Pređi na sadržaj

Indija

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Republika Indija
भारत गणराज्य (hindi)
Republic of India  (engleski)
Krilatica: Samo istina pobeđuje
(hind. सत्यमेव जयते)

(engl. Truth Alone Triumphs)
Himna: Ти си владар умова свих људи
(hind. जन गण मन)

(engl. Thou Art the Ruler of the Minds of All People)
Položaj Indije
Glavni gradNju Delhi
28° 36′ 50″ N 77° 12′ 30″ E / 28.61389° S; 77.20833° I / 28.61389; 77.20833
Najveći grad
Službeni jezik
[a]
Vladavina
Oblik državefederalna parlamentarna republika
 — PredsednikDrupadi Murmu
 — PotpredsednikDžagdip Dankar
 — Predsednik VladeNarendra Modi
 — Predsednik Ustavnog sudaRanjan Džogoi
 — Predsednik Lok SabeSumitra Mahadžan
Istorija
Nezavisnost15. avgust 1947.
Geografija
Površina‍
 — ukupno3.287.263 km2 (7)
 — voda (%)9,6
Stanovništvo‍
 — 2023.Rast 1.425.627.663[1] (1)
 — gustina421,6 st./km2
Ekonomija
BDP / PKM≈ 2023.
 — ukupnoRast 13,033 bln. $[2] (3)
 — po stanovnikuRast 9.073 $[2] (127)
BDP / nominalni≈ 2023
 — ukupnoRast 3,737 trln. $ (5)
 — po stanovnikuRast 2601 $ (139)
IHR (2021)0,633[3] (132) — srednji
Valutaindijska rupija
 — stoti deo valute‍100 паисеа‍
 — kod valuteINR
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +5.30
Internet domen‍.in‍
Pozivni broj+91

Indija (hind. भारत; engl. India), zvanično Republika Indija (hind. भारत गणराज्य, transl. Bhārat Gaṇarājya; engl. Republic of India), država je u južnoj Aziji.[4] Sedma je država na svetu po površini svoje teritorije, a od juna 2023. godine prva po broju stanovnika, sa oko 1,4 milijarde stanovnika i predstavlja najmnogoljudniju demokratiju na svetu. Na jugu izlazi na Indijski okean, na jugozapadu na Arabijsko more, a na Bengalski zaliv izlazi na jugoistoku. Sa Pakistanom se graniči na zapadu, na severoistoku sa Kinom, Nepalom i Butanom, a na istoku sa Bangladešom i Mjanmarom. U blizini Indije, kao ostrva u Indijskom okeanu, nalaze se Šri Lanka i Maldivi; pored toga, indijska ostrva Andamani i Nikobari dele pomorsku granicu sa Tajlandom i Indonezijom.

Kao dom civilizacije doline Inda i oblast istorijskih trgovačkih puteva i prostranih carstava, Indijski potkontinent je tokom velikog dela svoje duge istorije bio poznat po svom privrednom i kulturnom bogatstvu.[5] Četiri značajne religije — hinduizam, budizam, đainizam i sikizam — su nastale u Indiji, dok su zoroastrizam i avramske religije (judaizam, hrišćanstvo i islam) stigli u 1. milenijumu n. e. i značajno oblikovali raznoliku kulturu ove oblasti. Britanska istočnoindijska kompanija je od ranog 18. veka postepeno preuzimala vlast u Indiji, da bi sredinom 19. veka Indija postala kolonija Ujedinjenog Kraljevstva. Nakon borbe za nezavisnost koju je obeležio rasprostranjeni nenasilni otpor, koji je vodio Mahatma Gandi, Indija je postala nezavisna država 1947. Kada je Indija stekla nezavisnost 1947. godine, politika Indije je bila veoma turbulentna, naročito je taj period obeležila premijer Indije u dva mandata Indira Gandi, koja je bila ubijena 1984. godine. Glavni grad je Nju Delhi, a finansijski, kulturni i ekonomski centar je Mumbaj ili Bombaj. Službeni jezici sa najviše govornika su hindi, bengalski jezik, tamilski jezik, telugu, marati i urdu koji govori milijardu stanovnika Indije. Indija je poznata u svetu po svojoj hrani, kariju i bolivudskim filmovima.

Indija je republika sa parlamentarnim sistemom demokratije i sastoji se od 28 država i 7 saveznih teritorija. Privreda Indije je po nominalnoj vrednosti BDP šesta po veličini na svetu i treća najveća po paritetu kupovne moći. Indija je treća na svetu po brojnosti aktivne vojske. Ekonomske reforme koje se sprovode od 1991. su omogućile privredi ove zemlje status jedne od najbrže rastućih privreda na svetu i da se nađe među 10 najvećih ekonomija sveta. Ipak, Indija i dalje ima problema sa siromaštvom, nepismenošću, korupcijom, bolestima i neuhranjenošću stanovništva. Indija poseduje nuklearno oružje i deseta je zemlja na svetu po ulaganjima u odbranu, poseduje i svemirski program, a prva svemirska letelica je uspešno lansirana 1980. godine, a prvi indijski astronaut je Indija poslala u svemir 1984. godine. Pored toga što je religijski pluralistička, višejezična i multietnička država, Indija je dom raznovrsnog divljeg sveta u svojim brojnim zaštićenim staništima, kao što su slon i bengalski tigar, kao i kobra, paun itd. Indija je poznata po tekstilnoj industriji i svili, od koje se pravi indijski sari. Indija je država članica Ujedinjenih nacija, Interpola, Crvenog krsta, G20 zemalja u razvoju, kao i jedna od osnivača Pokreta nesvrstanih. Jedan je od najznačajnijih poljoprivrednih izvoznika u svetu, jer je veliki izvoznik pirinča, čaja, pamuka, svile, mleka, kikiriki, indijskog oraha, kafe, manga itd. Treća je najveća ekonomija u Aziji, odmah posle Kine i Japana. Indija ima među najvećim stopama prirodnog priraštaja u svetu i karakteriše je monsunska klima sa jakim sušama i poplavama sa kojima država neretko ima problema.

Indija je poznata u svetu po svojoj kuhinji, indijskoj ljutoj i začinjenoj hrani i ishrani i jelima od karija, sa indijskim hlebovima i pirinčem kao prilozi. Indijska arhitektura je pod znatnim uticajem islamske kulture, što se najviše vidi kod Tadža Mahala i u mogulskoj arhitekturi, kao i Crvena palata u Delhiju. Sikizam je jedna od prisutnih religija i religijskih praksi u Indiji, kao i đainizam. Najviše kulturnih spomenika ima u Agri, koji su pod zaštitom organizacija kao Unesko.

Ime

[uredi | uredi izvor]

Svoje ime Indija duguje starom persijskom nazivu reke Ind - Sindu. Po ustavu, država se može nazivati i po svom nazivu u hindi jeziku Barat (भारत). Neke grupe, naročito muslimani, koriste naziv Hindustan.

Geografija

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Geografija Indije

Položaj

[uredi | uredi izvor]

Indija se graniči sa Pakistanom na zapadu, na severu sa Nepalom, Kinom i Butanom i sa Bangladešom i Mjanmarom na istoku. Površina države iznosi 3.287.263 km². Ona je sedma po površini zemlja na svetu.

Indijske obale, duge preko 7000 km, zapljuskuju Arapsko more i Bengalski zaliv, što su delovi Indijskog okeana. Južni deo Indije predstavlja, po obliku trouglasta, visoravan Dekan. Na severu su široke ravnice slivova reka Gang i Bramaputra. Dalje ka severu su planine Himalaji. Usled ogromne površine, Indija ima raznovrstan biljni i životinjski svet, različite klimatske uslove i geografske terene.

Geologija i reljef

[uredi | uredi izvor]
Fizička mapa Indije

Indija zauzima najveći deo Indijskog potkontinenta, koji leži na Indijskoj tektonskoj ploči, i deo Indo-australijske ploče.[6] Geološki proces koji je oblikovao današnju Indiju je počeo pre oko 75 miliona godina, kada se Indijska ploča, tada deo južnog superkontinenta Gondvane, počela kretati na severoistok zbog širenja morskog dna na njenom jugozapadu i kasnije na jugu i jugoistoku.[6] Istovremeno, velika tetiska okeanska kora na severu je počela da se podvlači pod Evroazijsku ploču.[6] Ovi dualni procesi, vođeni konvekcijom u Zemljinom mantlu su stvorili Indijski okean i izazvali da indijska kontinentalna kora podigne Evroaziju i izdigne Himalaje.[6] Odmah južno od novonastajućih Himalaja, kretanje kora je stvorilo veliki trog koi je brzo ispunjen rekama nošenim sedimentima[7] i sada čini Indo-gangsku niziju.[8] Odvojena od nizije drevnim vencom Aravali leži pustinja Tar.[9]

Prvobitna Indijska ploča je preživela kao Indijsko poluostrvo, najstariji i geološki najstabilnije deo Indije, Onda se prostire na sever sve do venaca Saptura i Vindja u cetralnoj Indiji. Ovi paralelni venci se prostiru od Arapskog mora u Gudžaratu na zapadu do ugljem bogate visoravni Čota Nagpur u Džarkandu na istok.[10] Na jugu, prestalo poluostrvsko kopno, visoravan Dekan, je okružena sa zapada i istoka planinskim vencima Zapadnim i Istočnim Gatima;[11] visoravan se sastoji od najstarijih stenovitih formacija Indije, od kojih su neki stario više od milijardu godina.

Vode

[uredi | uredi izvor]

Reke u Indiji su: Gang, Kosi, Gandak, Gumti, Džama, Ken, Dasan, Betva, Sind, Čambal, Kauveri, Ponojar, Pener, Vajnganga, Tungabhadra (ulivaju se u Indijski okean)

Klima

[uredi | uredi izvor]

Klima u Indiji je suptropska, tropska i ekvatorska. Na klimu Indije utiču Himalaji i pustinja Tar, koji utiču na topla leta i zimske monsune.

Temperatura u Indiji je u periodu 1901-2018 porasla za 0,7 °C. Razlog za to su klimatske promene. Povlačenje himalajskih glečera uticalo je na količinu vode u rekama, uključujući Gang i Bramaputru. Po istraživanjima, predviđeno je da broj suša naraste značajno do kraja 21. veka.

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Istorija Indije
Istorija Južne Azije
Butan Maldivi Pakistan Indija Bangladeš Šri Lanka Nepal
Istorija Indije
Kameno doba 70.000–7000. p. n. e.
Kultura Mergar 7000–3300. p. n. e.
Civilizacija doline Inda 3300.

–1700. p. n. e.

Kasna Harapa kultura 1700–1300. p. n. e.
Vedska civilizacija 1500–500. p. n. e.
· Kraljevstva antičke Indije · 1200–700. p. n. e.
Mahadžanapadi 700–300. p. n. e.
Carstvo Magada 684–26. p. n. e.
· Maurijsko carstvo · 321–184. p. n. e.
Srednja kraljevstva Indije 230. p. n. e.–1279. n. e.
· Satavahana carstvo · 230. p. n. e.–199. n. e.
· Kušansko carstvo · 60–240.
· Gupta carstvo · 240–550.
· Čola carstvo · 848–1279.
Islamski sultanati u Indiji 1210–1596.
· Delhijski sultanat · 1206–1526.
· Dekanski sultanati · 1490–1596.
Hojsala carstvo 1040–1346.
Vidžajanagarsko carstvo 1336–1565.
Mogulsko carstvo 1526–1707.
Marata carstvo 1674–1818.
Kolonijalna Indija 1757–1947.
Podela Indije 1947–
Istorije država
Republika Indija · Pakistan · Bangladeš
Šri Lanka · Nepal · Butan · Maldivi
Regionalne istorije
Pendžab · Južna Indija · Tamil Nadu · Bengal · Asam
Pakistanski regioni · Sind · Tibet

Indija je imala značajnu ulogu u istoriji čovečanstva, jer je bila mesto gde se razvijala jedna od četiri najveće stare civilizacije, centar velikih trgovinskih puteva i velikih carevina. U njoj su se razvile tri velike religije - budizam, lamaizam i hinduizam, a i islam je ostavio neizbrisiv trag.

Praistorija

[uredi | uredi izvor]

Veruje se da su anatomski moderni ljudi stigli u južnu Aziju pre 73–55.000 godina,[12] iako su najstariji autentični ljudski ostaci datirani u period od pre 30.000 godina.[13] Najstariji dokazi ljudske aktivnosti u Indiji, crteži na stenama iz kamenog doba iz skoro istih vremenskih perioda je pronađena u mnogim delovima Indijskog potkontinenta, a među njima su je i arheološki lokalitet Bimbetka u Madja Pradešu.[14] Oko 7.000. p. n. e. prva poznata neolitska naselja se pojavljuju na potkontinentu u Mergaru i drugim lokalitetima u zapadnom Pakistanu.[15] Ona su se postepeno razvile u civilizacije doline Inda,[16] prvu urbanu kulturu u južnoj Aziji;[17] Kultura je cvetala u periodu od 2500–1900. p. n. e. u Pakistanu i zapadnoj Indiji.[18] Kulture Inda su gradile gradove od opeke sa kanalizacionom mrežom i širokim ulicama. Najveći gradovi su bili Harapa, Mohenjo Daro, Dolavira i Kalibangan. Civilizacija se bavila na zanatstvo i raširenu trgovinu.[17]

Antička Indija

[uredi | uredi izvor]

Tokom perioda od 2000-500. p. n. e. u pogledu kulture mnogi oblasti potkontinenta su prelazili od bakarnog ka gvozdenom dobu.[19] Vede, najstariji sveti tekstovi hinduizma,[20] su napisane u ovom periodu,[21] a istoričari smatraju da pripadaju vedskim kulturama u Pandžabu i gornjoj Ganskoj niziji.[19] Većina istoričara smatra da ovaj period obuhvata nekoliko talasa Indoarijevskih seoba na potkontinent sa severozapada, iz centralne Azije.[22][20][23] Indoarijevci su uništili indske gradove i preuzela dominaciju. Glavni istorijski izvor za to doba su Vede, zbirka četiri knjige, i zato Indiju od 1400. do 550. p. n. e. zovemo „vedska Indija“. Hinduizam se razvija iz vedske kulture. Male plemenske jedinice između Inda i Ganga su postepeno prerasle u monarhije.[24] Kad su nastale države, narod je iz polunomadstva prešao na poljoprivredu, a društvo se raslojilo na četiri kaste. Kastinski sistem je stvorio hijerarhiju bramana (sveštenika), ratnika i slobodnih seljaka, ali nije obuhvatio domorodačko stanovništvo koje je smatrano nečistima,[25] Na Dekanu arheološki dokazi iz ovog perioda nagoveštavaju postojanje sistema vladavine više rodova.[19] U južnoj Indiji, napredak ka sedelačkom načinu života nagoveštava veliki broj megalitskih spomenika datiranih u ovaj period,[26] kao i obližnji tragovi poljoprivrede, rezervoara za navodnjavanje i tradicije zanatstva.[26]

Crteži u pećinama Ajata u Aurgangabadu

U prvom milenijumu postojalo je mnoštvo kraljevina u Indiji. U kasnom vedskom periodu, oko 5. veka pre nove ere, male države Gangske nizije i severozapadnih regiona su se konsolidovale u 16 velikih oligarhija i monarhija koje su poznate kao mahadžanapade.[27][28] Sve veća urbanizacija, verske reforme i ortodoksije iz ovog perioda su stvorile i heterodoksne verske pokrete, od kojih su dva postala zasebne religije. Budizam, zasnovan na učenjima Gotame Bude, je privukao sledbenike iz svih društvenih slojeva osim klase; praćenje Budinog života je bilo od ključne važnosti na počecima zabeležene istorije u Indiji.[29][30][31] Đainizam je dobio na značaju za života Mahavire, svog najznačajnijeg ispovednika.[32] U dobu sve većeg bogaćenja gradova, obe religije su naglašavale odricanje kao ideal,[33] i obe su uspostavile dugotrajne tradicije monaštva. Na sjeveru je od tih država veliki doprinos indijskoj kulturnoj baštini dala Maurijska dinastija Do 3. veka pre nove ere, kraljevstvo Magada je anektiralo ili smanjilo druge države i osnovalo Maurijsko carstvo.[27] Nekada se mislilo da je ovo carstvo kontrolisalo veći deo potkontinenta osim krajnjeg juga, ali sada se misli da su njegovi osnovni regioni bili odvojeni velikim autonomnim oblastima.[34][35] Maurijski kraljevi su poznati po izgradnju svog kraljevstva i upravljanju javnim životom, kao i po Ašokinom odbacivanju militarizma i upornim zastupanjem budističke Darme.[36][37]

Sangamska književnost na tamilskom jeziku otkriva da su, između 200. p. n. e. i 200. n. e., južnim delom potkontinenta vladale dinastije Čalukja, Čera, Čola, Kadamba i Pandja, koje se intenzivno trgovale sa Rimskim carstvom i zapadnom i jugoistočnom Azijom.[38][39] Od godine 180. p. n. e., bilježi se serija invazija iz srednje Azije. To je dovelo do stvaranja Kušanskog kraljevstva, kao i celog niza Indo-grčkih, indo-skitskih i indo-partskih kraljevina na severu Indijskog potkontinenta. Od 3. veka dinastija Gupta je vladala u periodu koji se često naziva Zlatnim dobom Indije. Do 4. i 5. veka, Gupta carstvo u Gangskoj niziji je razvilo složeni sistem uprave i oporezivanja koji je postao model za kasnija indijska kraljevstva.[40][41] U severnoj Indiji hinduizam je učvrstio patrijarhatsku kontrolu nad porodicom, što je dovelo do sve većeg potčinjavanja žena.[42][27] Za vreme Gupti, obnovljeni hinduizam se zasnivao na više na posvećenosti nego na ritualima. Obnova se ogledala u procvatu vajarstva i arhitekture, koje su pokrovitelje našle među gradskom elitom.[41] Klasična sanksritska književnost je takođe cvetala, a indijska nauka, indijska astronomija, indijska medicina i matematika su takođe načinile značajne napretke.[41]

Srednjovekovna Indija

[uredi | uredi izvor]
Granitnu kulu hrama Brihadesvarar u Tandžavuru je završio Radžaradža Čola I 1010. godine

Rani srednjevekovni period istorije Indije, od 600. do 1200, su obeležila regionalna kraljevstva i kulturne raznolikosti.[43] Kada je car Harša, koji je vladao veliki delom Ingo-gangske nizije od 606. do 647, pokušao da proširi svoju državu na jug, porazio ga čalukški vladar Dekana.[44] Kada je njegov naslednik pokušao da se proširi prema istoku, porazio ga je palaški kralj Bengala.[44] Kada su Čalaukje pokušale da se proširi na jug, porazile su ih Palave, koje su zauzvrat bile suprotstavljene Pandjama i Čolama još južnije.[44] Nijedan vladar iz ovog perioda nije bio u stanju da stvori carstvo i čvrsto kontroliše mnogo teritorije izvan svog matičnog regiona.[43] Tokom ovog perioda pastirski narodi koji su proterani sa svog zemljišta da bi se otvorio put rastućoj zemljoradničkoj ekonomiji, su se pridodati kastinskom sistemu, kao nova netradicionalne vladajuća klasa.[45] Kastinski sistemi su od tada počeli da pokazuju regionalne razlike.[45]

U 6. i 7. veku, prvi himne o posvećenosti su nastale na tamilskom jeziku.[46] One su oponašane širom Indije i dovele su, kako do preporoda hinduizma, tako i do razvoj svih modernih jezika potkontinenta.[46] Indijsko plemstvo, veliko i malo, i hramovi čiji su oni bili pokrovitelji, privlačili su u velikom broju stanovništvo u glavne gradove, koji su postali i ekonomski centri.[47] Gradovi sa hramovima raznih veličina su počeli da se pojavljuju svuda, pa je Indija doživela još jednu urbanizaciju.[47] Do 8. i 9. veka, njeni efekti su osetili u jugoistočnoj Aziji, kako su se kultura južne Indije i njeni politički sistemi izvozili u zemlje koje su postale delovi današnjih država Mjanmar, Tajland, Laos, Kambodža, Vijetnam, Filipini, Malezija i Indonezija.[48] Indijski trgovci, naučnici, i ponekad vojske su bili uključene u ovaj prenos. Žitelji jugoistočne Azije su preuzeli inicijativu, a mnogi su dolazili u Indiju radi obrazovanja i prevodili su budističke i hinduističke tekstove na svoje jezike.[48]

Nakon 10. veka muslimanski nomadski klanovi centralne Azije, koji su se oslanjali na brzu konjicu i organizovanje ogromnih vojski ujedinjeni po etničkoj pripadnosti i veroispovesti, su u više navrata pregazili severozapadne ravnice južne Azije, što je dovelo na kraju do uspostavljanja islamskog Delhijskog sultanata 1206.[49] Sultanat je vladao većim delom severne Indije, i da više puta je pokušao da se proširi na jug. Iako je u početku bio neprijateljski nastrojen prema indijskoj eliti, sultanat u velikoj meri ostavio ogromnom nemuslimanskom stanovništva da praktikuje sopstvene zakone i običaje.[50][51] Zahvaljujući uzastopnim odbijanjima mongolskih pljačkaša u 13. veku, sultanat je spasao Indiju od razaranja kakvu su doživela zapadna i srednja Azija, zbog čega su usledile viševekovne migracije odbeglih vojnika, učenih ljudi, mistika, trgovaca, umetnika i zanatlija iz tih regiona na Indijski potkontinent, čime je na severu stvorena sinkretička islamsko-indijska kultura.[52][53] Napadi Delhijskog sultanata i slabljenje regionalnih kraljevstava južne Indije utrli su put za autohtono Vidžajanagara carstvo.[54] Pošto je prihvatilo jaku šivaističku tradiciju i stvorilo jaku vojsku, carstvo je zagospodarilo velikim delom poluostrvske Indije i uticalo je na indijsko društvo dugo nakon toga.[54]

Novovekovna Indija

[uredi | uredi izvor]
Testament mogulskog dvora na persijskom jeziku.

Početkom 16. veka severna Indija, pošto je uglavnom bila pod muslimanskim vladarima,[55] je ponovo pala zbog superiorne pokretljivosti i vatrene moći nove generacije ratnika iz centralne Azije.[56] Novonastalo Mogulsko carstvo nije iskorenilo lokalne društva kojima je ovladalo, već je balansiralo i umirilo ih preko nove administrativne prakse[57][58] i raznolike vladajuće elite[59]. To je dovelo do sistematizovanije, centralizovanije i uniformnije vladavine.[60] Izbegavanjem plemenskih veza i islamskog identiteta, posebno za vreme Ahbara Velikog, Moguli su ujedinili svoje daleke posede kroz odanost (izražena kroz persijanizovanu kulturu) caru koji je imao skoro božanski status.[59] Ekonomska politika mogulske države, koja je najviše prihode ubirala od poljoprivrede[61] i naložila da se porezi plaćaju u dobro regulisanom srebrnom novcu[62], podsticala je seljake i zanatlije da uđu na veća tržišta.[60] Relativni mir koje je carstvo održavalo tokom većeg dela 17. veka je bio faktor u ekonomskoj ekspanziji Indije,[60] koja je za posledicu imalo veće pokroviteljstvo za slikarstvo, književne forme i arhitekturu.[63] Nove koherentne socijalne grupe u severnoj i zapadnoj Indiji, kao što su Marate, Radžputi i Siki, su dobili vojne i državničke ambicije tokom mogulske vladavine, koje, kroz saradnju ili u krizama, davalo im kako priznanje tako i vojno iskustvo.[64] Širenje trgovine tokom mogulsko vladavine dovelo je do pojave nove indijske trgovačke i političke elite duž obale južne i istočne Indije.[64] Kako se carstvo raspadalo, mnogi među ovim elitama su mogli da traže i kontrolišu svoje poslove.[65]

Sredinom drugog milenijuma, nekoliko evropskih država, uključujući Portugaliju, Nizozemsku republiku, Francusku i Veliku Britaniju, koje su ispočetka bile zainteresovane samo za trgovinu, iskoristile su rascepkanost područja i razmirice među kraljevstvima kako bi uspostavile svoje kolonije. Do početka 18. veka, kada je linija između trgovačke i političke dominacije izbledela, veliki broj evropskih trgovačkih kompanija, uključujući i englesku Istočnoindijsku kompaniju, je osnivao priobalne ispostave.[66][67] Kontrola Istočnoindijske kompanije nad morima, veća sredstva i naprednija vojna obuka i tehnologija su dovele do rasta njene vojne moći i da bude privlačna delu indijske elite; oba ova faktora su bila od presudnog značaja u omogućavanju kompaniji da stekne kontrolu nad regionom Bengala do 1765. i zaseni ostale evropske kompanije.[68][66][69][70] Njen dalji pristup bogatstvima Bengala i potonje povećanje snage i veličina njene vojske joj je omogućilo da anektira ili potčini najveći deo Indije do 1820-ih.[71] Indija od tada više nije izvozila gotove proizvode kao što je dugo činila, već je umesto toga snabdevala sirovinama Britansku imperiju, i mnogi istoričari smatraju ovo početkom kolonijalnog perioda Indije.[66] Do tog vremena, kako je ekonomska moć Istočnoindijske kompanije ozbiljno umanjena odlukama britanskog parlamenta i ona sama faktički pretvorena u produženu ruku britanske administracije, Kompanija je počela da svesnije ulazi u neekonomske oblasti, kao što su obrazovanje, socijalne reforme i kultura.[72]

Moderna Indija

[uredi | uredi izvor]
Mapa Britanskog indijskog carstva iz 1909. Oblasti kojima su Britanci direktno upravljali je obeleženo ružičastom bojom; zavisne države pod britanskim sizerenstvom su obojene žutom.

Istoričari smatraju da je moderno doba Indije počelo između 1848. i 1885. Imenovanje lorda Dalhuzija za generalnog guvernera Istočnoindijske kompanije je u osnovi postavilo scenu za promene esencijalne za modernu državu. U ovo je spadalo učvršćivanje i demarkacije suvereniteta, nadzor stanovništva i obrazovanje njegovih stanovnika. Tehnološke promene, a među njima železnica, kanali i telegraf, su uvedeni nedugo po njihovom uvođenju u Evropi.[73][74][75][76] Međutim, nezadovoljstvo Kompanijom je takođe raslo u ovo vreme, što je 1857. dovelo do Indijske pobune. Podstaknuta raznim ozlojeđenostima i shvatanjima, među kojima su napadne društvene reforme u britanskom stilu, teški porezi na zemljište, i tretmanom nekih bogatih zemljoposednika i prinčeva, pobuna je zahvatila mnoge regione severne i centralne Indije i uzdrmala temelje Kompanije.[77][78] Mada je pobuna ugušena 1858, ona je dovela do ukidanja Istočnoindijske kompanije i direktne uprave nad Indijom od strane britanske vlade. Kako su uveli unitarnu državu i postepeno i ograničeno parlamentarni sistem u britanskom stilu, novi vladari su takođe zaštitili pričeve i plemstvo kao feudalnu zaštitu od budućih nemira.[79][80] Velika Britanija je proglasila Indijsko carstvo 1877, pod svojim monarhom kao suverenom. Francuska i Portugalija su zadržale svoje manje kolonijalne ispostave. U sledećim decenijama javni život se pojavio svuda širom Indije, što je na kraju dovelo do osnivanja Indijskog nacionalnog kongresa 1885.[81][82][83][84]

Džavaharlal Nehru (levo) je postao prvi premijer Indije 1947. Mahatma Gandi (desno) je predvodio nenasilni pokret za nezavisnost.

Nalet tehnologije i komercijalizacija poljoprivrede u drugoj polovini 19. veka su bili obeleženi ekonomskim nazadovanjem; mnogo malih farmera je postalo zavisno od prohteva dalekih tržišta.[85] Takođe se desio porast broja gladi velikih razmera,[86] i, uprkos rizicima razvoja infrastrukture koji su snosili indijski poreski obveznici, malo radnih mesta u industriji je otvoreno za Indijce.[87] Bilo je i pozitivnih efekata: komercijalno uzgajanje prehrambenih biljaka, naročito u tek kanalisanom Pendžabu, je dovelo do povećanja proizvodnje hrane za unutrašnju potrošnju.[88] Železnička mreža je obezbedio ispomoć pri velikoj gladi,[89] pošto je smanjilo troškove prenošenja,[89] i pomogla industriji u indijskom vlasništvu u njenom povoju.[88] Posle Prvog svetskog rata, u kom je služilo nekoliko miliona Indijaca, [90] počeo je novi period. On je bio obeležen britanskim reformama, ali i represivnim zakonodavstvom, pojačanim zahtevima za indijske samouprave, i početkom nenasilannog pokreta nesaradnje, čiji je Mahatma Gandi postao vođa i trajni simbol[91], pa se često naziva Ocem nacije. Tokom 1930-ih godina Britanci su dozvolili sporu zakonodavnu reformu, a Indijski nacionalni kongres je odnosio pobede na potonjim izborima.[92] Sledeća decenija je bila opterećena krizama: indijskim učešćem u Drugom svetskom ratu, konačnim pritiskom Kongresa za nesaradnju i porastom muslimanskog nacionalizma. Sve ovo je krunisano dobijanjem nezavisnosti 1947, ali je ublaženo podelom Indije u dve države: Indiju i Pakistan.[93]

Nezavisnost

[uredi | uredi izvor]
Indijski vojnici u ratu 1947.

Od vitalne važnosti za indijski sopstvenu sliku kao nezavisne države je bio njen ustav, usvojen 1950. koji je definisao državu kao sekularnu i demokratsku republiku.[94]. U sledećih 60 godina Indija ima mešoviti niz uspeha i neuspeha.[95] Posle 1947, Indija je sprovodila socijalističku plansku privredu. Bila je jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih i Ujedinjenih nacija. Međutim, Gandi nije uspeo da zaustavi verski sukobi između hindusa i muslimana. Granični spor oko Kašmira i drugi problemi su razlogom za stalnu napetost između dve zemlje, koja je u tri navrata prerasla u otvoreni rat - 1947-48, 1965. i 1971. godine. Ona takođe vodili rat da osvoji Goa, portugalsku luku i grad koji nije bio deo Indije do 1961. Indija je takođe 1962. vodila kraći neuspešni pogranični rat sa Kinom. To je bilo razlog da Indija 1970-ih započne sa radom na vlastitom nuklearnom oružju. Indija je izvršila nuklearne probe 1974. i 1998.

Zbog svoje etničke i verske šarolikosti, kao i ogromnih socijalnih razloga, Indiju endemski pogađa politička nestabilnost, štrajkovi, demonstracije, neredi i terorizam. Uprkos tome Indija je uspela da očuva demokratski sistem sa građanskim slobodama i uglavnom nezavisnom štampom, a poslednjih godina je preduzela i niz dalekosežnih ekonomskih i drugih reformi kojima je cilj iskoristiti ogromne ljudske potencijale u svrhu postizanja statusa svetske ekonomske, političke i vojne sile. Ekonomska liberalizacija, koja je počela 1990uh, je stvorila urbanu srednju klasu i preobrazila Indiju u jednu od najbrže rastućih ekonomija u svetu i povećala njen geopolitički uticaj. Međutim, Indiju dugo muči naizgled nerešivo siromaštvo, kako i na selu i tako i u gradovima[95], versko nasilje i nasilje zbog kastinskog nasleđa[96], pobuna maoističkih naksalita[97], separatizam u Džamu i Kašmiru i severnoj Indiji. Indija takođe ima nerešene teritorijalne sporove sa Kinom[98] i Pakistanom.[98] Indijsko-pakistansko nuklearno rivalstvo je imalo vrhunac 1998.[99].

Indija je danas jedna od članica grupe BRIKS, UN, G20 industrijski razvijenih zemalja a od 2015. godine punopravna članica u Šangajskoj organizaciji za saradnju.

Administrativna podela

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Indijske države i teritorije

Po ustavu Indije, ona je suverena, socijalistička, sekularna i demokratska republika. Indija ima federalno državno uređenje sa dvodomnim parlamentom.

Administrativno, Indija se deli na dvadeset i osam država i osam teritorija. Sve one se dalje dele na distrikte.

Indijski okeanBengalski zalivAndamansko moreArabijsko moreLakadivsko moreSijačenAndamani i NikobariČandigarDadra i Nagar HaveliDaman i DijuDelhiLakadiviPondišeriPondišeriPondišeriArunačal PradešAsamBiharČatisgarGoaGudžaratHarajanaHimačal PradešDžamu i KašmirDžarkandKarnatakaKeralaMadja PradešMaharaštraManipurMegalajaMizoramNagalandOrisaPandžabRadžastanSikimTamil NaduTripuraUtar PradešUtarakandZapadni BengalAvganistanBangladešButanMjanmarKinaNepalPakistanSri LankaTadžikistanDadra i Nagar HaveliDaman i DijuPondišeriPondišeriPondišeriPondišeriGoaGudžaratDžamu i KašmirKarnatakaKeralaMadja PradešMaharaštraRadžastanTamil NaduAsamMegalajaAndra PradešArunačal PradešNagalandManipurMizoramTelanganaTripuraZapadni BengalSikimButanBangladešBiharDžarkandOrisaČatisgarUtar PradešUtarakandNepalDelhiHarajanaPandžabHimačal PradešČandigarPakistanSri LankaSri LankaSri LankaSri LankaSri LankaSri LankaSri LankaSri LankaSri LankaSporna teritorija u Džamuu i KašmiruSporna teritorija u Džamuu i Kašmiru
Označena mapa 29 država i 7 ujedinjenih teritorija Indije
Indijske države (1—28) i ujedinjene teritorije (A—E)
1. Andra Pradeš 10. Madja Pradeš 19. Sikim 28. Džamu i Kašmir
2. Arunačal Pradeš 11. Manipur 20. Tamil Nadu 29. Džarkand
3. Asam 12. Maharaštra 21. Telangana A. Andamani i Nikobari
4. Bihar 13. Megalaja 22. Tripura B. Dadra i Nagar Haveli
5. Goa 14. Mizoram 23. Utarakand V. Daman i Diju
6. Gudžarat 15. Nagaland 24. Utar Pradeš G. Delhi (NTGG)
7. Zapadni Bengal 16. Odiša 25. Harajana D. Lakadivi
8. Karnataka 17. Pandžab 26. Himačal Pradeš Đ. Pudušeri
9. Kerala 18. Radžastan 27. Čatisgar E. Čandigar
Države i teritorije Indije, sa brojem distrikta
Države
№ Država Br. distr. № Država Br. distr.
1 Andra Pradeš 13 15 Nagaland 8
2 Arunačal Pradeš 15 16 Odiša 30
3 Asam 23 17 Pandžab 19
4 Bihar 37 18 Radžastan 32
5 Goa 2 19 Sikim 4
6 Gudžarat 25 20 Tamil Nadu 30
7 Zapadni Bengal 18 21 Telangana 31
8 Karnataka 27 22 Tripura 4
9 Kerala 14 23 Utarakand 13
10 Madja Pradeš 48 24 Utar Pradeš 70
11 Manipur 9 25 Harajana 19
12 Maharaštra 35 26 Himačal Pradeš 12
13 Megalaja 7 27 Čatisgar 16
14 Mizoram 8 29 Džarkand 22
Teritorije
№ Teritorija Br. distr. № Teritorija Br. distr.
A Andamani i Nikobari 2 B, V Dadra i Nagar Haveli i Daman i Diju 2
28 Ladak 2 D Lakadivi 1
G Nacionalna teritorija glavnog grada Delhi 9 Đ Pudušeri 4
28 Džamu i Kašmir 20 E Čandigar 1

Privreda

[uredi | uredi izvor]
Stočar u Radžastanu muze kravu. Mleko je poljoprivredni proizvod koji Indiji donosi najveće prihode. Indija je 2011. bila zemlja sa najviše grla stoke i bivola na svetu, i najveći proizvođač mleka.

Prema podacima MMF-a u 2013. godini nominalni bruto društveni proizvod Indije bio je 1.842 milijarde američkih dolara, što ovu zemlju svrstava na jedanaesto mesto u svetu, dok je BDP meren prema paritetu kupovne moći iznosio 4.962 milijarde dolara a indijsku privredu čini trećom najvećom u svetu. Turizam u Indiji je veoma lukrativan i u razvoju je u poslednjih 30 godina i milioni ljudi turista poseti Indiju, Goa sa svojim plažama i letovalištima, a ostrva Andamani i Nikobari su takođe posećeni kao turističke destinacije zbog letovališta. Agra, Tadž Mahal, Nju Delhi, Delhi i Mumbaj su veoma posećeni od strane miliona turista. Sa prosečnom godišnjom stopom rasta BDP od 5,8% tokom protekle dve decenije Indija se svrstala među najbrže rastuće ekonomije sveta.[100] Međutim, gledajući visinu nominalnog BDP-a po stanovniku Indija je na 140. mestu, dok je po visini BDP prema paritetu kupovne moći na 129. mestu u svetu.[101] Do 1991. sve indijske vlade sledile su politiku protekcionizma podstaknuti socijalističkim viđenjem privrede. Obimne države intervencije i regulisanje tržišta značajno su izolovali indijsku od drugih ekonomija. Problemi sa platnim bilansom iz 1991. prisilili su indijske vlasti da liberalizuje svoju privredu;[102] od tada se ona postepeno kreće ka potpuno otvorenom tržištu[103][104] pridavajući značaj spoljnoj trgovini i prilivu direktnih stranih investicija.[105] Ekonomska politika tokom poslednje dve decenije je uglavnom kapitalistička.[104] Indija je član Svetske trgovinske organizacije od 1. januara 1995.[106]

Sa 486,6 miliona radnika 2011. godine Indija se svrstala na drugom mestu u svetu po brojnosti radne snage.[107] Uslužni sektor ostvaruje 55,6% BDP-a, industrija 26,3%, dok poljoprivreda doprinosi društvenom proizvodu sa 18,1%. Među najvažnije poljoprivredne proizvode spadaju pirinač, pšenica, biljno ulje, pamuk, juta, čaj, šećerna trska, i krompir.[108] Najrazvijenije privredne grane su proizvodnja tekstila, hemijskih proizvoda, lekova, hrane, čelika, automobila, mašina, softvera, telekomunikacije, rudarstvo, petrohemija, biotehnologija, i proizvodnja cementa.[108] Udeo izvoza u BDP-u Indije je 2006. iznosio 24%, što je značajno povećanje u odnosu na 1985. kada je bio 6%.[103] Udeo indijske u celokupnoj svetskoj trgovini 2008. iznosio je 1,68%.[109] Indija je 2011. bila deseti po uvozu i devetnaesti po izvozu dobara i usluga na svetu.[110] Najviše izvozi petrohemijske proizvode, tekstil, dragulje, softver, belu tehniku, hemijske proizvode, i proizvode od kože.[108] Najviše uvozi sirovu naftu, mašine, drago kamenje, đubrivo, i hemijske proizvode.[108] Između 2001. i 2011. udeo petrohemijskih proizvoda i bele tehnike, u izvozu je povećan sa 14 na 42 procenta.[111]

Zahvaljujući prosečnoj stopi rasta BDP-a od 7,5%, tokom nekoliko godina pre 2007,[103] u Indiji su više nego udvostručene dnevnice u prvoj deceniji 21. veka.[112] Od 1985. oko 431 milion Indijaca je izašao iz siromaštva a procenjuje se da će srednju klasu u Indiji do 2030. činiti 580 miliona ljudi.[113] Indija je 2010. bila na 51. mestu po globalnoj konkurentnosti, 17. po tržišnoj kreativnosti, 24. u oblasti bankarstva, 44. u poslovnoj kreativnosti, i 39. u inovativnosti, što ju je svrstalo ispred nekih razvijenih privreda.[114] U Indiji se nalazi sedam od petnaest najvećih svetskih kompanija u oblasti informacionih tehnologija koje se bave outsourcing-om, što je Indiju 2009. svrstalo na drugo mesto iza SAD.[115]

Indija ima najbrže rastući sektor telekomunikacija na svetu. Tokom 2010. i 2011. Indija je dobila 227 miliona novih korisnika telekomunikacionih usluga,[116] a u prvom tromesečju 2013. prestigla je Japan i postala treće po veličini tržište pametnih telefona posle Kine i SAD.[117]

Stanovništvo

[uredi | uredi izvor]
Gustina naseljenosti i mreža pruga u Indije. Indo-gangska visoravan je područje koje najviše doprinosi povećanju broja stanovnika Indije.

Na osnovu podataka preliminarnog popisa stanovništva iz 2011. Indija ima 1.210.193.422 stanovnika po čemu je na drugom mestu u svetu.[118] U razdoblju između 2001. i 2011. godišnji prirast stanovništva je iznosio 1,76%,[118] što predstavlja smanjenje u odnosu prethodnu deceniju (1991—2001) kada je bio 2,13%.[119] Odnos muškaraca i žena je 1000 prema 940.[118] Prvi popis sproveden posle sticanja nezavisnosti sproveden je 1951. i tada je evidentirano 361,1 milion ljudi.[120] Napredak medicine i povećanje poljoprivredne proizvodnje tokom poslednjih pedeset godina doprinelo je ubrzanom rastu stanovništva Indije.[121] Očekivani životni vek u Indiji je 71,5 godina za žene i 68,7 godina za muškarce.[122] Na 100.000 stanovnika dolazi 93 lekara.[123] Iako je broj Indijaca koji žive u gradovima porastao za 31,2% između 1991. i 2001.[124] i dalje više od 70% ljudi živi na selu[125][126] Prema rezultatima popisa iz 2001. u Indiji postoji 27 gradova sa više od milion stanovnika;[124] među njima su Delhi, Mumbaj, Kolkata, Čenaj, Bangalor, Hajderabad, Ahmedabad i Puna, kao najveće aglomeracije u Indiji. Stopa pismenosti je 2011. iznosila 74,04%: 65,46% za žene i 82,14% za muškarce.[118] Savezna država Indije, Kerala ima najveću stopu pismenosti od 93,91%;[127] dok je u Biharu najmanja i iznosi 63,82%.[128]

Žena u Bundiju, Radžastan
Mapa jezičkih regiona u Indiji

Indo-arijskim jezicima govori 74% a dravidskim jezicima 24% stanovništva. Pored jezika iz ove dve porodice u Indiji se govore i austroazijski i tibetsko-burmanski jezici. Indija nema službeni jezik na državnom nivou.[129] Hindi jezik ima najviše govornika i službeni je jezik vlade.[130][131] Engleski se veoma koristi u privredi i administraciji i ima status pomoćnog službenog jezika;[132] važan je u obrazovanju, posebno u srednjim školama i na fakultetima. Svaka savezna država ili teritorija ima jedan ili više službenih jezika a ustavom je priznat 21 jezik kao službeni. Ustavom Indije priznato je 212 plemenskih zajednica koje čine 7,5% stanovništva zemlje.[133]

Najbrojnija religija u Indiji je hinduizam koji imao više od 800 miliona sledbenika (79,8% stanovništva); sledi islam sa 14,2%, hrišćanstvo sa 2,3%; sikizam sa 1,7; budizam sa 0,7%; džainizam sa 0,36%; judaizam, zoroastrizam, i bahaizam. Indija je treća zemlja na svetu po broju muslimana, takođe država sa najvećim brojem muslimana koji nisu većina.[134]

Najveći gradovi

[uredi | uredi izvor]
 
Najveći gradovi u Indiji
Izvor: [135]
№ Grad Država/teritorija Populacija № Grad Država/teritorija Populacija
Mumbaj
Mumbaj
Delhi
Delhi 		1. Mumbaj Maharaštra 12.478.447 11. Laknau Utar Pradeš 2.815.601 Bangalor
Bangalor
Hajderabad
Hajderabad
2. Delhi Delhi 11.007.835 12. Kanpur Utar Pradeš 2.767.031
3. Bangalor Karnataka 8.425.970 13. Nagpur Maharaštra 2.405.421
4. Hajderabad Andra Pradeš 6.809.970 14. Indor Madja Pradeš 1.960.631
5. Ahmedabad Gudžarat 5.570.585 15. Tane Maharaštra 1.818.872
6. Čenaj Tamil Nadu 4.681.087 16. Bopal Madja Pradeš 1.795.648
7. Kolkata Zapadni Bengal 4.486.679 17. Vizagapatnam Andra Pradeš 1.730.320
8. Surat Gudžarat 4.462.002 18. Pimpri-Činčvad Maharaštra 1.729.359
9. Puna Maharaštra 3.115.431 19. Patna Bihar 1.683.200
10. Džajpur Radžastan 3.073.350 20. Vadodara Gudžarat 1.666.703

Kultura

[uredi | uredi izvor]
Tadž Mahal u Agri najpoznatiji je spomenik Indije
Glavni članak: Indijska umetnost

Indijski kulturni period, proteže se na više od 4500 godina. Tokom vedskog perioda (1700—500. godine nove ere) postavljeni su temelji indijske kulture, filozofije, mitologije i književnosti. Položena su brojna uverenja i prakse koje postoje i dan danas, kao što su karma, joga, ajurveda, vegetarijanska i veganska ishrana. Indija je poznata po svojom brojnom religijskom različitošću. Tu se nalaze hinduizam, te ga kao glavna religija slede takođe i budizam, islam i hrišćanstvo.

Umetnost i arhitektura

[uredi | uredi izvor]

Veliki deo istorijske arhitekture, uključujući i Tadž Mahal (na slici), te ostala dela mogulske arhitekture, izvrstan su primer spajanje drevne kulture sa uvezenim stilom. Indija je poznata po najvećoj filmskoj industriji na svetu, koja se zove Bolivud u kojoj se snimi i do 2000 filmova godišnje, zbog brze i relativno niskih troškova filmske produkcije u poređenju sa Holivudom u SAD. Najpoznatiji indijski pisac je Rabindranat Tagor, a većina indijskih glumaca igra i glumi u bolivudskim filmovima koji se uglavnom snimaju na hindi, bengalskom i na engleskom jeziku. Poznati indijski glumci za koje se čulo i u svetu su Ajšvarija Raj, Frida Pinto, Sonam Kapur, Prijanka Čopra, Sonu Sud, Sidhart Malhotra, Ardžun Rampal, Punit Radžkumar, Varun Dhavan, Dipika Padukone i drugi glumci. Indija je poznata i po plesu, kao i po festivalima i praznicima kao Divali.

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Vlada koristi hindi i engleski, dok su po ustavu zvanična 23 jezika: asamski, bengalski, bodo, gudžarati, dogri, engleski, kanada, kašmiri, konkani, maithili, malajalam, manipuri, marati, nepalski, orija, pandžabi, sanskrit, santali, sindi, tamilski, telugu, urdu, hindi

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Ellis-Petersen, Hannah; correspondent, Hannah Ellis-Petersen South Asia (24. 4. 2023). „India overtakes China to become world's most populous country”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 25. 4. 2023. 
  2. ^ a b „World Economic Outlook Database: April 2023”. Imf. International Monetary Fund. april 2023. Pristupljeno 11. 4. 2023. 
  3. ^ „Human Development Report 2021/2022” (PDF) (na jeziku: engleski). United Nations Development Programme. 8. 9. 2022. Pristupljeno 8. 9. 2022. 
  4. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 09. 04. 2014. 
  5. ^ Stein 1998, str. 16–17.
  6. ^ a b v g Ali & Aitchison 2005.
  7. ^ Dikshit & Schwartzberg, str. 7.
  8. ^ Prakash et al. 2000.
  9. ^ Dikshit & Schwartzberg, str. 11.
  10. ^ Dikshit & Schwartzberg, str. 8.
  11. ^ Dikshit & Schwartzberg, str. 9–10.
  12. ^ Petraglia, Allchin & 2007, str. 6.
  13. ^ Singh 2009, str. 64.
  14. ^ Singh 2009, str. 89–93.
  15. ^ Possehl 2003, str. 24–25.
  16. ^ Kulke & Rothermund 2004, str. 21–23.
  17. ^ a b Singh 2009, str. 181.
  18. ^ Possehl 2003, str. 2.
  19. ^ a b v Singh 2009, str. 255.
  20. ^ a b Singh 2009, str. 186–187.
  21. ^ Witzel 2003, str. 68–69.
  22. ^ Kulke & Rothermund 2004, str. 31.
  23. ^ Stein 2010, str. 47.
  24. ^ Singh 2009, str. 200.
  25. ^ Kulke & Rothermund 2004, str. 41–43.
  26. ^ a b Singh 2009, str. 250–251.
  27. ^ a b v Singh 2009, str. 319.
  28. ^ Kulke & Rothermund 2004, str. 53–54.
  29. ^ Kulke & Rothermund 2004, str. 54–56.
  30. ^ Stein 1998, str. 21.
  31. ^ Stein 1998, str. 67–68.
  32. ^ Singh 2009, str. 312–313.
  33. ^ Singh 2009, str. 300.
  34. ^ Stein 1998, str. 78–79.
  35. ^ Kulke & Rothermund 2004, str. 70.
  36. ^ Singh 2009, str. 367.
  37. ^ Kulke & Rothermund 2004, str. 63.
  38. ^ Stein 1998, str. 89–90.
  39. ^ Singh 2009, str. 408–415.
  40. ^ Kulke & Rothermund 2004, str. 89–91.
  41. ^ a b v Singh 2009, str. 545.
  42. ^ Stein 1998, str. 92–95.
  43. ^ a b Stein 1998, str. 132.
  44. ^ a b v Stein 1998, str. 119–120.
  45. ^ a b Stein 1998, str. 121–122.
  46. ^ a b Stein 1998, str. 123.
  47. ^ a b Stein 1998, str. 124.
  48. ^ a b Stein 1998, str. 127–128.
  49. ^ Ludden 2002, str. 68.
  50. ^ Asher & Talbot 2008, str. 47.
  51. ^ Metcalf & Metcalf 2006, str. 6.
  52. ^ Ludden 2002, str. 67.
  53. ^ Asher & Talbot 2008, str. 50–51.
  54. ^ a b Asher & Talbot 2008, str. 53.
  55. ^ Robb 2001, str. 80.
  56. ^ Stein 1998, str. 164.
  57. ^ Asher & Talbot 2008, str. 115.
  58. ^ Robb 2001, str. 90–91.
  59. ^ a b Metcalf & Metcalf 2006, str. 17.
  60. ^ a b v Asher & Talbot 2008, str. 152.
  61. ^ Asher & Talbot 2008, str. 158.
  62. ^ Stein 1998, str. 169.
  63. ^ Asher & Talbot 2008, str. 186.
  64. ^ a b Metcalf & Metcalf 2006, str. 23–24.
  65. ^ Asher & Talbot 2008, str. 256.
  66. ^ a b v Asher & Talbot 2008, str. 286.
  67. ^ Metcalf & Metcalf 2006, str. 44–49.
  68. ^ Robb 2001, str. 98–100.
  69. ^ Ludden 2002, str. 128–132.
  70. ^ Metcalf & Metcalf 2006, str. 51–55.
  71. ^ Metcalf & Metcalf 2006, str. 68–71.
  72. ^ Asher & Talbot 2008, str. 289.
  73. ^ Robb 2001, str. 151–152.
  74. ^ Metcalf & Metcalf 2006, str. 94–99.
  75. ^ Brown 1994, str. 83.
  76. ^ Peers 2006, str. 50.
  77. ^ Metcalf & Metcalf 2006, str. 100–103.
  78. ^ Brown 1994, str. 85–86.
  79. ^ Stein 1998, str. 239.
  80. ^ Metcalf & Metcalf 2006, str. 103–108.
  81. ^ Robb 2001, str. 183.
  82. ^ Sarkar 1983, str. 1–4.
  83. ^ Copland 2001, str. ix–x.
  84. ^ Metcalf & Metcalf 2006, str. 123.
  85. ^ Stein 1998, str. 260.
  86. ^ Bose & Jalal 2011, str. 117.
  87. ^ Stein 1998, str. 258.
  88. ^ a b Metcalf & Metcalf 2006, str. 126.
  89. ^ a b Metcalf & Metcalf 2006, str. 97.
  90. ^ Metcalf & Metcalf 2006, str. 163.
  91. ^ Metcalf & Metcalf 2006, str. 167.
  92. ^ Metcalf & Metcalf 2006, str. 195–197.
  93. ^ Metcalf & Metcalf 2006, str. 203.
  94. ^ Metcalf & Metcalf 2006, str. 231.
  95. ^ a b Metcalf & Metcalf 2006, str. 265–266.
  96. ^ Metcalf & Metcalf 2006, str. 266–270.
  97. ^ Metcalf & Metcalf 2006, str. 253.
  98. ^ a b Metcalf & Metcalf 2006, str. 247–248.
  99. ^ Metcalf & Metcalf 2006, str. 293–295.
  100. ^ Nayak, Goldar & Agrawal 2010, str. xxv.
  101. ^ International Monetary Fund.
  102. ^ Wolpert 2003, str. xiv.
  103. ^ a b v Organisation for Economic Co-operation and Development 2007.
  104. ^ a b Gargan 1992.
  105. ^ Alamgir 2008, str. 23, 97.
  106. ^ WTO 1995.
  107. ^ Central Intelligence Agency.
  108. ^ a b v g Library of Congress 2004.
  109. ^ The Times of India 2009.
  110. ^ World Trade Organisation 2010.
  111. ^ Economist 2011.
  112. ^ Bonner 2010.
  113. ^ Farrell & Beinhocker 2007.
  114. ^ Schwab 2010.
  115. ^ Sheth 2009.
  116. ^ Telecom Regulatory Authority 2011.
  117. ^ Lomas, Natasha (26. 6. 2013). „India Passes Japan To Become Third Largest Global Smartphone Market, After China & U.S.”. TechCrunch. AOL Inc. Pristupljeno 13. 9. 2014. 
  118. ^ a b v g Ministry of Home Affairs 2011.
  119. ^ Ministry of Home Affairs 2010–2011 b.
  120. ^ „Census Population” (PDF). Census of India. Ministry of Finance India. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 12. 2008. g. Pristupljeno 2. 5. 2015. 
  121. ^ Rorabacher 2010, str. 35–39.
  122. ^ „Life expectancy in India” (PDF). newspaper. Times of India. 
  123. ^ Dev & Rao 2009, str. 329.
  124. ^ a b Garg 2005.
  125. ^ Dyson & Visaria 2005, str. 115–129.
  126. ^ Ratna 2007, str. 271–272.
  127. ^ Skolnik 2008, str. 36.
  128. ^ Singh 2004, str. 106.
  129. ^ Dharwadker 2010, str. 168–194, 186.
  130. ^ Ottenheimer 2008, str. 303.
  131. ^ Mallikarjun 2004.
  132. ^ Ministry of Home Affairs 1960.
  133. ^ Bonner 1990, str. 81.
  134. ^ „Global Muslim population estimated at 1.57 billion”. The Hindu. 8. 10. 2009. Pristupljeno 2. 5. 2015. 
  135. ^ „Census of India 2011: ''Provisional Population Totals. Cities having population 1 lakh and above.''” (PDF). Pristupljeno 14. 10. 2012. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Privreda

Stanovništvo

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Индија&oldid=27548026”