Pređi na sadržaj

Pantun

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pantun
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionIndonezija, Malezija
Svetska baština Uneska
Unesko oznaka01613
Datum upisa2020
Veb sajthttps://ich.unesco.org/en/RL/pantun-01613

Pantun (Javi: ڤنتون) je malajski usmeni pesnički oblik koji se koristi za izražavanje složenih ideja i osećanja.[1] Sstoji se od parnih redova[2] i zasniva se na ”ABAB” šemi rimovanja.[3] Najkraći pantun sastoji se od dva reda, poznat kao pantun dua kera na malajskom, dok najduži pantun, pantun enam belas kerat, ima 16 redova.[2] Pantun je disjunktivan oblik poezije koji se uvek sastoji iz dva dela, pri čemu je prvi deo uvodna izjava zvana pembayang ili sampiran, koja nema neposrednu logičku ili narativnu vezu sa drugom, odnosno završnom izjavom, zvanom maksud ili isi.[4][3][5][6][7] Međutim, uvek ih povezuju rime i druge verbalne asocijacije, poput igre reči ili ponavljanja zvukova.[3] Postoji i prikriven, ali neophodan odnos, i prva izjava se često ispostavi kao metafora druge.[3] Najpopularniji oblici pantuna su strofa od četiri reda[3] i strofa od dva reda,[8] koji su oba istaknuti u literaturi i savremenoj popularnoj kulturi.[9]

Najraniji književni zapisi o pantunu datiraju iz 15. veka[3] kao što je prikazano u najvažnijem malajskom književnom tekstu, Malajski anali.[10] Pantun se smatra visokom umetnošću i sastavni je deo klasične malajske književnosti. Takođe je uspevao kao prirodni deo svakodnevne komunikacije tradicionalnog malajskog društva i služio je kao važno izražajno sredstvo u malajskim pesmama,[11] ritualima, scenskim umetnostima i u svim oblicima pripovedanja.[12]

Pantun je upisan na UNESKO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa 2020. godine.[13]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Prema piscu Za'abi, smatra se da je reč pantun nastala od malajske reči sepantun[14] (Javi: سڤنتون) koja znači „isto kao i“.[15] Reč se koristi da označi poslovičnu metaforu ili poređenje,[4] tip govorne figure koja se obično nalazi u tradicionalnim pantunima ili poslovicama iz klasične malajske literature.[14] Arhaično značenje pantuna na malajskom jeziku takođe se odnosi na oblik poslovice koji se koristi za indirektne reference,[16] koji ima sličnu ulogu pantuna kao poezije, koji se i dalje uglavnom stvaraju u stilovima koji prikazuju sindir (indirektne reference) i kias (analogije).[17]

Druga teorija sugeriše da je pantun nastao od reči penuntun[18] (vodič),[19] od prefiksa za izgradnju imenica pe(n) i glagola tuntun (Javi: تونتون) ili „voditi“.[20] Kao alternativu, Brandšteter je predložio da reč potiče iz tun a i njegovih sličnih zvučnih varijanti u austronežanskim jezicima, sa više značenja; kapampanganski tuntun (dobro organizovan), tagalogski tonton (iskusni aranžman), staro-javanski tuntun (nit), atuntun (dobro organizovan), matuntun (voditi), i Toba Batak pantun pantun(učtiv ili vredan poštovanja). Ričard Olaf Vinštet je podržao ovo mišljenje, napominjući da u mnogim austronežanskim jezicima reči koje sugerišu „nešto u redovima“ postepeno dobijaju novo značenje „dobro poređanih reči“, u prozi ili u poeziji.[11] Ari Velianto je sugerisao da pantun potiče od reči jezika Minangkabau patuntun koja znači „vodič“.[21]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Neki naučnici veruju da pantun prethodi pismenosti i možda je star koliko i sam malajski jezik.[22] Muhamed Hadži Saleh veruje da su pantuni nastali i širili se iz Šriviđaje, a najverovatnije iz okoline gradova Palembang ili Malaju. Kada je Palembang postao dominantniji, pantuni iz dva grada bili su poznati stanovništvu onog drugog, i mada su koristili isti jezik, bili su politički protivnici.[23] Ipak, tradicija je dostigla svoj istančani oblik procvatom klasične malajske književnosti 15. veka.[3] [10] Značajna književna dela poput Malajskih anala i Hikayat Hang Tuah sadrže najranije pisane primere pantuna.[10] [24]

Najmanje 500 godina, pantun se širio iz malajskog jezika trgovinskim putevima, lukama i migracijama i postao najdinamičniji pojedinačni književni oblik.[25] Danas je poznat na najmanje 40 malajskih dijalekata i 35 nemalajskih jezika na Malajskom poluostrvu i mnogim ostrvima pomorskog jugoistoka Azije.[25] Popularnost pantuna među hibridnih zajednicama, kao što su narodi Peranakan, Čiti i Kristang, označava njegov superioran položaj kao simbola kulture u malaskom svetu.[26] Tip pantuna nazvan pantun berkait koji se sastoji od isprepletenih tekstova od četiri reda, u zapadnu poeziju je uveo Ernest Fujne, a kasnije popularizovao Viktor Igo, što čini osnovu modernog pantouma.[27]

Tradicija[uredi | uredi izvor]

Pantun je nastao kao tradicionalni usmeni oblik izražavanja, manifestujući tradicionalne malajske poglede na život i njihovu okolinu i korišćen za izražavanje beskrajne lepeze emocija i ideja. Kao simbol malajskog identiteta, pantuni su poznati kao odraz adat (običaji) i adab (maniri). Kako je malajska kultura naglašavala značaj učtivih i indirektnih izraza, pantun se uglavnom stvara u stilovima koji prikazuju različite oblike figurativnog jezika.[17] Elementi metafora, sličnosti, simboli, personifikacije, eponimi, aluzije, idiomi i poslovice su brojni u elegantno zbijenim malajskim pantunima.[28]

U malajskoj kulturi pantun je važan instrument komunikacije u raznim društvenim, kulturnim i ekonomskim aktivnostima. Tradicionalno se koristi za izražavanje osećanja, davanje saveta, a takođe i za zaslađivanje razgovora. Na primer, pantuni se koriste u uobičajenoj verbalnoj razmeni u malajskoj ceremoniji venčanja (ili veridbe), posebno kao deo pozdrava između predstavnika mladoženje i neveste po njihovom dolasku u kuću neveste.[29] Kao izražajno sredstvo, pantuni se takođe široko koriste u tekstovima tradicionalnih malajskih pesama[9] prilagođenih popularnim ritmovima poput Zapina,[30] Inanga i Jogeta.[31] Druga značajna primena pantuna može se naći kao strukturna podrška umetničkim predstavama.[32]

Indonezija poseduje bogatstvo verbalne umetnosti. Uglavnom nepisana tradicija recitovanja izražajnih, često duhovitih pantuna česta je u većini malajskih oblasti širom arhipelaga. Neke pantun predstave su narativne; kentrung tradicije centralne i istočne Jave, na primer, koriste strukturu pantuna da prepričaju verske ili lokalne istorijske priče uz pratnju bubnja, iako se čini da su ovo moderne adaptacije, kao što su pisci s početka 20. veka poput H. Overbeka i J.J. De Holandera primetili da u to vreme na javanskom jeziku nije postojala tradicija slična pantunu.[33] Zaista, veliki deo tradicionalne književnosti Indonezije čini temelj složenih mešovitih žanrovskih predstava, kao što je Randai iz Minangkabaua na Zapadnoj Sumatri, koji u ceremonijalnim postavkama spaja instrumentalnu muziku, ples, dramu i borilačke veštine.[34]

Opis[uredi | uredi izvor]

U svom najosnovnijem obliku, pantun se sastoji od stihova koji koriste šemu abab rime. Pantun se tradicionalno recituje prema fiksnom ritmu i po pravilu, kako ne bi odstupao od ritma, svaki red treba da sadrži između osam i 12 slogova. Pantun je četvororedni stih koji se sastoji od naizmeničnih, grubo rimovanih redova. Prvi i drugi red ponekad se čine potpuno nepovezani u smislu sa trećim i četvrtim, ali gotovo uvek postoji neka vrsta veze. Bilo da se radi o pukom udruživanju ideja ili osećanja, izraženih kroz asonancu ili kroz najslabiju nijansu misli, gotovo uvek pantun je vrlo aluzivan i da bi ga razumeli, čitaoci uglavnom moraju da znaju tradicionalno značenje simbola koje pesma koristi.

Tanam selasih di tengah padang,
 Sudah bertangkai diurung semut,
Kita kasih orang tak sayang,
 Halai-balai tempurung hanyut.

I planted sweet-basil in mid-field
 Grown, it swarmed with ants,
I loved but am not loved,
 I am all confused and helpless.

Prema prevodiocu, Katarini Sim, halai-Balai tempurung hanyut doslovno znači „plutajuća ljuska kokosa u šesticama i sedmicama“. Selasih („slatki bosiljak“) podrazumeva „ljubavnik“, jer se rimuje sa rečju za to, kekasih. Ostali često ponavljani simboli su cvet i pčela, što ukazuje na devojku i njenog ljubavnika, vevericu (tupai) podrazumevajući zavodnika i vodeni zumbul (bunga kiambang) što znači ljubav koja neće puštati koren. Pantun često koristi poslovice kao i geografske i istorijske aluzije, na primer, pesma Munšija Abdulaha:[35]

Singapura negeri baharu,
 Tuan Raffles menjadi raja,
Bunga melur, cempaka biru,
 Kembang sekuntum di mulut naga.

Singapore is a new country,
 Tuan Raffles has become its lord,
Chinese jasmine, purple magnolia,
 A burgeon of flower in the dragon's mouth.

Ovo aludira na osnivanje Singapura 1819. godine od strane ser Stamforda Raflesa. Poslednji red znači devojku koju štiti moćan čovek, a Sim sugeriše da se ovo može odnositi na Raflesovu suprugu Oliviju.

Ponekad pantun se može sastojati od niza isprepletenih stihova, u tom slučaju je poznat kao pantun berkait. Ovo sledi šemu abab rime, tako da drugi i četvrti red svake strofe postaju prvi i treći red sledeće strofe. Konačno, prvi i treći red prve strofe postaju drugi i četvrti red poslednje strofe, obično obrnutim redosledom, tako da su prvi i poslednji red pesme identični. Ovaj oblik pantuna je najviše uticao na zapadnu književnost, u kojoj je poznat kao pantoum.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Wilkinson 1908, str. 28
  2. ^ a b Daillie 1988, str. 38
  3. ^ a b v g d đ e Hirsch 2014, str. 440
  4. ^ a b Wright 1908, str. 230
  5. ^ „Pantun”. ich.unesco.org. United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization (UNESCO). 2020. Pristupljeno 20. 1. 2021. 
  6. ^ Milyartini, Rita (2018). „Singing Keroncong and the Values Behind it”. Advances in Social Science, Education and Humanities Research. 255 (2018): 137—138. ISBN 978-94-6252-671-6. doi:10.2991/icade-18.2019.31 Slobodan pristup. Pristupljeno 21. 1. 2021. 
  7. ^ Chadwick, R.J. (1994). „Unconsummated metaphor in the Minangkabau pantun”. School of Oriental & African Studies. 22 (1994): 83—113. doi:10.1080/03062849408729808. Pristupljeno 21. 1. 2021. 
  8. ^ Muhammad Haji Salleh 2018, str. 46
  9. ^ a b Ding 2008, str. 13
  10. ^ a b v Winstedt 1969, str. 137
  11. ^ a b Liaw 2013, str. 442
  12. ^ Ding 2008, str. 6,7 & 13
  13. ^ „Pantun”. ich.unesco.org. Pristupljeno 13. 6. 2021. 
  14. ^ a b Za’aba 1962, str. 219
  15. ^ „sepantun”. Pusat Rujukan Persuratan Melayu. Pristupljeno 17. 1. 2021. 
  16. ^ „pantun”. Pusat Rujukan Persuratan Melayu. Pristupljeno 17. 1. 2021. 
  17. ^ a b Daillie 1988, str. 79 & 149
  18. ^ Harun Mat Piah 2007, str. 58
  19. ^ „penuntun”. Pusat Rujukan Persuratan Melayu. Pristupljeno 17. 1. 2021. 
  20. ^ „tuntun”. Pusat Rujukan Persuratan Melayu. Pristupljeno 17. 1. 2021. 
  21. ^ Ari Welianto (2020-03-03). „Struktur dan Jenis Pantun”. Kompas.com (na jeziku: indonežanski). Pristupljeno 2020-09-19. 
  22. ^ Daillie 1988, str. 3
  23. ^ Haji Salleh, Muhammad (2011). „Sailing the Archipelago in a boat of rhymes: Pantun in the Malay World”. Wacana Journal. 13 (1): 83. doi:10.17510/wjhi.v13i1.10 Slobodan pristup. Pristupljeno 19. 1. 2021. 
  24. ^ Kassim Ahmad 1966, str. 1–3
  25. ^ a b Muhammad Haji Salleh 2011, str. 78
  26. ^ Ding 2008, str. 6–7
  27. ^ Hirsch 2014, str. 441
  28. ^ Muhammad Haji Salleh 2011, str. 80
  29. ^ Muhammad Haji Salleh 2018, str. 2
  30. ^ Abels 2011, str. 81
  31. ^ Tengku Ritawati 2018, str. 105–106
  32. ^ Muhammad Haji Salleh 2011, str. 92
  33. ^ Overbeck 1922, str. 4
  34. ^ „Pantun”. Brittanica.com. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 19. 12. 2020. 
  35. ^ Sim (1987).

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Daillie, Francois-Rene (1988). Alam Pantun Melayu: Studies on the Malay pantun. Dewan Bahasa dan Pustaka. ISBN 978-9836203106. 
  • Ding, Choo Ming (2008). „The Role of Pantun as Cultural Identity for Nusantara in 21st Century and Beyond”. Southeast Asia Journal. 18 (2). 
  • Harun Mat Piah (2007). Pantun Melayu : bingkisan permata. Yayasan Karyawan. ISBN 978-9814459884. 
  • Hirsch, Edward (2014). A Poet's Glossary. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0151011957. 
  • Kassim Ahmad (1966). Characterisation in Hikayat Hang Tuah: A General Survey of Methods of Character-portrayal and Analysis and Interpretation of the Characters of Hang Tuah and Hang Jebat. Kuala Lumpur: Dewan Bahasa dan Pustaka, Kementerian Pelajaran Malaysia. 
  • Liaw, Yock Fang (2013). A History of Classical Malay Literature. ISEAS-Yusof Ishak Institute. ISBN 978-9814459884. 
  • Matusky, Patricia; Tan, Sooi Beng (2004), The Music of Malaysia: The Classical, Folk and Syncretic Traditions, Routledge, ISBN 978-0754608318 
  • Abels, Birgit (2011). Austronesian soundscapes : performing arts in Oceania and Southeast Asia. Amsterdam University Press. ISBN 978-9089640857. 
  • Muhammad Haji Salleh (2011). „Sailing the Archipelago in a boat of rhymes: Pantun in the Malay world”. Wacana. 13 (1). 
  • Muhammad Haji Salleh (2018). Pantun: The poetry of passion. University of Malaya Press. ISBN 9789831009765. 
  • Overbeck, Hans Friedrich (1922). „The Malay Pantun”. Journal of the Straits Branch of the Royal Asiatic Society. Malaysian Branch of the Royal Asiatic Society. 85. 
  • Sim, Katharine (1987). More than a Pantun: Understanding Malay Verse. Singapore: Times Publishing International. 
  • Wilkinson, R. J. (1908). Papers on Malay subjects : Life and Customs. 1. Kuala Lumpur: F.M.S. Govt. Press. 
  • Winstedt, Richard Olaf (1969). A history of classical Malay literature. Oxford University Press. ASIN B0006CJ8PU. 
  • Wright, Arnold (1908). Twentieth Century Impressions of British Malaya: Its History, People, Commerce, Industries, and Resources. Lloyd's Greater Britain Publishing Company. 
  • Za’aba (1962). Ilmu Mengarang Melayu (Malay Writing Skills). Dewan Bahasa dan Pustaka. 
  • Tengku Ritawati (2018). „Pantun in The Text of Nyanyian Lagu Melayu Asli”. Harmonia: Journal of Arts Research and Education. Department of Education Drama, Dance and Music, Universitas Islam Riau, Indonesia. 18 (1). 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пантун&oldid=26969561”