Dopaminski receptor D5

С Википедије, слободне енциклопедије
Допамински рецептор Д5
Идентификатори
Симболи ДРД5; ДБДР; ДРД1Б; ДРД1Л2
Вањски ИД ОМИМ126453 МГИ94927 ХомолоГене20216 ИУПХАР: D5 ГенеЦардс: ДРД5 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 1816 13492
Енсембл ЕНСГ00000169676 ЕНСМУСГ00000039358
УниПрот П21918 Q8БЛД9
РефСеq (мРНА) НМ_000798.4 НМ_013503.2
РефСеq (протеин) НП_000789.1 НП_038531.1
Локација (УЦСЦ) Цхр 4:
9.78 - 9.79 Мб
Цхр 5:
38.71 - 38.71 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

D(1Б) допамински рецептор је протеин који је код људи кодиран DRD5 геном.[1][2][3]

Допамински D5 подтип је Г протеин спрегнути рецептор који стимулише аденилил циклазу.[4] Овај рецептор је изражен у неуронима лимбичког региона мозга. Он има 10-пута већи афинитет за допамин него D1 подтип. Псеудогени сродни са овим геном се налазе на хромозому 1 и хромозому 2.[2]

Лиганди[уреди | уреди извор]

D1 и D5 рецептори су у знатној мери структурно хомологни и мали број селективних лиганда је доступан. Постоје бројни лиганди који су селективни за D1/5 у односу на друге допаминске рецепторе. Недавни развој селективног D5 антагониста је омогућио испитивање D1-посредованог одговора у одсуству D5 компоненте. Селективни D5 агонисти тренутно нису доступни.

Агонист[уреди | уреди извор]

Антагонист[уреди | уреди извор]

  • 4-Хлоро-7-метил-5,6,7,8,9,14-хексахидродибенз[д,г]азецин-3-ол: антагонист, умерена селективност везивања у односу на D1[5]
Хемијска структура D5 селективног лиганда 4-хлоро-7-метил-5,6,7,8,9,14-хексахидродибенз[д,г]азецин-3-ол.[5]

Интеракције[уреди | уреди извор]

За допамински рецептор Д5 је показано да интерагује са GABRG2.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Полyмеропоулос МХ, Xиао Х, Меррил ЦР (1992). „Тхе хуман Д5 допамине рецептор (ДРД5) мапс он цхромосоме 4”. Геномицс. 11 (3): 777—778. ПМИД 1774076. дои:10.1016/0888-7543(91)90091-Р. 
  2. ^ а б „Ентрез Гене: ДРД5 допамине рецептор Д5”. 
  3. ^ Полyмеропоулос МХ, Xиао Х, Меррил ЦР (1991). „Тхе хуман D5 допамине рецептор (ДРД5) мапс он цхромосоме 4”. Геномицс. 11 (3): 777—778. ПМИД 1774076. дои:10.1016/0888-7543(91)90091-Р. 
  4. ^ Сидху А (1998). „Цоуплинг оф D1 анд D5 допамине рецепторс то мултипле Г протеинс: Имплицатионс фор ундерстандинг тхе диверситy ин рецептор-Г протеин цоуплинг”. Мол. Неуробиол. 16 (2): 125—134. ПМИД 9588624. дои:10.1007/БФ02740640. 
  5. ^ а б Мохр П, Децкер M, Ензенспергер C, Лехманн Ј (2006). „Допамине/серотонин рецептор лигандс. 12(1): САР студиес он хеxахyдро-дибенз[д,г]азецинес леад то 4-цхлоро-7-метхyл-5,6,7,8,9,14-хеxахyдродибенз[д,г]азецин-3-ол, тхе фирст пицомолар D5-селецтиве допамине-рецептор антагонист”. Ј. Мед. Цхем. 49 (6): 2110—2116. ПМИД 16539400. дои:10.1021/јм051237е. 
  6. ^ Лиу, Ф; Wан Q; et al. (2000). „Дирецт протеин-протеин цоуплинг енаблес цросс-талк бетwеен допамине Д5 анд гамма-аминобутyриц ацид А рецепторс”. Натуре. Енгланд. 403 (6767): 274—280. ИССН 0028-0836. ПМИД 10659839. дои:10.1038/35002014. 

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]