Нордијски клинкер чамци

С Википедије, слободне енциклопедије
Нордијски клинкер чамци
Нордијски клинкер чамци
Нематеријално културно наслеђе
РегионФинска, Данска, Исланд, Норвешка, Шведска
Светска баштина Унеска
Листа уписаУНЕСКО
Унеско ознака01686
Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства
Датум уписа2021
Локација уписаhttps://ich.unesco.org/en/RL/nordic-clinker-boat-traditions-01686

Нордијски клинкер чамци су мали, отворени дрвени чамци дуги између пет и десет метара, са ивицама дасака трупа које се преклапају једна са другом. Симбол заједничког нордијског обалног наслеђа, клинкер чамци су се традиционално користили за пецање и транспорт материјала и људи. Данас се првенствено користе на традиционалним фестивалима, регатама и спортским манифестацијама

Израда[уреди | уреди извор]

У бродоградњи постоје две различите методе наношења оплата на скелет. Скоро две хиљаде година народ скандинавског подручја гради чамце од клинкера користећи исте основне технике, што потврђују и археолошки налази. Ивице танке даске су причвршћене за кичму кобилице, а даске које се преклапају су причвршћене металним заковицама, ексерима или конопцем. [1] Труп чамца је ојачан рамовима.

Овакав начин градње захтева дуготрајно стицање знања и вештина за израду традиционалних чамаца. У прошлости је било уобичајено да се тренира од малих ногу, а за учење заната требало је и до десет година . [2]

Верује се да је овај начин изградње водонепропусне шкољке чамца настао негде у централној Азији. Временом је преко великих река Русије које се у њега уливају доспео до обала Балтика. Геоморфологија Скандинавије, исечена фјордовима и уским увалама мора и планинска клима, учинили су воду најпрактичнијим обликом транспорта .

Клинкер и класична технологија

Нематеријално културно наслеђе[уреди | уреди извор]

Нордијски клинкер чамци се налазе на УНЕСКО-вој Репреѕентативној листи нематеријалног културног наслеђа у Данској, Финској, Исланду, Норвешкој и Шведској. Одлуку о упису донео је Међувладин комитет за очување нематеријалног наслеђа на заседању које је одржано од 13. до 18. децембра 2021. године у Шри Ланки.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]