Џамдани (тканина)

С Википедије, слободне енциклопедије
Традиционална уметност џамдани ткања
জামদানী শাড়ী.jpg
Џамдани сари тканине
Нематеријално културно наслеђе
РегионБангладеш
Светска баштина Унеска
Унеско ознака00879
Датум уписа2013
Локација уписаhttps://ich.unesco.org/en/RL/traditional-art-of-jamdani-weaving-00879
Разбој за ручно ткање џамданија

Џамдани (бенг. জামদানি ) је фина муслинска тканина са различитим узорцима, која се вековима производи у области Јужни Рупши, Нарајанганџ округа у Бангладешу, на обали реке Шиталаква. Кроз историју производња џамданија била је привилегија под покровитељством могулских царева. Под британским колонијализмом, индустрија бенгалског џамданија и муслина брзо је пропадала због колонијалне увозне политике која је фаворизовала индустријски произведен текстил. Последње године сведоче о оживљавању производње џамданија у Бангладешу. Џамдани се обично тка од мешавине памучних и златних нити.

Године 2013. традиционална уметност ткања џамданија проглашена је УНЕСКО-овом нематеријалном културном баштином човечанства.[1] [2] [3]

Бангладеш је 2016. године добио статус географске ознаке (ГИ) за Џамдани Сари.[4]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Џамдани је првобитно био познат као Дакај, назван по граду Даки, једном од многих древних центара за ткање текстила у бенгалској регији.[5] Под Могулским царством почео је да се употребљава персијски израз Џамдани јер је то био дворски језик Могула. Џамдани су у народу познати као Дакај Џамдани или једноставно Дакај. Најраније помињање џамданија и његовог развоја као индустрије налази се у Даки у Бангладешу.

Порекло[уреди | уреди извор]

Рано позивање на индијско порекло муслина налази се у књизи Периплус из Еритрејског мора и у извештајима арапских, кинеских и италијанских путника и трговаца.

Џамдани је тканина ткана на ручном разбоју, направљена од памука, који се у прошлости односио на муслин. То је један од најтраженијих и најзахтевнијих облика ручног ткања на разбоју и сматра се једном од најфинијих сорти муслина,[6] и уметнички најфинијим текстилом бангладешких ткача. Џамдани је богат мотивима. Крајем 19. века, Т.Н. Мукхарџи је ову тканину називао џамдани муслин.

Ткање[уреди | уреди извор]

Традиционални начин ткања џамданија

Без обзира да ли је са фигурама или цвећем, џамдани је тканина од памука. Ово је допунска техника потке ткања, где су уметнички мотиви произведени неструктурном потком, поред стандардне потке која држи нити основе. Стандардна потка ствара фину прозирну тканину, док јој додатна потка са дебљим нитима додаје сложене узорке. Сваки допунски мотив потке додаје се одвојено ручно преплитањем нити потке у основицу финим бамбусовим штапићима помоћу појединачних калемова конца. Резултат је сложена мешавина различитих узорака који изгледају као да лебде на светлуцавој површини. Узорак се не скицира и не оцртава на тканини, већ се црта на папиру и ставља испод основе. Џамдани је фина муслин тканина на којој су на разбоју уткани украсни мотиви, обично у сивој и белој боји. Често се користила мешавина памучних и златних нити.

Врсте џамданија[уреди | уреди извор]

Иако се углавном користи за сари, џамдани се користи и за шалове и мараме. Верује се да је џамдани спој древних техника израде платна у Бенгалу (старе можда 2000 година) са муслинима које су бенгалски муслимани производили од 14. века. Џамдани је најскупљи производ разбоја у Даки, јер захтева најдужи и најпосвећенији рад.

Узорци џамдани су углавном геометријског, биљног и цветног дизајна и за њих се тврди да су настали пре више хиљада година. Захваљујући изузетној мукотрпној методологији, само су аристократи и краљевске породице могли себи приуштити такав луксуз.

Промене са временом[уреди | уреди извор]

Не зна се тачно када су џамдани постали украшени цветним узорцима. Сигурно је, међутим, да је у могулском периоду, највероватније током владавине било цара Акбара (1556–1605), било цара Џахангира (1605–1627), фигурни или цветни муслин постао познат као џамдани. Форбес Вотсон у свом највреднијем делу под насловом Производња текстила и костими народа Индије наводи да су фигурни муслини због свог компликованог дизајна увек сматрани најскупљом продукцијом разбоја у Даки.[7]

Пад израде џамданија[уреди | уреди извор]

Од средине 19. века дошло је до постепеног пада индустрије џамдани. Бројни фактори су допринели овом паду. Увоз предива нижег квалитета, али јефтинијег, из Европе, започео је тренд пада. Што је најважније, пад могулске моћи у Индији лишио је произвођаче џамданија њихових најутицајнијих покровитеља. Села попут Мадхурапур и Џангалбари, некада позната по индустрији џамданија, отишла су у постепени заборав.

Тренутни проблеми[уреди | уреди извор]

Јамдани Сари на продају у Сонаргаону, Бангладеш

Према националном дневнику, старији таанти или „остад“ месечно зарађује око 2.500 до 3.000 Тк. Млађи ткачи добијају много мање, око 1.600 Тк. Као резултат тога, многи ткачи не желе да им се деца баве том професијом, преферирајући уноснију индустрију одеће.

Влада и друге организације покушавају да оживе стару славу Дакај Џамданија. У покушају да избегну посреднике, они теже да успоставе директан контакт са ткачима. У близини Даке успостављен је Џамдани Пали. Организације попут Института за дизајн Радијант, Универзитета креативне технологије Шанто Маријам, Националног института за дизајн и друге помажу дизајнерима у стварању нових џамдани дизајна.

Џамдани је симбол аристократије. Потражња за квалитетним Џамдани Саријима експоненцијално се повећавала током година.

Географска ознака[уреди | уреди извор]

Бангладеш је 2016. године добио статус географске ознаке (ГИ) за Џамдани Сари.[8] То је био први ГИ статус који је добио било који производ из Бангладеша.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „jamdani”. britannica.com. Приступљено 2013-12-04. 
  2. ^ „Jamdani recognised as intangible cultural heritage by Unesco”. The Daily Star. Приступљено 2013-12-04. 
  3. ^ „Traditional art of Jamdani weaving”. UNESCO Culture Sector. Приступљено 2013-12-04. 
  4. ^ „Jamdani Sari gets GI registration certificate”. The Daily Star. 
  5. ^ „Dhakais in danger”. Lifestyle. The Daily Star. Приступљено 2012-06-28. 
  6. ^ Mahapatra, N. N. (2016). Sarees of India. Woodhead Publishing India PVT. Limited. стр. 72. ISBN 9789385059698. 
  7. ^ Glassie, Henry; Mahmud, Firoz (2007). Living Traditions. Cultural Survey of Bangladesh Series-II. Dhaka: Asiatic Society of Bangladesh. стр. 351. OCLC 930683574. 
  8. ^ „Jamdani Sari gets GI registration certificate”. The Daily Star. "Jamdani Sari gets GI registration certificate". The Daily Star.

 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]