Мелатонин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мелатонин
Melatonin2.svg
Melatonin-3d-CPK.png
IUPAC име
Н-[2-(5-метхоxy-1Х-индол-3-yл)етхyл]
етханамиде
Клинички подаци
Начин применеКод људи: орално, сублингуално, или трансдермално. Код лабораторијских животиња: такође ињекцијом.
Правни статус
Правни статус
  • АУ: С4 (Пресцриптион онлy)
  • УК: ПОМ (Само на рецепат)
  • УС: ОТЦ
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост30 – 50%
МетаболизамХепатички путем CYP1A2 посредоване 6-хидроксилације
Полувреме елиминације35 до 50 минута
ИзлучивањеУрин
Идентификатори
CAS број73-31-4 ДаY
ATC кодN05CH01 (WHO)
PubChemCID 896
IUPHAR/BPS224
DrugBankAPRD00742
ChemSpider872
Хемијски подаци
ФормулаC13H16N2O2
Моларна маса232.278 g/mol

Мелатонин, N-ацетил-5-метокситриптамин,[1] је природно једињење које је присутно у животињама, биљкама, и микробима.[2][3] У животињама, циркулишући нивои хормона мелатонина варирају у дневном циклусу.[4]

Већина биолошких ефеката мелатонина настаје путем активације мелатонинских рецептора[5]. Део његових ефеката је последица његове антиоксидансне улоге,[6] са специфичном улогом у заштити нуклеинске и митохондријалне ДНК.[7]

Код сисара, мелатонин се излучује у крв из пинеалне жлезде у мозгу. Он је познат као "хормон таме", јер се излучује у мраку независно од тога да ли су животиње активне по дану (диурналне) или ноћи (ноктурне).[8]

Он може бити произведен низом периферних ћелија као што су ћелије кичмене мождине,[9][10] лимфоцити и епителне ћелије. Обично су концентрације мелатонина у тим ћелијама много више него у крви.

Било је показано да мелатонин досеже до и везује се за мелатонин рецепторе у мозгу живине након конзумирања мелатонином-богате биљне хране, попут пиринча.[11] За храну није нађено да подиже ниво мелатонина у плазми код људи.[12]

Производи који садрже мелатонин су били доступни на слободно као дијетарни суплементи у САД још пре 1994.[13] У многим другим земљама, продаја овог хормона је и даље нелегална, или је дозвољена само на рецепт, нпр. САД Поштанска служба води мелатонин као супстанцу забрањену у Немачкој.[14]

Историја[уреди]

Мелатонин је везан за механизам којим неке амфибије рептили мењају боју коже и та повезаност је довела до открића ове супстанце.[15][16] МцЦорд и Аллен су открили 1917. године (Ј Еxптл Зоол, 1917) да екстракт пинеалних жлезда крава осветљава кожу жабе.[12] Професор дерматологије Аарон Б. Лернер и сарадници са Јејлског универзитета, надајући се да је ова супстанца можда корисна у лечењу болести коже, су је изоловали и назвали је хормон мелатонин 1958.[17] Средином 70-тих година Линч и сарадници су демонстрирали[18] да је продукција мелатонина подложна циркадијанском ритму у људским пинеалним жлездама. Откриће да је мелатонин антиоксидант је направљено 1993.[19] Отприлике у исто време, овај хормон је добио много публицитета као могући третман за многе болести.[20]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Мелатонин”. 
  2. ^ Цаниато Р, Филиппини Р, Пиован А, Пурицелли L, Борсарини А, Цаппеллетти ЕМ (2003). „Мелатонин ин плантс”. Адванцес ин Еxпериментал Медицине анд Биологy. 527: 593—7. ПМИД 15206778. 
  3. ^ Паредес СД, Коркмаз А, Манцхестер ЛЦ, Тан DX, Реитер РЈ (2009). „Пхyтомелатонин: а ревиеw”. Јоурнал оф Еxпериментал Ботанy. 60 (1): 57—69. ПМИД 19033551. дои:10.1093/јxб/ерн284. 
  4. ^ Алтун А, Угур-Алтун Б (2007). „Мелатонин: тхерапеутиц анд цлиницал утилизатион”. Инт. Ј. Цлин. Працт. 61 (5): 835—45. ПМИД 17298593. дои:10.1111/ј.1742-1241.2006.01191.x. 
  5. ^ Боутин ЈА, Аудинот V, Феррy Г, Делагранге П (2005). „Молецулар тоолс то студy мелатонин патхwаyс анд ацтионс”. Трендс ин Пхармацологицал Сциенцес. 26 (8): 412—9. ПМИД 15992934. дои:10.1016/ј.типс.2005.06.006. 
  6. ^ Харделанд, Р (2005). „Антиоxидативе протецтион бy мелатонин: мултиплицитy оф мецханисмс фром радицал детоxифицатион то радицал авоиданце”. Ендоцрине. 27 (2): 119—30. ПМИД 16217125. дои:10.1385/ЕНДО:27:2:119. 
  7. ^ Реитер РЈ, Ацуñа-Цастровиејо D, Тан DX, Буркхардт С (2001). „Фрее радицал-медиатед молецулар дамаге. Мецханисмс фор тхе протецтиве ацтионс оф мелатонин ин тхе централ нервоус сyстем”. Анналс оф тхе Неw Yорк Ацадемy оф Сциенцес. 939: 200—15. ПМИД 11462772. дои:10.1111/ј.1749-6632.2001.тб03627.x. 
  8. ^ Цхаллет, Е (2007). „Миниревиеw: Ентраинмент оф тхе супрацхиасматиц цлоцкwорк ин диурнал анд ноцтурнал маммалс”. Ендоцринологy. 148 (12): 5648—55. ПМИД 17901231. дои:10.1210/ен.2007-0804. 
  9. ^ Маестрони, ГЈ (2001). „Тхе иммунотхерапеутиц потентиал оф мелатонин”. Еxперт Опин Инвестиг Другс. 10 (3): 467—76. ПМИД 11227046. дои:10.1517/13543784.10.3.467. 
  10. ^ Цонти А, Цонцони С, Хертенс Е, Скwарло-Сонта К, Маркоwска M, Маестрони ЈМ (2000). „Евиденце фор мелатонин сyнтхесис ин моусе анд хуман боне марроw целлс”. Ј. Пинеал Рес. 28 (4): 193—202. ПМИД 10831154. дои:10.1111/ј.1600-079X.2000.280401.x. [мртва веза]
  11. ^ Хаттори А; Мигитака Х; Ииго M; et al. (1995). „Identification of melatonin in plants and its effects on plasma melatonin levels and binding to melatonin receptors in vertebrates”. Biochemistry and Molecular Biology International. 35 (3): 627—34. PMID 7773197. 
  12. 12,0 12,1 Coates, Paul M. (2005). Encyclopedia of Dietary Supplements. Marc R. Blackman, Gordon M. Cragg, Mark Levine, Joel Moss, Jeffrey D. White. CRC Press. стр. 457—466. ISBN 978-0-8247-5504-1. Приступљено 31. 3. 2009. 
  13. ^ Ratzburg, Courtney (Undated). „Melatonin: The Myths and Facts”. Vanderbilt University. Архивирано из оригинала на датум 12. 12. 2007. Приступљено 2. 12. 2007.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  14. ^ USPS. „Country Conditions for Mailing — Germany”. Приступљено 15. 1. 2008. 
  15. ^ Filadelfi AM, Castrucci AM (1996). „Comparative aspects of the pineal/melatonin system of poikilothermic vertebrates”. Journal of Pineal Research. 20 (4): 175—86. PMID 8836950. doi:10.1111/j.1600-079X.1996.tb00256.x. 
  16. ^ Sugden D, Davidson K, Hough KA, Teh MT (2004). „Melatonin, melatonin receptors and melanophores: a moving story”. Pigment Cell Research. 17 (5): 454—60. PMID 15357831. doi:10.1111/j.1600-0749.2004.00185.x. 
  17. ^ Lerner AB, Case JD, Takahashi Y (1960). „Isolation of melatonin and 5-methoxyindole-3-acetic acid from bovine pineal glands”. J Biol Chem. 235: 1992—7. PMID 14415935. 
  18. ^ Lynch HJ, Wurtman RJ, Moskowitz MA, Archer MC, Ho MH (1975). „Daily rhythm in human urinary melatonin”. Science. 187 (4172): 169—71. PMID 1167425. doi:10.1126/science.1167425. 
  19. ^ Tan D.X., L.D. Chen, B. Poeggeler, L.C. Manchester, R.J. Reiter (1993) Melatonin: a potent, endogenous hydroxyl radical scavenger. Endocrine J. 1: 57-60
  20. ^ Arendt, Josephine (2005). „Melatonin: Characteristics, Concerns, and Prospects”. J Biol Rhythms (Review)|format= захтева |url= (помоћ). SagePub. 20 (4): 291—303. doi:10.1177/0748730405277492. »There is very little evidence in the short term for toxicity or undesirable effects in humans. The extraordinary “hype” of the miraculous powers of melatonin in the recent past did a disservice to acceptance of its genuine benefits.«  Текст „ vol. 20 no. 4 291-303 ” игнорисан (помоћ);

Spoljašnje veze[уреди]

Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).