Milan Rakić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Milan Rakić
Milan rakic.jpg
Milan Rakić kao srpski konzul u Prištini 1907. godine
Datum rođenja(1876-09-30)30. septembar 1876.
Mesto rođenjaBeograd
  Kneževina Srbija
Datum smrti30. jun 1938.(1938-06-30) (61 god.)
Mesto smrtiZagreb
  Kraljevina Jugoslavija

Milan Rakić (Beograd, 30. septembar 1876Zagreb, 30. jun 1938) je bio srpski književnik, pesnik i diplomata.

Biografija[uredi]

Rođen je 30. septembra (18. septembra po julijanskom kalendaru) 1876. godine u Beogradu. Njegov otac bio je Dimitrije Mita Rakić, ministar finansija 1888. godine, a majka Ana je ćerka akademika Milana Đ. Milićevića. Sestra Ljubica je bila udata za Milana Grola. Bio je oženjen Milicom, ćerkom Ljubomira Kovačevića.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a pravni fakultet u Parizu. Po povratku u Srbiju se oženio, a zatim zaposlio kao pisar u Ministarstvu inostranih dela 1904. godine. Kao diplomata je službovao u Srpskom konzulatu u Prištini, Srpskom konzulatu u Skoplju, Solunu[1] i Skadru[2].

U vreme Prvog balkanskog rata postavljen je za prvog okružnog načelnika Prištinskog okruga (njega ubrzo smenjuje Todor Stanković).[3]

Bio je dobrovoljac u četi Vojvode Vuka. Mali broj njegovih saboraca je znao da sa njima ratuje čovek koji je napisao pesmu „Na Gazimestanu“ koju su oni često recitovali u trenucima pred borbu. Rakić ovako opisuje dolazak na Kosovo polje: „Dakle izbismo na samo mesto Kosovske bitke. S desne strane gudio je Lab, pun nove snage od jesenje kiše, i žurio da odnese veliku vest. S leve, na brežuljku, slegalo se zamišljeno Muratovo turbe. Postrojiše nas. U pratnji štaba pojavi se komandant: "Junaci moji, znate li gde se nalazite? Znate li kako se ovo mesto zove?" U zbijenom stroju lupkarala je puška o pušku, zatezale se ramenjače. "Ovde, gde mi sada stojimo, na Vidovdan 1389. godine, istog dana i istog sata, poginula su oba cara! To je Gazimestan na kojem je Obilić..." Oko mene popadali vojnici. Pogledam: ljube zemlju! Valjda sam se i ja bio sagnuo, kad nisam primetio otkud izađe mlad oficir s isukanom sabljom. Stade pred komandanta, pozdravi, raportira nešto, pa se okrete stroju. Diže sablju i poče gromko: "Na Gazimestanu od Milana Rakića!" Prvo me izdade sluh, pa onda i vid. Ispred mene se podiže breg sa turbetom, zavi u crveno i osta viseći kao plamena zastava. Iskaza me celog – planina! Od uzvika se lomilo nebo. Nova i mlada Srbija slavi Vaskrs, a ja? S mukom sam se držao na nogama. Više osetih, no što videh, kad se neko odvoji iz moje jedinice i, u trku, stiže pred komandanta: "Gospodine pukovniče, taj koji je ispevao ovu pesmu ovde je sa nama. Evo ga pozadi, s bombama, u odredu Vojvode Vuka!" I odmah odjeknu komandantov glas: "Dobrovoljac Rakić, napred!" Čuo sam sve, ali nisam mogao ni da koraknem. Čak ni da otvorim usta. Rukavom od šinjela zaklonio sam lice i pustio suze, prvi i poslednji put tada.“[4]

U vreme Prvog svetskog rata bio je savetnik poslanstva u Bukureštu 1915. i Stokholmu 1917. godine, a krajem rata u Kopenhagenu. Od 1921. bio je poslanik u Sofiji, a od 1927. u Rimu.[5] U diplomatskoj službi je bio skoro do smrti kao poslanik Kraljevine Jugoslavije u inostranstvu. Umro je u Zagrebu 30. juna 1938. godine.

Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 18. februara 1922, a za redovnog 12. februara 1934.

Njemu u čast ustanovljena je pesnička nagrada Milan Rakić koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije.

Spisak književnih radova[uredi]

Rakić se svojim prvim pesmama javio u „Srpskom književnom glasniku1902. Potom je objavio tri zbirke pesama (1903. 1912. 1924.), koje je i publika i književna kritika najoduševljenije pozdravila. Napisao je malo, svega oko pedeset pesama i dosta rano je prestao da piše.

Kritički osvrt[uredi]

Njegove malobrojne pesme odlikuju se najvišim umetničkim osobinama i predstavljaju vrhunac u izražaju one pesničke škole koju je osnovao Vojislav Ilić. Pored Šantića i Dučića, Rakić je treći veliki srpski pesnik današnjice. I on je pesničku veštinu učio na francuskim uzorima, ali ih nije podražavao, već je ostao nacionalan i individualan. On ne peva renesansne motive i blede princeze, već pravoslavne i narodne svetinje: Jefimiju, Simonidu (Simonida), napuštenu crkvu kraj Peći, Gazimestan (Na Gazimestanu) itd. On nije frivolno duhovit; savršenstvo njegova izraza nije sjajan verbalizam, već veština savladana do kraja, veština u obliku kad postaje prisna i spontana. On se naročito ističe kao versifikator. Usavršio je jedanaesterac upotrebom bogatih, zvučnih i neslućenih slikova, davši mu širok besednički ton, svečan i otmen, buran katkada, a miran i prisan najčešće. Njegov jezik je besprekorno čist i krepak, rečenica kristalno jasna, stil bez emfaze i bleska, umeren i lapidaran. „U pogledu tehnike, kazao je Skerlić, to je poslednja reč umetničkog savršenstva u srpskoj poeziji“.

Sa Šantićem, Rakić je najuspelije obnovio našu rodoljubivu poeziju, na sasvim originalan način, bez poze i šovinizma. Njegovo je rodoljublje otmeno i plemenito, prožeto diskretnošću i smerovima modernog mislioca.

Rakić ne peva radi lepote kao Dučić, već radi misli; on nije poklonik renesanse i Zapada, već bola i „naslade u patnji“. Uticaj francuskog simbolizma i dekadanse oseća se u njegovoj lirici samo u izražaju. I on se služi simbolima za iskazivanje svojih dubokih misli, kao što se služi simbolikom i u svojim rodoljubivim pesmama, ali je njegova filozofija života izraz naše rase, potpuno samonikla. Njegove misaone pesme su jasne iako duboke, jednostavne i pored rečitosti, prisne, tople i utešne iako prožete najsnažnijim pesimizmom. To su najbolje, najlepše pesme u srpskoj misaonoj lirici.

Izučavanjem njegovog života i dela bavio se Jovan Pejčić.[6]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Srpsko nasleđe istorijske sveske br.10 : „Rakić u četničkoj uniformi“, Jovan Pejčić, oktobar 1998, pristup 1.8.2013
  2. ^ SANU: Biografija Milan Rakić Arhivirano na sajtu Wayback Machine (mart 4, 2016) (na jeziku: engleski)
  3. ^ RATNI TELEGRAMI - Narodna biblioteka "Vuk Karadžić" Kragujevac
  4. ^ Ratnici Crne ruke - besmrtna prethodnica, S. Pavlović, Novi Sad 2017, str 145-146
  5. ^ Ljiljana Urošević: Potomci kneza Rake Tešića. pp. 151, u časopisu „Glasnik“, broj 36, Istorijski arhiv Valjevo, 2002. godine.COBISS.SR 74951180
  6. ^ Tvorac najlepšeg ciklusa rodoljubivih stihova („Politika”, 19. februar 2017)

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]