Флуоксетин
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
(±)N-metil-3-fenil-3-[4-(trifluorometil)fenoksi]propan-1-amin
| |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| Бајлштајн | 39914106 | ||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| DrugBank | |||
| ECHA InfoCard | 100.125.370 | ||
| КЕГГ[1] | |||
| МеСХ | Флуоxетине | ||
| УНИИ | |||
| |||
| Својства | |||
| C17H18F3NO | |||
| Моларна маса | 309,33 g·mol−1 | ||
| Агрегатно стање | Бели кристали | ||
| 50 g L-1 | |||
| log P | 4,6 | ||
| Фармакологија | |||
| Начини употребе | Орално | ||
| Фармакокинетика: | |||
| 72% (пик током 6-8 сата) | |||
| 94,5% | |||
| Хепатички | |||
| 1-3 дана (акутно) 4-6 дана (хронично) | |||
| Бубрези (80%) пробавни систем (15%) | |||
| Легални статус |
| ||
| Опасности | |||
| Летална доза или концентрација (ЛД, ЛЦ): | |||
ЛД50 (ЛД50)
|
284 mg kg-1 (орално на мишевима) | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је  ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Флуоксетин (Прозак, Сарафем) је антидепресив из класе селективних инхибитора преузимања серотонина (ССРИ). Њега производи и продаје Ели Лили и компанија. У комбинацији са оланзапином је познат као симбиакс.Флуоксетин је одобрен за лечење клиничке депресије (што обухвата педијатријску депресију), опсесивно-компулзивни поремећај (код одраслих и деце), булимију, панични поремећај и предменструални дисфорични поремећај.[4][5] Он је такође кориштен за катаплексију, гојазност, и алкохолну зависност.[5]
Упркос доступности новијих лекова, флуоксетин је задржао изузетну популарност. Преко 22,2 милиона рецепата за генеричке формулације флуоксетина је испуњено у САД-у 2007,[6] што га чини трећим највише прописиваним антидепресивом, после сертралина (ССРИ који је постао генерички лек 2006) и есциталопрама (не-генеричког ССРИ).[6][7]
Нуспојаве
[уреди | уреди извор]Сексуална дисфункција је уобичајена нуспојава ССРИ лекова. Специфично, нуспојаве су обично потешкоће са надражајем, еректилна дисфункција, недостатак интереса за секс, и аноргазмија (проблем достизања оргазма). Генитална анестезија,[8] губитак или умањење респонса на сексуални стимулус, и ејакулаторна анхедонија су такође могуће. Мада су обично реверзибилне, те сексуалне нуспојаве могу да трају месецима и годинама.[9] То је познато као пост ССРИ сексуална дисфункција.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ „Прозац Пхармацологy, Пхармацокинетицс,Студиес, Метаболисм”. РxЛист.цом. 2007. Архивирано из оригинала 10. 04. 2007. г. Приступљено 14. 04. 2007.
- ^ а б „Флуоxетине Хyдроцхлориде”. Тхе Америцан Социетy оф Хеалтх-Сyстем Пхармацистс. Приступљено 3. 4. 2011.
- ^ а б Вериспан. „Топ 200 Генериц Другс бy Унитс ин 2007” (ПДФ). Друг Топицс. Архивирано из оригинала 11. 07. 2012. г. Приступљено 07. 05. 2011.
- ^ Вериспан (18. 02. 2008). „Топ 200 Бранд Другс бy Унитс ин 2007” (ПДФ). Друг Топицс. Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 07. 2012. г. Приступљено 30. 03. 2008.
- ^ Болтон ЈМ, Сареен Ј, Реисс ЈП (2006). „Генитал анаестхесиа персистинг сиx yеарс афтер сертралине дисцонтинуатион”. Ј Сеx Маритал Тхер. 32 (4): 327—30. ПМИД 16709553. дои:10.1080/00926230600666410.
- ^ Цсока АБ, Бахрицк АС, Мехтонен ОП (2008). „Персистент Сеxуал Дyсфунцтион афтер Дисцонтинуатион оф Селецтиве Серотонин Реуптаке Инхибиторс (ССРИс)”. Ј Сеx Мед. 5 (1): 227—33. ПМИД 18173768. дои:10.1111/ј.1743-6109.2007.00630.x. Архивирано из оригинала 28. 12. 2018. г. Приступљено 07. 05. 2011.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Психијатријске чињенице
- Биографија Давида Вонга, једног од изумитеља Прозака
- Биографија Брајана Молоја, једног од изумитеља Прозака
- Проблем с Прозаком
- Информације о леку
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
