Hederlez (praznik)
| Hederlez | |
|---|---|
 Proslava Hederleza na Krimu | |
| Svetska baština Uneska | |
| Zvanično ime | Hederlez |
| Mesto | Turska, Moldavija, Azerbejdžan, Republika Krim, Republika Severna Makedonija |
| Uključuje |
|
| Kriterijum | Nematerijalno kulturno nasleđe: |
| Referenca | 1284 |
| Upis | 2017. (12. sednica) |
| Veb-sajt | https://ich.unesco.org/en/RL/spring-celebration-hdrellez-01284 |
Hederlez, Herdelez ili Erdelezi je tradicionalni praznik u slavu proleća. Obeležava se kod turskih naroda koji na ovaj dan slave početak prolećne ispaše stoke.[1] U Severnoj Makedoniji[2] i Srbiji[3] ovaj praznik slave Romi. Hederlez se slavi svake godine 6. maja, kao Dan proleća, ili praznik buđenja prirode.[4]
Usvajanjem hrišćanstva, Hederlez se poklopio sa Đurđevdanom, koji se takođe slavi 6. maja. Kod nekih naroda, Sveti Đorđe se smatra zaštitnikom ne samo ratnika, već i stočarstva i poljoprivrede, iako u biografiji svetitelja nema činjenica koje bi ukazivale na njegovu povezanost sa poljoprivredom. Ali na neki način drevni paganski praznik stopio se sa hrišćanskim i slavi se istog dana. Značenje i rituali praznika Hederlez među narodom Gagauzi i praznika u čast Svetog Đorđa među narodima balkansko-karpatske regije su u mnogo čemu slični.
Uobičajeno je da se Hederlez slavi u prirodi. To je i počast drevnim običajima predaka, i proslava proleća upravo tamo gde se to oseća najpotpunije - okruženo prvim zelenilom i cvetnim drvećem i livadama.[5]
Praznik herdelez je 2017. godine uvršten na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, kao kulturno nasleđe Turske i Severne Makedonije.[4]
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Rituali povezani sa poštovanjem paganskog božanstva, čija je obeležja u hrišćanstvu upio Sveti Đorđe, a u islamu prorok al-Kadir (arap. ٱلْخَضِر, tur. Hızır), bili su veoma rašireni među mnogim narodima Male i srednje Azije.
Etimološki, ime praznika Hidrelez nastalo je od imena religijskih likova Hizir i Ilias (prorok Ilija).[4] Ovaj muslimanski naziv praznika Hederlez znači „dan proroka Ilije - dan Hizir Iliasa“. Mitološki lik Hizir povezan je sa izvorima vode i deluje kao svetac zaštitnik radnika, davalac obilja i sreće.[5]
Smatra se da je Hizir mitska ličnost o kojoj se ponavljaju narativi u različitim mitologijama i kulturama. Turski teolog Mahmut Erol Kilič tur. Mahmut Erol Kılıç zastupa ideju da su Idris, Ilias i Hizir različita imena za jednu istu ličnost, preuzeta u različitim vremenima i iz različitih kultura i da je ovaj lik identičan liku boga Teuta u Drevnom Egiptu, Enoha kod Jevreja ili Hermesa kod Starih Grka.[6]
Ceremonije tokom praznika[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Tokom obeležavanja ova prilika izvode se razne ceremonije i rituali povezani sa prirodom, koji garantuju blagostanje, plodnost i prosperitet porodice i zajednice i štite stoku i useve za narednu godinu. Praznik slave svi - porodicame, deca, mladi, odrasli, a sve je praćeno muzikom i plesom. Rituali imaju duboko ukorenjena kulturna značenja. Pružaju zajednici osećaj pripadnosti i kulturnog identiteta i priliku za jačanje odnosa. Složena organizacija povezanih događaja na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou osigurava široko učešće pojedinaca, grupa i zajednica. Herdelez je prepoznat kao ključni deo kulturnog identiteta lokalnih zajednica i srodna znanja i veštine prenose se u porodici i između članova zajednice usmenom komunikacijom, posmatranjem, učešćem i manifestacijama. Zbog toga je uvršten na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[4]
Hederlez kod turskih naroda[uredi | uredi izvor]
Kod turskih naroda stari je običaj da se na ovaj dan sklapa dogovor između vlasnika stoke i pastira. Supruge su ispraćale svoje muževe na pašnjake i spremale im zalihe hrane za put. Za tu priliku spremala se gozba, na kojoj se neizostavno služio „kurban“ - jelo od ovčetine ili jagnjetine. Devojke i žene ujutru su se umivale rosom za lepotu lica, a takođe su se, kasnije tokom dana, kupale u vodi u koju je potopljeno lekovito bilje sakupljeno tog jutra, radi dobrog zdravlja.[1] Takođe, na ovaj dan poštovana je i ritualna zabrana aktivnosti vezanih za oštre predmete, pa je bilo zabranjeno šivenje i krojenje.
Tokom svečanosti organizovana su i razna takmičenja, od kojih su glavne bile konjske trke. I danas se, svake godine na Hederlez, u malom moldavskom gradu Čatir-Lunga (rus. Чатыр-Лунга), poznatom po farmi konja, organizuje konjičko takmičenje „Altin at“ („Zlatni konj“).
Na postsovjetskim teritorijama Hederlez najviše slave Gagauzi i krimski Tatari. Za narod Gagauz, od pamtiveka, ovaj praznik je bio povezan sa idejom o cikličnoj podeli godine na dve sezone: od Hederleza do jesenjeg praznika Kasim traje leto, a od Kasima do Hederleza zima. O Hederlezu, sa pojavom prvog zelenila na livadama, stoka se izvodi na pašnjake, a kući se vraća tek početkom novembra, na Kasim. Ova dva praznika simbolizuju početak i kraj stočarske i poljoprivredne godine, zbog čega su to bili najznačajniji praznici za Gagauze.[5]
Hederlez kod Roma na Balkanu[uredi | uredi izvor]
Herdelez, odnosno Đurđevdan se među Romskom populacijom na Balkanu tradicionalno slavi od 6. do 9. maja. Romi su ovaj praznik preuzeli od drugih naroda, prilagodivši praznične ceremonije svojim verovanjima. Ovim praznikom oni slave odlazak zime i dolazak svog omiljenog godišnjeg doba - leta. Pre praznika običaj je da se kuće čiste i farbaju u razne boje. Kupuje se nova odeća i obuća, da bi se presvukli onako kako se i priroda menja. Dan uoči proslave praznika, 5. maja, odlazi se u verske hramove u znak zahvalnosti Bogu. Istog dana sakupljaju se zelene grane topole i razno prolećno cveće i lekovito bilje. Njime se ukrašavaju kuće, a lekovito bilje se kuva u vodi u kojoj se kasnije kupaju deca, da bi bila zdrava kao priroda i visoka poput topole. U ovim ritualima grančice, cveće i „sveta vodica” predstavljaju simbole života i proleća. Kasno popodne kolju se jagnjad u čast praznika. Ovaj praznik traje četiri dana i obeležava ga poseta rođaka i prijatelja, uz puno muzike i bogatu trpezu. Poslednjeg dana Romi izlaze u prirodu kako bi ispraćatili zimu i radovali se dolasku leta.[3]
Romi imaju dvosmisleno obeležavanje ovog praznika, koji nose sa sobom kao životnu vrednost iz svoje pradomovine Indije. U Hederlezu (neki naučnici ovaj romski praznik zovu Kakavi) kombinuju se dva važna praznika - praznik Holi i proslava Božanstva Indre. Praznik Holi je vrlo starog porekla i opisan je u drevnim indijskim spisima (sutrama) i ima svoj duboki duhovni značaj. Suština ovog praznika, koji je povezan sa mnogim mitovima i legendama, je proslava konačne pobede dobra nad zlom. Na sam dan praznika, koji se naziva i festivalom boja, ljudi se sa velikom radošću polivaju vodom, igraju, slave, raduju se i dočekuju leto. Drugo značenje je proslava Božanstva Indre, koje za razliku od mnogih drugih vedskih božanstva ima svoj ljudski oblik.[2]
Mitovi i legende[uredi | uredi izvor]
Mnogi mitski oblici u borbama sa demonima pripisuju se Indri, ali jedan je poseban. U tom mitu, strašni zmaj (ili zmija) po imenu Vrtra (Prepreka) zarobio je vodu u rekama i nije dozvolio navodnjavanje žitnih polja niti obezbeđivanje vode za piće ljudima ili životinjama. Indra ubija zmaja, pušta vode i donosi prosperitet i obilje čitavom živom svetu. Ovo je ujedno i objašnjenje odnosa Roma prema Herdelezu i ovaj praznik je tesno vezan za njihov identitet.[2]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Gagauzskiй prazdnik Hederlez” Proverite vrednost parametra
|url=(pomoć). Sevastopolьskiй gorodskoй nacionalьno-kulьturnый centr. 8. 5. 2021. Pristupljeno 1. 6. 2021. - ^ a b v Tahiri, Arijeta (2020). „ЃURЃOVDEN, PRAZNIKOT NA LEGENDITE, TRADICIJA NA SITE ILI NA ROMITE?” (PDF). ROMA INDEKS. 17: 3-5. Arhivirano iz originala (PDF) 02. 06. 2021. g. Pristupljeno 1. 6. 2021.
- ^ a b v g „Spring celebration, Hıdrellez”. UNESCO. Pristupljeno 31. 5. 2021.
- ^ a b v „Hederlez” Proverite vrednost parametra
|url=(pomoć). Sevastopolьskiй gorodskoй nacionalьno-kulьturnый centr. 6. 5. 2021. Pristupljeno 2. 6. 2021. - ^ KILIÇ, Mahmud Erol. „“Ebu’l Hukemâ”: Hikmetin Atası Hermetik felsefenin İslâm düşünce tarihinden görünümü”. Hermetics. Arhivirano iz originala 02. 01. 2011. g. Pristupljeno 2. 6. 2021.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kyuchukov, Hristo; Marushiakova, Elena; Popov, Vesselin (2016). ROMA: PAST, PRESENT, FUTURE. Minhen: Lincom Academic Publisher. Pristupljeno 1. 6. 2021.
- Sikimić, Biljana; Hristov, Petko (2007). KURBAN NA BALKANU (PDF) (na jeziku: engleski). Beograd: SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI. Pristupljeno 1. 6. 2021.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Majski romski folklorni denovi „Ѓurѓovden – Herdelez“” (na jeziku: makedonski). JU Dom na kultura „Kočo Racin“ Skopje. 31. 5. 2013. Pristupljeno 1. 6. 2021.
- „Praznuvanje na Ѓurѓovden - verski praznik, no i tradicija na Romite” (na jeziku: makedonski). Kompas Info. Pristupljeno 1. 6. 2021.
- „Historia e giljake Herdelezi”. Roma Times (na jeziku: romski). Arhivirano iz originala 12. 02. 2022. g. Pristupljeno 1. 6. 2021.
- „Gagauziя segodnя otmečaet nacionalьnый prazdnik Hederlez: istoriя, tradicii i pozdravleniя ot pervыh lic”. diez (na jeziku: ruski). 6. 5. 2021. Pristupljeno 2. 6. 2021.
- „Hederlez”. Rus Team media (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2. 6. 2021.
- „Nacionalьnый prazdnik «Hederlez»”. ATO Gagauziя (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2. 6. 2021.
