Milan Rakić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Milan Rakić
Milan Rakić
Lični podaci
Datum rođenja(1876-09-30)30. septembar 1876.
Mesto rođenjaBeograd, Kneževina Srbija
Datum smrti30. jun 1938.(1938-06-30) (61 god.)
Mesto smrtiZagreb, Kraljevina Jugoslavija

Milan Rakić (Beograd, 30. septembar 1876 — Zagreb, 30. jun 1938) bio je srpski književnik, pesnik i diplomata.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Njegov otac bio je Dimitrije Mita Rakić, ministar finansija 1888. godine, a majka Ana je ćerka akademika Milana Đ. Milićevića. Sestra Ljubica je bila udata za Milana Grola. Bio je oženjen Milicom, ćerkom Ljubomira Kovačevića i sestrom Vidosave Kovačević.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a pravni fakultet u Parizu.[1] Po povratku u Srbiju se oženio, a zatim zaposlio kao pisar u Ministarstvu inostranih dela 1904. godine. Kao diplomata je službovao u Srpskom konzulatu u Prištini, Srpskom konzulatu u Skoplju, Solunu[2] i Skadru.[3]

Kao konzul u Prištini revnosno je izveštavao Kraljevinu Srbiju o događajima na terenu, slao je upozoenja, spiskove uhapšenih i mučenih Srba, na silu poturčenih sunarodnika, silovanih Srpkinja, kao i detaljne informacije o drugim planovima i zločinima koje je činio deo Arbanasa.[4]

U vreme Prvog balkanskog rata učestvovao je u oslobođenju Kosova i postavljen je za prvog okružnog načelnika Prištinskog okruga (njega ubrzo smenjuje Todor Stanković).[5]

Bio je dobrovoljac u četi Vojvode Vuka. Mali broj njegovih saboraca je znao da sa njima ratuje autor pesme Na Gazimestanu koju su oni često pevali pred borbu. Rakić ovako opisuje dolazak na Kosovo polje:

„Dakle izbismo na samo mesto Kosovske bitke. S desne strane gudio je Lab, pun nove snage od jesenje kiše, i žurio da odnese veliku vest. S leve, na brežuljku, slegalo se zamišljeno Muratovo turbe. Postrojiše nas. U pratnji štaba pojavi se komandant: "Junaci moji, znate li gde se nalazite? Znate li kako se ovo mesto zove?" U zbijenom stroju lupkarala je puška o pušku, zatezale se ramenjače. "Ovde, gde mi sada stojimo, na Vidovdan 1389. godine, istog dana i istog sata, poginula su oba cara! To je Gazimestan na kojem je Obilić..." Oko mene popadali vojnici. Pogledam: ljube zemlju! Valjda sam se i ja bio sagnuo, kad nisam primetio otkud izađe mlad oficir s isukanom sabljom. Stade pred komandanta, pozdravi, raportira nešto, pa se okrete stroju. Diže sablju i poče gromko: "Na Gazimestanu od Milana Rakića!" Prvo me izdade sluh, pa onda i vid. Ispred mene se podiže breg sa turbetom, zavi u crveno i osta viseći kao plamena zastava. Iskaza me celog – planina! Od uzvika se lomilo nebo. Nova i mlada Srbija slavi Vaskrs, a ja? S mukom sam se držao na nogama. Više osetih, no što videh, kad se neko odvoji iz moje jedinice i, u trku, stiže pred komandanta: "Gospodine pukovniče, taj koji je ispevao ovu pesmu ovde je sa nama. Evo ga pozadi, s bombama, u odredu Vojvode Vuka!" I odmah odjeknu komandantov glas: "Dobrovoljac Rakić, napred!" Čuo sam sve, ali nisam mogao ni da koraknem. Čak ni da otvorim usta. Rukavom od šinjela zaklonio sam lice i pustio suze, prvi i poslednji put tada.“[6]

U vreme Prvog svetskog rata bio je savetnik poslanstva u Bukureštu 1915. i Stokholmu 1917. godine, a krajem rata u Kopenhagenu. Od 1921. bio je poslanik u Sofiji, a od 1927. u Rimu.[7] Dobio je više stranih odlikovanja, čak i pre nego što je dobio neko domaće.[8] U diplomatskoj službi je bio skoro do smrti kao poslanik Kraljevine Jugoslavije u inostranstvu. Umro je u Zagrebu 30. juna 1938. godine.[1]

Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 18. februara 1922, a za redovnog 12. februara 1934.

Njemu u čast ustanovljena je pesnička nagrada Milan Rakić koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije.[9]

Dodeljen mu je Orden krune danske kraljvine.[8]

Spisak književnih radova[uredi | uredi izvor]

Rakić se svojim prvim pesmama javio u Srpskom književnom glasniku 1902. Potom je objavio tri zbirke pesama (1903, 1912. i 1924. godine), koje je i publika i književna kritika najoduševljenije pozdravila. Napisao je malo, svega oko pedeset pesama i dosta rano je prestao da piše.

Kritički osvrt[uredi | uredi izvor]

Njegove malobrojne pesme odlikuju se najvišim umetničkim osobinama i predstavljaju vrhunac u izražaju one pesničke škole koju je osnovao Vojislav Ilić. Pored Šantića i Dučića, Rakić je treći veliki srpski pesnik današnjice. I on je pesničku veštinu učio na francuskim uzorima, ali ih nije podražavao, već je ostao nacionalan i individualan. On ne peva renesansne motive i blede princeze, već pravoslavne i narodne svetinje: Jefimiju, Simonidu (Simonida), napuštenu crkvu kraj Peći, Gazimestan (Na Gazimestanu) itd. On nije frivolno duhovit; savršenstvo njegova izraza nije sjajan verbalizam, već veština savladana do kraja, veština u obliku kad postaje prisna i spontana. On se naročito ističe kao versifikator. Usavršio je jedanaesterac upotrebom bogatih, zvučnih i neslućenih slikova, davši mu širok besednički ton, svečan i otmen, buran katkada, a miran i prisan najčešće. Njegov jezik je besprekorno čist i krepak, rečenica kristalno jasna, stil bez emfaze i bleska, umeren i lapidaran. „U pogledu tehnike”, kazao je Skerlić, „to je poslednja reč umetničkog savršenstva u srpskoj poeziji“.

Sa Šantićem, Rakić je najuspelije obnovio našu rodoljubivu poeziju, na sasvim originalan način, bez poze i šovinizma. Njegovo je rodoljublje otmeno i plemenito, prožeto diskretnošću i smerovima modernog mislioca.

Rakić ne peva radi lepote kao Dučić, već radi misli; on nije poklonik renesanse i Zapada, već bola i „naslade u patnji“. Uticaj francuskog simbolizma i dekadanse oseća se u njegovoj lirici samo u izražaju. I on se služi simbolima za iskazivanje svojih dubokih misli, kao što se služi simbolikom i u svojim rodoljubivim pesmama, ali je njegova filozofija života izraz naše rase, potpuno samonikla. Njegove misaone pesme su jasne iako duboke, jednostavne i pored rečitosti, prisne, tople i utešne iako prožete najsnažnijim pesimizmom. To su najbolje, najlepše pesme u srpskoj misaonoj lirici.

Izučavanjem njegovog života i dela bavio se Jovan Pejčić.[10]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Poezija[uredi | uredi izvor]

  • Pesme, Piščevo izdanje, Beograd, 1903, Štamparija Ace M. Stojanovića
  • Nove pesme, Izdanje S. B. Cvijanovića, Beograd, 1912,
  • Pesme, Tipografija, 1924, Zagreb, Izdanje Nove Evrope
  • Pesme, Srpska književna zadruga, Beograd, 1936, Kolo XXXIXX, knjiga 261, Štamparija Drag. Gregorića, Beograd
  • Pesme, Štamparija Davidović, Pavlović i druga, Beograd, 1947, dodate tri pesme objavljene nakon pesnikove smrti
  • Pesme, Novo pokolenje, Beograd, 1952
  • Pesme, Prosveta. Beograd, 1956, Studiju napisao Vojislav Đurić
  • Pesme, Nolit. Beograd, 1961, Nova Školska biblioteka, Priredio i predgovor napisao Vojislav Đurić
  • Izabrana dela, Narodna knjiga. Beograd. 1964, Predgovor, hronologiju i literaturu izradio Vladan Nedić, 181 182
  • Pesme, IP Rad, Beograd, 1968, predgovor napisao Zoran Gavrilović
  • Pesme, Prosveta, Beograd, 1968, Knj. 163: Predgovor; Isidore Sekulić – Rakić post i njegova poezija, str. 5-36. Hronologiju izradio Vladan Nedić

Pisma[uredi | uredi izvor]

  • Zasebno štampane knjige Pisma konzula Rakića, "Srpski književni glasnik".

Pozorišne kritike[uredi | uredi izvor]

  • Moris Meterlenk, Domaće ognjišše, Srpski književni glasnik, HHHGUH, knjiga XI, 1904, str. 229-234
  • Viktor Igo, Kralje se zabavlja, Srpski književni glasnik, XI, 1904, str. 294-301
  • Ivo Vojnović, Dubrovačka trilogija. Srpski književni glasnik, XI, 1904, str. 463-469
  • Dragutin Ilić, Neznani gost. Srpski književni glasnik, XI, 1904, str. 543-548
  • Simo Matavulj, Na slavi. Srpski književni glasnik, XII, 1904, str. 784-787
  • Pol Ervije, Zagonetka. Srpski književni glasnik, XIV, 1905, str. 435-456

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 690. 
  2. ^ Srpsko nasleđe istorijske sveske br.10 : „Rakić u četničkoj uniformi“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. novembar 2009), Jovan Pejčić, oktobar 1998, pristup 1.8.2013
  3. ^ SANU: Biografija Milan Rakić Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016)
  4. ^ Dimitrijević, Vladimir (2014). Prećutana kulturna istorija Srba. Beograd: Catena Mundi. str. 16. 
  5. ^ RATNI TELEGRAMI - Narodna biblioteka Vuk Karadžić Kragujevac
  6. ^ Ratnici Crne ruke - besmrtna prethodnica, S. Pavlović, Novi Sad 2017, str 145-146
  7. ^ Ljiljana Urošević: Potomci kneza Rake Tešića. pp. 151, u časopisu Glasnik, broj 36, Istorijski arhiv Valjevo, 2002. godine.COBISS.SR 74951180
  8. ^ a b „Politika”, 25. dec. 1921
  9. ^ https://www.biografija.org/knjizevnost/milan-rakic/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  10. ^ Tvorac najlepšeg ciklusa rodoljubivih stihova (Politika, 19. februar 2017)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Diplomatske pozicije
Poslanik Jugoslavije u Italiji
1927 — 1933
Ambasador Jugoslavije u Bugarskoj
1921 — 1927
Poslanik Jugoslavije u Danskoj
1919 — 1921
Srpski konzul u Prištini, Osmansko Carstvo
1908 — 1911
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Ракић&oldid=27470500”