Stoicizam — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 11. јануар 2020. у 17:18

Stoicizam (ili stoa) jeste pravac antičke filozofije popularan od 4. do 2. veka p. n. e., posebno među obrazovanom elitom antičke Grčke i Rimskog carstva.^[1]^[2] Stoicizam je izveden iz kinizma i deli se na staru, srednju i novu stoičku školu.

Osnivač ovog pravca je grčki filozof Zenon (333—264. p. n. e.), iz današnje Larnake.^[3]^[4] Ostali predstavnici su: Hrizip, Seneka, Epiktet i car Marko Aurelije.

Stoici su se organizovali u Atini oko 310. pne. i objasnili kako je svet satkan u skladu sa zakonima logike, fizike i etike. Tvrdili su da svetom vlada logos (svetski um, sudbina) i zbog toga je sve određeno. Centralni problem kojim se bave je etika, koji je i najpoznatiji u moderno vreme.

Osnovni moto stoika je „život u skladu s prirodom“. Mudar čovek živi u skladu s prirodom i sopstvenim razumom, jer tako postiže mir duše. Najznačajnije vrline su razumnost, pravednost i umerenost. Smatrali su da čovek treba da se suprotstavlja impulsima koje stvaraju ljubav, strast, mržnja, strah, bol itd. Druga poznata stoička izreka je „blažen je onaj koji je zadovoljan onim što ima“.

Stoicizam je promovisan kao način života koji se ne dokazuje rečima, već delima.^[5]

Stoičku školu zabranio je 529. godine vladar Justinijan I obrazloženjem da potiče iz paganizma i da nije u skladu sa hrišćanstvom.^[6]

Vidi još

Reference

^ H.D. Amos and A.G.P. Lang, "These Were the Greeks"
^ Gilbert Murray, The Stoic Philosophy, 1915, p. 25. In Bertrand Russell, History of Western Philosophy, 1946.
^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2009. г. Приступљено 05. 10. 2008.
^ The Stoa Poikile or Painted Porch
^ John Sellars. Stoicism, p. 32.
^ Agatija, Histories, 2.31.

[1] H.D. Amos and A.G.P. Lang, "These Were the Greeks"

[2] Gilbert Murray, The Stoic Philosophy, 1915, p. 25. In Bertrand Russell, History of Western Philosophy, 1946.

[3] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2009. г. Приступљено 05. 10. 2008.

[4] The Stoa Poikile or Painted Porch

[5] John Sellars. Stoicism, p. 32.

[6] Agatija, Histories, 2.31.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

@@ Ред 3: / Ред 3: @@
 '''Stoicizam''' (ili '''stoa''') jeste pravac [[Antička filozofija|antičke filozofije]] popularan od [[4. vek p. n. e.|4.]] do [[2. vek p. n. e.|2. veka p. n. e.]], posebno među obrazovanom elitom [[Antička Grčka|antičke Grčke]] i [[Rimsko carstvo|Rimskog carstva]].<ref>H.D. Amos and A.G.P. Lang, "These Were the Greeks"</ref><ref>Gilbert Murray, ''The Stoic Philosophy'', 1915, p. 25. In Bertrand Russell, ''History of Western Philosophy'', 1946.</ref> Stoicizam je izveden iz [[Kinici|kinizma]] i deli se na staru, srednju i novu stoičku školu.
-Osnivač ovog pravca je grčki filozof [[Zenon iz Kitijuma|Zenon]] (333—264. p. n. e.),<ref>{{Cite web |url=http://depthome.brooklyn.cuny.edu/classics/dunkle/athnlife/poikile.htm |title=Архивирана копија |access-date=05. 10. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090113185445/http://depthome.brooklyn.cuny.edu/classics/dunkle/athnlife/poikile.htm# |archive-date=13. 01. 2009 |url-status=dead |df= }}</ref><ref>[http://www.wku.edu/~jan.garrett/stoa/stoapoik.htm The Stoa Poikile or Painted Porch{{Ботовски наслов}}]</ref> iz današnje [[Larnaka|Larnake]]. Ostali predstavnici su: [[Hrizip]], [[Seneka]], [[Epiktet]] i car [[Marko Aurelije]].
+Osnivač ovog pravca je grčki filozof [[Zenon iz Kitijuma|Zenon]] (333—264. p. n. e.), iz današnje [[Larnaka|Larnake]].<ref>{{Cite web |url=http://depthome.brooklyn.cuny.edu/classics/dunkle/athnlife/poikile.htm |title=Архивирана копија |access-date=05. 10. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090113185445/http://depthome.brooklyn.cuny.edu/classics/dunkle/athnlife/poikile.htm# |archive-date=13. 01. 2009 |url-status=dead |df= }}</ref><ref>[http://www.wku.edu/~jan.garrett/stoa/stoapoik.htm The Stoa Poikile or Painted Porch{{Ботовски наслов}}]</ref> Ostali predstavnici su: [[Hrizip]], [[Seneka]], [[Epiktet]] i car [[Marko Aurelije]].
 Stoici su se organizovali u [[Atina|Atini]] oko [[310. pne.]] i objasnili kako je [[svet]] satkan u skladu sa zakonima [[Logika|logike]], [[Fizika|fizike]] i [[Etika|etike]]. Tvrdili su da svetom vlada ''[[logos]]'' (svetski um, [[sudbina]]) i zbog toga je sve [[Predodređenost|određeno]]. Centralni problem kojim se bave je etika, koji je i najpoznatiji u moderno vreme.