. 3. 2008.
  91. ^ Rekordna gledanost ”Pesme Evrovizije 2008” u Srbiji.[mrtva veza] Radio-televizija Srbije, 25. maj 2008, Pristupljeno 21. 5. 2009.
  92. ^ „Eurovision Song Contest 2016: A Viewer’s Guide”. Njujork tajms. Pristupljeno 23. 5. 2019. 
  93. ^ „Oscars: How Many People Watch the Ceremony Worldwide?”. hollywoodreporter.com. Pristupljeno 23. 5. 2019. 
  94. 94,0 94,1 94,2 A spectacle so bad it's good. Džesika Grant Jorgensen, Si-Bi-Si njuz, 23. jun 2006, Pristupljeno 13. 3. 2008.
  95. 95,0 95,1 Finns 'Turn the Amps Up,' Win Eurovision. Džil Loles (Jill Lawless), Asošijejted pres, u „Vašington postu”, 20. maj 2006, Pristupljeno 13. 3. 2008.
  96. 96,0 96,1 Bubble rapt. Sidnej morning herald, 17. maj 2004, Pristupljeno 13. 3. 2008.
  97. ^ Germany 1982 — "Ein Bisschen Frieden". Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. maj 2006) All kinds of everything., Pristupljeno 14. 3. 2008.
  98. ^ Eurovision: Is it time to switch the contest off? (Evrovizija: Da li je vreme da isključimo takmičenje?) Bi-Bi-Si, 19. maj 200., Pristupljeno 14. 3. 2008.
  99. ^ In the commentary box with Sir Terry. (U komentatorskoj kabini sa serom Terijem.) Bi-Bi-Si, 12. maj 2007, Pristupljeno 14. 3. 2008.
  100. ^ http://www.paskedi.gr/UserPages/NewsLetterPreview.aspx?ID=58 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. januar 2007) 'NO ENTRANCE' TO THE FINNISH MUSIC GROUP!!.], Pristupljeno 11. 4. 2013.
  101. ^ Finland sends in the heavy metal mob for its Eurovision challenge. The Guardian.
  102. ^ „Sunstroke Project”. Evropska radiodifuzna unija. Pristupljeno 30. 5. 2019. 
  103. ^ „Epic Sax Guy”. knowyourmeme.com. Pristupljeno 30. 5. 2019. 
  104. ^ „Amfilohije: Poplave su opomena zbog Končite Vurst, to je "dokaz da nas Bog još voli". Blic. Pristupljeno 23. 5. 2019. 
  105. ^ Fenn, Daniel; Suleman, Omer; Efstathiou, Janet; Neil F. Johnson, Oxford University (22. 5. 2006). „Connections, cliques and compatibility between countries in the Eurovision Song Contest” (PDF). arxiv.org. Pristupljeno 2. 5. 2007. 
  106. ^ Mantzaris, Alexander V.; Rein, Samuel R.; Hopkins, Alexander D. (2018). „Preference and neglect amongst countries in the Eurovision Song Contest”. Journal of Computational Social Science. 1 (2): 377—390. doi:10.1007/s42001-018-0020-2. 
  107. ^ UK act hits Eurovision low. (Izvođači iz UK na najnižoj evrovizijskoj tački.) Bi-Bi-Si, 25. maj 2003, Pristupljeno 14. 3. 2008.
  108. ^ MP demands Eurovision vote change. (Poslanik zahteva izmenu evrovizijskog glasanja.) Bi-Bi-Si, 15. maj 2007, Pristupljeno 14. 3. 2008.
  109. 109,0 109,1 „The end of a decade: Helsinki 2007”. eurovision.tv. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  110. 110,0 110,1 „Eurovision fan favourite Joy Fleming dies”. eurovision.tv. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  111. ^ „The Eurosearch Song Contest 2019”. Google Trends. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  112. 112,0 112,1 112,2 112,3 112,4 „Eurovision's political scandals – From Franco to Syrian flags”. Irish Times. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
  113. 113,0 113,1 113,2 113,3 113,4 113,5 „TOP 15: Najveći evrovizijski skandali”. Telegraf.rs. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
  114. 114,0 114,1 „Najveći politički skandali na Evroviziji”. Talas. Pristupljeno 26. 5. 2019. 
  115. ^ „1975. Stokhol”. ESC Serbia. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
  116. ^ „1976. Hag”. ESC Serbia. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
  117. ^ „1990. Zagreb”. ESC Serbia. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
  118. ^ „2005. Kijev”. ESC Serbia. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
  119. 119,0 119,1 119,2 119,3 119,4 119,5 „2009. Moskva”. ESC Serbia. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
  120. 120,0 120,1 „Političke borbe preko Evrovizije”. 021.rs. Pristupljeno 26. 5. 2019. 
  121. 121,0 121,1 Herbet, Emily. „Portugal: EBU Ban Salvador Sobral from Wearing "S.O.S Refugees" Jumper”. Eurovoix.com. Eurovoix. Pristupljeno 27. 5. 2019. 
  122. ^ "Eurovision Song Contest 1978". esctoday.com. 2005., Pristupljeno 27. 1. 2012.
  123. ^ „1979. Jerusalim”. ESC Serbia. Pristupljeno 27. 5. 2019. 
  124. ^ "Lebanon withdraws from Eurovision". BBC News. 18 March 2005., Pristupljeno 27. 1. 2012.
  125. ^ „There must be another way”. diggiloo.net. Pristupljeno 27. 5. 2019. 
  126. 126,0 126,1 126,2 „Ko poziva na bojkot Evovizije u Izraelu”. talas.rs. Pristupljeno 28. 5. 2019. 
  127. ^ „Evrovizija 2019: Pet lekcija koje smo naučili”. Bi-Bi-Si. Pristupljeno 28. 5. 2019. 
  128. ^ „Don't ever cry”. diggiloo.net. Pristupljeno 27. 5. 2019. 
  129. ^ „Muhamed Fazlagić Fazla : Sarajevo Calling je zapadni pogled na ono što se nama dešavalo u BiH”. kliker.info. Pristupljeno 27. 5. 2019. 
  130. ^ „Nacionalni ključ ne garantuje kvalitet, a da li postoji?”. klix.ba. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
  131. ^ „Marija Šestić: Hari mi je ostavio težak zadatak”. Nezavisne novine. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
  132. ^ „Mi na Evroviziji”. ESC Serbia. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
  133. 133,0 133,1 „2006. Atina”. ESC Serbia. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
  134. ^ „Odložena „Beovizija. Politika. Pristupljeno 26. 5. 2019. 
  135. ^ „Odbrojavanje za Beč”. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 26. 5. 2019. 
  136. ^ „Serbia sings Eurovision song aimed at Kosovo”. The Daily Telegraph . Pristupljeno 26. 5. 2019.  line feed character u |publisher= na poziciji 24 (pomoć)
  137. ^ „Esma za Blic: Imperija se menuva no ne znam zošto”. Libertas. 10. 3. 2013. Arhivirano iz originala na datum 23. 11. 2014. 
  138. ^ „You need friends to win in Eurovision”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 4. 6. 2014. 
  139. ^ „Jermenija bojkotuje Eurosong”. 021.rs. Pristupljeno 27. 5. 2019. 
  140. ^ „Evrosong: Kazna Jermeniji zbog incidenta sa zastavom”. Večernje novosti. Pristupljeno 26. 5. 2019. 
  141. ^ „The EBU responds to Azerbaijan and Armenia’s jury scores: “We are happy jurors keep the contest clear from geopolitical influences. wiwibloggs.com. Pristupljeno 27. 5. 2019. 
  142. ^ „Russia is desperate to win the Eurovision song contest. Everybody else is desperate they lose.”. Vašington post. Pristupljeno 28. 5. 2019. 
  143. ^ „Još jedan incident na Evroviziji: Publika gromoglasno izviždala Rusiju, voditeljke smirivale strasti!”. Telegraf.rs. Pristupljeno 28. 5. 2019. 
  144. ^ „Russia MPs slam Ukraine's choice of Crimean Tatar for Eurovision”. Yahoo News. 23. 2. 2016. »to offend Russia« • »capitalising on the tragedy of the Tatars to impose on European viewers a false picture of alleged harassment of the Tatars in the Russian Crimea« 
  145. ^ „Rusija neće učestvovati na Evrosongu”. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 27. 5. 2019. 
  146. 146,0 146,1 „Ukrajina zbog Rusije povukla takmičarku sa Evrovizije”. Politika. Pristupljeno 27. 5. 2019. 
  147. ^ US to emulate Eurovision contest. („SAD će imitirati evrovizijsko takmičenje.”) Bi-Bi-Si, 11. februar 2006, Pristupljeno 10. 1. 2008.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]