2017 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 105: | Ред 105: | ||
** Амерички технички комитет ISO 639-2 са седиштем у Конгресној библиотеци у [[Вашингтон]]у није прихватио кодификацију црногорског језика наводећи да је у питању једна од варијанти [[Српски језик|српског језика]]. |
** Амерички технички комитет ISO 639-2 са седиштем у Конгресној библиотеци у [[Вашингтон]]у није прихватио кодификацију црногорског језика наводећи да је у питању једна од варијанти [[Српски језик|српског језика]]. |
||
* [[28. јул]] — Планирано полетање руске летелице ''Сојуз'' са нова три члана Експедиција 52 / 53 на [[Међународна свемирска станица|Међународној свемирској станици]]. Посаду чине [[Рандолф Бресник]], [[Паоло Несполи]] и [[Сергеј Рајазански]]. |
* [[28. јул]] — Планирано полетање руске летелице ''Сојуз'' са нова три члана Експедиција 52 / 53 на [[Међународна свемирска станица|Међународној свемирској станици]]. Посаду чине [[Рандолф Бресник]], [[Паоло Несполи]] и [[Сергеј Рајазански]]. |
||
===Август=== |
|||
* [[10. август]] — Отворена прва [[Икеа]] у Србији, код Београда. |
|||
===Новембар=== |
===Новембар=== |
Верзија на датум 15. август 2017. у 09:25
Овај чланак садржи информације о тренутном или предвиђеном догађају. Могуће је да чланак садржи непроверене податке. Могуће су честе промене садржаја током развоја догађаја. |
Миленијум: | 3. миленијум |
---|---|
Векови: | |
Деценије: | |
Године: | |
2017 на Викимедијиној остави. | |
2017. је проста година, која је почела у недељу. 2017. је седамнаеста година 3. миленијума, седамнаеста година 21. века и осма година 2010-их.
Догађаји
Јануар
- 1. јануар — Напади у Истанбулу, убијено 39 људи.
- 4. јануар — Бивши хашки оптуженик и председник Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај ухапшен је у Француској по потерници Србије, потврдила је његова породица за приштинске медије.
- 14. јануар — Воз који је ујутру из Београда кренуо за Косовску Митровицу заустављен је поподне у Рашкој, на последњој станици пре административне линије са Косовом. Након претњи са косовске стране администативне линије да ће пруга бити минирана и информација да ће машиновођа и путници бити похапшени, одлучено је да воз са станице у Рашкој врати за Београд.
- 17. јануар — Стејт департмент потврдио је да су САД увеле санкције председнику Републике Српске Милораду Додику.
- 18. јануар — Снажан земљотрес који је погодио централну Италију, покренуо је лавину која је усмртила 23 особе.
- 19. јануар — Снаге ЕЦОВАС-а, укључујући трупе из Сенегала, Гане и Нигерије, започела је војну интервенцију у Гамбији због политичке кризе у тој земљи одбијањем председника Јаија Џамеха да поднесе оставку након пораза на изборима децембра 2016. од Адама Бароуа.
- 20. јануар — Доналд Трамп, победник на изборима одржаним 8. новембра, положио je заклетву и званично постао 45. председник Сједињених Америчких Држава.
- 21. јануар — Најмање 16 људи је погинуло, а око 40 је повређено након што се аутобус који је превозио мађарске ђаке запалио у северној Италији.
- 23. јануар — У казахстанској престоници Астани почели су мировни преговори који су окупили представнике сиријске владе и побуњеничких група.
- 25. јануар — Нови амерички председник Доналд Трамп потписао је директиве за изградњу зида на граници са Мексиком.
- 26. јануар — Научници са Харварда су објавили прво стварање метализираног водоника у лабораторији користећи дијамантски наковањ.
- 27. јануар — Председник САД Доналд Трамп jе потписао извршну наредбу којој се ограничава путовање и имиграција у САД из седам претежно муслиманских земаља, што је довело до протеста и судских пресуда којима је наређена њена делимична суспензија.
- У Украјини дошло до ескалације сукоба између укријинске војске и про-руских сепаратиста у близини Доњецка, а три дана касније украјинске снаге су покренуле офанзиву после две године рата на истоку земље.
- 29. јануар — Наоружани нападач је усмртио 6 особа и повредио 8 у нападу на џамију у Квебеку.
- 31. јануар — Око 150.000 људи изашло је на улице Букурешта и још толико у још неколико градова Румуније због одлуке да се ублаже прописи о борби против корупције.
Фебруар
- 1. фебруар — Састанак највиших званичника Београда и Приштине у Бриселу у потпуности је пропао и није донео никакве резултате.
- 2. фебруар — Јаке снаге жандармерије упућене су на Југ Србије у Рашку област и Прешевску долину.
- 5. фебруар — У Косовској Митровици почело је уклањање потпорног зида, који ће према плану уређења, бити замењен новом конструкцијом.
- Јеменски Хути тврде да су успешно лансирали балистичку ракету на Ријад, а најавили су још напада на главни град Саудијске Арабије која је у марту 2015. године покренула војну агресију на Јемен.
- 8. фебруар — Кинески ватрогасци успели су да ставе под контролу пожар изазван снажном експлозијом у хемијском постројењу у граду Тонглинг на истоку Кине.
- Мухамед Абдулахи Мухамед је изабран за председника Сомалије.
- Грешком руске војске, три турска војника су погинула, док их је 11 рањено, током ваздушних напада у северној Сирији.
- Мухамед Абдулахи Мухамед је изабран за председника Сомалије.
- 9. фебруар — У експлозији гаса у подземном постројењу за пољоприредне истраживања у јужном Ирану погинуло је пет радника, док их је девет повређено.
- У нуклеарној централи компаније ЕДФ у Фламанвилу на северозападу Француске, одјекнула је експлозија услед пожара у реактору, при чему нико није повређен и нема нуклеарне опасности.
- 13. фебруар — Власти Калифорније наредили су евакуацију око 180.000 људи који живе низводно од бране на реци Федер код града Оровила због пукотина на преливнику.
- 14. фебруар — На седници Председништва Српске напредне странке једногласно је одлучено да актуелни премијер Александар Вучић буде кандидат напредњака на изборима за председника Србије.
- 15. фебруар — Црногорска скупштина је одлучила да одузме имунитете лидерима опозиционог Демократског фронта, Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу, који се сумњиче да су умешани у организовање терористичких напада у изборној ноћи претходне године.
Март
- 9. март — Осумњичени за напад секиром на железничкој станици у Дизелдорфу, у којем је повређено седам особа, пати од "психичког поремећаја", а немачки магазин "Шпигл" је на сајту објавио да је осумњичени идентификован као Албанци са Косова Фатмир Х. који је истражитељима рекао да се надао да ће га полиција убије након напада. Повређени нису у животној опасности.
- 11. март — Планирано полетање руске летелице Сојуз са нова три члана Експедиција 51 / 52 на Међународној свемирској станици. Посаду чине Александар Мисуркин, Николај Тихонов и Марк Т. Ванде Хај.
- 16. март — Седамнаестогодишњи ђак упао је у средњу школу у јужном француском градићу Грас и ранио директора, а још две особе ранио док је пет особа у стању шока.
- 22. март — У терористичком нападу у Лондону испред Парламент Уједињеног Краљевства петоро људи погинуло, а 40 повређено.
- 28. март — Амерички Сенат ратификовао је у уторак Протокол о приступању Црне Горе НАТО. Резолуција о чланству Црне Горе усвојена је огромном већином гласова сенатора из обе странке — 97 се изјаснило ЗА, док су само двојица сенатора, Ренд Пол и Мајк Ли, били против.
- 26. март — Странка ГЕРБ бившег премијера Бојка Борисова је победила на парламентарним изборима у Бугарскоj.
- 29. март — Велика Британија предала писмо, званично почео процес изласка Британије из ЕУ, што би требало да буде готово до 2019. године.
Април
- 2. април — Александар Вучић победио у првом кругу председничких избора у Србији.
- Најмање 254 особе су погинуле у поплавама и клизиштима у југозападном колумбијском граду Мокоа.
- 3. април — 14 особа је погинуло у терористичком нападу у метроу у Санкт Петербургу.
- На потезу између Дома Народне скупштине и Трга Николе Пашића, студенти који су незадовољни изборним резултатима су започели протесте који су се наредних дана проширили широм Србије.
- 4. април — Најмање 58 особа, укључујући 11 деце, је погинуло, а на десетине је повређено у ваздушним нападима на северозападану сиријску провинцију Идлиб, саопштила је Сиријска опсерваторија за људска права.
- 6. април — Бивши хрватски премијер Иво Санадер неправоснажно осуђен на четири и по године затвора због примања мита од око 2,3 милиона евра.
- 7. април — Са америчких разарача у источном Медитерану испаљено 50-60 ракета "томахавк" на позиције сиријске војске у бази Шајрат. Операцију је наредио Доналд Трамп као освету за напад снага Башара ел Асада у Идлибу.
- Три особе су погинуле, а неколико десетина повређено у терористичком нападу у центру Стокхолма.
- Војни авион Г-4 супер галеб Војске Србије срушио се у атару села Слатина у општини Уб.
- Три особе су погинуле, а неколико десетина повређено у терористичком нападу у центру Стокхолма.
- 9. април — У терористичком нападу на две православне коптске цркве у Египту 45 особа је погинуло, а 126 је повређено.
- 15. април — У самоубилачком бомбашком нападу на конвој аутобуса који су евакуисали цивиле из покрајине Идлиб у Алепо, погинуло је више од 120 особа, међу којима 68 деце.
- 16. април — Грађани Турске на референдуму су прихватили предлог актуелног председника Реџепа Тајипа Ердогана о увођењу председничког система у земљи.
- 17. април — У паду малог путничког авиона у околини Лисабона погинуло је 5 особа.
- 20. април — Врховни суд Русије забранио је деловање верске организације Јеховини сведоци у овој земљи.
- Планирано полетање руске летелице Сојуз са три члана Експедиција 51 / 52 на Међународној свемирској станици. Посаду чине Пеги Витсон, Фјодор Јурчихин и Џек Д. Фишер.
- 27. април — Више од 100 особа, укључујући двадесетак полицајаца и тројицу посланика повређено је у Скопљу пошто је маса присталица ВМРО-ДПМНЕ упала у Собрање. Нереди почели након што је гласовима социјалдемократа и албанских партија Талат Џафери изабран за председника Собрања — уз бурно негодовање посланика ВМРО-ДПМНЕ. Међу повређенима лидер СДСМ-а Зоран Заев. Тешке повреде задобио је албански посланик Зијадин Села. Полиција евакуисала све посланике. Полиција се сукобила и са демонстрантима, који су поставили шаторе испред Собрања.
- 28. април — Скупштина Црне Горе усвојила је предлог закона о чланству те земље у НАТО-у.
Мај
- 19. мај — При нападу на војну базу Брак ел Шати у Либији убијено је више од 140 људи.
- 20. мај — Хасан Рохани поново је изабран за председника Ирана.
- 21. мај — Хокејаши Шведске освојили су титулу светског првака на 81. светском првенству у хокеју на леду.
- Кошаркаши Фенербахчеа су савладали Олимпијакос са 80 : 64 у финалу Евролиге.
- 22. мај — У самоубилачком нападу на концерту америчке певачице Аријане Гранде у Манчестер арени у Манчестеру, погинуле су 22 и повређено више од 100 особа.
- 23. мај — Филипински председник Родриго Дутерте прогласио је ванредно стање на Минданау посреди оружаних сукоба са исламистичком групом Мауте у Марави Ситију.
- 26. мај — Маскирани наоружани милитанти напали су конвој коптских хришћана у Минји (Египат) након чега су египатски борбени авиони бомбардовали војне кампове у Дарни (Либија).
- 29. мај — Планирано полетање руске летелице Сојуз са нова три члана Експедиција 52 / 53 на Међународној свемирској станици. Посаду чине Фјодор Јурчихин, Паоло Несполи и Џек Фишер.
- 31. мај — Победник председничких избора Александар Вучић је на свечаној седници у Скупштини положио заклетву, чиме је Србија и званично добила новог шефа државе.
Јун
- 3. јун — Најмање седам особа је убијено, а 48 је рањено у терористичком нападу у централном Лондону.
- Фудбалери Реал Мадрида су савладали Јувентус са 4:1 у финалу Лиге шампиона.
- 5. јун — Црна Гора званично постала 29. чланица НАТО пакта.
- Саудијска Арабија, УАЕ, Бахреин и Египат прекинули дипломатске односе са Катаром због наводног подржавања тероризма од стране власти те земље.
- 6. јун — Сиријске демократске снаге су, уз подршку америчких снага, објавиле су да су покренуле офанзиву за заузимање Раке престоницу Исламске Државе.
- 7. јун — Најмање 13 особа је убијено а десетине су рањене у два напада у Техерану. Прво су четири наоружане особе упале у зграду парламента и пуцале, а затим су непознати нападачи отворили ватру на маузолеј Ајатолаха Хомеинија. Исламска Држава је преузела одговорност за нападе, саопштила је новинска агенција блиска ИД.
- 8. јун — На општим изборима у Уједињеном Краљевству, владајућа Конзервативна странка садашње премијерке Терезе Меј је освојила највише гласова, али је изгубила већину у парламенту.
- 9. јун — Одреди сиријске армије стигли су до сиријско-ирачке границе на североистоку од насеља Танф. Сиријске провладине снаге сада контролишу више од петине стратешки важног дела пустиње у земљи, саопштила је сиријска војска, пошто је први пут од 2015. године стигла до источне границе са Ираком.
- 12. јун — Рафаел Надал и Јелена Остапенко победници Ролан Гароса у појединачној конкуренцији.
- 14. јун — Резерват биосфере „Бачко Подунавље” уврштен у листу светских резервата биосфере.
- Како је саопштио војни ресор Сирије, читава територија око града Арак, такозвани арапски троугао, у потпуности је ослобођен од терориста Исламске Државе коју држе територију више од две године.
- 15. јун — Председник Србије Александар Вучић именовао Ану Брнабић за мандатара за састав нове Владе Србије.
- 18. јун — Иранска револуционарна гарда испалила је из западног дела Ирана ракете "земља-земља" на источни део Сирије, гађајући базе екстремистичких група које Иранци сматрају одговорним за прошлонедељне самоубилачке нападе у Техерану у којима је 18 људи погинуло, јавила је новинска агенција "Тасним".
- Коалиционе снаге, предвођене САД, обориле су сиријски војни авион код Раке, саопштила је сиријска војска. Авион је оборен јер је бомбардовао позиције у близини снага које подржавају САД, саопштава Коалиција.
- Најмање 62 особе су погинуле у великим шумским пожарима који су избили у централном Португалу.
- Коалиционе снаге, предвођене САД, обориле су сиријски војни авион код Раке, саопштила је сиријска војска. Авион је оборен јер је бомбардовао позиције у близини снага које подржавају САД, саопштава Коалиција.
- 23. јун — У Палати Србија у Београду одржана је свечаност поводом инаугурације Александра Вучића за председника Србије.
- 24. јун — Неколико особа је убијено у нападу израелских авиона на Сирију, који се догодио након што је десет пројектила из те ратом разорене земље погодило Голанску висораван.
- 29. јун — Међународни арбитражни суд одлучио да Словенији припадну три четвртине Пиранског залива и слободан пролаз у међународне воде преко хрватских територијалних вода.
- Ана Брнабић изабрана је за нову премијерку Владе Србије са 157 гласова за и 55 против. Уздржаних није било, док је 38 било одсутно.
Јул
- 4. јул — Светска здравствена организација објавила је да је у Јемену скоро 270.000 људи заражено колером због епидемије.
- 5. јул — Либијски војни командант и фелдмаршал Калифа Хафтар прогласио је победу у Бенгазију, другом по величини граду у Либији, након што су га три године раније заузели џихадисти.
- 7. јул — Уједињене нације су усвојиле Уговор о забрани нуклеарног оружја подршком 123 од 193 земље чланице ове организације.
- Након што је 30. јуна закон о истополним браковима у Немачкој прошао Бундестаг прихваћен је и у Бундесрату те сада чека одобрење председника.
- 9. јул — У Истанбулу је завршен 450 km дуг Марш правде који је из Анкаре кренуо 15. јуна у знак протеста против хапшења у серији владиних чистки због покушаја пуча 15./16. јула 2016.
- 10. јул — Ирачка влада је прогласила победу у битки за Мосул услед које је убијено више од 8.000 цивила и расељено око милион људи.
- Амерички технички комитет ISO 639-2 са седиштем у Конгресној библиотеци у Вашингтону није прихватио кодификацију црногорског језика наводећи да је у питању једна од варијанти српског језика.
- 28. јул — Планирано полетање руске летелице Сојуз са нова три члана Експедиција 52 / 53 на Међународној свемирској станици. Посаду чине Рандолф Бресник, Паоло Несполи и Сергеј Рајазански.
Август
- 10. август — Отворена прва Икеа у Србији, код Београда.
Новембар
Децембар
- Планирано лансирање Насиног свемирског телескопа TESS (енгл. Transiting Exoplanet Survey Satellite), који ће методом транзита трагати за екстрасоларним планетама. Телескоп ће у високу Земљину орбиту бити лансиран ракетом Фалкон 9 FT.
Смрти
Јануар
- 2. јануар — Мирослав Читаковић, српски филмски и позоришни глумац (*1936)
- 3. јануар — Иво Брешан, хрватски књижевник (*1936)
- Невенка Недељковић, српски лектор, етнолог и писац (*1947)
- 4. јануар — Властимир Трајковић, српски композитор и музички педагог (*1947)
- 7. јануар — Марио Суареш, португалски политичар и бивши председник (*1924)
- 8. јануар — Акбар Хашеми Рафсанжани, ирански политичар и бивши председник (*1934)
- Јованка Николић, српска књижевница (*1952)
- 9. јануар — Зигмунт Бауман, пољски социолог (*1925)
- 10. јануар — Роман Херцог, немачки политичар и бивши председник (*1934)
- 13. јануар — Мики Јевремовић, српски певач (*1941)
- Томислав Стевановић, српски машински инжињер и песник (*1948)
- Анте Дамић, генерал-потпуковник ЈНА (*1923)
- 15. јануар — Владимир Трифуновић, генерал-мајор ЈНА (*1938)
- 16. јануар — Јуџин Сернан, амерички астронаут (*1934)
- 20. јануар — Олга Милутиновић, некадашња прва дама Србије 1997–2002. (*1949)
- 23. јануар — Горден Кеј, британски глумац (*1941)
- Бошко Крунић, југословенски друштвено-политички радник (*1929)
- 25. јануар — Џон Херт, британски глумац (*1940)
- Мери Тајлер Мур, америчка глумица (*1936)
- 27. јануар — Емануел Рива, француска глумица и песникиња (*1927)
- 30. јануар — Богић Богићевић, српски фудбалски тренер (*1955)
- 31. јануар — Владимир Бован, српски историчар књижевности (*1927)
Фебруар
- 2. фебруар — Предраг Матвејевић, југословенски и хрватски књижевник (*1932)
- 6. фебруар — Роже Валковјак, француски професионални бициклиста (*1927)
- 7. фебруар — Ана Радмиловић, српска књижевница и новинарка (*1974)
- 8. фебруар — Михаил Толстих Гиви, доњецки војни заповедник (*1980)
- 9. фебруар — Љубиша Беара, пуковник Војске Републике Српске (*1939)
- 11. фебруар — Фаб Мело, бразилски кошаркаш (*1990)
- 18. фебруар — Крсто Шканата, југословенски и српски филмски редитељ (*1924)
- 20. фебруар — Виталиј Чуркин, руски дипломата (*1952)
- 25. фебруар — Бил Пакстон, амерички глумац и режисер (*1955)
- 27. фебруар — Јелена Берберовић, српски филозоф (*1938)
Март
- 2. март — Мирјана Вукојичић, српска глумица (*1947)
- 3. март — Ремон Копа, француски фудбалер (*1931)
- 4. март — Лазар Стојановић, српски режисер и глумац (*1944)
- 6. март — Бранка Станарчић, српска фолк певачица (*1953)
- 10. март — Џон Сертиз, енглески возач формуле 1 (*1934)
- 15. март — Никола Тасић, српски археолог и члан САНУ-а (*1932)
- 17. март — Дерек Волкот, књижевник из Свете Луције и добитник Нобелове награде за књижевност 1992. године. (*1930)
- 18. март — Чак Бери, амерички музичар (*1926)
- Небојша Спаић, српски новинар и главни уредник недељника НИН (*1961)
- 19. март — Роже Пенжон, француски бициклиста (*1940)
- 20. март — Дејвид Рокфелер, амерички банкар (*1915)
- 22. март — Михајло Плескоњић, српски позоришни и филмски глумац (*1958)
- 29. март — Алексеј Абрикосов, руски и амерички теоријски физичар (*1928)
Април
- 6. април — Дон Риклс, амерички комичар (*1926)
- 8. април — Реља Башић, југословенски и хрватски глумац (*1930)
- 9. април — Војислав Становчић, српски академик и доктор политичких наука (*1930)
- 10. април — Вук Куленовић, српски композитор (*1946)
- 13. април — Роберт Тејлор, амерички информатичар (*1932)
- 14. април — Надежда Абрамовић, некадашња српска и југословенска рукометашица (*1946)
- 15. април — Ема Морано, италијанска суперстогодишњакиња (*1899)
- 18. април — Велимир Радичевић, Народни херој Југославије, генерал-пуковник ЈНА (*1914)
- 15. април — Ема Морано, италијанска суперстогодишњакиња (*1899)
- 16. април — Дарко Марушић, српски архитекта (*1940)
- 19. април — Раша Попов, српски књижевник и публициста (*1933)
- 21. април — Владимир Стојанчевић, српски историчар и члан САНУ-а (*1923)
- 22. април — Микеле Скарпони, италијански професионални бициклиста (*1979)
- 25. април — Никола Јанковић, српски вајар и члан САНУ-а (*1926)
- 26. април — Џонатан Деми, амерички филмски редитељ, сценариста и продуцент (*1944)
Мај
- 5. мај — Владо Микић, свештеник СПЦ и професор богословије (*1940)
- 9. мај — Роберт Мајлс, италијански музичар (*1969)
- 10. мај — Радослав Лазић, српски редитељ, естетичар и драмски педагог (*1939)
- 12. мај — Игор Коларов, српски писац за децу и публициста (*1973)
- Мауно Коивисто, фински политичар (*1923)
- Раде Марковић, српски илустратор, карикатуриста и историчар уметности (*1955)
- 15. мај — Мирко Миочић, хрватски квизоман (*1956)
- 17. мај — Тодор Веселиновић, југословенски и српски фудбалер (*1930)
- 18. мај — Крис Корнел, амерички рок музичар (*1964)
- Жак Фреско, амерички архитекта, научник и футуриста (*1916)
- 19. мај — Светлана Гајинов Ного, српска песникиња и сликарка (*1960)
- 23. мај — Роџер Мур, британски глумац (*1927)
- 24. мај — Драгомир Станојевић, познатији као Бата Камени, српски каскадер (*1941)
- Лукијан Владулов, епископ осјечкопољски и барањски СПЦ (*1933)
- 26. мај — Збигњев Бжежински, амерички политиколог и геостратег (*1928)
- Лаура Бјађоти, италијанска модна креаторка (*1943)
- 29. мај — Константин Мицотакис, грчки политичар и некадашњи премијер те земље (*1918)
- Мануел Норијега, панамски генерал и диктатор (*1934)
Јун
- 1. јун — Алојз Мок, аустријски политичар (*1934)
- 4. јун — Хуан Гојтисоло, шпански писац (*1931)
- 5. јун — Драган Мићаловић, српски позоришни и филмски глумац (*1950)
- 16. јун — Хелмут Кол, некадашњи немачки канцелар (*1930)
- 18. јун — Гашпер Тич, словеначки филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1973)
- 19. јун — Золтан Сароси, канадски шахиста мађарског порекла (*1906)
- 22. јун — Богољуб Митић Ђоша, српски глумац и хумориста (*1968)
- Квет Масире, бивши председник Боцване (*1925)
- 27. јун — Душан Батаковић, српкси историчар и дипломата (*1957)
- Питер Л. Бергер — амерички социолог (*1929)
- 30. јун — Симон Веј, француска политичарка и адвокат (*1927)
Јул
- 3. јул — Паоло Вилађо, италијански глумац и комичар (*1930)
- 5. јул — Миливоје Мића Марковић, српски композитор, кларинетиста и саксофониста (*1939)
- 13. јул — Љу Сјаобо, кинески писац и активиста, добитник Нобелове награде за мир 2010. (*1955)
- 15. јул — Марјам Мирзахани, иранска математичарка (*1977)
- Мартин Ландау, амерички глумац (*1928)
- 16. јул — Џорџ Ромеро, америчко-канадски глумац, режисер и сценариста (*1940)
- 20. јул — Честер Бенингтон, амерички певач (*1976)
- 21. јул — Предраг Гојковић Цуне, српски певач староградских песама (*1932)
- Хрвоје Шаринић, хрватски политичар и 4. премијер Хрватске (*1935)
- 30. јул — Антон Вратуша, словеначки политичар и 8. премијер Словеније (*1915)
- 31. јул — Жана Моро, француска глумица (*1928)
Август
- 2. август — Томо Курузовић, српски позоришни, филмски и телевизијски глумац, режисер и књижевник (*1930)
- Петар Пајић, српски песник и прозаиста (*1935)
- 6. август — Ђуро Затезало, српски педагог, правник и историчар. (*1931)