Aluminijum

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Aluminijum (13Al)
Mg - Al - Si
 
B
Al
Ga  
 
 
Al-TableImage.png

Al,13.jpg

Opšti podaci
Pripadnost skupu slabi metali
grupa, perioda IIIA, 3,
gustina, tvrdoća 2700 kg/m3, 2,75
boja srebrnobela
Osobine atoma
atomska masa 26,981538 u
atomski radijus 125 (118) pm
kovalentni radijus 118 pm
van der Valsov radijus bd
elektronska konfiguracija [Ne]3s23p1
e- na energetskim nivoima 2, 8, 3
oksidacioni broj 3
Osobine oksida amfoterni
Kristalna struktura regularna zidno
centrirana
Fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 933,47 K
(660,32 &°C)
temperatura ključanja 2792 K
(2519 °C)
molska zapremina 10,00×10-3 m³ /mol
toplota isparavanja 293,4 kJ/mol
toplota topljenja 10,79 kJ/mol
brzina zvuka 5100 m/s (933 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 1,61 (Pauling)
1,47 (Alred)
specifična toplota 900 J/(kg*K)
specifična provodljivost 37,7×106 S/m
toplotna provodljivost 237 W/(m*K)
I energija jonizacije 577,5 kJ/mol
II energija jonizacije 1816,7 kJ/mol
III energija jonizacije 2744,8 kJ/mol
IV energija jonizacije 11.577 kJ/mol
V energija jonizacije 14.842 kJ/mol
VI energija jonizacije 18.379 kJ/mol
VII energija jonizacije 23.326 kJ/mol
VIII energija jonizacije 27.465 kJ/mol
IX energija jonizacije 31.853 kJ/mol
X energija jonizacije 38.473 kJ/mol
Najstabilniji izotopi

Aluminijum (Al, lat. aluminium) je metal IIIA grupe. Jedini stabilni izotop mu je27Al.[1]

Aluminijum je treći po rasprostranjenosti od svih elemenata koji se javljaju na površini Zemlje. Izolovao ga je i otkrio 1827. godine Fridrih Veler.

Hemijske osobine[uredi]

Oksidacioni broj aluminijuma je +3, ali se vrlo retko može javiti i sa oksidacinim brojevima +1 i +2. Čist aluminijum na vazduhu polako se oksiduje, prekrivajući se slojem oksida Al2O3, koji štiti od korozije metal koji se nalazi ispod površine.[2] Reaguje sa ključalom vodom istiskujući iz nje vodonik prelazeći u aluminijum-hidroksid. Aluminijum se lako rastvara u jakim bazama(kao na primer natrijum-hidroksid (NaOH) ili kalijum-hidroksid (KOH)) istiskujući vodonik i prelazeći u 2Na[Al(OH)4] : 2Al + 2NaOH + 6H2O → 2Na[Al(OH)4] + 3H2↑. Rastvara se u sonoj i u razblaženoj sumpornoj kiselini istiskujući vodonik, dok reakcija sa koncentrovanom sumpornom i razblaženom azotnom kiselinom teče drugačije - izdvaja se sumpor(IV)oksid i amonijak. Koncentrovana azotna kiselina pasivizira aluminijum.

Primena[uredi]

Zbog njegovih osobina, kao što su mala gustina i velika otpornost na koroziju, legure aluminijuma sa bakrom i molibdenom zvane duraluminijum našle su mnoge primene i koriste se za proizvodnju široke grupe proizvoda - od konzervi do delova za kosmičke brodove. Čist, kristalan aluminijum je krt i lomljiv.

Zbog toga što ima veliki afinitet prema kiseoniku, koristi se u procesu dobijanja metala iz njihovih ruda. Naime, zbog te svoje osobine, istisne metal koji želimo da dobijemo, a sam se veže sa kiseonikom. Takav postupak dobijanja metala se zove aluminotermija.

Jedinjenja[uredi]

Najvažnija jedinjenja aluminijuma su amfoteran aluminijum oksid, i amfoteran aluminijum hidroksid. Aluminijum takođe gradi aluminijumsko-litijumski hidrid LiAlH4 koji se često koristi u organskoj hemiji. Veliki industrijski značaj imaju aluminosilikati, a posebno MAO (metalni aluminosilikat). Glina i ilovača koje se koriste u proizvodnji keramike su složene mešavine aluminijuma i K[AlSi3O8] ili aluminijuma i Na[AlSi3O8].

Najvažnija ruda aluminijuma je boksit iz koje se on uglavnom i dobija.

Biološki značaj[uredi]

Aluminijum nema nikakvog biološkog značaja, mada su neki ljudi alergični na taj metal.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]