Мелатонин

С Википедије, слободне енциклопедије
Мелатонин
Melatonin2.svg
Melatonin-3d-CPK.png
IUPAC име
Н-[2-(5-метхоxy-1Х-индол-3-yл)етхyл]
етханамиде
Клинички подаци
Начин применеКод људи: орално, сублингуално, или трансдермално. Код лабораторијских животиња: такође ињекцијом.
Правни статус
Правни статус
  • АУ: С4 (Пресцриптион онлy)
  • УК: ПОМ (Само на рецепат)
  • УС: ОТЦ
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост30 – 50%
МетаболизамХепатички путем CYP1A2 посредоване 6-хидроксилације
Полувреме елиминације35 до 50 минута
ИзлучивањеУрин
Идентификатори
CAS број73-31-4 ДаY
ATC кодN05CH01 (WHO)
PubChemCID 896
IUPHAR/BPS224
DrugBankAPRD00742
ChemSpider872
Хемијски подаци
ФормулаC13H16N2O2
Моларна маса232.278 g/mol
  • CC(=O)NCCC1=CNC2=C1C=C(C=C2)OC

Мелатонин, N-ацетил-5-метокситриптамин,[1] је природно једињење које је присутно у животињама, биљкама, и микробима.[2][3] У животињама, циркулишући нивои хормона мелатонина варирају у дневном циклусу.[4]

Већина биолошких ефеката мелатонина настаје путем активације мелатонинских рецептора[5]. Део његових ефеката је последица његове антиоксидансне улоге,[6] са специфичном улогом у заштити нуклеинске и митохондријалне ДНК.[7]

Код сисара, мелатонин се излучује у крв из пинеалне жлезде у мозгу. Он је познат као "хормон таме", јер се излучује у мраку независно од тога да ли су животиње активне по дану (диурналне) или ноћи (ноктурне).[8]

Он може бити произведен низом периферних ћелија као што су ћелије кичмене мождине,[9][10] лимфоцити и епителне ћелије. Обично су концентрације мелатонина у тим ћелијама много више него у крви.

Било је показано да мелатонин досеже до и везује се за мелатонин рецепторе у мозгу живине након конзумирања мелатонином-богате биљне хране, попут пиринча.[11] За храну није нађено да подиже ниво мелатонина у плазми код људи.[12]

Производи који садрже мелатонин су били доступни на слободно као дијетарни суплементи у САД још пре 1994.[13] У многим другим земљама, продаја овог хормона је и даље нелегална, или је дозвољена само на рецепт, нпр. САД Поштанска служба води мелатонин као супстанцу забрањену у Немачкој.[14]

Историја[уреди | уреди извор]

Мелатонин је везан за механизам којим неке амфибије рептили мењају боју коже и та повезаност је довела до открића ове супстанце.[15][16] МцЦорд и Аллен су открили 1917. године (Ј Еxптл Зоол, 1917) да екстракт пинеалних жлезда крава осветљава кожу жабе.[12] Професор дерматологије Аарон Б. Лернер и сарадници са Јејлског универзитета, надајући се да је ова супстанца можда корисна у лечењу болести коже, су је изоловали и назвали је хормон мелатонин 1958.[17] Средином 70-тих година Линч и сарадници су демонстрирали[18] да је продукција мелатонина подложна циркадијанском ритму у људским пинеалним жлездама. Откриће да је мелатонин антиоксидант је направљено 1993.[19] Отприлике у исто време, овај хормон је добио много публицитета као могући третман за многе болести.[20]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Мелатонин”. 
  2. ^ Цаниато Р, Филиппини Р, Пиован А, Пурицелли L, Борсарини А, Цаппеллетти ЕМ (2003). „Мелатонин ин плантс”. Адванцес ин Еxпериментал Медицине анд Биологy. 527: 593—7. ПМИД 15206778. 
  3. ^ Паредес СД, Коркмаз А, Манцхестер ЛЦ, Тан DX, Реитер РЈ (2009). „Пхyтомелатонин: а ревиеw”. Јоурнал оф Еxпериментал Ботанy. 60 (1): 57—69. ПМИД 19033551. дои:10.1093/јxб/ерн284. 
  4. ^ Алтун А, Угур-Алтун Б (2007). „Мелатонин: тхерапеутиц анд цлиницал утилизатион”. Инт. Ј. Цлин. Працт. 61 (5): 835—45. ПМИД 17298593. дои:10.1111/ј.1742-1241.2006.01191.x. 
  5. ^ Боутин ЈА, Аудинот V, Феррy Г, Делагранге П (2005). „Молецулар тоолс то студy мелатонин патхwаyс анд ацтионс”. Трендс ин Пхармацологицал Сциенцес. 26 (8): 412—9. ПМИД 15992934. дои:10.1016/ј.типс.2005.06.006. 
  6. ^ Харделанд, Р (2005). „Антиоxидативе протецтион бy мелатонин: мултиплицитy оф мецханисмс фром радицал детоxифицатион то радицал авоиданце”. Ендоцрине. 27 (2): 119—30. ПМИД 16217125. дои:10.1385/ЕНДО:27:2:119. 
  7. ^ Реитер РЈ, Ацуñа-Цастровиејо D, Тан DX, Буркхардт С (2001). „Фрее радицал-медиатед молецулар дамаге. Мецханисмс фор тхе протецтиве ацтионс оф мелатонин ин тхе централ нервоус сyстем”. Анналс оф тхе Неw Yорк Ацадемy оф Сциенцес. 939: 200—15. ПМИД 11462772. дои:10.1111/ј.1749-6632.2001.тб03627.x. 
  8. ^ Цхаллет, Е (2007). „Миниревиеw: Ентраинмент оф тхе супрацхиасматиц цлоцкwорк ин диурнал анд ноцтурнал маммалс”. Ендоцринологy. 148 (12): 5648—55. ПМИД 17901231. дои:10.1210/ен.2007-0804. 
  9. ^ Маестрони, ГЈ (2001). „Тхе иммунотхерапеутиц потентиал оф мелатонин”. Еxперт Опин Инвестиг Другс. 10 (3): 467—76. ПМИД 11227046. дои:10.1517/13543784.10.3.467. 
  10. ^ Цонти А, Цонцони С, Хертенс Е, Скwарло-Сонта К, Маркоwска M, Маестрони ЈМ (2000). „Евиденце фор мелатонин сyнтхесис ин моусе анд хуман боне марроw целлс”. Ј. Пинеал Рес. 28 (4): 193—202. ПМИД 10831154. дои:10.1111/ј.1600-079X.2000.280401.x. 
  11. ^ Хаттори А; Мигитака Х; Ииго M; et al. (1995). „Идентифицатион оф мелатонин ин плантс анд итс еффецтс он пласма мелатонин левелс анд биндинг то мелатонин рецепторс ин вертебратес”. Биоцхемистрy анд Молецулар Биологy Интернатионал. 35 (3): 627—34. ПМИД 7773197. 
  12. ^ а б Цоатес, Паул M. (2005). Енцyцлопедиа оф Диетарy Супплементс. Марц Р. Блацкман, Гордон M. Црагг, Марк Левине, Јоел Мосс, Јеффреy D. Wхите. ЦРЦ Пресс. стр. 457—466. ISBN 978-0-8247-5504-1. Приступљено 31. 3. 2009. 
  13. ^ Ratzburg, Courtney (Undated). „Melatonin: The Myths and Facts”. Vanderbilt University. Архивирано из оригинала на датум 12. 12. 2007. Приступљено 2. 12. 2007.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  14. ^ USPS. „Country Conditions for Mailing — Germany”. Приступљено 15. 1. 2008. 
  15. ^ Filadelfi AM, Castrucci AM (1996). „Comparative aspects of the pineal/melatonin system of poikilothermic vertebrates”. Journal of Pineal Research. 20 (4): 175—86. PMID 8836950. doi:10.1111/j.1600-079X.1996.tb00256.x. 
  16. ^ Sugden D, Davidson K, Hough KA, Teh MT (2004). „Melatonin, melatonin receptors and melanophores: a moving story”. Pigment Cell Research. 17 (5): 454—60. PMID 15357831. doi:10.1111/j.1600-0749.2004.00185.x. 
  17. ^ Lerner AB, Case JD, Takahashi Y (1960). „Isolation of melatonin and 5-methoxyindole-3-acetic acid from bovine pineal glands”. J Biol Chem. 235: 1992—7. PMID 14415935. 
  18. ^ Lynch HJ, Wurtman RJ, Moskowitz MA, Archer MC, Ho MH (1975). „Daily rhythm in human urinary melatonin”. Science. 187 (4172): 169—71. PMID 1167425. doi:10.1126/science.1167425. 
  19. ^ Tan D.X., L.D. Chen, B. Poeggeler, L.C. Manchester, R.J. Reiter (1993) Melatonin: a potent, endogenous hydroxyl radical scavenger. Endocrine J. 1: 57-60
  20. ^ Arendt, Josephine (2005). „Melatonin: Characteristics, Concerns, and Prospects”. J Biol Rhythms (Review)|format= захтева |url= (помоћ). SagePub. 20 (4): 291—303. doi:10.1177/0748730405277492. »There is very little evidence in the short term for toxicity or undesirable effects in humans. The extraordinary “hype” of the miraculous powers of melatonin in the recent past did a disservice to acceptance of its genuine benefits.«  Текст „ vol. 20 no. 4 291-303 ” игнорисан (помоћ);

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).