Пређи на садржај

Антоније Исаковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Антоније Исаковић
Антоније Исаковић
Лични подаци
Датум рођења(1923-11-06)6. новембар 1923.
Место рођењаБеоград, Краљевина СХС
Датум смрти13. јануар 2002.(2002-01-13) (78 год.)
Место смртиБеоград, СР Југославија
Антоније Исаковић и Добрица Ћосић, 1953.

Антоније Исаковић (Београд, 6. новембар 1923 — Београд, 13. јануар 2002) био је српски и југословенски књижевник и академик. Исаковић је познат по кратким причама и романима.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Табла на згради где је становао

Борио се на страни партизана током Другог светског рата. Учествовао је у бици на Сутјесци.[1]

Обављао је функцију потпредседника Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. године.[2][3]

Добитник је многих књижевних награда, познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизована („Господар и слуга”, „Трен 1” и „Трен 2”, „Говори и разговори”). Позната приповетка „Кашика” је обавезни део градива из предмета српски језик и књижевност у основној школи.[4]

Његова ћерка је глумица Милица Милша, а супруга српска списатељица Лепосава Миланин.[5]

Преминуо је 13. јануара 2002. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у селу Бабе код Сопота.[6]

Сценарији

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Гајић, Јован. „Победа која је постала мит”. Politika Online. Приступљено 2024-02-02. 
  2. ^ Исаковић, Антоније. Антоније Исаковић. Нови Сад : Издавачки центар Матице српске, 2017. стр. 235—237. ISBN 978-86-80730-01-1. 
  3. ^ „Antonije Isaković”. biografija.org. Приступљено 28. 1. 2022. 
  4. ^ „СПИСАК КЊИГА КОЈЕ ЧИНЕ ЛЕКТИРУ ЗА ОСНОВЦЕ И СРЕДЊОШКОЛЦЕ”. Народна библиотека "Илија М. Петровић" Пожаревац (на језику: српски). 2020-04-29. Приступљено 2024-02-02. 
  5. ^ Каква жена Антонија Исаковића (Курир, 14. април 2015)
  6. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2021-08-21. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]