Александар Гаталица
| Александар Гаталица | |
|---|---|
 Александар Гаталица | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1964. |
| Место рођења | Београд, СФР Југославија |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Линије живота Линије живота Чиода са две главе Невидљиви Београд за странце |
| Награде | Награда Милош Црњански Награда Иво Андрић Награда Giorgio la Pira Награда Удружења драмских уметника Награда Стеван Сремац Награда Umberto Saba НИН-ова награда Награда Меша Селимовић |
Александар Гаталица (Београд, 1964) српски је књижевник, преводилац са античког грчког језика и музички критичар. Обавља дужност првог саветника амбасаде Републике Србије у Љубљани.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
У Београду је дипломирао 1989. општу књижевност и теорију књижевности, са старогрчким језиком.[2]
Током каријере био је на следећим функцијама: Уредник Едиције Европа, Уредник страница Светске књижевности, лист Данас, уредник мултимедијалног CD-рома Contemporary Serbian Art, члан Управе Српског ПЕН Центра, члан Управног одбора Европског покрета у Србији, потпредседник Европског покрета у Србији, уредник Годишњака српске књижевности Српског ПЕН центра, уредник издања Ко је ко (Who`s who), издање Српски ПЕН центар, Члан Савета за музику РТС, Уметнички директор Опере и театра Мадленианум, уредник додатка БЛИЦ књига, уредник културе Информативног програма РТС, Управитељ Фондације Народне библиотеке Србије, начелник одељења за програме из културе, односе са јавношћу и протокол НБС. Као музички критичар писао је критике за новине у Србији.[3]
Као писац појавио се у српској књижевности 1993. године и до сада објавио преко једанаест књига. Проза Александра Гаталице преведена је на десет европских језика. Проза Александра Гаталице објављивана је у свим књижевним часописима у некадашњој Југославији и Србији.
Члан је Српског књижевног друштва.[4]
Током 2021. одбио је да његова књига буде у конкуренцији за НИН-ову награду, што је објаснио становиштем да је жири те године некомпетентан.[5]
Дела[уреди | уреди извор]
Књижевност[уреди | уреди извор]
- Линије живота (роман, Рад, Београд, 1993)
- Наличја (роман, БИГЗ, Београд, 1995)
- Мимикрије (приповетке, Стубови културе, Београд 1996)
- Век (циклус приповедака), Стубови културе, Београд 1999, Просвета 2010, Моно и Мањана 2012),
- Крај (роман, Глас српски, Бања Лука, 2001)
- Чиода са две главе (драма, поставка: Београдско драмско позориште, издање Наш траг, 1-4/2009 )
- Еурипидова смрт (роман, Филип Вишњић, Београд 2002)
- Најлепше приче Александра Гаталице (приредио Петар Пијановић, Едиција Нај, Просвета, Београд 2003)
- Београд за странце (циклус приповедака, Филип Вишњић, Београд 2004, исти издавач 2008)
- Дијалог са опсенама (две новеле, Глас Српски, Бањалука, 2006)
- Дневник поражених неимара (приповетке, Завод за уџбенике, Београд, 2006)
- Невидљиви (роман, Завод за уџбенике, Београд 2008)
- Процес (Франц Кафка, драматизација Александар Гаталица, КОВ, Вршац, 2011)
- Велики рат (роман, Моно и Мањана, Београд 2012)[6][7][8][9][10]
- Двадесет пети сат, роман, 2021.[11]
Музичке књиге[уреди | уреди извор]
- Говорите ли класични? (музички есеји 1989 – 1992), Клио, Београд 1994.
- Црно и бело (биографије пијаниста стерео-ере) Европа, Београд 1998.
- Рубинштајн против Хоровица и обрнуто, Европа, Београд 1999.
- Златно доба пијанизма, Глас српски, Бања Лука, 2002.
- Квадратура нота (есеји и критике 1997 – 2004), Повеља, Краљево 2004.
- Анегдоте о великим музичарима (Креативни центар, 2010)
Преводи[уреди | уреди извор]
- Есхил: Прометеј у оковима,
- Софокле: Господар Едип,
- Еурипид: Алкеста), Финекс, Београд, 1993.
- Уметничка лирика старе Грчке (Поезија Алкеја, Сапфе и Анакреонта), Европа, Београд 1994.[12]
- Двојица јамбичара (Поезија Архилоха и Хипонакта), Европа, Београд, 1998.
- Хеленске драме (одабрани преводи Милоша Ђурића, Александра Гаталице и Едуарда Дајча. Уз старе преводе и нови,
- Еурипид: *Ифигенијина смрт у Аулиди), ЦИД, Подгорица, 2002, у два издања: броширано и библиофилско
- Хеленска поезија (од Тиртеја до Анакреонта), Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 2003.
- Еурипид изабране драме (претходни преводи Еурипида и нови превод "Баханткиња"), Плато, 2007.
- Софокле: Господар Едип и Едип на Колону (Коло СКЗ), 2011
Приређивач[уреди | уреди извор]
- Документарац о животу документаристе (Владан Слијепчевић 1930 – 1989), Европа, 1997.
- Књижевни воз, Европа 2000 (коприређивач са Видом Огњеновић и Владиславом Бајцем), Геопоетика, Београд 2001.
- Просветина књига фантастичне приче, Просвета, Београд 2004.
- Nouvelle prose Serbe (Textes reunis par Мирјана Аврамовић -Ouaknine et ), L`age D`Homme, Paris 2004.
Позоришне поставке[уреди | уреди извор]
У преводима Александар Гаталице до сада су постављене три античке драме.
- Ифигенијина смрт у Аулиди (Продукција Народног позоришта из Београда, режија Стеван Бодрожа 2004)
- Прометеј у оковима (Продукција фестивала БЕЛЕФ и Мадленианума, режија Стеван Бодрожа 2006)
- Баханткиње (Продукција Народног позоришта Београд, режија Стафан Валдемар Холм)
Признања[уреди | уреди извор]
Одликовања[уреди | уреди извор]
.png){kind=small}
Књижевне награде[уреди | уреди извор]
- Награда „Милош Црњански”, за роман Линије живота, 1994.
- Награда „Иво Андрић”, за најбољу збирку приповедака на српском језику, за књигу Век, 1999.[14]
- Награда „Giorgio la Pira”, за роман Линије живота, 2001.
- Награда Удружења драмских уметника, за драму Чиода са две главе, 2002.
- Награда „Стеван Сремац”, за роман Невидљиви, 2009.
- Награда „Umberto Saba”, за италијанско издање књиге Век, 2010.
- НИН-ова награда, за роман Велики рат, за 2012.
- Награда „Меша Селимовић”, за роман Велики рат, 2012.[15]
- Награда „Дејан Медаковић”, за књигу есеја Писац не станује овде, 2013.[16]
- Награда „Кочићево перо”, за књигу Огромни микрокосмоси, 2013.[17]
- Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, за роман Велики рат, 2014.[18]
- Награда „Исидора Секулић”, за роман Последњи аргонаут, за 2018.[19]
- Награда „Данко Поповић”, за роман Двадесет пети сат, 2022.
Галерија[уреди | уреди извор]
А. Јерков, А. Гаталица и Д. Ајдачић у разговору о књижевној фантастици 
Циклус Словенска и српска фантастика у Универзитетској библиотеци у Београду 2019.
Циклус Словенска и српска фантастика у Универзитетској библиотеци у Београду 2019.
Гаталица у Народној библиотеци у Пироту 2013. године
Гаталица у Народној библиотеци у Пироту 2013. године
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Дипломатско особље”. Амбасада Републике Србије у Љубљани.
- ^ Александар Гаталица. "Велики рат"
- ^ Гаталица, Александар. „Двадесет први век - црно време за хероје”. РТС. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ Српско књижевно друштво/Александар Гаталица
- ^ „Гаталица не жели у такмичење за Нинову награду”. Politika Online. Приступљено 2021-07-09.
- ^ Гаталица, Александар. „Интервју: Александар Гаталица”. Oko nas INFO. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ Гаталица, Александар. „Најнаграђиванији књижевник 2012. године”. Belgrade Edt Culture. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ Цидилко, Весна. „"Документарно и имагинарно у `Великом рату` Александра гаталице"”. ACADEMIA. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ Гаталица, Александар. „"Соната за лошег човека"”. Sledeća dobra knjiga. Архивирано из оригинала на датум 02. 01. 2020. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ Ђорђевић, Бранислав. „Народ смо који трагично касни”. Новости 66 година. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ „ФАНТАСТИКА О ДВОЈНИЦИМА: Представљен роман Александра Гаталице"Двадесет пети сат"”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-07-09.
- ^ Михајловић Благојевић, Олга. „Александар Гаталица - Хеленска лирика”. Put u Art. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ „Уручена одликовања заслужним појединцима и институцијама поводом Видовдана”. Радио телевизија Србије. 29. јун 2021.
- ^ Пантић, Мирослав. „Андрићева награда”. Zadužbina Ive Andrića. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ Новости/Александар Гаталица о књизи године „Велики Рат“
- ^ Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon Literata Laureata: srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Enigmatski savez Srbije. стр. 64. ISBN 978-86-911565-1-0.
- ^ Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon Literata Laureata: srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Enigmatski savez Srbije. стр. 110. ISBN 978-86-911565-1-0.
- ^ Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon Literata Laureata: srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Enigmatski savez Srbije. стр. 186. ISBN 978-86-911565-1-0.
- ^ Гаталица, Александар. „Још једна награда за Гаталичин роман "Последњи аргонаут"”. SD Srbija danas. Приступљено 24. 1. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званична презентација (језик: енглески)
- Делфи/Књиге аутора Александра Гаталице
Категорије:
- Рођени 1964.
- Књижевници из Београда
- Српски књижевници
- Српски преводиоци
- Српски критичари
- Добитници НИН-ове награде
- Добитници награде Меша Селимовић
- Добитници награде Милош Црњански
- Добитници Андрићеве награде
- Чланови Српског књижевног друштва
- Носиоци одликовања Републике Србије
- Носиоци Медаље за заслуге (Република Србија)
- Добитници награде Исидора Секулић