Jovan Jovanović Zmaj

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Jovan Jovanović.
Jovan Jovanović Zmaj
Jova Jovanovic Zmaj.jpg
Datum rođenja (1833-12-06)6. decembar 1833.
Mesto rođenja Novi Sad
Austrijsko carstvo, danas Srbija
Datum smrti 14. jun 1904.(1904-06-14) (70 god.)
Mesto smrti Sremska Kamenica
Austrougarska, danas Srbija
Supružnik Ruža Ličanin
Roditelji Pavle Jovanović
Najvažnija dela
Đulići
Đulići uveoci

Potpis

Jovan Jovanović - Zmaj (Novi Sad, 6. decembar 1833Sremska Kamenica, 14. jun 1904) je bio jedan od najvećih liričara srpskog romantizma. Po zanimanju bio je lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Najznačajnije Zmajeve zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“, prva o srećnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, pisao je satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu. Sremska Kamenica je nekada nosila ime Zmajeva Kamenica, u čast Jovana Jovanovića Zmaja.

Jovan Jovanović Zmaj je izabran za prvog potpredsednika Srpske književne zadruge i izradio je njen amblem.[1]

Biografija[uredi]

Kuća Jovana Jovanovića Zmaja u Sremskoj Kamenici
Ružin grob u Pančevu, na kome se spominju Đulići kao večni spomenik

Jovan Jovanović Zmaj je rođen u Novom Sadu 6. decembra (24. novembra po julijanskom kalendaru) 1833. u uglednoj građanskoj porodici. Otac mu je bio Pavle Jovanović, gradonačelnik Novog Sada, a majka Marija rođena Gavanski bila je iz Srbobrana.[2] Osnovnu školu je pohađao u Novom Sadu, a gimnaziju u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Posle završene gimnazije upisao je studije prava u Pešti, a studirao još i u Pragu i Beču. Za njegovo književno i političko obrazovanje od posebnog značaja je boravak u Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji je bio njegov najveći pesnički uzor. Takođe u Beču upoznao se i sa Svetozarem Miletićem i Đurom Jakšićem.

Posle završenih studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao službenik u novosadskom magistratu. Tu se upoznao sa svojom budućom suprugom Ružom Ličanin. Ljubav i srećan porodičan život nadahnuli su Zmaja da napiše ciklus (zbirku) pesama Đulići (od turske reči Gül, što znači ruža).

Ipak, služba u magistratu nije mu odgovarala, pa ju je napustio i posvetio se književnom radu. Tada je pokrenuo književni časopis Javor i satirični list Komarac. Godine 1863. preselio se u Peštu, gde je radio u Matici srpskoj i kao nadzornik Tekelijanuma. Godine 1864. pokrenuo je satirični list Zmaj (igra rečima, pošto je 3. maj po julijanskom kalendaru bio dan održavanja Majske skupštine 1848), čiji će naziv postati sastavni deo njegovog imena. Pored ovog, Zmaj je imao još 398 pseudonima, od kojih su mnogi bili likovi iz njegovih dela, ali i imena časopisa koje je objavljivao.[3]

Godine 1870. Zmaj je završio studije medicine, vratio se u Novi Sad, gde je započeo svoju lekarsku praksu. Ovde ga je ubrzo zadesila porodična tragedija: umrla su mu deca, a potom i žena. Iz ove porodične tragedije proizišao je niz elegičnih pesama objavljene pod zajedničkim nazivom Đulići uveoci.

Preminuo je 14. juna (1. juna po julijanskom kalendaru) 1904. u Sremskoj Kamenici.

Književni rad[uredi]

Dve najbolje zbirke njegovih pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“. Veliki broj njegovih šaljivih i dečjih pesama, štampanih po raznim listovima i časopisima, izašao je u dva izdanja celokupnih dela: „Pevanija“ i „Druga pevanija“.

Poslednje su štampane zbirke: „Snohvatice“ i „Devesilje“. U prozi je napisao jednu pesničku legendu („Vidosava Branković“) i jedan šaljivi pozorišni komad („Šaran“).

Prevodilački rad[uredi]

Spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju u Novom Sadu (Zmaj Jovina ulica

Zmaj je i prevodio, naročito iz mađarske književnosti. Najbolji su mu prevodi mađarskog pesnika srpskog porekla Šandora Petefija. Pored ostalih pesama, od njega je preveo spev „Vitez Jovan“.

Iz nemačke poezije prevodio je Getea („Herman i Doroteja“, „Ifigenija u Tavridi“) i s uspehom podražavao Hajneovu ljubavnu liriku i epigram i orijentalsku poeziju Fridriha Bodenšteta („Pesme Mirca Shafije“). Od ostalih prevoda iz strane književnosti najpoznatiji su „Demon“ od Ljermontova i „Enoh Arden“ od engleskog pesnika Tenisona.

Pored 3maja, uređivao je satirične listove Žižu i Starmali. Od 1880. pa do smrti izdavao je dečji list Neven, najbolji srpski dečji list tog vremena.

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

  • Dragutin A. Stefanović, Vukašin Stanisavljević, Pregled jugoslovenske književnosti, Beograd : Zavod za izdavanje udžbenika, 1962.

Reference[uredi]

  1. „120 година Српске књижевне задруге”. spc.rs. 22. 6. 2012. Приступљено 27. 4. 2016. 
  2. Srpski biografski rečnik, tom 4, Matica srpska, Novi Sad 2009. godine, odrednica „Jovanović, Jovan Zmaj“. pp. 519, ISBN 978-86-7946-037-0 (COBISS)
  3. Лешић, Александар; Бумбашевић, Марко (2004). „Јован Јовановић Змај, песник и лекар, Сто година након смрти”. 

Spoljašnje veze[uredi]

Više informacija na temu
Jovan Jovanović Zmaj
pronađite na Vikipedijinim sestrinskim projektima:
Pretražite Ostavu Mediji na Ostavi
Pretražite Vikizvornik Tekstovi na Vikizvorniku