Пређи на садржај

Драгослав Михаиловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгослав Михаиловић
Лични подаци
Пуно имеДрагослав Михајловић
Датум рођења(1930-11-17)17. новембар 1930.
Место рођењаЋуприја, Краљевина Југославија
Датум смрти12. март 2023.(2023-03-12) (92 год.)
Место смртиБеоград, Србија
ДржављанствоСрбија
НационалностСрбин
УниверзитетУниверзитет у Београду
ЗанимањеПисац
Породица
ДецаБранислав Михајловић
Милица Михајловић
Књижевни рад
Период1967—2023.
Језик стварањасрпски, углавном на косовско-ресавском дијалекту
Жанрдрама
Најважнија дела
НаградеНИН-ова награда (1983)[1]
Филозофски факултет
Гимназија Ћуприја

Драгослав Михаиловић (право презиме Михајловић; Ћуприја, 17. новембар 1930Београд, 12. март 2023) био је српски књижевник и академик. Био је писац, романсијер, сценариста, драматург и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Добитник је многих књижевних награда и признања. Његов књижевни опус обухвата приповетке, романе и драме.[2] Дела су му превођена на више страних језика.[3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Студирао је Филозофски факултет у Београду на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Факултет је завршио 1957. године, али није успео да нађе стално запослење; често је мењао посао.

Михаиловић је тврдио да је дошао у сукоб с Управом државне безбедности (УДБА) пошто се побунио против хапшења својих другова, који су ухапшени због политичких вицева. Након тога, један сведок је изјавио да се Драгослав Михаиловић од самог почетка определио за резолуцију Информбироа, као и да је изјавио да је Тито „амерички шпијун” и да је партија „ликвидирала СКОЈ”. Године 1949. избачен је из кандидатуре за члана Комунистичке партије Југославије, а 15. септембра 1950. је ухапшен. На Голи оток пребачен је 28. фебруара 1951. и тамо је провео 15 месеци.[4][5]

Роман Кад су цветале тикве први пут је објављен 1968. и изазвао је значајну реакцију социјалистичке власти. Представа која је у Југословенском драмском позоришту у Београду требало да се игра по овом роману забрањена је пре него што је изведена премијера. Михаиловић сматра да ју је Тито лично забранио[6] на инсистирање Кардеља.[7]

Његову биографију написао је Роберт Ходел Речи од мрамора. Драгослав Михаиловић – живот и дело, Београд: Лагуна, 2020.

Преминуо је 12. марта 2023. у Београду.[8][9][10] Сахрањен је 16. марта 2023. у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.[11][12][13][14] Дана 25. априла 2023. одржан је комеморативни скуп у САНУ.[15]

Приватан живот

[уреди | уреди извор]

Његов син је сликар Бранислав Михајловић, а ћерка глумица Милица Михајловић.[16]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Роман године 1983.”. НИН званични сајт. Архивирано из оригинала 05. мар 2017. г. Приступљено 6. 1. 2021.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  2. ^ а б „Драгослав Михаиловић добитник Кочићеве награде”. Радио телевизија Републике Српске. 12. 8. 2011. Приступљено 12. 8. 2011. 
  3. ^ Radović, Olivera (2023-03-17). „Odlazak klasika”. P-portal (на језику: хрватски). Приступљено 2023-03-19. 
  4. ^ „Smrt se nadvijala nad otokom zla”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 11. 3. 2018. 
  5. ^ „Kada je cvetala Udba”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 11. 3. 2018. 
  6. ^ Кад су цветали страхови и лажи („Вечерње новости“, 16. октобар 2013)
  7. ^ „Интервју за Дневне”. Архивирано из оригинала 26. 1. 2016. г. Приступљено 9. 1. 2016. 
  8. ^ „Напустио нас је један од најзнаменитијих писаца: Његови јунаци узор су племенитости и одважности”. Б92. 12. 3. 2023. Приступљено 13. 3. 2023. 
  9. ^ „Преминуо академик Драгослав Михаиловић”. САНУ. Приступљено 13. 3. 2023. 
  10. ^ „Преминуо књижевник Драгослав Михаиловић”. РТС. 12. 3. 2023. Приступљено 13. 3. 2023. 
  11. ^ „Сахрањен академик Драгослав Михаиловић”. www.rts.rs. 16. 3. 2023. Приступљено 16. 3. 2023. 
  12. ^ „Сахрањен Драгослав Михаиловић: Река глумаца испратила чувеног књижевника, ћерку Милицу сломиле емоције”. Хело магазин. 16. 3. 2023. Приступљено 19. 3. 2023. 
  13. ^ „САХРАЊЕН ПИСАЦ И АКАДЕМИК ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ: Многе познате личности одале последњи поздрав великану”. Вечерње новости. 16. 3. 2023. Приступљено 26. 3. 2023. 
  14. ^ Матовић, Д. (17. 3. 2023). „ПОШТЕН И УСПРАВАН ПРЕД НЕПРАВДОМ: На последњи починак испраћен велики писац и академик Драгослав Михаиловић”. Вечерње новости. Приступљено 26. 3. 2023. 
  15. ^ „Драгослав Михаиловић се увек враћао људској патњи”. Политика. 26. 4. 2023. Приступљено 4. 5. 2023. 
  16. ^ Татјана Лош & 27. 4. 2013.
  17. ^ „Драгославу Михаиловићу награда "Григорије Божовић". РТС. 19. 5. 2017. Приступљено 22. 3. 2017. 
  18. ^ Награда „Скендер Куленовић” академику Михаиловићу (САНУ, приступљено 11. септембра 2020)
  19. ^ „Uvođenje u posao - Dragoslav Mihailović | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 25. 5. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]