Ljubav

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Arhetipski ljubavnik Romeo i Julija u slici koju je napravio Frank Diksi

Ljubav je stanje relativno jake emotivne naklonosti prema nekome ili nečemu. Ljubav je raznovrsnost različitih emocionalnih i mentalnih stanja, tipično snažno i pozitivno doživljavanih, koja se kreću od najdublje međuljudske naklonosti do jednostavnog zadovoljstva. Jedan primer ovog opsega značenja je da se ljubav majke razlikuje od ljubavi prema suprugu, i razlikuje se od ljubavi prema hrani. Najčešće se ljubav smatra emocijom jake naklonosti i lične privrženosti.[1] Ljubav isto tako može da bude vrlina kaja predstavlja ljudsku ljubaznost, saosećanje, i naklonost — „nesebičnu lojalnu i dobrodušnu brigu za dobro drugoga”.[2] Ona se isto tako može opisivati saosećajna i srdačna delovanja prema drugim ljudima, sebi ili životinjama.[3]

Stari Grci su razlikovali nekoliko vrsta ljubavi:

  • filija (φιλία)- prijateljska ljubav, koja drugome želi dobro, ljubav kojom drugome želimo pomoći, temelj svakog zajedništva. Filija podrazumeva jednakost (npr. dva prijatelja), vrlinu i poznanstvo. Motivi filije su praktični: jedna ili obe strane imaju korist od takvog odnosa. Koncept filije razvio je Aristotel.
  • eros (ἔρως)- ljubav koja je obeležena senzualnom željom i čežnjom za onim što se ljubi. To je ljubav usmerena prema čulnom svetu (vid, dodir, ukus…). Prema Platonu, eros se može proširiti i na ljubav prema unutrašnjoj lepoti, pa i prema samoj ideji lepote.
  • agape (ἀγάπη)- ideal ljubavi, uključuje milosrdnost, zauzimanje i brigu. Krajnji smisao te ljubavi je potpuno se posvetiti dobru drugih po cenu vlastitog života. Ova vrsta ljubavi nadilazi prijateljsku i erotičnu ljubav.
  • storge (στοργή) - prirodna naklonjenost, npr. prema deci ili roditeljima.
  • ksenija (ξενία) - ljubav prema stranom, gostoprimstvo, izuzetno važno u antičkoj Grčkoj. Gost i domaćin, koji bi pre gostovanja bili stranci obrazovali bi maltene ritualno prijateljstvo. Od gosta se jedino zahtevalo da bude zahvalan.

Moderni autori razlikuju druge vrste ljubavi: zaslepljenu ljubav, samoljublje, i dvorsku ljubav. Tradicije koje nisu zapadnog porekla isto tako razlikuju varijante ili simbioze tih stanja.[4][5] Ljubav ima dodatna religiozna ili duhovna značenja. Ova raznolikost upotreba i značenja u kombinaciji s kompleksnošću obuhvaćenih osećaja čini konzistentno definisanje ljubavi neobično teškim, u poređenju sa drugim emocionalnim stanjima. Ljubav u svojim raznim formama deluje kao glavni facilitator međuljudskih odnosa i, zbog svog centralnog psihološkog značaja, ona je jedna od najčešćih tema u kreativnim umetnostima.[6] Ljubav se može shvatiti kao funkcija koja drži ljudska bića zajedno protiv opasnosti i olakšava nastavak vrste.[7]

Iako nijedna naučna studija nije u potpunosti uspela da objasni formiranje osećaja ljubavi, novije studije u oblasti neuronauka ukazuju na mogućnost da se ljubav formira pod uticajem specifičnih hormona odnosno neurotransmitera na neuroprijemnike u mozgu. Među njima su testosteron, estrogen, dopamin, noradrenalin, serotonin, oksitocin i vazopresin. Za poslednja dva postoje temeljni dokazi da učestvuju u formiranju veze između roditelja i potomstva.

Definicije[uredi]

Fraternalna ljubav (Prehistorijska skulptura iz perioda 250-900, Huastečkog porekla). Muzej antropologije u Halapi, Verakruz, Meksiko

Reč „ljubav” može da ima različita srodna ali različita značenja u različitim kontekstima. Mnogi jezici koriste više reči kako bi izrazili neke od različitih koncepata koji se mogu označiti teminom „ljubav”; jedan primer su množine grčke reči za ljubav među kojima su agape i eros.[8] Kulturne reazlike u konceptualizaciji ljubavi stoga dodatno ometaju uspostavljanje univerzalne definicije.[9]

Iako je priroda ili suština ljubavi predmet česte debate, različiti aspekti reči mogu se razjasniti određivanjem toga što nije ljubav (antonima „ljubavi”). Ljubav kao opšti izraz pozitivnog osećanja (snažniji oblik forme sviđati se) uobičajeno se smatra suprotnošću mržnje (ili neutralne apatije); kao manje seksualan i više emocionalno intiman oblik romantične vezanosti, ljubav se obično suprotstavlja požudi; i kao međuljudski odnos sa romantičnim tonovima, ljubav se ponekad suprotstavlja prijateljstvu, iako se reč ljubav često primenjuje na bliska prijateljstva.

Abstraktno diskutovana ljubav se obično odnosi na iskustvo jedan čovek oseća za drugog. Ljubav često podrazumeva brigu za ili identifikovanje sa osobom ili stvarima (cf. ranjivost i briga teorije o ljubavi), uključujući i sebe (vidi narcizam). Pored međukulturnih razlika u razumevanju ljubavi, ideje o ljubavi su se takođe vremenom menjale. Neki istoričari datiraju moderne koncepcije romantične ljubavi do dvorske Evrope tokom ili nakon srednjeg veka, iako prethodno postojanje romantičnih priloga je potvrđeno drevnom ljubavnom poezijom.[10]

Kompleksna i apstraktna priroda ljubavi često redukuje diskurs ljubavi na misaono-terminirajući kliše. Nekoliko široko korištenih poslovica se odnosi na ljubav, od VergilijevogLjubav sve pokorava” do reči BitlsaSve što ti treba je ljubav”. Toma Akvinski, sledeći Aristotela, definiše ljubav kao „želeti dobro drugom”.[11] Bertrand Rasel opisuje ljubav kao stanje „apsolutne vrednosti”, za razliku od relativne vrednosti. Filozof Gotfrid Vilhelm Lajbnic je rekao da je ljubav „biti oduševljen srećom drugog”.[12] Meher Baba je izjavio da u ljubavi postoji „osećaj jedinstva” i „aktivnog uvažavanja stvarne vrednosti objekta ljubavi”.[13] Biolog Džerimi Grifit definiše ljubav kao „bezuslovnu nesebičnost”.[14]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Oxford Illustrated American Dictionary (1998) + Merriam-Webster Collegiate Dictionary (2000)
  2. ^ „Love - Definition of love by Merriam-Webster”. merriam-webster.com. 
  3. ^ Fromm, Erich; The Art of Loving, Harper Perennial (1956), Original English Version, ISBN 978-0-06-095828-2
  4. ^ Liddell and Scott: φιλία
  5. ^ Mascaró, Juan (2003). The Bhagavad Gita. Penguin Classics. Penguin. ISBN 0-14-044918-3.  (J. Mascaró, translator)
  6. ^ „Article On Love”. Arhivirano iz originala na datum 30. 05. 2012. Pristupljeno 13. 09. 2011. 
  7. ^ Helen Fisher. Why We Love: the nature and chemistry of romantic love. 2004.
  8. ^ Anders Nygren, Agape and Eros.
  9. ^ Kay, Paul; Kempton, Willett (mart 1984). „What is the Sapir–Whorf Hypothesis?”. American Anthropologist. New Series. 86 (1): 65—79. doi:10.1525/aa.1984.86.1.02a00050. 
  10. ^ „Ancient Love Poetry”. Arhivirano iz originala na datum 30. 09. 2007. 
  11. ^ „St. Thomas Aquinas, STh I-II, 26, 4, corp. art”. Newadvent.org. Pristupljeno 30. 10. 2010. 
  12. ^ Leibniz, Gottfried. „Confessio philosophi”. Wikisource edition. Pristupljeno 25. 03. 2009. 
  13. ^ Baba, Meher (1995). Discourses. Myrtle Beach: Sheriar Press. p. 113. ISBN 978-1880619094.
  14. ^ What is love?. In The Book of Real Answers to Everything! Griffith, J. 2011. ISBN 9781741290073.

Literatra[uredi]

  • Chadwick, Henry (1998). Saint Augustine Confessions. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-283372-3. 
  • Fisher, Helen. Why We Love: the Nature and Chemistry of Romantic Love. ISBN 0-8050-6913-5. 
  • Giles, James (1994). „A theory of love and sexual desire”. Journal for the Theory of Social Behaviour. 24 (4): 339—357. doi:10.1111/j.1468-5914.1994.tb00259.x. 
  • Kierkegaard, Søren (2009). Works of Love. New York City: Harper Perennial Modern Classics. ISBN 978-0-06-171327-9. 
  • Oord, Thomas Jay (2010). Defining Love: A Philosophical, Scientific, and Theological Engagement. Grand Rapids, MI: Brazos. ISBN 978-1-58743257-6. 
  • Singer, Irving (1966). The Nature of Love. (in three volumes) (v.1 reprinted and later volumes from The University of Chicago Press, 1984 izd.). Random House. ISBN 0-226-76094-4. 
  • Sternberg, R.J. (1986). „A triangular theory of love”. Psychological Review. 93 (2): 119—135. doi:10.1037/0033-295X.93.2.119. 
  • Sternberg, R.J. (1987). „Liking versus loving: A comparative evaluation of theories”. Psychological Bulletin. 102 (3): 331—345. doi:10.1037/0033-2909.102.3.331. 
  • Tennov, Dorothy (1979). Love and Limerence: the Experience of Being in Love. New York: Stein and Day. ISBN 0-8128-6134-5. 
  • Wood Samuel E., Ellen Wood and Denise Boyd (2005). The World of Psychology (5th izd.). Pearson Education. str. 402—403. ISBN 0-205-35868-3. 
  • Bayer, A, ur. (2008). Art and love in Renaissance Italy. New York: The Metropolitan Museum of Art. 

Spoljašnje veze[uredi]