Baltički festivali pesme i igre

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Baltički festivali pesme i igre
25. estonski festival pesme 2009. godine
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionEstonija, Letonija, Litvanija
Svetska baština Uneska
Lista upisaUnesko
Unesko oznakaReprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva
Datum upisa2008. (3. sednica)
Lokacija upisa00087

Baltički festivali pesme i igre (est. laulupidu, let. dziesmu svētki, lit. dainų šventė ) su tradicionalni amaterski festivali pesme i plesa u baltičkim državama koje je Unesko uvrstio na reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva 2003. godine.[1]

Prvi festival pesme održan je u Cirihu, u Švajcarskoj, juna 1843. Učestvovalo je 2.184 pevača (Schweizerisches Gesangsfest). [2] Tradicija se proširila na Vircburg, u Nemačkoj 1845. godine, a odatle je preko baltičkih Nemaca i njihovih horskih društava stigla do baltičkih država. [3] Prvo je održan Estonski festival pesme 1869. godine, a 1873. godine i Letonski festival pesme i igre. Litvanski festival pesama prvi put je održan 1924. godine. [3]

Ovi festivali su masovni događaji koji privlače oko 30.000 pevača. Festivali se održavaju na svakih pet godina u Estoniji i Letoniji i svake četiri godine u Litvaniji, u slavu tradicionalne narodne pesme i igre. Tokom sovjetske ere, festivali su bili suptilni politički protest protiv komunizma.[4] Krajem osamdesetih godina 20. veka, pesme su postale sastavni deo pokreta za nezavisnost, ponekad poznatog kao Pevačka revolucija.

Estonski festival pesme je 2014. privukao ukupno 159 300 ljudi. Ovo je bio najveći broj posetilaca od ponovnog osamostaljenja Estonije.

Estonski festival pesme[uredi | uredi izvor]

150. godina Estonskog festivala pesme 2019.

Estonski festival pesme je jedan je od najvećih horskih događaja na svetu, remek delo nematerijalnog nasleđa čovečanstva. Održava se svakih pet godina u julu u Talinu, istovremeno sa Estonskim festivalom igre.

Tradicija ovog festivala rođena je zajedno sa estonskim nacionalnim buđenjem. Prvi festival pesama održan je u Tartuu leta 1869. godine. Jedan od organizatora bio je Johan Voldemar Jansen. Na prva tri festivala učestvovali su samo muški horovi i duvački orkestri. Na prvom festivalu učestvovalo je 822 pevača i 56 muzičara duvačkih orkestara.

Od četvrtog festivala, učestvovali su i mešoviti horovi, a od šestog festivala 1896. godine, festival se preselio u Talin. Zbog uključivanja dečijih i dečačkih horova ukupan broj učesnika popeo se na 25 000 - 30 000 ljudi.

Prvi estonski Festival igara, plesa i gimnastike održan je 1934. godine i bio je preteča današnjeg Estonskim festivalom igre. Od 1947. godine festivali pesme i igre se održavaju istovremeno.[5]

U 19. veku su horovi i festivali pesama bili srž nacionalnog buđenja estonskih seljaka, koji su pevanjem otkrivali vrednost sopstvenog jezika i kulturnog nasleđa. Nacionalno buđenje i uspostavljanje identiteta doveli su do estonske nezavisnosti 1918. godine. Posle Drugog svetskog rata, tokom sovjetske vlasti, festivali pesama su pomogli da se održi nacionalni identitet. Godine 1988. nekoliko stotina hiljada ljudi okupilo se na terenima Festivala pesama i pevalo za slobodu mnogo dana i noći. Pevačka revolucija pomogla je okončanju sovjetske vlasti i indirektno opet dovela do nezavisnosti Estonije 1991. godine.[6]

Festival pesme i igre u 2019. godini imao je 44 puta više učesnika od prvog festivala pesama u Tartuu, a interesovanje publike za festival pesme i igre bilo je toliko veliko da je ponestalo karata i na festivalu igre i prvi put u istoriji na festival pesme, okupljajući 100.000 ljudi.[7]

Letonski festival pesme i igre[uredi | uredi izvor]

Letonski festival 2008. godine

Prvi festival pesme u Letoniji održan je 1873. godine, a prethodili su mu manji regionalni festivali. Evropa je doživela talas nacionalnog romantizma, a Letonci su sledili njihov primer sa svojim nacionalnim buđenjem. Festival je otvorio put ka nezavisnosti Letonije 1918. godine i sačuvao letonsku kulturu i samosvest tokom vremena okupacije. [8]

Letonski festival pesme se obično održava na svakih pet godina, a Letonski festival igre dodat je 1948. godine.[9] Tokom festivala takođe se održavaju umetničke izložbe, izložbe fotografije i narodnih zanata, koncerti orkestara i svečana parada.

Dodatni festivali održani su 2001. i 2011. godine, oba na velike godišnjice osnivanja Rige.

Otprilike 40.000 izvođača ukupno učestvuje u događaju.[10] Pevaju se narodne pesme i klasične horske pesme, sa naglaskom na a kapela pevanju, mada su moderne popularne pesme odnedavno uvrštene i na repertoar.

Od 1960. godine, zasebni Letnji školski festival pesme i igre održava se u alternativnom petogodišnjem ciklusu. [11]

Litvanski festival pesama[uredi | uredi izvor]

Litvanskki festval 2009. godine

Litvanski festival pesme (takođe nazvan Proslava pesme) masovni je tradicionalni festival pesama i plesa. [12] Od povratka nezavisnosti 1990. godine, događaj je stekao status nacionalne proslave.

Prvi festival pesama u Litvaniji održan je 23-25. avgusta 1924. godine u Kaunasu. Inicijator festivala bio je Juozas Žilevičius. Učestvovalo je 77 horova, koje su činili 3.000 pevača, privukavši 50.000 gledalaca.

Od tada je festival pesama postao tradicija u Litvaniji. Od 1950. godine, Nacionalni dan plesa dodat je Festivalu pesama. Na festivalu je učestvovalo 57 plesnih grupa, 41 ansambl i 13 koncertnih bendova.

Od 1950. godine, festivali pesama i igre organizuju se periodično na svakih 5 godina. [13]

Dvadeseti Litvanski festival pesme iz 2018. godine bio je posvećen stogodišnjici obnove nezavisne države Litvanije i održao se u Kaunasu i Vilnjusu. Litvanska himna pevana je istovremeno u raznim litvanskim gradovima, kao i u inostranstvu. Prenosio se uživo na državnoj televiziji,[14] a gledalo ga je rekordnih 300 000 gledalaca. [15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Baltic song and dance celebrations”. ich.unesco.org. Pristupljeno 8. 6. 2021. 
  2. ^ Gudelis, Regimantas (2012). „Dainų švenčių ištakos ir liuteroniškoji muzikinė tradicija”. Res humanitariae (na jeziku: litvanski). 11: 116. ISSN 1822-7708. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 08. 06. 2021. 
  3. ^ a b Kasekamp, Andres (2010). A History of the Baltic States. Palgrave Macmillan. str. 95. ISBN 9780230364516. 
  4. ^ Smidchens, Guntis (2014). The Power of Song: Nonviolent National Culture in the Baltic Singing Revolution. University of Washington Press. str. 156. ISBN 9780295804897. 
  5. ^ „History”. 2023.laulupidu.ee. Pristupljeno 13. 6. 2021. 
  6. ^ „Estonian Song Celebration timeline”. estonianworld.com. Pristupljeno 13. 6. 2021. 
  7. ^ „Estonian song and dance celebration”. visitestonia.com. Pristupljeno 13. 6. 2021. 
  8. ^ „Song Celebration”. latvia.eu. Arhivirano iz originala 08. 06. 2021. g. Pristupljeno 14. 6. 2021. 
  9. ^ „Latvian Song and Dance Celebration – Uniting a Nation”. Borders Of Adventure (na jeziku: engleski). 2018-08-23. Pristupljeno 2018-11-15. 
  10. ^ 23rd All Latvian Song Festival retrieved on 7 March 2007 (archived copy)
  11. ^ 10th Latvian Youth Song and Dance Celebration in Riga Arhivirano 2015-04-27 na sajtu Wayback Machine retrieved on June 28, 2011
  12. ^ Lithuania's song festival - education in Soviet-era living conditions - EN.DELFI
  13. ^ „History”. dainusvente.lt. Arhivirano iz originala 11. 06. 2021. g. Pristupljeno 14. 6. 2021. 
  14. ^ https://www.delfi.lt/kultura/naujienos/vienybe-tezydi-tukstanciai-lietuviu-jausmingai-giedojo-tautiska-giesme.d?id=78507071
  15. ^ https://www.lrytas.lt/kultura/meno-pulsas/2018/07/12/news/dainu-sventes-statistika-susidomejo-mazdaug-puse-lietuvos-6936237/

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Baltički festivali pesme i igre na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Балтички_фестивали_песме_и_игре&oldid=26818039”