Корисник:Russavia/DipMis

С Википедије, слободне енциклопедије

Шаблон:Noindex

This is a list of diplomatic missions of Russia.

Амбасаде[уреди | уреди извор]

Accredited to[1] City[1] Type Year
established 		Photo Mission
website
Абхазија Сухуми Амбасада 2009[2] link
Авганистан Кабул Амбасада 2002[3][nb 1] link
Азербејџан Баку Амбасада 1992[6] link
Албанија Тирана Амбасада 1991[7][nb 2] link
Алжир Алжир Амбасада 1962[10] link
Ангола Луанда Амбасада 1975[11] -
Аргентина Буенос Ајрес Амбасада 1946[12] link
Аустралија Канбера Амбасада 1959[13][nb 3] link
Аустрија Беч Амбасада 1953[18] link
Бангладеш Дака Амбасада 1972[19] link
Бахреин Манама Амбасада 1993[20] link
Белгија Брисел Амбасада 1943[21][nb 4] link
Белорусија Минск Амбасада 1992[24] link
Бенин Котону Амбасада 1966[25] link
Боливија Ла Паз Амбасада 1970[26] link
Босна и Херцеговина Сарајево Амбасада 1998[27] link
Боцвана Габороне Амбасада 1976[28] link
Бразил Бразилија Амбасада 1961[nb 5] link
Брунеј Бандар Сери Бегаван Амбасада 2010[33] link
Бугарска Софија Амбасада 1948[34][nb 6] link
Бурунди Буџумбура Амбасада 1964[35] link
Венецуела Каракас Амбасада 1970[36][nb 7] link
Вијетнам Ханој Амбасада 1954[40] link
Габон Либрвил Амбасада 1974[41] link
Гана Акра Амбасада 1959[42] link
Гвајана Џорџтаун Амбасада 1973[43] link
Гватемала Град Гватемала Амбасада 1997[44] link
Гвинеја Конакри Амбасада 1959[45] link
Гвинеја Бисао Бисао Амбасада 1975[46] link
Грчка Атина Амбасада 1943[47][nb 8] link
Данска Копенхаген Амбасада 1955[49][nb 9] link
Демократска Република Конго Киншаса Амбасада 1968[51][nb 10] link
Египат Каиро Амбасада 1954[54][nb 11] link
Еквадор Кито Амбасада 1970[56] link
Еритреја Асмара Амбасада 1994[57] link
Естонија Талин Амбасада 1992[58] link
Етиопија Адис Абеба Амбасада 1943[59][nb 12] link
Замбија Лусака Амбасада 1965[61] link
Зеленортска Острва Праја Амбасада 1981[62] link
Зимбабве Хараре Амбасада 1981[63] link
Израел Тел Авив Амбасада 1991[64][nb 13] link
Индија Њу Делхи Амбасада 1947[70] link
Индонезија Џакарта Амбасада 1954[71] link
Ирак Багдад Амбасада 1958[72][nb 14] -
Иран Техеран Амбасада 1925[76][nb 15] link
Ирска Даблин Амбасада 1974[77] link
Исланд Рејкјавик Амбасада 1955[78][nb 16] link
Италија Рим Амбасада 1944[80][nb 17] link
Јамајка Кингстон Амбасада 1978[82] link
Јапан Токио Амбасада 1956[83] link
Јемен Сана Амбасада 1962[84][nb 18] link
Јерменија Јереван Амбасада 1992[87] link
Јордан Аман Амбасада 1964[88] link
Јужна Кореја Сеул Амбасада 1990[89] link
Јужна Осетија Цхинвал Амбасада 2009[90] link
Јужноафричка Република Преторија Амбасада 1992[91] link
Казахстан Астана Амбасада 1992[92][nb 19] link
Камбоџа Пном Пен Амбасада 1979[93] [nb 20] link
Камерун Јаунде Амбасада 1964[95] link
Канада Отава Амбасада 1943[96][nb 21] link
Катар Доха Амбасада 1989[98] link
Кенија Најроби Амбасада 1964[99] link
Кина Пекинг Амбасада 1949[100] link
Кипар Никозија Амбасада 1960[101] link
Киргистан Бишкек Амбасада 1992[102] link
Колумбија Богота Амбасада 1968[103][nb 22] link
Костарика Сан Хосе Амбасада 1972[106] link
Куба Хавана Амбасада 1960[107][nb 23] link
Кувајт Кувајт Амбасада 1963[110] link
Лаос Вијентијан Амбасада 1962[111] link
Летонија Рига Амбасада 1992[58] link
Либан Бејрут Амбасада 1956[112] link
Либија Триполи Амбасада 1956[113] -
Литванија Вилњус Амбасада 1992[58] link
Луксембург Луксембург Амбасада 1960[114] link
Мадагаскар Антананариво Амбасада 1974[115] link
Мађарска Будимпешта Амбасада 1948[116][nb 24] link
Македонија Скопље Амбасада 1994[119] link
Малезија Куала Лумпур Амбасада 1968[120] link
Мали Бамако Амбасада 1960 link
Малта Валета Амбасада 1981[121] link
Мароко Рабат Амбасада 1958[122] link
Мауританија Нуакшот Амбасада 1965[123] -
Маурицијус Порт Луј Амбасада 1969[124] link
Мексико Мексико Амбасада 1943[125] link
Мјанмар Рангун Амбасада 1950[126] link
Мозамбик Мапуто Амбасада 1975[127] link
Молдавија Кишињев Амбасада 1992[58] link
Монголија Улан Батор Амбасада 1922[128] link
Намибија Виндхук Амбасада 1990[129] link
Немачка Берлин Амбасада 1953[130] link
Непал Катманду Амбасада 1959[131] link
Нигерија Лагос Амбасада 1961[132] link
Никарагва Манагва Амбасада 1980[133] link
Нови Зеланд Велингтон Амбасада 1973[134][nb 25] link
Норвешка Осло Амбасада 1942[136][nb 26] link
Обала Слоноваче Абиџан Амбасада 1986[138][nb 27] -
Оман Маскат Амбасада 1987[141] -
Пакистан Исламабад Амбасада 1949[142][nb 28] link
Палестинска Народна Самоуправа Рамала Representative Office 1995[144] link
Панама Панама Амбасада 1995[145] link
Парагвај Асунсион Амбасада 2009[146] link
Перу Лима Амбасада 1969[147] link
Пољска Варшава Амбасада 1945[148][nb 29] link
Португалија Лисабон Амбасада 1974[151] link
Република Конго Бразавил Амбасада 1964[152] link
Руанда Кигали Амбасада 1966 link
Румунија Букурешт Амбасада 1945[153][nb 30] link
Саудијска Арабија Ријад Амбасада 1991[155] link
Света столица Рим Амбасада 1990[156] -
Северна Кореја Пјонгјанг Амбасада 1948[157] link
Сејшели Викторија Амбасада 1977[158] -
Сенегал Дакар Амбасада 1962[159] link
Сингапур Сингапур Амбасада 1969[160] link
Сирија Дамаск Амбасада 1944[161] link
Сједињене Америчке Државе Вашингтон]] Амбасада 1934[162] link
Словачка Братислава Амбасада 1993[163][nb 31] link
Словенија Љубљана Амбасада 1992[165] link
Србија Београд Амбасада 1953[166] link
Судан Картум Амбасада 1956[167] link
Тајланд Бангкок Амбасада 1948[168] link
Танзанија Дар ес Салам Амбасада 1962[159] link
Таџикистан Душанбе Амбасада 1993[169] link
Тунис Тунис Амбасада 1960[170] link
Туркменистан Ашхабад Амбасада 1993[171] link
Турска Анкара Амбасада 1920[172] link
Уганда Кампала Амбасада 1963[173] -
Узбекистан Ташкент Амбасада 1992[174] link
Уједињени Арапски Емирати Абу Даби Амбасада 1986[175] link
Уједињено Краљевство Лондон Амбасада 1929[176][nb 32] link
Украјина Кијев Амбасада 1992[58] link
Уругвај Монтевидео Амбасада 1943[177] link
Филипини Манила Амбасада 1977[178] link
Финска Хелсинки Амбасада 1954[179][nb 33] link
Француска Париз Амбасада 1924 link
Холандија Хаг Амбасада 1945[182] link
Хрватска Загреб Амбасада 1992[183][nb 34] link
Централноафричка Република Банги Амбасада 1965 link
Црна Гора Подгорица Амбасада 2007[185][nb 35] link
Чад Нџамена Амбасада 1965[187] link
Чешка Праг Амбасада 1942[188][nb 36] link
Чиле Сантијаго де Чиле Амбасада 1965[190] link
Џибути Џибути Амбасада 1978[191] link
Швајцарска Берн Амбасада 1955[192][nb 37] link
Шведска Стокхолм Амбасада 1947[193][nb 38] link
Шпанија Мадрид Амбасада 1977[194][nb 39] link
Шри Ланка Коломбо Амбасада 1957[197] link

Permanent missions[уреди | уреди извор]

Accredited to[1] City[1] Type[1]
including wikilink to individual
mission article if applicable 		Year
established 		Photo Mission
website
Arab League Cairo Permanent Mission 2005[198] -
Association of Southeast Asian Nations Jakarta Permanent Mission 2009[199] -
Commonwealth of Independent States Minsk Permanent Mission link
Conference on Disarmament Geneva Permanent Mission -
Council of Europe Strasbourg Permanent Mission 1996[200] link
Economic and Social Commission for Asia and the Pacific Bangkok Permanent Mission -
Eurasian Economic Community Moscow Permanent Mission -
European Communities Brussels Permanent Mission 1989[201] link
Food and Agriculture Organization Rome Permanent Office -
NATO Brussels Permanent Mission 1998[202] link
Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons The Hague Permanent Mission -
Organisation of the Islamic Conference Jeddah Permanent Mission 2008[203] -
OSCE Vienna Permanent Mission 1996[204] link
UNESCO Paris Permanent Mission 1956[205] link
United Nations New York City Permanent Mission 1945[206] link
United Nations Office at Geneva Geneva Permanent Mission 1956[207] link
United Nations Office at Nairobi Nairobi Permanent Mission -
United Nations Office at Vienna Vienna Permanent Mission 1957[208] link

Конзулати[уреди | уреди извор]

After Peter the Great led the Great Embassy in 1697, an increase in the number of Russian citizens travelling abroad gave a boost to the development of consular relations between the Russian Empire and other states in Europe. In 1707, the first Russian consulate opened in Amsterdam, followed by consulates in Venice (1711), Paris (1715) and Vienna (1718). In the Orient a consulate opened in Beijing in 1719, and in 1720 a consul was appointed in Shamakhi, Persia.[209]


On Шаблон:Oldstyledate, Emperor Alexander I signed the decree entitled "On the Establishment of the Office of Consular Affairs" (рус. Об учреждении Экспедиции консульских дел)

Accredited to[1] City[1] Type Year
established 		Photo Website
Авганистан Мазари Шариф Конзулат Генерални 2002[210][nb 40] -
Алжир Анаба Конзулат Генерални 1965[164] link
Аустралија Сиднеј Конзулат Генерални 1974[212] link
Аустрија Салцбург Конзулат Генерални 1960[164][nb 41] link
Бангладеш Читагонг Конзулат Генерални 1973[164] link
Белгија Антверпен Конзулат Генерални 1978[164] link
Белорусија Брест Конзулат Генерални 1994[213] -
Бразил Рио де Жанеиро Конзулат Генерални 1990[214][nb 42] link
Бразил Сао Пауло Конзулат Генерални 1995[215] link
Бугарска Варна Конзулат Генерални 1946[164][nb 43] link
Бугарска Русе Конзулат Генерални 1942[216] -
Вијетнам Град Хо Ши Мин Конзулат Генерални 1978[164] -
Вијетнам Дананг Конзулат Генерални 1999[217] -
Грчка Солун Конзулат Генерални 1978[218] link
Египат Александрија Конзулат Генерални 1988[219][nb 44] link
Естонија Нарва Конзулат Генерални link
Естонија Тарту Consular Department 1996[220] -
Израел Хаифа Конзулат Генерални 2003[221] link
Индија Колката Конзулат Генерални 1987[164][nb 45] link
Индија Мумбај Конзулат Генерални 1956[222] link
Индија Ченај Конзулат Генерални 1962[164] link
Ирак Басра Конзулат Генерални 2011[223][nb 46] -
Ирак Ербил Конзулат Генерални 2007[224] link
Иран Исфахан Конзулат Генерални 1942[225] -
Иран Рашт Конзулат Генерални 2007[226] -
Италија Ђенова Конзулат Генерални 1968[164][nb 47] link
Италија Милано Конзулат Генерални 1978[227] link
Италија Палермо Конзулат Генерални 2002[228] link
Јапан Ниигата Конзулат Генерални 1994[229] -
Јапан Осака Конзулат Генерални 1971[230] -
Јапан Сапоро Конзулат Генерални 1967[184] link
Јапан Хакодате Consular Office 2003[231] -
Јемен Аден Конзулат Генерални 1968[232][nb 48] link
Јерменија Гјумри Конзулат Генерални 2002[234] link
Јужна Кореја Бусан Конзулат Генерални 1993[235] link
Јужноафричка Република Кејптаун Конзулат Генерални 1993[236] link
Казахстан Алмати Конзулат Генерални 1992[92][nb 49] link
Казахстан Орал Конзулат 2002[237] link
Канада Монтреал Конзулат Генерални 1967[164] link
Канада Торонто Конзулат Генерални 2002[238] link
Кина Гуангџоу Конзулат Генерални 2007[239] link
Кина ХонгконгKong Конзулат Генерални 1994[240] link
Кина Шангај Конзулат Генерални 1986[241] link
Кина Шенјанг Конзулат Генерални 1986[242] link
Киргистан Ош Конзулат Генерални 2002[243] link
Летонија Даугавпилс Конзулат Генерални 1994[244] link
Летонија Лијепаја Конзулат Генерални 1994[245] link
Литванија Клајпеда Конзулат Генерални 1994[246] link
Мађарска Дебрецин Конзулат Генерални 2001[247][nb 50] -
Мароко Казабланка Конзулат Генерални 1967[248] link
Монголија Даркхан Конзулат Генерални 1971[184][nb 51] link
Монголија Ерденет Конзулат Генерални 1976[184][nb 52] link
Немачка Бон Конзулат Генерални 1999[249] link
Немачка Лајпциг Конзулат Генерални 1965[164] -
Немачка Минхен Конзулат Генерални 1991[250] link
Немачка Франкфурт на Мајни Конзулат Генерални 2007[249] link
Немачка Хамбург Конзулат Генерални 1972[251] link
Нигерија Абуџа Representative Office -
Норвешка Барентсбург Конзулат 1947[252] -
Норвешка Киркенес Конзулат Генерални 1993[253] link
Пакистан Карачи Конзулат Генерални 1966[184][nb 53] link
Пољска Гдањск Конзулат Генерални 1945[254][nb 54] link
Пољска Краков Конзулат Генерални 1946[184][nb 55] link
Пољска Познањ Конзулат Генерални 1960[184][nb 56] link
Румунија Констанца Конзулат Генерални 1947[255] link
Саудијска Арабија Џеда Конзулат Генерални link
Северна Кореја Цхонгјин Конзулат Генерални 1980[164] -
Сирија Алеп Конзулат Генерални 1958[184][nb 57] -
Сједињене Америчке Државе Њујорк Конзулат Генерални 1995[256] link
Сједињене Америчке Државе Сан Франциско Конзулат Генерални 1973[257] link
Сједињене Америчке Државе Сијетл Конзулат Генерални 1992[258] link
Сједињене Америчке Државе Хјустон Конзулат Генерални 2004[259] link
Таџикистан Кучанд Конзулат Генерални 1994[260] link
Туркменистан Туркменбаши Consular Office -
Турска Анталија Конзулат 2002[261] link
Турска Истанбул Конзулат Генерални 1922[184] link
Турска Трапезунт Конзулат Генерални 1991[262] link
Уједињени Арапски Емирати Дубаи Конзулат Генерални 2001[263] link
Уједињено Краљевство Единбург Конзулат Генерални 1993[264] -
Украјина Лавов Конзулат Генерални 1995[265] link
Украјина Одеса Конзулат Генерални 1995[265] link
Украјина Симферопољ Конзулат Генерални 1999[266] link
Украјина Харков Конзулат Генерални 1998[267] link
Финска Лапенранта Embassy Office 2000[268] -
Финска Маријехамн Конзулат 1944[184] link
Финска Турку Конзулат Генерални 1967[164] link
Француска Марсељ Конзулат Генерални 1972[184] link
Француска Стразбур Конзулат Генерални 1991[269] link
Чешка Брно Конзулат Генерални 1969[270][nb 58] link
Чешка Карлове Вари Конзулат Генерални 1972[184][nb 59] -
Швајцарска Женева Конзулат Генерални 1975[184] Russian Consulate in Geneva, Switzerland link
Швајцарска Тбилиси Russian Interests Section 2009[271] link
Шведска Гетеборг Конзулат Генерални 1972[184] link
Шпанија Барселона Конзулат Генерални 1990[272] link

Former missions[уреди | уреди извор]

Accredited to City Type
including wikilink to individual
mission article if applicable 		Year
established 		Year closed Photo
Бугарска Пловдив Конзулат Генерални 1974[164] 1998[273]
Буркина Фасо Уагадугу Амбасада 1967[274] 1992[275]
Екваторијална Гвинеја Малабо Амбасада 1969[276] 1992[276]
Грузија Тбилиси Амбасада 1992[58] 2008[277]
Куба Сантијаго де Куба Конзулат Генерални 1971[184][nb 60]
Лесото Масеру Амбасада 1985[278] 1992[279]
Немачка Росток Конзулат Генерални 1954[164][nb 61] 1998[273]
Нигер Нијамеј Амбасада 1972 1992[280]
Папуа Нова Гвинеја Порт Морсби Амбасада 1990[281] 1992[282]
Пољска Шчећин Конзулат Генерални 1971[184][nb 62] 1998[273]
Сао Томе и Принсипе Сао Томе Амбасада 1978[283]
Сијера Леоне Фритаун Амбасада 1963[284] 1992[284]
Суринам Парамарибо Амбасада 1982[285] 1995[286]
Того Ломе Амбасада 1960 1992[287]

Notes[уреди | уреди извор]

  1. ^ The Soviet Union established an embassy in Kabul in 1924.[4] Russia evacuated the embassy in August 1992 when Mujahideen took over Kabul and displaced the communist government of Mohammad Najibullah.[5] The embassy was reopened in January 2002.[3]
  2. ^ Diplomatic relations were established with Albania in 1934 and were maintained until the Italian invasion of Albania in April 1939.[7] Relations were re-established at the legation level on 10 November 1945, and on 4 August 1953 the legation in Tirana was reorganised as an embassy.[8] On 25 November 1961, at the height of the Soviet–Albanian split, the Soviet Ambassador Josef Shikin was recalled, and relations were broken by the Soviet Union in December 1961.[9]
  3. ^ The Soviet Union established a Legation in Canberra in 1943.[14] The legation was elevated to embassy level in July 1945.[15] In the aftermath of the Petrov Affair the Soviet Union severed diplomatic relations with Australia, and the embassy was closed in 1954.[16] After the re-establishment of diplomatic relations, the Soviet embassy returned to Canberra in 1959.[17]
  4. ^ The Soviet Union established a legation to Belgium in November 1935, after diplomatic relations were formalised on 12 July 1934, and continued to operate until it's evacuation on 15 July 1940, after the German occupation of Belgium.[22] The Soviet Union re-established diplomatic relations with the Belgian government-in-exile in London on 7 August 1941 at the legation level. The legation was reorganised as an embassy on 26 December 1942 to 21 January 1943.[23]
  5. ^ The Soviet embassy in Brasilia was established in 1946, but a little over a year later in 1947, Brazil severed relations with the Soviet Union after reports appeared in the Soviet press comparing Brazilian President Eurico Gaspar Dutra to Hitler, and the embassy was closed.[29][30] Diplomatic relations between the two states were reimplemented on 23 November 1961, and the embassy returned to Brasilia.[31][32]
  6. ^ Diplomatic relations with Bulgaria were established in 1934 at the legation level, and the legation in Sofia was maintained under 5 September 1944, when the Soviet Union severed relations with the ally of Nazi Germany. Relations were re-established on 14-16 August 1945, and the legation returned to Sofia. On 6 January 1948 the legation was reorganised into an embassy.[34]
  7. ^ The Soviet embassy in Caracas was established in 1945 after the Soviet Union and Venezuela established diplomatic relations on 14 March 1945. The embassy continued its activites until 13 June 1952 when Venezuela severed its relations with the Soviet Union.[37][38] Relations between the two states were re-established on 16 April 1970 and the Soviet embassy returned to activities in Caracas.[39]
  8. ^ The Soviet Union established diplomatic relations with Greece at the legation level on 8 March 1924. The legation was closed on 3 June 1941 with the Axis occupation of Greece.[48] Diplomatic relations were re-established with the Greek government-in-exile on 30 July 1941 at the legation level, and the legation in Athens was reorganised as an embassy on 14 April 1943.[47]
  9. ^ The Soviet Union established diplomatic relations with Denmark at the legation level on 18 June 1924, and a legation was present in Copenhagen until 22 June 1941, due to the German occupation of Denmark.[50] Diplomatic relations were restored on 16 May 1945, and in August 1955 the legation was reorganised as an embassy.[49]
  10. ^ The Soviet Union established diplomatic relations with the Republic of the Congo (Léopoldville) on 7 July 1960 and an embassy was established in Léopoldville in August 1960. The embassy ceased its activities in the Congolese capital on 18 September 1960 when the the Congo severed relations with the Soviet Union.[52] Relations at the legation level were re-established on 6 July 1961 and the Soviet legation returned in August 1962, before relations were again severed on 21-23 November 1963.[53] Relations at the embassy level were resumed on 30 November 1967, and the Soviet embassy resumed activities in Kinshasa in April 1968.[51]
  11. ^ The Soviet Union established a legation in Cairo in 1943, which was raised to Embassy level in 1954.[55][54]
  12. ^ The Soviet legation in Addis Ababa was reorganised as an embassy on 18 May 1956.[60][59]
  13. ^ Israel and the Soviet Union established diplomatic relations on 15-18 May 1948 at the legation level and the Soviet legation was established in June 1948. The Soviets severed diplomatic relations with Israel on 11 February 1953 after a bomb attack on their in Tel Aviv.[65][66] Relations, again at the legation level, were re-established on 6-15 July 1953. On 29 April - 12 May 1954, the legation was reorganised as an embassy, and continued its activities until 10 June 1967, when diplomatic relations were again severed between the two states, following the Six-Day War.[67] A Soviet consular legation returned to Israel in July 1987,[68] and was converted into a consulate on 30 September 1990. On 3 January 1991, full diplomatic relations between the Soviet Union and Israel were established at the level of consulate-generals, and on 18 October 1991 the Consulate-General in Tel Aviv was reorganised as an embassy.[69][64]
  14. ^ On 25 August - 9 September 1944, the Soviet Union opened a legation in Baghdad. The legation stopped its activities when on 3-8 January 1955 the government of Nuri as-Said severed diplomatic relations with the Soviet Union, after the latter criticised Iraq's decision to join the Baghdad Pact.[73][74] After the 14 July Revolution, diplomatic relations between the newly formed Iraqi republic and the Soviet Union were established at the embassy level on 18 July 1958, and the Soviet embassy in Baghdad resumed its activities. [75]
  15. ^ Persia established diplomatic relations at legation level with the Russian Soviet Federative Socialist Republic on 26 February 1921, and the Russian legation began its activities the following day. On 23 July 1923, Persia estabished diplomatic relations, again at legation level, with the Soviet Union, and on 8-16 December 1925 the Soviet legation in Tehran was reorganised as an embassy.[76]
  16. ^ In 1943, in the lead up to the founding of the Republic of Iceland in 1944, the Soviet Union established a legation in Reykjavík. The legation was later transformed into an embassy on 24-26 November 1955.[79]
  17. ^ The Soviet Union and Italy established diplomatic relations at the embassy level on 7-11 February 1924, with the embassy beginning activities the following month. As a result of the German invasion of the Soviet Union, diplomatic relations and embassy activities ceased on 22 June 1941.[81] Between 7-11 March 1944, relations at the level of representatives were re-established, and a diplomatic representation was re-activated at the end of March. On 25 October 1944, the representation was reorganised as an embassy.[80]
  18. ^ The Soviet mission to the Mutawakkilite Kingdom of Yemen relocated from Cairo to Taiz in 1958, and again relocated to Sana'a on 24 June 1962. In November 1962, the legation was elevated to embassy level.[84][85][86]
  19. ^ The Russian Embassy to Kazakhstan was established in December 1992 in Almaty, and was relocated to Astana in January 2002.[92]
  20. ^ The Soviet Union established diplomatic relations with Cambodia between 23 April and 13 May 1956 at the embassy level. The embassy ceased operating on 18 March 1970 with the coup which deposed Norodom Sihanouk, and diplomatic relations were severed during the period of Democratic Kampuchea between 1975 and 1979. With the overthrow of the Khmer Rouge and the establishment of the People's Republic of Kampuchea in 1979, the embassy resumed its activities in April 1979.[93][94]
  21. ^ Canada and the Soviet Union established diplomatic relations at the legation level on 12 June 1942, and the legation in Ottawa commenced its activities in July 1942. On 13-17 November 1943, the legation was reorganised as an embassy.[97]
  22. ^ The Soviet Union established a legation in Bogota on 3-4 February 1943, and its activities were suspended when Colombia severed diplomatic relations with the Soviet Union on 3 May 1948.[104] Diplomatic relations at the embassy level were resumed on 19 January 1968, and the Soviet embassy resumed activities in Bogota.[105]
  23. ^ The Soviet Union established a legation in Havana in 1946, and operated until 3 April 1952, when the Soviet Union severed relations with Cuba.[108] The Soviet embassy returned to Havana on 8 July 1960 after the resumption of diplomatic relations between the two states at embassy level on 8 May 1960.[109]
  24. ^ The Soviet legation began its activities in Budapest on 4 February 1934. On 2 February 1939 the legation was closed, but resumed its activities on 25 October 1939. The Soviet Union severed relations with Hungary on 23 June 1939, in connection with the involvement of Hungary in the Axis invasion of the Soviet Union.[117] Diplomatic relations with Hungary were re-established on 25 September 1945 at the legation level, and the legation in Budapest was reorganised as an embassy on 2 March 1948.[116][118]
  25. ^ After the 1944 establishment of diplomatic relations with New Zealand, the Soviet Union established a legation in Wellington.[135] The legation was elevated to embassy level in 1973.[134]
  26. ^ The Soviet Union established diplomatic relations with Norway in February-March 1924 at the legation level. The legation operated in Oslo from 1924 until the German occupation of Norway in 1940.[137] The Soviet Union established diplomatic relations, again at the legation level, with the Norwegian government-in-exile in London on 5 August 1941, and on 1 August 1942 the legation was reorganised as an embassy.[136]
  27. ^ The Soviet Union established diplomatic relations with Ivory Coast at the embassy level on 19 January 1967, and relations were severed on 30 May 1969 after Félix Houphouët-Boigny accused the Soviet Ambassador Sergey Petrov of supporting student protests at the University of Abidjan in 1968.[139] Diplomatic relations were re-established at the embassy level on 21 February 1986.[140]
  28. ^ The Soviet embassy to Pakistan was situated in Karachi, until 1966 when the embassy was relocated to Islamabad, and the mission in Karachi was reorganised as a consulate-general.[143]
  29. ^ Poland established diplomatic relations with the Russian Soviet Federative Socialist Republic on 27 April 1921 at the level of plenipotentary, and established diplomatic relations with the Soviet Union at legation level on 23 July 1923. The legation was reorganised as an embassy on 16 February 1934. Diplomatic relations were severed with the Soviet invasion of Poland on 17 September 1939.[149] Diplomatic relations were restored with the Polish government-in-exile in London on 30 July 1941 at the legation level, and were again severed on 25 April 1943.[150] Diplomatic relations were re-established at the embassy level on 2-5 January 1945.[148]
  30. ^ The Soviet Union established diplomatic relations with Romania on 9 June 1934 at the legation level, and were severed on 22 June 1941 with Romanian participation in the Axis invasion of the Soviet Union.[154] Diplomatic relations were restored with Romania on 6 August 1945 at the legation level, and on 20-24 August 1945 the legation was reorganised as an embassy.[153]
  31. ^ The Soviet Union established a consulate-general in Bratislava in September 1945. After the dissolution of Czechoslovakia, and the establishment of diplomatic relations between Russia and Slovakia, the mission was reorganised as an embassy in 1993.[164][163]
  32. ^ The Soviet Union opened its embassy in London in 1924 with the establishment of diplomatic relations with the United Kingdom. On 25 May 1927 relations were severed by the British government and the embassy ceased its activities, until the 1929 restoration of relations between the two states, at which point the embassy in London resumed its activities.[176]
  33. ^ Finland established diplomatic relations with the Russian Soviet Federative Socialist Republic at the legation level on 30 December 1920, and then established diplomatic relations with the Soviet Union on 23 July 1923. With the beginning of the Winter War on 30 November 1939, diplomatic relations between the two countries were severed.[180] Diplomatic relations were re-established on 12 March 1940 with the signing of the Moscow Peace Treaty, but were broken again on 22 June 1941, three days before the beginning of the Continuation War.[181] Diplomatic relations were again re-established on 6 August 1945 at the legation level, and on 18 July 1954, the legation was transformed into an embassy.[179]
  34. ^ The Soviet Union opened a consulate-general in Zagreb in September 1970, whilst Croatia was a constituent republic of Yugoslavia.[184] Upon Croatian independence and the establishment of diplomatic relations with Russia, the mission was elevated to embassy level in 1992.[183]
  35. ^ Russia opened a consulate-general in Podgorica in January 2001.[186] After the declaration of Montenegrin independence, and the resultant establishment of diplomatic relations between Russia and Montenegro in 2006, the mission was reorganised on 1 January 2007 as an embassy.[185]
  36. ^ The Soviet Union established a legation in Prague on 9 June 1934 when diplomatic relations were established with Czechoslovakia. With the German occupation of Czechoslovakia, the legation was closed on 16 March 1939.[189] On 18 July 1941, the Soviets established diplomatic relations with the Czechoslovak government-in-exile in London, and on 28 September 1942, the legation was reorganised as an embassy.[188]
  37. ^ The Soviet Union established a legation in Bern in 1946, which was raised to Embassy level in December 1955.[192]
  38. ^ The Soviet Union established diplomatic relations with Sweden at the legation level on 15-16 March 1924, and the legation was reorganised as an embassy on 26 August - 1 September 1947.[193]
  39. ^ The Soviet Union established diplomatic relations with Spain at the embassy level on 28 June 1933, leading to the commencement of activities by the Soviet embassy in Madrid. The embassy functioned until March 1939 when relations were severed with the fall of the Second Spanish Republic and the takeover of government by Francisco Franco.[195] Diplomatic relations between the Soviet Union and Spain on 9 February 1977, and the embassy returned to Madrid a matter of weeks later.[196]
  40. ^ The Soviet Union opened a consulate-general in Mazar-e-Sharif in August 1981,[164] and was closed in May 1997 with the Taliban takeover of Aghanistan.[211]
  41. ^ The Soviet Union established a consulate in Salzburg in October 1960, which was reorganised as a consulate-general in December 1972.[164]
  42. ^ The Soviet Union established a consular agency in Rio de Janeiro in August 1973, which was reorganised as a consulate-general in October 1990.[164][214]
  43. ^ The Soviet Union opened a consulate in Varna in September 1946, and was reorganised as a consulate-general in January 1966.[164]
  44. ^ The Soviet Union established a consulate-general in Alexandria in 1959, but it's activities were suspended in 1977 due to the deterioration in Egypt-Russia relations, and resumed in 1988.[219]
  45. ^ The Soviet Union established a consular agency in Kolkata in January 1957, which was upgraded to consulate-general status in July 1987.[164]
  46. ^ The Soviet Union established a consulate in Basra in March 1962, which was reorganised as a consulate-general in July 1972.[164] The consulate-general was closed in the 1980s during the Iran-Iraq war.[223]
  47. ^ The Soviet Union established a consulate-general in Genoa in February 1968. The mission was reorganised as a consulate in April 1974.[164]
  48. ^ The Soviet mission in Aden was established as the embassy to the People's Democratic Republic of Yemen. Upon Yemeni unification on 22 May 1990, the embassy was downgraded to the level of consulate-general.[233]
  49. ^ The Russian mission in Almaty was established as the Embassy of Russia to Kazakhstan. In January 2002, the Russian embassy was relocated to Astana, and the Almaty mission was downgraded to consulate-general level.[92]
  50. ^ The Soviet Union established a consulate-general in Debrecen in January 1980,[164] but it's activities were suspended in 1998, until it's reopening in 2001.[247]
  51. ^ The Soviet Union established a consulate in Darkhan in January 1971, and reorganised the mission as a consulate-general in December 1981.[184]
  52. ^ The Soviet Union established a consulate in Erdenet in May 1976, and reorganised the mission as a consulate-general in December 1981.[184]
  53. ^ The Soviet embassy to Pakistan was situated in Karachi, until 1966 when the embassy was relocated to Islamabad, and the mission in Karachi was reorganised as a consulate-general.[143]
  54. ^ The Soviet Union established a consulate in Gdańsk in November 1945, which was reorganised as a consulate-general in April 1946.[184]
  55. ^ The Soviet Union established a consulate in Kraków in May 1946, which was reorganised as a consulate-general in April 1971.[184]
  56. ^ The Soviet Union established a consulate in Poznań in December 1960, which was reorganised as a consulate-general in April 1971.[184]
  57. ^ The Soviet Union established a consulate in Aleppo in January 1958, which was reorganised as a consulate-general in October 1961.[184]
  58. ^ The Soviet Union established a consulate in Brno in July 1969, and reorganised the mission as a consulate-general in November 1973.[184]
  59. ^ The Soviet Union established a consular agency in Karlovy Vary in July 1969, and reorganised the mission as a consulate-general in June 1972.[184]
  60. ^ The Soviet Union established a consular agency in Santiago de Cuba in January 1963, which was reorganised as a consulate-general in February 1971.[184]
  61. ^ The Soviet Union established a consulate in Rostok in August 1954. The consulate was reorganised and downgraded to a consular agency in January 1963, and was reorganised in June 1965 and elevated back to consulate status. Another reorganisation took place in June 1967 when the mission was upgraded to a consulate-general.[164]
  62. ^ The Soviet Union established a consulate in Szczecin in September 1971, which was reorganised as a consulate-general in April 1974.[184]

Bibliography[уреди | уреди извор]

References[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е „Diplomatic and consular missions of Russia abroad” (на језику: енглески). Russian Ministry of Foreign Affairs. Приступљено 5. 10. 2012. 
  2. ^ „Посольство России в Абхазии приступило к полноценной работе”. Respublika Abkhazia (на језику: руски). Sukhumi: East View Information Services. 7. 5. 2009. стр. 1. Приступљено 2. 8. 2010. 
  3. ^ а б Ivanenko, Vladimir (19. 1. 2012). „«Похоже, мы не с теми воевали»” (на језику: руски). Информационное агентство СТОЛЕТИЕ. Архивирано из оригинала 14. 10. 2012. г. Приступљено 15. 10. 2012. 
  4. ^ Druhe, David N. (1959). Soviet Russia and Indian communism, 1917-1947: with an epilogue covering the situation today (на језику: енглески). Bookman Associates. стр. 174. 
  5. ^ „Russia to reopen Kabul embassy” (на језику: енглески). BBC. 6. 11. 2001. Архивирано из оригинала 14. 10. 2012. г. Приступљено 15. 10. 2012. 
  6. ^ „Российско-азербайджанские отношения” (на језику: руски). Russian Ministry of Foreign Affairs. 18. 2. 2009. Архивирано из оригинала 22. 12. 2010. г. Приступљено 14. 7. 2010. 
  7. ^ а б „Российско-албанские отношения” (на језику: руски). Russian Ministry of Foreign Affairs. 19. 5. 2008. Архивирано из оригинала 22. 7. 2010. г. Приступљено 12. 7. 2010. 
  8. ^ „Миссия - Посольство СССР в Албании” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012. 
  9. ^ Vickers, Miranda (2006). „The Retreat Into Isolation”. The Albanians: A Modern History (на језику: енглески). I.B.Tauris. стр. 188. ISBN 1860645410. Приступљено 17. 10. 2012. 
  10. ^ „Les relations russo-algériennes avant la conquête de l’Indépendence de l’Algérie” (на језику: French). Embassy of Russia in Algiers. Архивирано из оригинала 22. 12. 2010. г. Приступљено 16. 2. 2010. 
  11. ^ Goncharov, Leongard Vasiliyevich (1982). Советско-африканские отношения: справочник (на језику: руски). Africa Institute/Изд-во "Наука",. стр. 21. 
  12. ^ „Embajadores de Rusia en Argentina” (на језику: Spanish). Embassy of Russia in Buenos Aires. Архивирано из оригинала 22. 12. 2010. г. Приступљено 14. 7. 2010. 
  13. ^ Chekhonin, Australia's political guidelines, pp.66
  14. ^ „Russian Minister in Australia” (на језику: енглески). The Canberra Times. 6. 3. 1943. стр. 3. Приступљено 15. 10. 2012. 
  15. ^ „60th Anniversary of the Russian-Australian diplomatic relations” (на језику: енглески). Embassy of Russia to Australia. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 4. 2009. г. Приступљено 15. 10. 2012. 
  16. ^ „Russia cuts diplomatic relations with Australia” (на језику: енглески). Moscow: The Daily Collegian (Penn State). 24. 4. 1954. Приступљено 15. 10. 2012. 
  17. ^ Millar, Thomas Bruce (1978). Australia in peace and war: external relations, 1788–1977 (на језику: 1959). Australian National University Press. стр. 348. ISBN 0-7081-0480-0. 
  18. ^ „Краткая история Российско-австрийских дипломатических отношений” (на језику: руски). Embassy of Russia in Vienna. Архивирано из оригинала 15. 3. 2011. г. Приступљено 10. 3. 2009. 
  19. ^ Schanberg, Sydney H. (6. 4. 1972). „Campaign by Soviet Wins Bengali Friends”. Dacca: Њујорк тајмс. стр. 3. Приступљено 18. 2. 2010. 
  20. ^ „Российско-бахрейнские отношения” (на језику: руски). Russian Ministry of Foreign Affairs. 12. 3. 2009. Архивирано из оригинала 22. 12. 2012. г. Приступљено 17. 2. 2010. 
  21. ^ „Послы Союза Советских Социалистических Республик В Странах Европы” (на језику: руски). World Wide Historical Project. Архивирано из оригинала 22. 12. 2010. г. Приступљено 12. 7. 2010. 
  22. ^ „Полномочное представительство СССР в Бельгии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012. 
  23. ^ „Миссия - Посольство СССР в Бельгии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012. 
  24. ^ „Исторические даты Сентябрь. Календарь событий” (на језику: руски). Interfax. Архивирано из оригинала 14. 10. 2012. г. Приступљено 15. 10. 2012. 
  25. ^ „Russians increase activity in Dahomey” (на језику: енглески). Cotonou, Dahomey: Tri City Herald. 29. 8. 1966. стр. 20. Приступљено 19. 2. 2010. 
  26. ^ Kanet, Roger E. (1974). The Soviet Union and the developing nations (на језику: енглески). Johns Hopkins University Press. стр. 180. ISBN 0801815010. 
  27. ^ „Политические контакты” (на језику: руски). Third European Department, Russian Ministry of Foreign Affairs. 25. 11. 2002. Архивирано из оригинала 22. 12. 2010. г. Приступљено 17. 2. 2010. 
  28. ^ „Russian-Botswana Relations” (на језику: енглески). Embassy of Russia in Gaborone. Архивирано из оригинала 22. 12. 2010. г. Приступљено 14. 2. 2010. 
  29. ^ Hilton, Stanley E. (1991). „Cold War Antagonisms (1945-1947)”. Brazil and the Soviet challenge, 1917-1947 (на језику: енглески). University of Texas Press. стр. 214. ISBN 0292707819. Приступљено 19. 2. 2010. 
  30. ^ „South American Republics Sever Soviet Relations” (на језику: енглески). Rio de Janeiro: The Canberra Times. 23. 10. 1947. Приступљено 18. 10. 2012. 
  31. ^ „Посольство СССР в Бразилии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  32. ^ Miller, Nicola (1989). „The Soviet Union and the major Latin American powers”. Soviet Relations with Latin America, 1959-1987 (на језику: енглески). Cambridge: Cambridge University Press. стр. 172. ISBN 0521351936. Приступљено 18. 10. 2012. 
  33. ^ „Russia opens first embassy in Brunei” (на језику: енглески). Bandar Seri Begawan: The Brunei Times. 14. 4. 2010. Архивирано из оригинала 22. 12. 2010. г. Приступљено 15. 4. 2010. 
  34. ^ а б „Short history of the Russian-Bulgarian diplomatic relations” (на језику: енглески). Embassy of Russia in Sofia. Архивирано из оригинала 6. 10. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2012. 
  35. ^ Gromyko, Anatoly Andreyevich (1981). Soviet Foreign Policy: 1945-1980 (на језику: енглески). Progress Publishers. стр. 673.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ);
  36. ^ Vanin, V (1970). „Diplomatic Relations Resumed” (на језику: енглески). Minneapolis/Moscow: International Affairs. стр. 98—99. Приступљено 8. 6. 2010. 
  37. ^ „Посольство СССР в Венесуэле” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  38. ^ „Venezuela breaks with Soviet” (на језику: енглески). Caracas: Cairns Post. 16. 6. 1952. стр. 1. Приступљено 18. 10. 2012. 
  39. ^ „Посольство СССР в Венесуэле” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  40. ^ Olsen, Mari (2006). „Together for Communism?”. Soviet-Vietnam relations and the role of China, 1949-64: changing alliances (на језику: енглески). Milton Park, Abingdon, Oxfordshire: Taylor & Francis. стр. 49. 
  41. ^ USSR and third world (на језику: енглески). 4. Central Asian Research Centre. 1974. стр. 245. 
  42. ^ Gocking, Roger (2005). „Independence: The Nkrumah Years”. The history of Ghana (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. стр. 127. ISBN 0313318948. Приступљено 19. 2. 2010. 
  43. ^ Ginsburg; Slusser, A calendar of Soviet treaties, 1958-1973, pp.819
  44. ^ „Российско-гватемальские отношения” (на језику: руски). Russian Ministry of Foreign Affairs. 27. 4. 2009. Архивирано из оригинала 15. 3. 2011. г. Приступљено 17. 2. 2010. 
  45. ^ Halberstram, David (8. 7. 1962). „Toure's Country--'Africa Incarnate'; Guinea embodies the emphatic nationalism and revolutionary hopes of ex-colonial Africa, but its energetic President confronts handicaps that are also typically African.” (на језику: енглески). Conakry: Њујорк тајмс. Приступљено 19. 2. 2010. 
  46. ^ „Посольство СССР в Гвинее-Бисау” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 15. 3. 2011. г. Приступљено 19. 2. 2010. 
  47. ^ а б „Миссия - Посольство СССР в Греции” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 16. 10. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  48. ^ „Полномочное представительство - Миссия СССР в Греции” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 16. 10. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  49. ^ а б „Russian-Danish Diplomatic Relations” (на језику: енглески). Embassy of Russia in Denmark. Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  50. ^ „Полномочное представительство - Миссия СССР в Дании” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  51. ^ а б „Посольство СССР в Конго (Леопольдвиль), с 27.10.1971 - Заире” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 15. 3. 2011. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  52. ^ „Посольство СССР в Конго (Леопольдвиль)” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  53. ^ „Миссия СССР в Конго (Леопольдвиль)” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  54. ^ а б „Soviet Raises Status Of Egyptian Legation” (на језику: енглески). Moscow: The Modesto Bee. 22. 3. 1954. стр. 15. Приступљено 19. 2. 2010. 
  55. ^ Ginat, Rami (1993). „Soviet Doctrine Concerning the Arab World”. The Soviet Union and Egypt, 1945-1955 (на језику: енглески). Routledge. стр. 9. ISBN 0714634867. Приступљено 19. 2. 2010. 
  56. ^ „Российско-эквадорские отношения” (на језику: руски). Latin American Department, Russian Ministry of Foreign Affairs. 18. 5. 2012. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  57. ^ „Российско-эритрейские отношения” (на језику: руски). Russian Ministry of Foreign Affairs. 17. 10. 2011. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  58. ^ а б в г д ђ „Постановление Правительства РФ от 6 августа 1992 г. N 557 "Об учреждении посольств Российской Федерации в государствах - участниках СНГ, Республике Грузия, Латвийской Республике, Литовской Республике, Эстонской Республике" (с изм. и доп. от 7 июля 1993 г., 19 июня 1994 г., 27 января 1996 г.)” (на језику: руски). Government of Russia. 12. 3. 2009. Архивирано из оригинала 16. 10. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  59. ^ а б Africa report (на језику: енглески). 8. African-American Institute. 1963. стр. 32. 
  60. ^ Jinadu, Adele L. (1988). „The Interplay between Materialist and Ideological Factors in Soviet Relations with Ethiopia and Mozambique”. African Journal of Political Economy (на језику: енглески). Harare: African Association of Political Science. 2 (1): 21. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  61. ^ DeRoche, Andy (мај 2007). „Non-alignment on the Racial Frontier: Zambia and the USA, 1964-68”. Cold War History (на језику: енглески). 7 (2): 227—250. doi:10.1080/14682740701284132. Приступљено 17. 2. 2010. 
  62. ^ „Посольство СССР на Островах Зелёного Мыса, с 6.2.1986 - Кабо-Верде” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 15. 3. 2011. г. Приступљено 17. 2. 2010. 
  63. ^ „Soviet Union Is Establishing An Embassy in Zimbabwe” (на језику: енглески). Солзбери: Њујорк тајмс. 3. 6. 1981. Архивирано из оригинала 12. 10. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  64. ^ а б „Консульство - Генеральное консульство - Посольство СССР в Израиле” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  65. ^ „Миссия СССР в Израиле” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  66. ^ „Russian Relations With Israel Broken Off” (на језику: енглески). Moscow: The Canberra Times. 13. 2. 1953. стр. 1. Приступљено 18. 10. 2012. 
  67. ^ „Миссия - Посольство СССР в Израиле” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  68. ^ Freedman, Robert Owen (1991). „Debate on Resuming Full Diplomatic Relations”. Soviet Policy Toward Israel Under Gorbachev (на језику: енглески) (1 изд.). Praeger Publishers. стр. 95. ISBN 0275939944. Приступљено 18. 10. 2012. 
  69. ^ Fein, Esther B. (4. 1. 1991). „Office in Moscow opened by Israelis” (на језику: енглески). Moscow: Њујорк тајмс. стр. A6. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  70. ^ „К установлению дипломатических отношений между Советским Союзом и Индией” (на језику: руски). Embassy of Russia in New Delhi. Архивирано из оригинала 22. 12. 2010. г. Приступљено 14. 2. 2010. 
  71. ^ „RUSSIANS STIR INDONESIA; Size of Embassy Staff on Way Causes Storm in Jakarta” (на језику: енглески). Jakarta: Њујорк тајмс. 3. 9. 1954. стр. 3. Приступљено 18. 2. 2010. 
  72. ^ Minyazhetdinov, I. (30. 6. 2005). „Страницы истории. РОССИЯ — ИРАК: ИЗ ИСТОРИИ СТАНОВЛЕНИЯ ОТНОШЕНИЙ” (на језику: руски). Aziia i Afrika segodnia. стр. 49—53. Приступљено 8. 6. 2010. 
  73. ^ „Миссия СССР в Ираке” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  74. ^ Brown, L. Carl (2006) [2001]. „Iraq: Balancing Foreign and Domestic Realities”. Diplomacy in the Middle East: The International Relations of Regional and Outside Powers (на језику: енглески). I.B.Tauris. стр. 189. ISBN 1860648991. Приступљено 18. 10. 2012. 
  75. ^ Smolansky, Oles M.; Smolansky, Bettie M. (1991). „Soviet-Iraqi Relations, 1958-1980”. The USSR and Iraq: The Soviet Quest for Influence (на језику: енглески). Duke University Press. стр. 15. ISBN 082231116X. Приступљено 18. 10. 2012. 
  76. ^ а б „Полномочное представительство РСФСР — СССР в Персии, с 1935 - Иране — Посольство СССР в Иране” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 15. 3. 2011. г. Приступљено 8. 6. 2010. 
  77. ^ „First Soviet embassy in Ireland” (на језику: енглески). Dublin: New Straits Times. 17. 5. 1974. стр. 3. Приступљено 18. 2. 2010. 
  78. ^ Zaitsev, Anatoly. „Remembering Reykjavik”. International Affairs (на језику: енглески). Minneapolis/Moscow: East View Information Services (1): 224—238. Приступљено 7. 6. 2010. 
  79. ^ „Миссия - Посольство СССР в Исландии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  80. ^ а б „Представительство - Посольство СССР в Италии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  81. ^ „Полномочное представительство - Посольство СССР в Италии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  82. ^ „Посольство СССР на Ямайке” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 15. 3. 2011. г. Приступљено 18. 2. 2010. 
  83. ^ „Japan Approves Choice Of Russian Emissary” (на језику: енглески). Hartford, Connecticut: The Hartford Courant. 9. 5. 1956. стр. 14D. Приступљено 18. 2. 2010. 
  84. ^ а б Gusterin, P.V. „Хронология российско-йеменских отношений” (на језику: руски). Yemen Club. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2012. 
  85. ^ Asssamiee, Mahmoud (24. 2. 2009). „Yemeni-Russian relations across the history” (на језику: енглески). Sana'a: Saba News Agency. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2012. 
  86. ^ „Миссия — Посольство СССР в Йемене” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2012. 
  87. ^ Stupishin, Vladimir (2001). „Посольство летит в Ереван”. Моя миссия в Армении. 1992-1994. Воспоминания первого посла России (на језику: руски). Moscow: Издательство Academia. Архивирано из оригинала 22. 12. 2010. г. Приступљено 19. 2. 2010. 
  88. ^ „Russian Envoy Arrives” (на језику: енглески). Los Angeles: Los Angeles Times. 24. 3. 1964. стр. 12. Приступљено 8. 6. 2010. 
  89. ^ Kreisberg, Paul H. (јануар 1991). „The U.S. and Asia in 1990”. Asian Survey (на језику: енглески). University of California Press. 31 (1): 1—13. Приступљено 19. 2. 2010. 
  90. ^ „Новая веха на пути к становлению” (на језику: руски). OSInform Information Agency. 10. 2. 2010. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2012. 
  91. ^ „ПАМЯТИ Е. П. ГУСАРОВА” (на језику: руски). Журнал "Дипломатический вестник", Russian Ministry of Foreign Affairs. новембар 2002. Архивирано из оригинала 12. 10. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  92. ^ а б в г „О регионе” (на језику: руски). Representative of Chamber of Commerce and Industry of the Russian Federation in Central Asia. Архивирано из оригинала 15. 3. 2011. г. Приступљено 19. 2. 2010. 
  93. ^ а б „Brief historical review of the diplomatic relations between Russia and Cambodia” (на језику: енглески). Embassy of Russia in Phnom Penh. Архивирано из оригинала 22. 12. 2010. г. Приступљено 17. 2. 2010. 
  94. ^ „Посольство СССР в Камбодже, с 5.1.1976 - Кампучии, с 1.5.1989 - Камбодже” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012. 
  95. ^ „Посольство СССР в Камеруне” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 15. 3. 2012. г. Приступљено 19. 2. 2010. 
  96. ^ „CANADA ELEVATES 3 MORE LEGATIONS; Diplomatic Missions in Russia, China and Brazil Raised to Status of Embassies” (на језику: енглески). Ottawa: Њујорк тајмс. 11. 12. 1943. стр. 6. Приступљено 18. 2. 2010. 
  97. ^ „Миссия - Посольство СССР в Канаде” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  98. ^ „Russian-Qatari relationship” (на језику: енглески). Embassy of Russia in Qatar. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 5. 10. 2012. 
  99. ^ „Soviet Names Kenya Envoy” (на језику: енглески). Њујорк тајмс. 28. 1. 1964. стр. 2. Приступљено 19. 2. 2010. 
  100. ^ „Посольство СССР в Китайской Народной Республике” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012. 
  101. ^ „Soviet plans for Cyprus” (на језику: енглески). Nicosia: The Age. 13. 9. 1960. стр. 4. Приступљено 18. 2. 2010. 
  102. ^ Rudov, Georgiy (2002). Нам суждено жить вечно в дружбе: документальные страницы российско-кыргызских отношений на рубеже веков (на језику: руски). ИЛИМ. стр. 350. 
  103. ^ de Onis, Juan (4. 9. 1968). „COLOMBIA BUYING SOVIET TROLLEYS; Contract Is Largest Ever Between the 2 Nations” (на језику: енглески). Bogota: Њујорк тајмс. стр. 20. Приступљено 18. 2. 2010. 
  104. ^ „Миссия СССР в Колумбии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 19. 10. 2012. 
  105. ^ „Посольство СССР в Колумбии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 19. 10. 2012. 
  106. ^ „Российско-костариканские отношения” (на језику: руски). Russian Ministry of Foreign Affairs. 27. 4. 2009. Архивирано из оригинала 15. 3. 2011. г. Приступљено 17. 2. 2010. 
  107. ^ Khrushchev, Nikita (2007). „The Cuban Missile Crisis”. Ур.: Khrushchev, Sergei. Memoirs of Nikita Khrushchev: Statesman, 1953-1964 (на језику: енглески). Shriver, George; Shenfield, Stephen. Penn State Press. стр. 357. ISBN 0271029358. Приступљено 19. 2. 2010.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  108. ^ „Куба” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 19. 10. 2012. 
  109. ^ „Посольство СССР на Кубе” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 19. 10. 2012. 
  110. ^ „Посольство СССР в Кувейте” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 5. 10. 2012. 
  111. ^ „Лаос” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  112. ^ „Российско-ливанские отношения” (на језику: руски). Embassy of Russia in Beirut. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  113. ^ Yegorin, Anatoly Zakharovich (мај 2000). „Россия — Ливия: не пора ли сделать шаги навстречу друг другу?”. Asia and Africa Today (Азия и Африка сегодня) (на језику: руски). Moscow: Institute of Oriental Studies of the Russian Academy of Sciences and Institute for African Studies of the Russian Academy of Sciences via Nauka and East View Information Services (5): 30. ISSN 0321-5075. Приступљено 2. 7. 2010. „Дипломатические отношения между двумя странами были установлены еще в сентябре 1955 года, посольство СССР в Триполи открыто 11 января 1956 года, а ливийское посольство в Москве - 22 сентября 1962 года.” 
  114. ^ Ginsburg; Slusser, A calendar of Soviet treaties, 1958-1973, pp.844
  115. ^ „Республика Мадагаскар” (на језику: руски). Клуб друзей Мадагаскара. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 17. 2. 2010. „Посольство СССР в Антананариву открыто в 1974.” 
  116. ^ а б Ivanov, Y. „Long-Lasting Traditions”. International Affairs (на језику: енглески). Minneapolis/Moscow: East View Information Services. 19 (6): 102—104. Приступљено 7. 6. 2010.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  117. ^ „Полномочное представительство - Миссия СССР в Венгрии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  118. ^ „Миссия - Посольство СССР в Венгрии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  119. ^ „История” (на језику: руски). Embassy of Russia in Skopje. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 5. 10. 2012. 
  120. ^ „New Ambassador” (на језику: енглески). Kuala Lumpur: Lodi News-Sentinel. 25. 3. 1968. Приступљено 17. 2. 2010. 
  121. ^ Pirotta, Godfrey A. (април 1985). „Malta's foreign policy after Mintoff”. The Political Quarterly (на језику: енглески). The Political Quarterly Publishing Co. Ltd. 56 (2): 182—186. doi:10.1111/j.1467-923X.1985.tb02350.x. Приступљено 18. 2. 2010. 
  122. ^ „Trouble over bases” (на језику: енглески). Chicago Daily Tribune. 18. 9. 1958. стр. 16. Приступљено 17. 2. 2010. 
  123. ^ Vachnadze, G.N. (2002). Деловая Мавритания (PDF) (на језику: руски). Polpred. стр. 20. ISBN 5190003412519 Проверите вредност параметра |isbn=: invalid prefix (помоћ). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  124. ^ Rozin, Alexander. „Советский флот на острове Маврикий” (на језику: руски). Советский флот в войнах и конфликтах "холодной войны. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  125. ^ „SOVIET FIXES RANKS IN FOREIGN SERVICE; Career Diplomatic System Is Decreed, Giving Permanent Grades and Promotions PENSIONS ARE PROVIDED Move Indicates Moscow Plans Greater Interest in World's Affairs, Following Trend” (на језику: енглески). Moscow: Њујорк тајмс. 21. 6. 1943. стр. 5. Приступљено 18. 2. 2010. 
  126. ^ Gupta, Bhabani Sen (1988). The fulcrum of Asia: relations among China, India, Pakistan, and the U.S.S.R. (на језику: енглески). Konark Publishers. стр. 337.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ);
  127. ^ Goncharov, Leongard Vasiliyevich (1982). Советско-африканские отношения: справочник (на језику: руски). Институт Африки (Академия наук СССР). стр. 111. 
  128. ^ „About the embassy” (на језику: енглески). Embassy of Russia in Mongolia. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  129. ^ Borunkov, Anatoly Filippovich (1999). Дипломатический протокол в России (на језику: руски). Международные Отношения. стр. 39. 
  130. ^ „Миссия - Посольство СССР в Германской Демократической Республике” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 15. 3. 2011. г. Приступљено 22. 12. 2010. 
  131. ^ „NEPAL GETS SOVIET AID; Signs Pact for 30,000,000 Rubles in Projects” (на језику: енглески). Њујорк тајмс. 25. 4. 1959. стр. 3. Приступљено 18. 2. 2010. 
  132. ^ Onunaiju, Charles (24. 6. 2009). „Nigeria/Russia relation: Issues and prospects” (на језику: енглески). Daily Trust. Приступљено 19. 2. 2010. 
  133. ^ Varas, Augusto (1987). Soviet-Latin American relations in the 1980s (на језику: енглески). Westview Press. стр. 145. ISBN 0813371236. 
  134. ^ а б Prior, Stuart. „New Zealand and Russia” (на језику: енглески). Embassy of New Zealand in Moscow. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  135. ^ „Миссия - Посольство СССР в Новой Зеландии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  136. ^ а б „Посольство СССР в Норвегии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала Проверите вредност параметра |url= (помоћ) 17. 10. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012. 
  137. ^ „Полномочное представительство СССР в Норвегии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012. 
  138. ^ „Посольство СССР в Кот д'Ивуар” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 15. 3. 2011. г. Приступљено 19. 2. 2010. 
  139. ^ „Посольство СССР в Береге Слоновой Кости” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012. 
  140. ^ „Soviet Ties With Ivory Coast” (на језику: енглески). Abidjan: Њујорк тајмс. 21. 2. 1986. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012. 
  141. ^ „Pushing Arab ties, Soviets to open embassy in Oman” (на језику: енглески). Philadelphia Inquirer. 29. 8. 1987. стр. D18. Приступљено 18. 2. 2010. 
  142. ^ Naseem, Ayaz (1989). Pak-Soviet Relations: 1947-1965 (на језику: енглески). Progressive Publishers. стр. 39. 
  143. ^ а б Thomas, K.K. (1966). Asian recorder, Volume 12 (на језику: енглески). 12. Recorder Press. стр. 7167. 
  144. ^ Bovin, Alexander Yevgenyevich (2001). Записки ненастоящего посла: из дневника (на језику: руски). Захаров. стр. 579. 
  145. ^ „Российско-панамские двусторонние связи” (на језику: руски). Russian Ministry of Foreign Affairs. 28. 3. 2012. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  146. ^ „Primer embajador ruso llega esta mañana al país” (на језику: Spanish). Asunción: ABC (Paraguay). 7. 3. 2009. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  147. ^ Browne, Malcolm W. (5. 4. 1969). „Soviet Union Is Moving Cautiously as It Gains Latin-American Foothold” (на језику: енглески). Lima: Њујорк тајмс. стр. 3. Приступљено 18. 2. 2010. 
  148. ^ а б „Посольство СССР в Польше” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012. 
  149. ^ „Полномочное представительство РСФСР - СССР в Польше” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012. 
  150. ^ „Польша” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012. 
  151. ^ Riesel, Victor (27. 8. 1975). „What America lost in Portugal” (на језику: енглески). Washington, D.C.: Lundington Daily News. стр. 4. Приступљено 18. 2. 2010. 
  152. ^ „Посольство СССР в Конго (Браззавиль)” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 15. 3. 2011. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  153. ^ а б „Миссия - Посольство СССР в Румынии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012. 
  154. ^ „Полномочное представительство - Миссия СССР в Румынии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012. 
  155. ^ „Скончался король Саудовской Аравии Фахд ибн Абдель Азиз Аль Сауд, правивший с 1982 года” (на језику: руски). Newsru.com. 1. 8. 2005. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2012. 
  156. ^ „Russian representative office in Vatican becomes full-fledged embassy” (на језику: енглески). RIA Novosti. 20. 3. 2010. Архивирано из оригинала 15. 3. 2011. г. Приступљено 22. 3. 2010. 
  157. ^ (језик: руски) „Посольство СССР в Корейской Народно-Демократической Республике” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 15. 3. 2011. г. Приступљено 8. 6. 2010. 
  158. ^ Kaufman, Michael T. (11. 6. 1977). „On a Lush Island in Indian Ocean, A Coup Is Just a Case of Hiccups” (на језику: енглески). Victoria: Њујорк тајмс. стр. 6. Приступљено 17. 2. 2010. 
  159. ^ а б Africa report (на језику: енглески). 8. African-American Institute. 1963. стр. 32. 
  160. ^ „Red's Asian Aims Object Of Visit” (на језику: енглески). Sarasota Journal. 11. 7. 1969. стр. 3. Приступљено 14. 2. 2010. 
  161. ^ Kreutz, Andrej (2007). „Russia and the Mediterranean countries of the Arab East”. Russia in the Middle East: friend or foe? (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. стр. 13. ISBN 0275993280. Приступљено 19. 2. 2010. 
  162. ^ „Soviet Embassy Reopened with Pomp in Washington” (на језику: енглески). Washington, D.C.: The Canberra Times. 12. 4. 1934. Приступљено 7. 10. 2009. 
  163. ^ а б „Хроника развития дипломатических отношений между Россией и Словакией” (на језику: руски). Embassy of Russia in Bratislava. Архивирано из оригинала 9. 10. 2012. г. Приступљено 10. 10. 2012. 
  164. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф Gromyko, Andrei Andreyevich (1984). Дипломатический словарь. 2 (4 изд.). Изд-во "Наука". стр. 83. 
  165. ^ „Slovenia and Russia confirm good relations through intensive contacts” (на језику: енглески). Slovenian Press Agency. 1. 8. 2006. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 5. 10. 2012. 
  166. ^ Mićunović, Veljko (1980). Moscow diary (на језику: енглески). Doubleday. стр. 4. ISBN 0385145748. 
  167. ^ Lengyel, Emil (1960). The changing Middle East (на језику: енглески). J. Day Co. стр. 224. 
  168. ^ Trumbull, Robert (23. 3. 1948). „Red moves in Asia seen in a pattern; Central direction believe to come from Moscow through agents in chief ports” (на језику: енглески). New Delhi: Њујорк тајмс. стр. 22. Приступљено 17. 2. 2010. 
  169. ^ „О российско-таджикских отношениях” (на језику: руски). Russian Ministry of Foreign Affairs. 27. 5. 2008. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2012. 
  170. ^ „Посольство СССР в Тунисе” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2012. 
  171. ^ „Russia expects more immigrants from Turkmenistan in 2004” (на језику: енглески). Moscow: RIA Novosti. 27. 11. 2003. Приступљено 8. 6. 2010. 
  172. ^ Benhür, Çağatay (јесен 2008). „1920’li Yıllarda Türk-Sovyet İlişkileri: Kronolojik Bir Çalışma”. Türkiyat Araştırmaları Dergisi (на језику: Turkish). Selçuk University (24): 282. ISSN 1300-5766. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 10. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012. „Türkiye’ye atanan ilk Sovyet elçisi Şalva Zuraboviç Eliava idi. Fakat kendisi hastalığı nedeniyle Türkiye’ye gelememiş ve yerine Y.Y.Upmal vekâlet etmiştir. Sovyet elçilik heyeti 4 Ekim 1920 günü Ankara’ya varmış 22 ve 9 Kasım 1920’de de Sovyet Büyükelçiliği açılmıştır.” 
  173. ^ Piadysheva, Yevgenia (2009). „A Life Spanning More than a Century”. International Affairs (на језику: енглески). Minneapolis/Moscow: East View Information Services (6): 156—159. ISSN 0130-9641. Приступљено 12. 5. 2010. 
  174. ^ Pozdnyakov, Kirill (20. 3. 2012). „Ташкент-Москва: народ и дипломатия” (на језику: руски). Информационное агентство СТОЛЕТИЕ. Архивирано из оригинала 16. 10. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  175. ^ Shaked, Haim, ур. (1988). Middle East contemporary survey (на језику: енглески). 10. Moshe Dayan Center. стр. 321. ISBN 0813307643. Приступљено 19. 2. 2010. 
  176. ^ а б „No. 13 Kensington Palace Gardens: Harrington House” (на језику: енглески). The Embassy of the Russian Federationto the United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  177. ^ „Uruguay and Russia To Resume Relations” (на језику: енглески). Hartford, Connecticut: The Hartford Courant. 30. 1. 1943. стр. 2. Приступљено 18. 2. 2010. 
  178. ^ Summary of world broadcasts: Far East, Part 3 (на језику: енглески). Monitoring Service of the British Broadcasting Corp. 1977. Приступљено 19. 2. 2010. 
  179. ^ а б „Миссия - Посольство СССР в Финляндии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  180. ^ „Полномочное представительство РСФСР - СССР в Финляндии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  181. ^ „Полномочное представительство - Миссия СССР в Финляндии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  182. ^ „History of the Embassy Residence” (на језику: енглески). Embassy of Russia in The Hague. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  183. ^ а б „История Посольства” (на језику: руски). Embassy of Russia in Zagreb. Архивирано из оригинала 15. 3. 2011. г. Приступљено 16. 2. 2010. 
  184. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х Gromyko, Andrei Andreyevich (1986). Дипломатический словарь (на језику: руски). 2 (4 изд.). Изд-во "Наука". стр. 84. 
  185. ^ а б „Российско-черногорские отношения” (на језику: руски). Russian Ministry of Foreign Affairs. 5. 10. 2012. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  186. ^ „Avdejev u poseti Podgorici”. B92. 18. 1. 2001. Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено 15. 10. 2012. 
  187. ^ Ginsburg; Slusser, A calendar of Soviet treaties, 1958-1973, pp.764
  188. ^ а б „Миссия - Посольство СССР в Чехословакии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  189. ^ „Полномочное представительство РСФСР - СССР в Чехословакии” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  190. ^ Eller, Ernest McNeill (1971). The Soviet sea challenge (на језику: енглески). Cowles Book Co. стр. 262. 
  191. ^ Naumkin, Vitaly Vyacheslavovich (1990). Новейшая история арабских стран Африки: 1917-1987 (на језику: руски). Наука. стр. 153. ISBN 5020167142. 
  192. ^ а б Alexandrov, A. (април 1986). „Soviet-Swiss relations: Past and prospects”. International Affairs (Russian journal) (на језику: енглески). Minneapolis/Moscow: East View Information Services. 32 (4): 92. ISSN 0130-9641. Приступљено 16. 7. 2010. 
  193. ^ а б „Полномочное представительство - Миссия - Посольство СССР в Швеции” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012. 
  194. ^ „Spain, Russia resume ties after 38 years” (на језику: енглески). Madrid: The Pittsburgh Press. 9. 2. 1977. стр. 1. Приступљено 18. 2. 2010. 
  195. ^ „Полномочное представительство СССР в Испании” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  196. ^ „Посольство СССР в Испании” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  197. ^ Rosenthal, A.M. (23. 11. 1957). „MARXISTS GAINING GROUND IN CEYLON; Bandaranaike Vies With Marxist” (на језику: енглески). Colombo: Њујорк тајмс. стр. 5. Приступљено 18. 2. 2010. 
  198. ^ Zuaui, Nadim (8. 4. 2010). „Первый российско-арабский форум пройдет в Москве в конце года” (на језику: руски). Cairo: RIA Novosti. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  199. ^ Kuznetsova, Ekaterina (19. 2. 2009). „Генсек АСЕАН выступает за расширение сотрудничества с Россией” (на језику: руски). Jakarta: RIA Novosti. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  200. ^ „Россия и Совет Европы” (на језику: руски). Russian Ministry of Foreign Affairs. 27. 9. 2011. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  201. ^ „About the Mission” (на језику: енглески). Permanent Mission of the Russian Federation to the European Union. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  202. ^ Voronin, A.I. (децембар 2005). „Russia-NATO strategic partnership: Problems, prospects” (на језику: енглески). Military Thought. стр. 19—24. Приступљено 8. 6. 2010. 
  203. ^ „Организации Исламской конференции – 40 лет!” (на језику: руски). Islamnews.ru. 25. 9. 2009. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  204. ^ „История Миссии” (на језику: руски). Permanent Mission of the Russian Federation to the OSCE. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  205. ^ „Permanent Delegates of the USSR/Russia to UNESCO” (на језику: енглески). Permanent Mission of Russia to UNESCO in Paris. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  206. ^ „Establishment of the Permanent Mission of the USSR / the Russian Federation to the United Nations in New York” (на језику: енглески). Permanent Mission of Russia to the United Nations in New York City. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  207. ^ „Европейское отделение Организации Объединённых Наций и другие международные организации” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  208. ^ „Международное агентство по атомной энергии и другие международные организации в Вене” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  209. ^ „История консульской службы России” (на језику: руски). Consular Department of the Russian Ministry of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 5. 10. 2012. 
  210. ^ „Russian consulate resumes work in Mazar-e Sharif” (на језику: енглески). Moscow: Interfax. 21. 3. 2002. Приступљено 7. 6. 2010. 
  211. ^ Parker, John W. (2009). „Mazar, Dar es Salaam, and Nairobi”. Persian Dreams (на језику: енглески). Washington, D.C.: Potomac Books, Inc. ISBN 1597976466. Приступљено 10. 10. 2012. „Russia closed down its consulate in Mazar in May 1997.” 
  212. ^ Chekhonin, Australia's political guidelines, pp.67
  213. ^ „Минск (столица Республики Беларусь)” (на језику: руски). Prime Minister of Russia. 7. 10. 2008. Приступљено 7. 6. 2010. 
  214. ^ а б Fesenko, V.I. (јул 1998). „К 25-летию УЧРЕЖДЕНИЯ КОНСУЛЬСКОГО ПРЕДСТАВИТЕЛЬСТВА В г. РИО-ДЕ-ЖАНЕЙРО”. Журнал "Дипломатический вестник" (на језику: руски). Russian Ministry of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 9. 10. 2012. г. Приступљено 10. 10. 2012. 
  215. ^ „Acordo, por Troca de Notas, sobre a Instalação de Consulado-Geral na Cidade de São Paulo” (на језику: Portuguese). Ministry of External Relations (Brazil). 14. 7. 1995. Архивирано из оригинала 6. 10. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2012. 
  216. ^ Nakov, Angel (1973). Интернациональная миссия советских войск в Болгарии (на језику: руски). Наука. стр. 14. 
  217. ^ „Congratulations on 16th Russian National Day” (на језику: енглески). Danang People's Committee. 12. 6. 2006. Архивирано из оригинала 9. 10. 2012. г. Приступљено 10. 10. 2012. 
  218. ^ Akhtamzyan, Abdulkhan Abdurakhmanovich (1987). История международных отношений и внешней политики СССР в трех томах, 1917-1987: 1970-1987 (на језику: руски). Международные отношения. стр. 101. 
  219. ^ а б „История генконсульства” (на језику: руски). Consulate-General of Russia in Alexandria. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2012. 
  220. ^ Taal, Argo (7. 6. 1996). „Venemaa avas Tartus konsulaaresinduse” (на језику: Estonian). Postimees. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 19. 10. 2012. 
  221. ^ „Российское консульство открылось в Хайфе”. Sankt-Peterburgskie Vedomosti (на језику: руски). East View Information Services. 18. 7. 2003. стр. 3. Приступљено 17. 8. 2010. 
  222. ^ Kadakin, 100 Years of the Russian Consulate in Mumbai, pp. 121
  223. ^ а б „Russia reopens its consulate in Basra” (на језику: енглески). Basra: National Iraqi News Agency. 31. 7. 2011. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2012. 
  224. ^ Suponina, Elena (22. 11. 2007). „Россия приходит в Иракский Курдистан”. Vremya Novostei (на језику: руски). East View Information Services. стр. 5. Приступљено 17. 8. 2010. 
  225. ^ Yapp, Michael (1997). [1556556713 British documents on foreign affairs: reports and papers from the foreign office confidential print. From 1940 through 1945.] Проверите вредност параметра |url= (помоћ) (на језику: енглески). University Publications of America. Приступљено 7. 6. 2010.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  226. ^ „Russia Demands Expansion of Political Ties with Iran” (на језику: енглески). Tehran: Fars News Agency. 20. 5. 2007. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 5. 10. 2012. 
  227. ^ (језик: руски) „Историческая справка”. Consulate-General of Russia in Milan. Приступљено 20. 2. 2010. 
  228. ^ Stepanov, Andrey (децембар 2003). „Coming to Sicily to See Grandchildren”. International Affairs (на језику: енглески). 49 (6). East View Information Services. стр. 149. ISSN 0130-9641. Приступљено 7. 6. 2010. 
  229. ^ Ivanov, Vladimir I.; Smith, Karla S. Smith. „Main Events of a New Era”. Japan and Russia in northeast Asia: partners in the 21st century (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. стр. 156. ISBN 0275963829. Приступљено 7. 6. 2010. 
  230. ^ Kutakov, Leonid Nikolayevich (1988). Москва-Токио: очерки дипломатических отношений, 1956-1986 (на језику: руски). Международные отношения. стр. 264. ISBN 5713300099. 
  231. ^ „Russian consulate general in Japan opens branch” (на језику: енглески). Hakodate: ITAR-TASS. 19. 9. 2003. Приступљено 7. 6. 2010. 
  232. ^ Halliday, Fred (2002). „Moscow and Aden: initiating an alliance”. Revolution and Foreign Policy: The Case of South Yemen, 1967-1987 (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 181. ISBN 0521891647. Приступљено 19. 2. 2010. 
  233. ^ „История генерального консульства России в Адене” (на језику: руски). Consulate-General of Russia in Aden. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2012. 
  234. ^ Chernamorian, Artem (25. 1. 2002). „Russia Opens Consulate In Gyumri” (на језику: енглески). Gyumri: Azatutyun. Архивирано из оригинала 6. 10. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2012. 
  235. ^ Gruzdev, Alexander Ivanovich (2000). Дипломаты под флотскими флагами (на језику: руски). Ussuri. ISBN 5926400139. OCLC 50315871.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ);
  236. ^ Belous, Russia's Consular Service Turns 200, pp. 184
  237. ^ „В г. Уральск (Западный Казахстан) открывается консульство России. Консулом будет Д. Романов” (на језику: руски). Centrasia.ru. 3. 4. 2002. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  238. ^ „Russia opens consulate general in Toronto” (на језику: енглески). Ottawa: ITAR-TASS. 23. 11. 2002. Приступљено 15. 2. 2010. 
  239. ^ „The Embassy in Beijing: a Symbol of Russia’s Centuries-Old Presence” (на језику: енглески). Diplomat. јул 2009. Архивирано из оригинала 14. 4. 2010. г. Приступљено 14. 4. 2010. 
  240. ^ „"One Country, Two Systems" Successful in Hong Kong, Macao” (на језику: енглески). People's Daily. 25. 12. 2000. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  241. ^ „История Генконсульства” (на језику: руски). Consulate-General of Russia in Shanghai. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  242. ^ Titarenko, Mikhail Leontyevich; Shabalin, V.I. (2005). Россия и Китай: сотрудничество в условиях глобализации (на језику: руски). Институт Дальнего Востока РАН. стр. 312. 
  243. ^ „Генеральное консульство Российской Федерации в Оше” (на језику: руски). Consulate-General of Russia in Osh. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2012. 
  244. ^ „Консульская служба России отметила свое 200-летие” (на језику: руски). Nasha Gazeta. 21. 5. 2009. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2012. 
  245. ^ „Konsulātam – 15 gadu” (на језику: Latvian). Kurzemes Vārds. 4. 12. 2009. стр. 7. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2012. 
  246. ^ „Литва: в Клайпеде открылось Генеральное консульство России” (на језику: руски). Baltija.eu. 22. 2. 2012. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  247. ^ а б „Bilateral relations between Hungary and The Russian Federation” (на језику: енглески). Embassy of Hungary in Moscow. 13. 5. 2005. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2012. 
  248. ^ „97. Airgram A-34 From the Embassy in Morocco to the Department of State, February 17, 1969”. United States Department of State. 17. 2. 1969. Приступљено 17. 2. 2010. 
  249. ^ а б Kotenev, Russia's Consular Service Turns 200, pp. 181
  250. ^ Prokhorov, Dmitry (2005). Сколько стоит продать Родину (на језику: руски). Olma Media Group. стр. 474. ISBN 5765444695. Приступљено 7. 6. 2010. 
  251. ^ Kotenev, Russia's Consular Service Turns 200, pp. 180
  252. ^ Kisin, Sergey (27. 8. 2005). „Донские угольщики закрепились на Шпицбергене” (на језику: руски). Kommersant South Russia. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2012. 
  253. ^ „«О текущих вопросах международной деятельности Российской Федерации»” (на језику: руски). President of Russia. 22. 1. 2003. Приступљено 15. 3. 2010. 
  254. ^ Гąсиоровска-Грабовска, Наталья (1976). Документы и материалы по истории советско-польских отношений: Январь 1946 г.-декабрь 1949 г (на језику: руски). Volume 9 of Документы и материалы по истории советско-польских отношений: Изд-во Академии наук СССР. 
  255. ^ „Consulate General of the Russian Federation in Constantza” (на језику: енглески). Consulate-General of Russia in Constanta. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  256. ^ Moonan, Wendy (13. 10. 1994). „After the Revolution, A Russian Restoration” (на језику: енглески). Њујорк тајмс. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  257. ^ „A New Soviet Consulate Opens in San Francisco” (на језику: енглески). Њујорк тајмс. 24. 6. 1973. стр. 6. Приступљено 7. 10. 2009. 
  258. ^ Gwinn, Mary Ann (20. 9. 1993). „Northwest Companies Rush to Russia Despite Obstacles, Instability” (на језику: енглески). The Seattle Times. Приступљено 17. 2. 2010. 
  259. ^ „The history of the consulate-general” (на језику: енглески). Consulate-General of Russia in Houston. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  260. ^ Miller, Helen (1. 5. 2008). „А.Ярахмедов (генконсул РФ в Худжанде): "Госпрограмма по переселению соотечественников в Россию набирает ход"”. Centrasia.ru. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  261. ^ „Интервью официального представителя МИД России А. В.Яковенко корреспонденту Московского бюро турецкой газеты "Хюрриет" Н. Хаджиоглу, 21 февраля 2004 года” (на језику: руски). Embassy of Russia in Ankara. 21. 2. 2004. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  262. ^ Vachnadze, G.N. (2002). „Обзор прессы”. Деловая ТУРЦИЯ (на језику: руски). Moscow: ПИК ВИНИТИ. стр. 60. ISBN 5900034259. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  263. ^ „Russia opens consulate general in Dubai” (на језику: руски). Dubai/Moscow: ITAR-TASS. 26. 12. 2001. Приступљено 14. 2. 2010. 
  264. ^ Romashkevich, Anastasiya (20. 10. 1993). „В Эдинбурге будет открыто российское генконсульство” (на језику: руски). Kommersant. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  265. ^ а б Kuzio, Taras (1998). „Prospects for Stability”. Contemporary Ukraine: dynamics of post-Soviet transformation (на језику: енглески). M.E. Sharpe. стр. 37. ISBN 0765602245. Приступљено 12. 7. 2010. 
  266. ^ „Генеральное консульство Российской Федерации в Симферополе” (на језику: руски). Consulate-General of Russia in Simferopol. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  267. ^ Sokolovskaya, Yanina (15. 1. 2003). „Черномырдин открыл в Харькове новое здание генконсульства России” (на језику: руски). Kiev: Izvestia. Приступљено 12. 7. 2010. 
  268. ^ „Venäjän konsulaatti Lappeenrantaan” (на језику: Finnish). MTV3. 10. 5. 2000. Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  269. ^ Ushakov, Yuri (1996). „The 39th Member of the Council of Europe” (на језику: енглески). International Affairs. стр. 30—37. Приступљено 7. 6. 2010. 
  270. ^ „Информация о Генконсульстве” (на језику: руски). Consulate-General of Russia in Brno. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  271. ^ Kvaratskhelia, Marina (5. 3. 2009). „При посольстве Швейцарии в Тбилиси начала работу секция интересов РФ” (на језику: руски). Tbilisi: RIA Novosti. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  272. ^ Chkhikvadze, Vladimir (1997). „"Amigos para siempre"”. International Affairs (Russian journal) (на језику: енглески). Minneapolis/Moscow: East View Information Services. 43 (2): 155—165. Приступљено 14. 7. 2010. 
  273. ^ а б в „Распоряжение Правительства Российской Федерации”. Journal "Diplomatichesky vestik" (на језику: руски). Russian Ministry of Foreign Affairs. мај 1998. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 5. 10. 2012. 
  274. ^ United States. Dept. of State. Bureau of Intelligence and Research, United States. Dept. of State. Office of Intelligence Research and Analysis, ур. (1968). World strength of the Communist Party organizations (на језику: енглески). 1961. The Bureau. стр. 155. 
  275. ^ „Российско-буркинийские отношения” (на језику: руски). Russian Ministry of Foreign Affairs. 23. 12. 2011. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  276. ^ а б „Российско-экватогвинейские отношения” (на језику: руски). Russian Ministry of Foreign Affairs. 17. 10. 2011. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  277. ^ „Russia shuts down Tbilisi embassy” (на језику: енглески). Tbilisi: Independent Online. 3. 9. 2008. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  278. ^ Vanneman, Peter (1990). „The Nonaligned States”. Soviet strategy in Southern Africa: Gorbachev's pragmatic approach (на језику: енглески). 390. Hoover Press. стр. 73. ISBN 0817989013. Приступљено 20. 2. 2010. 
  279. ^ „Российско-лесотские отношения” (на језику: руски). Russian Ministry of Foreign Affairs. 20. 9. 2011. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  280. ^ „Российско-нигерские отношения” (на језику: руски). Russian Ministry of Foreign Affairs. 18. 10. 2011. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  281. ^ Dorrance, John C. (септембар 1990). „The Soviet Union and the Pacific Islands: A Current Assessment”. Asian Survey (на језику: енглески). University of California Press. 30 (9): 908—925. ISSN 0004-4687. Приступљено 20. 2. 2010. 
  282. ^ Standish, Bill (фебруар 1993). „Papua New Guinea in 1992: Challenges for the State”. Asian Survey (на језику: енглески). University of California Press. 33 (2): 211—217. ISSN 0004-4687. Приступљено 20. 2. 2010. 
  283. ^ „Посольство СССР в Сан-Томе и Принсипи” (на језику: руски). Справочник по истории Коммунистической партии и Советского Союза 1898 - 1991. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  284. ^ а б „Российско-сьерралеонские отношения” (на језику: руски). Russian Ministry of Foreign Affairs. 18. 10. 2011. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  285. ^ Staar, Richard Felix; Drachkovitch, Milorad M.; Gann, Lewis H., ур. (1983). Yearbook on international communist affairs (на језику: енглески). Hoover Institution on War, Revolution and Peace. стр. 125. ISBN 0817978615. 
  286. ^ „Республика Суринам” (на језику: руски). Latin American Department, Russian Ministry of Foreign Affairs. 18. 10. 2007. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  287. ^ „Российско-тоголезские отношения” (на језику: руски). Africa Department, Russian Ministry of Foreign Affairs. 23. 12. 2011. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2012. 

External links[уреди | уреди извор]

Russavia/DipMis на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Russavia/DipMis&oldid=23839263”