Srpska četa od 27 ljudi, predvođena iz Poreče, sišla je u zoru 27. marta 1905. u selo Tabanovce. Sa sobom je nosila tovar od 101 puške i 30.000 metaka. Njom je komandovao vojvoda Vladimir Kovačević, narednik srpske vojske. U četi su bili poručnik Dragomir Protić (Kovačevićev pomoćnik) i potpukovnik Dragomir Vasiljević. Obojica su bila predviđena za vojvode pošto steknu potrebno terensko iskustvo. Od iskusnih četnika tu su bili narednik Veselin Veselinović, Stojan Simonović - Koruba i Stojan Ristić - Gniljanac. Vojvoda Kovačević je odmah po dolasku podelio četu tako što je šestoricu, predvodeći Veselinovićem, poslao u kuću na suprotnom kraju sela, a sa ostalima se smestio u dve susedne kuće. Međutim, turski doušnik, je video dolazak čete i obavestio turski kumanovski garnizon.
Turska vojska je već u ranim časovima započela pretres kuća. Opkolila je kuću u kojoj je bila Veselinovićeva grupa. Reformni oficir Turić ih je obavestio da su opkoljeni, napušteni od drugova koji su pred vojskom pobegli i da im on garantuje život ako se predaju. Pošto je otpor u ovakvim okolnostima bio uzaludan, četnici su se predali.
Oko tri časa posle podne došlo je do borbe između Kovačeviće grupe i turske vojske. Od prvih turskih plotuna poginuo je poručnik Protić, a smrtno ranjen potporučnik Vasiljević, obojica u pokušaju da se probiju kroz obruč. Ranjeni su vojvoda Vladimir Kovačević i Stojan Ristić - Gniljanac. Četnici su se hrabro borili zaustavljajući plotunima i bombama juriše Turaka. Tu se posebno pokazao bombaš Kovačević. Borba je trajala do duboko u noć, kada su se Turci povukli sa poprišta borbe. Turci su često izbegavali noćne sukobe sa srpskim četama.
Masakr u Kumanovu
U međuvremenu sedam srpskih zarobljenih četnika su vezali i sproveli u Kumanovo. Posle saslušanja u Belediji trebalo je da budu sprovedeni u zatvor. Na opštinskom trgu dočekala ih je masa fanatizovanih muslimana, među kojima je bilo mnogo muslimanskih Cigana - potkivača. Oni su na linčovali vezane četnike, razbivši im glave čekićima i mrcvarili njihova beživotna tela sa sekirama, noževima i motkama.
Da bi smirili kumanovske Srbe, turske vlasti si im odobrile da četnike svečano sahrane. Solidarnost sa Srbima su tu pokazali i kumanovski bugaraši, koji su prisustvovali sahrani ubijenih Srba.
Gubici Turaka u Tabanovcu bili su oko 60 mrtvih i ranjenih. Poginulo je 11 četnika (Dragomir Protić, Dragomir Vasiljević, Veselin Veselinković, Sava Jovanović, Trajko Đorđević, Radoš Radulović, Sava Stevanović, David Bošnjanin, Trajče Kumanovac, Stojan Kumanovac i Nikola Jablaničanin), sa dvoje ranjenih.[1][2]
srpski četnici.svg){kind=small}
Osmansko carstvo
