2009
| Milenijum: | 3. milenijum |
|---|---|
| Vekovi: | |
| Decenije: | |
| Godine: | |
 2009 na Vikimedijinoj ostavi.
| |
| |
| |
2009. je bila prosta godina.
Događaji[uredi | uredi izvor]
Januar[uredi | uredi izvor]
- 2. januar — Šest osoba povređeno u dve eksplozije koje su potresle Kosovsku Mitrovicu.
- 3. januar — Izraelske kopnene snage ušle u pojas Gaze.
- 6. januar — Srbiji prekinute isporuke gasa iz Rusije.
- 8. januar — Na osnovu dogovora predsednika Srbije, Borisa Tadića, i mađarskog premijera Ferenca Đurčanja, Mađarska odobrila određenu isporuku gasa Srbiji.
- 13. januar — Pokrenuta isporuka ruskog gasa, preko Ukrajine, ostatku Evrope. Međutim, samo nekoliko sati kasnije, Ukrajina ponovo blokirala isporuku gasa. Ovo je dodatno pojačalo tenzije među zapadnoevropskim zemljama, od kojih su neke najavile tužbu protiv Ukrajine.
- 16. januar — Lider Srpske napredne stranke, Tomislav Nikolić, smenjen sa dužnosti predsednika Administrativnog odbora Skupštine Srbije. Za novog predsednika izabran Nenad Konstantinović (Demokratska stranka).
- 19. januar — Čelnici Naftogasa i Gasproma u Moskvi, u prisustvu premijera Rusije i Ukrajine Vladimira Putina i Julije Timošenko, potpisali sporazum o nastavku isporuke ruskog gasa Ukrajini i Evropi.
- 20. januar — Barak Obama položio zakletvu i stupio na dužnost 44. predsednika SAD.
- 22. januar — Predsednik Srbije, Boris Tadić, uputio oštar protest generalnom sekretaru NATO i UN zbog formiranja Kosovskih bezbednosnih snaga.
- 23. januar — Miroslav Lajčak podneo ostavku na dužnost Visokog predstavnika EU u Bosni i Hercegovini.
- 24. januar — Dve jake eksplozije potresle Kosovsku Mitrovicu. Nije bilo povređenih.
Februar[uredi | uredi izvor]
- 3. februar — Popularni folk pevač, Aca Lukas, lakše ranjen sa dva hica na Novom Beogradu.
- 8. februar — Rumunski rukometaš Marijan Kozma ubijen, a srpski i hrvatski, Žarko Šešum i Ivan Pešić, teže povređeni kada su fizički napadnuti u Vespremu.
- 11. februar — Haški tribunal do daljeg prekinuo suđenje lideru SRS, Vojislavu Šešelju.
- 12. februar — Poslanik SRS u Skupštini Srbije, Srboljub Živanović, fizički napao poslanika Srpske napredne stranke Igora Bečića. To je treći incident između radikala i naprednjaka, u kojem učestvuje Živanović.
- 15. februar — General-potpukovnik Miloje Miletić imenovan za načelnika Generalštaba Vojske Srbije.
- 24. februar — Vlade Divac izabran za predsednika Olimpijskog komiteta Srbije.
- 26. februar — Haški tribunal izrekao presudu kojom je bivšeg predsednika Srbije, Milana Milutinovića, oslobodio optužbi za ratne zločine na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine. S druge strane, bivši potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović, bivši komandant Treće armije VJ tokom sukoba na KiM, general Nebojša Pavković, i general srpske policije, Sreten Lukić, osuđeni su na po 22 godine zatvora. Preostala dva optuženika, nekadašnji komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, general Vladimir Lazarević, i nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general Dragoljub Ojdanić, osuđeni su na 15 godina zatvora.
Mart[uredi | uredi izvor]
- 3. mart — Okružni sud u Beogradu rehabilitovao srpsku glumicu Žanku Stokić, koja je 1945. osuđena na kaznu gubitka srpske nacionalne časti u trajanju od osam godina.
- 4. mart — Međunarodni krivični sud je izdao poternicu za sudanskim predsednikom Omarom el Baširom zbog optužbi za ratne zločine tokom rata u Darfuru.
- 11. mart — Sedamnaestogodišnji mladić u srednjoj školi u nemačkom gradu Vineden ubio 17 osoba.
- 25. mart — Od posledica aktiviranja bombe koja je bila postavljena na ulazna vrata, poginula Radica Lukić, supruga sudije za prekršaje iz Knjaževca.
- 26. mart — Međunarodni monetarni fond odobrio Srbiji zajam od 3 milijarde evra.
- 29. mart — Na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, apsolutnu većinu osvojila koalicija okupljena oko premijera Mila Đukanovića.
- 31. mart — Skupština Srbije otpočela zasedanje u potpunosti renoviranoj sali Doma narodne skupštine (bivši savezni parlament).
April[uredi | uredi izvor]
- 1. april — Hrvatska i Albanija zvanično postale članice NATO pakta.
- Specijalno tužilaštvo podiglo optužnicu protiv gradonačelnika Zrenjanina, Gorana Kneževića, i još 21 osobe, zbog krivičnog dela zločinačkog udruživanja, zloupotrebe službenog položaja, primanja mita, i davanja mita.
- 4. april — Hrvatska i Albanija postaju članice NATO.
- 6. april — Snažan zemljotres pogodio centralnu Italiju. Više desetina osoba poginulo, a u zemlji proglašeno vanredno stanje.
- 21. april — 35 država dostavilo svoje mišljenje Međunarodnom sudu pravde u Hagu u vezi jednostranog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine — Kosova i Metohije.
- 23. april — Otkriven je bljesak gama zraka GRB 090423 koji je poticao od najudaljenijeg poznatog astronomskog objekta.
- 23. april — Gradonačelnik Zrenjanina, Goran Knežević, razrešen sa te dužnosti. Za novog gradonačelnika izabran dr Mileta Mihajlov.
- 24. april — Dobrivoje Tanasijević podneo ostavku na dužnost predsednika FK Crvena zvezda.
- 25. april — EULEKS snage intervenisale suzavcem kako bi sprečile sukob Srba i Albanaca u Brđanima, koje se nalazi u severnoj Kosovskoj Mitrovici.
- 27. april — Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju virusa svinjskog gripa, koji se pojavio u Meksiku.
Maj[uredi | uredi izvor]
- 2. maj — Svetska zdravstvena organizacija saopštila da je 615 osoba do sada zaraženo virusom svinjskog gripa.
- 4. maj — U oružanom napadu na jednu svadbu na jugoistoku Turske, ubijeno 45 osoba.
- 5. maj — Haški tribunal preinačio presudu oficiru bivše JNA, Veselinu Šljivančaninu, sa 5 na 17 godina zbog optužbi da je odgovoran za zločin na Ovčari u jesen 1991.
- 9. maj — Nakon 18 dana štrajka glađu, radnici firme „Prvi partizan“ iz Kragujevca prekinuli štrajk kada je potpisan sporazum koji im garantuje povezivanje radnog staža i isplatu otpremnina.
- 10. maj — Novak Đoković osvojio Otvoreno prvenstvo Srbije u tenisu, pobedivši u finalu Poljaka Lukasa Kubota sa 2:0 u setovima.
- 14. maj — Predstavnici Srbije na Pesmi Evrovizije, Marko Kon i Milan Nikolić (muzičar) sa pesmom "Cipela", ispali u drugom polufinalu ovog takmičenja u Moskvi.
- 16. maj — Aleksander Ribak, predstavnik Norveške, pobedio na Evroviziji sa pesmom Fairytale.
- 20. maj — Potpredsednik SAD, Džozef Bajden, posetio Beograd gde je razgovarao sa najvišim srpskim zvaničnicima.
- 21. maj — Dragan Marić, privatnik iz Valjeva, sa dve bombe ušao u Predsedništvo Srbije preteći da će ih aktivirati ukoliko Vlada Srbije ne potpiše sa njim ugovor o vansudskom poravnanju. Nakon višečasovnih pregovora, Marića su jake policijske snage uspele da razoružaju i uhapse.
- 26. maj — Vladan Lukić izabran za predsednika FK Crvena zvezda.
- Severna Koreja je izvela probu dve rakete kratkog dometa. SB UN najavio pooštravanje sankcija. Južna Koreja pristupila Paktu o kontroli nuklearnog naoružanja, pod pokroviteljstvom SAD, koji joj omogućava da kontroliše severnokorejske brodove.
- 27. maj — Severna Koreja zapretila Južnoj i SAD vojnom akcijom, ukoliko budu pretresali njihove brodove. Istog dana, izvela je i treću probu rakete kratkog dometa. Nešto posle toga, objavila je da prestaje da važi primirje iz 1953. godine.
Jun[uredi | uredi izvor]
- 2009. — Avion francuske kompanije Er Frans, koji je leteo iz Rio de Žaneira za Pariz, se srušio u Atlantski okean, usmrtivši 228 putnika i članova posade.
- 3. jun — Vladimir Petrović Pižon izabran za novog trenera FK Crvena zvezda.
- 7. jun — Na vanrednim lokalnim izborima u Zemunu, Kosjeriću i na Voždovcu, najviše glasova osvojile Srpska napredna stranka i Demokratska stranka.
- 10. jun — Milo Đukanović po šesti put izabran za premijera Crne Gore.
- 15. jun — Ministri spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije postigli u Luksemburgu dogovor i izneli preporuku da se građanima Srbije i ostalih zemalja zapadnog Balkana ukinu vize za putovanje u države članice EU.
- 18. jun — U Novom Sadu počeo Samit šefova država srednje Evrope.
- 23. jun — U Bugarskoj, na osnovu Interpolove poternice, uhapšen Agim Čeku, bivši kosovski premijer i komandant OVK.
- 25. jun — u Los Anđelesu, od posledica srčanog udara, umro je Majkl Džekson.
- 30. jun — Rat u Iraku: Američke trupe zvanično su predale kontrolu nad gradovima i suverenost nad Irakom domaćim vlastima i povukle se u izolovane baze. Time je zvanično okončana šestogodišnja okupacija, koja je otpočela invazijom 2003. godine. godine. Definitivno povlačenje je najavljeno za 2011. godinu.
Jul[uredi | uredi izvor]
- 1. jul — Premijer Hrvatske i lider HDZ-a, Ivo Sanader, podneo ostavku na sve državne i partijske funkcije i najavio povlačenje iz politike.
- 1—12. jul — Univerzijada u Beogradu
- 2. jul — Poznati srpski glumac, Žarko Laušević, uhapšen u SAD zbog boravka u toj zemlji bez posedovanja emigrantske vize.
- 6. jul — Jadranka Kosor izabrana za predsednicu Vlade Hrvatske.
- 7. jul — U blizini Batajnice, srušio se MIG 29 Vojske Srbije, i tom prilikom poginuli su pilot Rade Ranđelović i vojnik Milan Ulemek.
- 9. jul — Prilikom napada granatom iz ručnog bacača, u selu Lučane u opštini Bujanovac, ranjena dva pripadnika Žandarmerije MUP-a Srbije.
- 13. jul — Havijer Solana boravio u oproštajnoj poseti Srbiji.
- 14. jul — Dve osobe povređene od eksplozije bombe u Preševu.
- 15. jul — Evropska komisija zvanično uputila preporuku o ukidanju viza za građane Srbije.
- 16. jul — Devetoro srpskih turista je poginulo u saobraćajnoj nesreći kod mesta Safaga, između Hurgade i Luksora u Egiptu.
- 23. jul — Branislav Prostran (Srpska napredna stranka) izabran za predsednika Opštine Zemun.
- 24. jul — Šest ljudi poginulo, a više desetina povređeno u železničkoj nesreći u blizini Splita.
- Lider Srpske radikalne stranke, Vojislav Šešelj, osuđen na 15 meseci zatvora pred Haškim tribunalom zbog nepoštovanja suda.
- 27. jul — Srpski plivač, Milorad Čavić, osvojio zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Rimu.
Avgust[uredi | uredi izvor]
- 1. avgust — Anders Fog Rasmusen stupio na dužnost generalnog sekretara NATO.
- 31. avgust — Skupština Srbije usvojila predlog kontroverznog Zakona o informisanju, koji predviđa visoke novčane kazne za medije.
Septembar[uredi | uredi izvor]
- 3. septembar — Sedam radnika poginulo, a četrnaest lakše i teže povređeno u seriji eksplozija koje su se dogodile u fabrici municije "Prvi partizan" u Užicu. Vlada Srbije proglasila jednodnevnu žalost u celoj zemlji.
- 17. septembar — Francuski državljanin Bris Taton teško pretučen prilikom napada više navijača na njega u centru Beograda. Predsednik Srbije, Boris Tadić, najoštrije osudio incidente na ulicama glavnog grada.
- 19. septembar — Otkazana „Povorka ponosa“ koja je trebalo da se održi narednog dana u centru Beograda. Organizacioni odbor odlučio da to uradi pošto su državni organi saopštili da ne mogu pružiti zaštitu učesnicima.
- 20. septembar — Košarkaška reprezentacija Srbije osvojila srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u Poljskoj, pošto je u finalu izgubila od selekcije Španije 85:63.
- 29. septembar — Francuski državljanin, Bris Taton, koga su huligani pretukli u centru Beograda 17. septembra, preminuo u Kliničkom centru Srbije. Idući dan, 30. septembar, proglašen za dan žalosti u Beogradu.
Oktobar[uredi | uredi izvor]
- 10. oktobar — Fudbalska reprezentacija Srbije, u kvalifikacionoj utakmici, pobedila reprezentaciju Rumunije rezultatom 5:0 i tako obezbedila prvo mesto u grupi i direktan plasman na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010.
- 20. oktobar — Predsednik Rusije, Dmitrij Medvedev, posetio Beograd gde je imao seriju razgovora sa najvišim državnim zvaničnicima Srbije. Tokom posete, potpisano nekoliko međudržavnih sporazuma. Medvedev je takođe, sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, položio vence na spomenik oslobodiocima Beograda u čast 65. godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.
- 24. oktobar — Veliki požar izbio u KBC "Dragiša Mišović" u Beogradu, i teže oštetio tu zdravstvenu ustanovu. Zahvaljujući brzoj intervenciji vatrogasaca, izbegnuta tragedija.
- 31. oktobar — U velikoj akciji policije Srbije, u kojoj je učestvovalo oko 2000 policajaca, širom zemlje pohapšeno oko 500 narko-dilera.
Novembar[uredi | uredi izvor]
- 4. novembar — Bivši gradonačelnik Zrenjanina, Goran Knežević, odlukom sudskog veća Okružnog suda u Beogradu pušten iz pritvora u kojem je proveo nešto više od godinu dana.
- 7. novembar — Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine usvojila prepravljenu verziju Statuta AP Vojvodine.
- 11. novembar — Ministar zdravlja Republike Srbije, Tomica Milosavljević, proglasio epidemiju novog virusa AH1N1 na teritoriji cele Srbije.
- 15. novembar — Na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, preminuo patrijarh Srpske pravoslavne crkve Pavle. Vlada Republike Srbije proglasila trodnevnu žalost u celoj zemlji.
- 19. novembar — U porti manastira Svetih Arhangela u Rakovici sahranjen Patrijarh SPC Pavle.
- 23. novembar — Svečano otvorena vojna baza "Jug" kod Bujanovca, čija je izgradnja trajala nekoliko godina. Otvaranju baze prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, ministar odbrane Dragan Šutanovac, kao i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić.
- 30. novembar — Savet ministara unutrašnjih poslova i pravde zemalja članica Evropske unije usvojio odluku kojom se od 19. decembra ukidaju vize za putovanje u zemlje članice EU građanima Srbije, Crne Gore, i Makedonije.
- Skupština Srbije usvojila Statut AP Vojvodine kao i prateći Zakon o prenosu nadležnosti.
Decembar[uredi | uredi izvor]
- 1. decembar — Stupio na snagu Lisabonski ugovor.
- 1. decembar — Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu počeo proces utvrđivanja legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine Kosova i Metohije.
- 7. decembar — Evropska unija odblokirala primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom.
- 14. decembar — Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine svečano proglasila novi Statut AP Vojvodine.
- 18. decembar — Preminuo jugoslovenski dirigent i kompozitor Oskar Danon.
- 19. decembar — Građani Srbije, Crne Gore i Makedonije od ovog dana mogu da putuju bez viza u zemlje članice Šengenskog sporazuma.
- Državni vrh Srbije je doneo odluku o podnošenju kandidature za punopravno članstvo u Evropskoj uniji.
- 22. decembar — Predsednik Srbije, Boris Tadić, u Stokholmu zvanično predao kandidaturu Srbije za prijem u Evropsku uniju.
- 27. decembar — U drugi krug izbora za predsednika Hrvatske ušli kandidat SDP-a Ivo Josipović (32,4% glasova), i nezavisni kandidat Milan Bandić (14,8%).
Smrti[uredi | uredi izvor]
Januar[uredi | uredi izvor]
- 9. januar — Ljubica Sokić, srpska slikarka (*1914)
- 14. januar — Dušan Džamonja, jugoslovenski vajar (*1928)
- 16. januar — Bogdan Tirnanić, srpski novinar (*1941)
- 27. januar — Džon Apdajk, američki književnik
Februar[uredi | uredi izvor]
- 12. februar — Mirko Bulović, srpski glumac (*1930)
Mart[uredi | uredi izvor]
- 20. mart — Vladimir Savčić Čobi, srpski muzičar (*1948)
April[uredi | uredi izvor]
- 24. jun — Olja Ivanjicki, srpska slikarka (*1931)
- 25. jun — Majkl Džekson, američka pop ikona. (*1958)
Jul[uredi | uredi izvor]
- 1. jul — Karl Malden, američki glumac srpskog porekla (*1912)
- 8. jul — Kostadinka Momirović, najstarija osoba u Srbiji (*1900)
Avgust[uredi | uredi izvor]
- 1. avgust — Borka Vučić, srpska bankarka (*1926)
- 6. avgust — Savka Dabčević-Kučar, hrvatska političarka (*1923)
- 7. avgust — Danko Popović, srpski književnik (*1928)
Septembar[uredi | uredi izvor]
- 14. septembar — Patrik Svejzi, američki glumac (*1952)
- 19. septembar — Kapitalina Erić, srpska glumica ruskog porekla (*1919)
- 30. septembar — Pavel Popovič, sovjetski kosmonaut
Oktobar[uredi | uredi izvor]
- 10. oktobar — Stiven Getli, irski pevač (*1976)
Novembar[uredi | uredi izvor]
- 15. novembar — Pavle, patrijarh Srpske pravoslavne crkve (* 1914)
- 21. novembar — Konstantin Feoktistov, sovjetski kosmonaut
- 30. novembar — Milorad Pavić, srpski pisac (*1929)
- 30. novembar — Milan Babić, srpski pevač narodne muzike (*1944)
Decembar[uredi | uredi izvor]
- 17. decembar — Dušan Jakšić, srpski glumac i pevač (*1927)
- 18. decembar — Oskar Danon, jugoslovenski dirigent i kompozitor (*1913)
- 20. decembar — Britani Marfi, američka glumica (*1977)
Nobelove nagrade[uredi | uredi izvor]
- Fizika — Čarls Kao, Vilard Bojl i Džordž Smit
- Hemija — Ada Jonat, Venkatraman Ramakrišnan i Tomas Stajc
- Medicina — Elizabet Blekbern, Kerol Grejder i Džek Šostak
- Književnost — Herta Miler
- Mir — Barak Obama
- Ekonomija — Elinor Orstrom i Oliver Vilijamson
Vidi još[uredi izvor]
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
