Драгослав Михаиловић

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Dragoslav mihailovic)
Драгослав Михајловић
DragoslavMihailovic.jpg
Лични подаци
Пуно имеДрагослав Михајловић
Датум рођења(1930-11-17)17. новембар 1930.(92 год.)
Место рођењаЋуприја, Краљевина Југославија
ДржављанствоСрбија
НационалностСрбин
ЗанимањеПисац
Образовање
ОбразовањеФилозофски факултетГимназија Ћуприја
УниверзитетУниверзитет у Београду
Породица
ДецаБранислав Михајловић
Милица Михајловић
Књижевни рад
Период1967—
Језик стварањасрпски, углавном на косовско-ресавском дијалекту
Књижевни жанрдрама
Најважнија дела
НаградеНИН-ова награда (1983)[1]

Драгослав Михајловић (негде и као Михаиловић) (Ћуприја, 17. новембар 1930) српски је књижевник и академик. Михајловић је писац, романсијер, сценариста, драматург и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Добитник је многих књижевних награда и признања. Његов књижевни опус обухвата приповетке, романе и драме.[2] Дела су му превођена на више европских језика.

Биографија[уреди | уреди извор]

Студирао је Филозофски факултет у Београду на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Факултет је завршио 1957. године, али није успео да нађе стално запослење; често је мењао посао.

Михаиловић је тврдио да је дошао у сукоб с Управом државне безбедности (УДБА) пошто се побунио против хапшења својих другова, који су ухапшени због политичких вицева. Након тога, један сведок је изјавио да се Драгослав Михаиловић од самог почетка определио за резолуцију Информбироа, као и да је изјавио да је Тито „амерички шпијун” и да је партија „ликвидирала СКОЈ”. Године 1949. избачен је из кандидатуре за члана Комунистичке партије Југославије, а 15. септембра 1950. је ухапшен. На Голи оток пребачен је 28. фебруара 1951. и тамо је провео 15 месеци.[3][4]

Његову биографију написао је Роберт Ходел Речи од мрамора. Драгослав Михаиловић – живот и дело, Београд: Лагуна, 2020.

Приватан живот[уреди | уреди извор]

Његов син је сликар Бранислав Михајловић, а ћерка глумица Милица Михајловић.[5]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Дела[уреди | уреди извор]

Роман Кад су цветале тикве први пут је објављен 1968. и изазвао је значајну реакцију социјалистичке власти. Представа која је у Југословенском драмском позоришту у Београду требало да се игра по овом роману забрањена је пре него што је изведена премијера. Михаиловић сматра да ју је Тито лично забранио[8] на инсистирање Кардеља.[9]

Осим овог, Михаиловић је објавио и следећа дела:

  • Фреде, лаку ноћ
  • Петријин венац
  • Чизмаши
  • Голи оток
  • Црвено и плаво
  • Време за повратак
  • Гори Морава
  • Лов на стенице
  • Увођење у посао[10]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Роман године 1983.”. НИН званични сајт. Приступљено 6. јануар 2021. 
  2. ^ а б „Драгослав Михаиловић добитник Кочићеве награде”. Радио телевизија Републике Српске. 12. 8. 2011. Приступљено 12. 8. 2011. 
  3. ^ „Smrt se nadvijala nad otokom zla”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 11. 03. 2018. 
  4. ^ „Kada je cvetala Udba”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 11. 03. 2018. 
  5. ^ Татјана Лош & 27. 4. 2013.
  6. ^ „Драгославу Михаиловићу награда "Григорије Божовић". РТС. 19. 5. 2017. Приступљено 22. 3. 2017. 
  7. ^ Награда „Скендер Куленовић” академику Михаиловићу (САНУ, приступљено 11. септембра 2020)
  8. ^ Кад су цветали страхови и лажи („Вечерње новости“, 16. октобар 2013)
  9. ^ „Интервју за Дневне”. Архивирано из оригинала на датум 26. 01. 2016. Приступљено 09. 01. 2016. 
  10. ^ „Uvođenje u posao - Dragoslav Mihailović | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-05-25. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]