Stevan Sremac

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Stevan Sremac
Stevan Sremac.jpg
Datum rođenja (1855-11-23)23. novembar 1855.
Mesto rođenja Senta
 Austrijsko carstvo
Datum smrti 24. avgust 1906.(1906-08-24) (50 god.)
Mesto smrti Sokobanja
 Kraljevina Srbija
Škola Univerzitet u Beogradu
Period Realizam
Najvažnija dela

Stevan Sremac (Senta, 11/23. novembar 1855Sokobanja, 12/25. avgust 1906) jedan je od najznačajnijih i najčitanijih srpskih realističkih pisaca, akademik.

Biografija[uredi]

Rođen je u Senti, u Bačkoj, 23. novembra 1855. godine, u zanatlijskoj porodici, od oca Avrama i majke Katarine,[1] gde je proveo rano detinjstvo, a delom i kod bake po majci u Pirotu. Pošto je ostao bez roditelja, ujak Jovan Đorđević, znameniti srpski istoričar i književnik, doveo ga je 1868. godine u Beograd na dalje školovanje. Tu je završio gimnaziju (1875) i opredelio se za studije istorije na Velikoj školi u Beogradu i za pripadnost Liberalnoj stranci. Svoj radni vek proveo je kao profesor u gimnazijama u Nišu, Pirotu i Beogradu. Kao dobrovoljac učestvovao je u ratovima 1876. i 18771878. godine.

Umro je 12/25. avgusta 1906. godine u Sokobanji od sepse. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.[2]

Pisac[uredi]

Počeo je da piše relativno kasno. U trideset i trećoj godini života, 1888. godine, počeo je da objavljuje prozne hronike o ličnostima i događajima iz srpske prošlosti, koje su se pojavile kao knjiga 1903. godine pod naslovom „Iz knjiga starostavnih“. To je bilo piščevo oduživanje duga profesiji istoričara, ljubavi prema nacionalnoj prošlosti i snu o velikoj Srbiji. Realističku prozu počeo je da piše tek posle dolaska u Beograd. Dugogodišnji život u Nišu, od 1879. do 1892, bio je period stvaralačke inkubacije.[3] Prvu realističku pripovetku objavio je 1893. godine pod naslovom „Božićna pečenica“, a potom su usledile „Ivkova slava“ (1895), „Vukadin“ (1903), „Limunacija na selu“ (1896), „Pop Ćira i pop Spira“ (1898), jedan od najboljih humorističkih romana u našoj književnosti i „Zona Zamfirova“ (1906), najbolje komponovano Sremčevo delo. Inače, Sremac je bio poznat kao „pisac sa beležnicom“. Njegova dela su uglavnom realistična i sadrže određenu dozu humora u sebi. Karakterističnost njegovog stvaralaštva je takođe i epizodičnost. Takođe bitno je da su njegova dela vezana za tri relacije: Beograd-Niš-Vojvodina.

Književni uticaji i uzori[uredi]

Bista Stevana Sremca ispred Narodnog pozorišta u Nišu

Kao pripovedač Sremac se u velikoj meri oslanjao na raniju tradiciju srpske proze, naročito na dela Jakova Ignjatovića. Sa Ignjatovićem ga povezuju mnoge zajedničke crte: konzervativnost i tradicionalizam, idealizacija prošlosti, ljubav prema prostom svetu čiji život najradije prikazuju u svojim delima, humor.

Od stranih pisaca najviše je voleo Servantesa i Gogolja. Sa Gogoljem ga povezuju takođe mnoge zajedničke osobine, naročito u stilu i književnom postupku.

Poznavao je i cenio engleski realistički roman 18. i 19. veka: Fildinga, Svifta, Dikensa, Džordža Eliota.

Po poznavanju domaće i strane književnosti i načitanosti, Sremac spada u najobrazovanije srpske pisce druge polovine 19. veka.

Liberal[uredi]

Rođen u Bačkoj, gde je san o velikoj Srbiji bilo osnovno duhovno obeležje, brzo je prišao Liberalnoj stranci koja se zanosila romantičnom prošlošću, a u praksi bila potpora režimu Obrenovića. To ga je okrenulo protiv svega što je novo i što je došlo sa strane, iz Evrope. To ga okrenulo i protiv Svetozara Markovića i njegovih pristalica, pa je do kraja života ostao okoreli konzervativac okrenut prošlosti, protivnik svake promene. Sremac je na strani gazda, birokratije, vlasti i vladara; on je protiv seoske sirotinje i slobodoumnih učitelja. U „Luminaciji na selu“ i „Vukadinu“ progovorio je Sremac liberal, ogorčen na političke protivnike i netrpeljiv.

Sukob pisca i političara[uredi]

U Sremčevom delu sukobljavaju se dve strane njegove ličnosti: Sremac građanin i političar i Sremac pisac. Kao građanin, Sremac je na strani starog, patrijarhalnog i starovremenskog u ljudima i životu, na strani onoga što polako čili i nestaje. Njegov život u palanci je život u ambijentu koji voli, koji mu „leži“. Kao političar je na strani konzervativnih ideja, na strani onih koji imaju i vladaju. Sremac pisac nadvladava Sremca političara i tada nastaju pripovetke i romani trajne umetničke vrednosti.

Stevan Sremac je bio rasni realista, obdaren sposobnostima posmatranja i zapažanja pronicanja u suštinu pojava i događanja. Sremac je uvek polazio od stvarnih činjenica i podataka, od onoga što je video, proverio i zabeležio.

Izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 3. februara 1906.

Dela[uredi]

Pripovetke

  • Vukadin
  • Limunacija na selu
  • Čiča Jordan — jedna slika, 1901.
  • Kir Geras, 1903.
  • Ibiš-aga
  • Nova godina
  • Aca Groznica — slika iz Bačke, 1905.
  • Ideal, 1904.
  • Dim i dim, 1904.
  • Mica i Mikica – ili »Za ’no naše negda što bijaše«, 1904.
  • Đokica — slika iz Beograda prilikom popisa ljudstva i stoke, 1904.
  • Maler — slika iz Beograda prilikom popisa ljudstva i stoke, 1905.
  • Zli podanik
  • Nova godina, 1904.
  • Jusuf-agini politički nazori
  • Junak dana – ili »Njegov dan«, 1904.
  • Nackova ženidba, 1906.
  • Jeksik-adžija, 1902.
  • Prva žalost Pušina — jedna sličoca, 1902.
  • Kapetan Marjan — jedna slika, 1902.
  • »Časna starina!...« — slika iz društva, 1903.
  • U tramvaju – iliti: Jedna — ako ma i ovlaš prelistamo našu istoriju — jasna i dokazana istina — (U vidu skice jedan panegirik geniju srpskom.)
  • Poštarev ispit — sličica
  • Božićna pečenica
  • Maksim — jedna troglava silueta iz naših dana
  • Buri i Englezi — sličica iz srpskog života
  • Pogrešno ekspedovani amanet — slika iz beogradskog života koja bi upravo trebalo da uđe u Tasin dnevnik
  • Politički mučenik — sličica iz našeg društva
  • Pazar za staro — privredno-ekonomska slika iz života beogradskih domaćica
  • Putujuće društvo
  • Ćir Moša Abenšaam − ili priča o tme kako je ćir Moša izgubio jednu svoju povlasticz, 1902.
  • Pera Družeski — slika iz našeg društvenog života, 1904.
  • Veličanstvena šetnja madam-Pompadure – ili (Što je rek′o Vuk Vrčević) »Ali je bolja naravska ali učena«, 1906.
  • Seccesio plebis
  • Libade — skica
  • Ćirin jubilej
  • Priča o tome kako je jedan književnik pojeo mecenata svog — skica
  • Čovekova tragedija – ili – Bal u Elemiru – istinit događaj, epos u 10 pesama

Napomena: Tekst preuzet sa prezentacije http://www.znanje.org uz odobrenje.

Filmovi[uredi]

Sremčeva dela su od 1957. do danas prikazana na filmskom platnu:

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]