Aluminijum

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Mg - Al - Si   B Al Ga       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj	aluminijum, Al, 13
Pripadnost skupu	slabih metala
grupa, perioda	IIIA, 3,
gustina, tvrdoća	2700 kg/m3, 2,75
Boja	srebrnobela
Osobine atoma
atomska masa	26,981538 u
atomski radijus	125 (118) pm
kovalentni radijus	118 pm
van der Valsov radijus	bd
elektronska konfiguracija	[Ne]3s23p1
e- na energetskim nivoima	2, 8, 3
oksidacioni broj	3
Osobine oksida	amfoterni
kristalna struktura	regularna zidno centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	933,47 K (660,32 &°C)
temperatura ključanja	2792 K (2519 °C)
molska zapremina	10,00×10-3 m³ /mol
toplota isparavanja	293,4 kJ/mol
toplota topljenja	10,79 kJ/mol
pritisak zasićene pare	2,42×10-6 Pa
brzina zvuka	5100 m/s (933 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	1,61 (Pauling) 1,47 (Alred)
specifična toplota	900 J/(kg*K)
specifična provodljivost	37,7×106 S/m
toplotna provodljivost	237 W/(m*K)
I energija jonizacije	577,5 kJ/mol
II energija jonizacije	1816,7 kJ/mol
III energija jonizacije	2744,8 kJ/mol
IV energija jonizacije	11.577 kJ/mol
V energija jonizacije	14.842 kJ/mol
VI energija jonizacije	18.379 kJ/mol
VII energija jonizacije	23.326 kJ/mol
VIII energija jonizacije	27.465 kJ/mol
IX energija jonizacije	31.853 kJ/mol
X energija jonizacije	38.473 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 26Al (veš.) 7,17×105 godina w.e. 4,004 26Mg 27Al 100% stabilni izotor sa 14 neutrona 28Al (veš.) 2,25 minuta β-   28Si 29Al (veš.) 6,5 minuta β-   29Si
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Aluminijum (Al, latinski- aluminium) je metal IIIA grupe. Jedini stabilni izotop mu je²⁷Al.

Aluminijum je treći po rasprostranjenosti od svih elemenata koji se javljaju na površini Zemlje. Izolovao ga je i otkrio 1827. godine Fridrih Veler.

Sadržaj 1 Hemijske osobine 2 Primena 3 Jedinjenja 4 Biološki značaj 5 Vidi još

[uredi] Hemijske osobine

Oksidacioni broj aluminijuma je +3, ali se vrlo retko može javiti i sa oksidacinim brojevima +1 i +2. Čist aluminijum na vazduhu polako se oksiduje, prekrivajući se slojem oksida Al₂O₃, koji štiti od korozije metal koji se nalazi ispod površine. Reaguje sa ključalom vodom istiskujući iz nje vodonik prelazeći u aluminijum-hidroksid. Aluminijum se lako rastvara u jakim bazama(kao na primer natrijum-hidroksid-NaOH ili kalijum-hidroksid KOH) istiskujući vodonik i prelazeći u 2Na[Al(OH)₄]  : 2Al + 2NaOH + 6H₂O → 2Na[Al(OH)₄] + 3H₂↑. Rastvara se u sonoj i u razblaženoj sumpornoj kiselini istiskujući vodonik, dok reakcija sa koncentrovanom sumpornom i razblaženom azotnom kiselinom teče drugačije - izdvaja se sumpor(IV)oksid i amonijak. Koncentrovana azotna kiselina pasivizira aluminijum.

[uredi] Primena

Zbog njegovih osobina, kao što su mala gustina i velika otpornost na koroziju, legure aluminijuma sa bakrom i molibdenom zvane duraluminijum našle su mnoge primene i koriste se za proizvodnju široke grupe produkata - od konzervi do delova za kosmičke brodove. Čist, kristalan aluminijum je krh i lomljiv.
Zbog toga što ima veliki afinitet prema kiseoniku koristi se u procesu dobijanja metala iz njihovih ruda. Naime, zbog te svoje osobine, istisne metal koji želimo da dobijemo a sam se veže sa kisonikom. Takav postupak dobijanja metala se zove aluminotermija.

[uredi] Jedinjenja

Najvažnija jedinjenja aluminijuma su amfoteran aluminijum oksid, i amfoteran aluminijum hidroksid. Aluminijum takođe gradi aluminijumsko-litijumski hidrid LiAlH₄ koji se često koristi u organskoj hemiji. Vliki industrijski značaj imaju aluminosilikati, a posebno MAO (metalni aluminosilikat). Glina i ilovača koje se koriste u produkciji keramike su složene mešavine aluminijuma i K[AlSi₃O₈] ili aluminijuma i Na[AlSi₃O₈].

Najvažnija ruda aluminijuma je boksit iz koje se on uglavnom i dobija

[uredi] Biološki značaj

Aluminijum nema nikakvog biološkog značaja, mada su neki ljudi alergični na taj metal.

[uredi] Vidi još

• jedinjenja aluminijuma

p • r • u Periodni sistem elemenata
H																															He
Li	Be																									B	C	N	O	F	Ne
Na	Mg																									Al	Si	P	S	Cl	Ar
K	Ca															Sc	Ti	V	Cr	Mn	Fe	Co	Ni	Cu	Zn	Ga	Ge	As	Se	Br	Kr
Rb	Sr															Y	Zr	Nb	Mo	Tc	Ru	Rh	Pd	Ag	Cd	In	Sn	Sb	Te	I	Xe
Cs	Ba	La	Ce	Pr	Nd	Pm	Sm	Eu	Gd	Tb	Dy	Ho	Er	Tm	Yb	Lu	Hf	Ta	W	Re	Os	Ir	Pt	Au	Hg	Tl	Pb	Bi	Po	At	Rn
Fr	Ra	Ac	Th	Pa	U	Np	Pu	Am	Cm	Bk	Cf	Es	Fm	Md	No	Lr	Rf	Db	Sg	Bh	Hs	Mt	Ds	Rg	Uub	Uut	Uuq	Uup	Uuh	Uus	Uuo
Alkalni metali Zemno-alkalni metali Lantanoidi Aktinoidi Prelazni metali Ostali metali Metaloidi Ostali nemetali Halogeni elementi Plemeniti gasovi