Портал:Biologija/Šabloni
| Menjanje portala biologija | |
|---|---|
|
Da biste menjali stranicu Portal:Biologija koristite sledeće šablone. Pažnja
Linkovi koji služe za menjanje dela stranice zamenjeni su linkovima za menjanje šablona. Klice
U kratkim člancima vezanim za biologiju koristite šablon {{клица-биол}} a za članke vezane za medicinu {{клица-мед}} . |
Izabrani članak
Izabrani članci
Januar
Jedro reguliše sve procese u ćeliji, u njemu se obavlja i sinteza DNK (replikacija) i svih vrsta RNK (transkripcija), kao i dela proteina (translacija). Ćelija najčešće ima jedno jedro, mada postoje ćelija sa više jedara (polinuklearne ćelije), kao i (veoma retko) ćelije bez ijednog jedra — takve ćelije su npr. eritrociti skoro svih sisara.
Februar
Kladistika je biološka disciplina koja se bavi određivanjem odnosa između organizama na osnovu izvedenih sličnosti. Kladistička analiza predstavlja osnovu za veliki broj sistema biološke klasifikacije, koji se trude da grupišu organizme na osnovu evolutivne srodnosti. Da bi se prikazali raznoliki odnosi među organizmima, crtaju se drvoliki dijagrami (nazvani kladogrami), na osnovu širokog spektra informacija, od genetičkih do morfoloških. Na kladogramu, organizmi su predstavljeni na krajevima grana (nalik na lišće), a svaki čvor između grana bi trebalo da bude dihotom (iz njega izlaze dve grane).
Mart
H5N1 je virus uzročnik ptičjeg gripa, oboljenja pandemijskih razmera koje se prenosi na mnoge životinjske vrste, uključujući i čoveka. Stručnjaci veruju da virus poseduje sposobnost promene u oblik koji se lako prenosi među ljudima. Sam naziv H5N1 se odnosi na podtipove antigena koji su prisutni na površini virusa: hemaglutinin 5 i neuraminidaza 1. Vodene ptice selice (labudovi, divlje patke i guske) su prirodni, a domaća perad neposredni prenosnik zaraze.
April
Fenotipske osobine mogu biti određene od strane jednog ili više gena. Nasleđivanje putem jednog gena nazivamo monogenskim (monohibridnim), putem dva gena dihibridnim, putem tri trihibridnim, a postoje i poligene osobine. Geni koji određuju ispoljavanje jedne osobine mogu biti u različitim vrstama interakcija.
Osnovni tipovi nasleđivanja na osnovu tipa hromozoma na kome se nalaze geni su:
- autozomno
- polnim hromozomima.
Maj
Enzim je biološki katalizator, tj ima moć da utiče na brzinu hemijske reakcije. Enzimi su neophodni kako bi život bio moguć, jer mnoge reakcije koje se odvijaju u ćelijama organizma su previše spore i vodile bi do drugačijih produkata koje organizmu ili nisu potrebni ili bi mu štetili. Kvar, genetske mutacije, nedovoljna ili povećene proizvodnja, jednog jedinog enzima može da bude glavni uzrok teških genetskih poremećaja. Na primer, poremećaj fenilketonurija je rezultat nedostatka enzima fenilalanin hidroksilaza, koji katalizuje prvi korak u razlaganju amino kiseline fenilalanina. Ako ovaj enzim ne funkcioniše kako treba, i ne razloži amino kiselinu, neograničena proizvodnja fenilalanina vodi do mentalne retardacije. Pored fenilketonurije postoji još čitav niz oboljenja, zajednički nazvanih enzimopatije, čiji je uzrok mutacija gena, a posledica nedostatak nekog enzima.
Juni
Acne vulgaris (akne) su inflamatorno (upalno, zapaljensko) oboljenje kože, uzrokovano promenama u pilosebacealnoj jedinici (strukturi koja se nalazi u koži i sastoji se iz folikula dlake i njemu pridružene lojne žlezde). Uobičajeno je da se akne nazivaju bubuljice.
Ovo stanje obično nastaje tokom puberteta, i naročito je zastupljeno u populaciji zapadnih zemalja, što se objašnjava većom genetskom predisponiranošću. Akne su pojavni oblik preteranog odziva lojnih žlezdi na uobičajene nivoe muškog hormona testosterona. Kod većine ljudi ovaj prenaglašen odziv nestaje tokom vremena i oko dvadesete godine akne nestaju ili se u najmanjoj meri povlače, bilo delimično bilo privremeno.
Juli
Ekologija je nauka o životnoj sredini. Ime nauke potiče od grčkih reči oikos - dom, i logos - nauka, izučavanje. Termin ekologija prvi put je upotrebio nemački biolog Ernst Hekel 1866. godine. U laičkoj javnosti se ovaj termin često koristi kao sinonim za pojam zaštite životne sredine.
U suštini, ekologija je naučna disciplina koja proučava raspored i rasprostranjenost živih organizama i biološke interakcije između organizama i njihovog okruženja. Okruženje organizma uključuje fizičke osobine, koje sumarno mogu da se opišu abiotičkim faktorima kao što su klima i geologija, ali takođe uključuje i druge organizme koji dele njegov ekosistem odnosno stanište.
Avgust
Hormon (od Grčkog όρμή - pokrenuti, probuditi) je hemijski glasnik između ćelija (ili grupe ćelija). To su organska jedinjenja različite hemijske prirode, koja deluju u malim količinama. Njihovo delovanje je specifično pa nedostatak dovodi do karakterističnih promena u organizmu. Svi višećelijski organizmi organizmi proizvode hormone (uključujući biljke - fitohormoni).
Funkcija hormona je da služi kao signal do ciljne ćelije; aktivnost hormona je determinisana načinom sekrecije i prenosnim signalom primajućeg tkiva. Hemijski glasnici, koje sintetizuju neuroni čine neuro-hormone, a druge posebne ćelije sintetizuju "klasične" hormone. Najpoznatiji životinjski hormoni su proizvedeni u endokrinim žlezdama kičmenjaka, ali hormoni se proizvode u skoro svakom organskom sistemu i tkivu u životinjskom telu.
Septembar
Mačka, takođe zvana i domaća mačka ili kućna mačka, je mali mesožder, sisar iz roda Felis. Veruje se da je njen predak bila divlja afrička mačka, Felis silvestris lybica. Postoji mnogo različitih sorti mačaka, od kojih su neke bezrepe ili bezdlake, kao rezultat mutacija i ima ih u različitim bojama. One su vešti predatori i poznato je da za ishranu love preko 1000 različitih vrsta životinja. Komuniciraju glasom (mjaukanjem), predenjem, frktanjem, režanjem, škljocanjem, i sa još oko stotinu drugih glasova, kao i govorom tela. Povezanost ljudi i mačaka dovela je do njenog pojavljivanja u mitologiji i legendama više kultura, uključujući drevnu egipatsku, kinesku i nordijsku.
Oktobar
Pljuvačne žlezde (lat. glandulae salivatores s. oris) su deo digestivnog trakta, koji je pridodat usnoj duplji. U nju žlezde izlivaju produkt svoje sekrecije i tako učestvuju u hemijskoj preradi hrane. Prema tipu ćelija od kojih su izgrađene i vrsti pljuvačne sekrecije, dele se na: serozne, mukozne i mešovite. S obzirom na dimenzije i položaj, pljuvačne žlezde su podeljene u dve osnovne grupe: male i velike žlezde.
Žlezde usne duplje su ektodermalnog porekla, a nastaju invaginacijom pupoljaka epitela primitivne usne duplje (stomodeum) u mezenhim. Male pljuvačne žlezde izvan usne duplje su endodermalnog porekla.
Novembar
Mahovine predstavljaju uspešnu i široko rasprostranjenu grupu kopnenih biljaka. Najčešće su u pitanju veoma male biljke koje se u većoj brojnosti mogu naći u vlažnim sredinama, poput severnih strana stena i kore drveća, ili u vidu zelenog pokrivača šumskog tla („tepih mahovina"). Za razliku od ostalih kopnenih biljaka, zelena biljka mahovine predstavlja takozvanu gametofit generaciju. Gametofit generacija je u potpunosti izgrađena od haploidnih ćelija, i na njoj se nalaze posebni organi, anteridije i arhegonije, u kojima mitozom nastaju gameti.
Decembar
Sunđeri su vodene višećelijske životinje iz razdela Spongia (Porifera). Zbog njihovog sesilnog načina života, prvi istraživači su ih smatrali biljkama. Telo sunđera se sastoji od telesnog zida koji sadrži mnogobrojne otvore — pore (otuda naziv Porifera) i zatvara unutrašnju duplju nazvanu spongocel. Voda, sa sitnim česticama hrane u njoj, ulazi kroz mnogobrojne pore, prolazi kroz kanale i komore u telesnom zidu, do spongocela, odakle se izbacuje kroz otvor oskulum.
Slika sedmice
Izabrane slike
01. nedelja
ovde prikazana na primeru kompeticije mužjaka jelena („borba“ za prevlast, ženku...)
02. nedelja
između dva zoogeografska carstva — indomalajskog carstva i notogee.
03. nedelja
Albinizam nastaje usled nedostatka pigmenata u koži. Ovo je relativno retka pojava,
ali prisutna kod velikog broja vrsta (prikazan je albino aligator).
04. nedelja
Mutacija se dešava u Hox-genima, odgovornim za normalan tok razvića.
05. nedelja
polulopti (tajge), ali se nalaze i na većim nadmorskim visinama.
06. nedelja
07. nedelja
08. nedelja
09. nedelja
10. nedelja
11. nedelja
12. nedelja
13. nedelja
do adulta (na slici - razviće afričkog slona).
14. nedelja
15. nedelja
16. nedelja
17. nedelja
zahvaljujući karakteristično oblikovanim prednjim nogama, kojima love.
18. nedelja
.jpg)
19. nedelja
20. nedelja
21. nedelja
22. nedelja
.jpg)
23. nedelja
24. nedelja
25. nedelja
26. nedelja
27. nedelja
28. nedelja
29. nedelja
30. nedelja
29. nedelja
.jpg)
29. nedelja
29. nedelja
34. nedelja
35. nedelja
36. nedelja
37. nedelja
38. nedelja
39. nedelja
40. nedelja
.jpg)
41. nedelja
42. nedelja
43. nedelja
44. nedelja
45. nedelja
46. nedelja
danas je većim delom pod vegetacijom šumo-stepe i stepe.
47. nedelja
čulo kao i organi vida (oči) su redukovani, kao kod čovečje ribice.
48. nedelja
49. nedelja
izgrađeno od krvne plazme i ćelija (na slici prikazani eritrociti i jedan leukocit).
50. nedelja
51. nedelja
52. nedelja
Godišnje doba
Na severnoj Zemljinoj polulopti u toku je godišnje doba proleće. U ovom periodu životinje se bude iz zimskog sna (hibernacije). Metabolizam višegodišnjih biljaka se ubrzava, a iz pupoljaka se razvijaju novi izdanci. Prve zeljaste biljke koje se pojavljuju, tzv. vesnici proleća, su visibabe, kukurek, niksica, neke jagorčevine...
Biografija
Izabrane biografije
Januar
Gregor Mendel (1822 — 1884) je bio češki sveštenik, biolog, botaničar i matematičar koji se smatra začetnikom klasične genetike. Diplomirao je matematiku 1850. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Olomoucu i pokušao da se upiše na prirodne nauke (biologiju), ali nije položio prijemni ispit. Bez obzira na to, postao je poznat upravo u toj nauci, a znanje matematike mu je u tome pomoglo. Vrlo uspešno je povezao ove dve nauke i stvorio, i ne znajući da je to uradio, novu naučnu disciplinu — genetiku.
Eksperimente na baštenskom grašku započinje 1856. godine, da bi 1865. rezultate tih eksperimenata saopštio na zasedanju Prirodno-istorijskog naučnog društva u Brnu. Sledeće godine objavio je rad Eksperimenti sa biljnim hibridima (Experiments with Plant Hybrids) u zborniku društva. Kopiju svog rada šalje tadašnjem poznatom austrijskom botaničaru Negeliju, koji ne prepoznaje genijalnost i značaj ovog rada, pa Mendel, što iz razočarenja, a što i pritisnut obavezama samostanskog starešine, prestaje sa svojim eksperimentima.
Februar
Lin Margulis (rođena 1938) je biolog i profesor na državnom Univerzitetu Masačusets u gradu Amherst (University of Massachusetts, Amherst). Diplomirala je na Univerzitetu Čikago, a titulu doktora nauka dobila 1963. godine na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju. 1966. godine, kao mlad član fakulteta Bostonskog univerziteta napisala je važan teorijski naučni rad „Poreklo eukatriotskih ćelija koje se dele mitozom".
Lin Margulis je najpoznatija po tome, što je 1981. godine predložila novu, endosimbiotsku teoriju, o postanku pojedinih eukariotskih organela od prokariotskih ćelija. Bila je prva supruga astronoma Karla Sagana; sa kćerkom iz tog braka, Dorion Sagan, Lin Margulis danas naučno sarađuje i zajednički objavljuje naučne radove.
Mart
Ernst Hekel (nem. Ernst Heinrich Philip Haeckel; 1834—1919) je bio nemački biolog, prirodnjak, filozof, fizičar, profesor i umetnik. Hekel je bio profesor zoologije na Univerzitetu u Jeni. Poznat je kao osnivač ekologije, nauke koju je definisao kao ekonomiju prirode, istraživanje totalnih odnosa organizama prema organskoj i neorganskoj okolini i kao učenje o kompleksnim međuodnosima. Bio je i veliki popularizator teorije evolucije.
U biološku nauku je uveo brojne termine, koje danas smatramo svakodnevnim: filogenija, ekologija, heterohronija, protisti, filum.
April
Alfred Edmund Brem (nem. Alfred Edmund Brehm; Rentendorf 2. februar 1829 - Rentendorf 11. novembar 1884) je bio nemački zoolog i pisac i sin ornitologa Kristijana Ludviga Brema. Preko naslova knjige Bremom život životinja (nem. Brehms Tierleben), njegovo prezime je postalo sinonim za popularnu zoološku literaturu.
Maj
Luj Paster (franc. Louis Pasteur; 27. decembar 1822 — 28. septembar 1895) bio je mikrobiolog i hemičar. Eksperimentalno je potvrdio da su bakterije izazivači bolesti. Pronašao je metodu za zaštitu namirnica poznatu kao pasterizacija. Postavio je osnove imunologije unapređenjem metoda vakcinacije i pronalaskom vakcine protiv besnila.
U oblasti stereohemije, otkrio je pojavu asimetrije kristala.
Jun
Čarls Robert Darvin (1809 - 1882) je bio britanski naučnik koji je postavio temelje moderne teorije evolucije po kojoj se svi životni oblici razvijaju putem prirodne selekcije.
Nakon završenih studija na Kembridžu 1831. Darvin se u svojoj dvadeset drugoj godini ukrcao na istraživački brod „Bigl" pridruživši se tako ekipi prirodnjaka na naučnom putovanju po svetu. U svojim geološkim opservacijama Darvin je bio najviše impresioniran posledicama delovanja prirodnih sila na Zemljinu površinu. U to doba većina geologa zastupala je teoriju kako su pojedine vrste životinjskog i biljnog sveta nastajale nezavisno jedna od druge, te da je svaka prošla kreacija uništena iznenadnom katastrofom, kao što je npr. zemljotres ili pucanje i uvijanje Zemljine kore. Nakon što se 1836. vratio u Englesku, Darvin u delu „Beleške o transmutaciji vrsta“ (engl. Notebooks on the Transmutation of Species) objavljuje svoje, za to vreme nove ideje o promenjivosti vrsta.
Darvinova teorija je u celosti objavljena 1859. godine pod naslovom O poreklu vrsta (engl. On the Origin of Species). Nazvana „knjigom koja je šokirala svet“, knjiga je rasprodana već prvog dana te je naknadno štampano još šest izdanja. Reakcija na Darvinovu knjigu bila je veoma brza...
Jul
Teodor Švan (nem. Theodor Schwann, 7. decembar 1810. − 11. januar, 1882) je nemački citolog, histolog, fiziolog i zoolog. Najveće zasluge Teodora Švana su zasnivanje ćelijske teorije i otkriće ćelija mijelinskog omotača nerava. Prema ćelijskoj teoriji sva tkiva i svi živi organizmi sastavljeni su iz ćelija. Ćelijska teorija je osnovno (fundamentalno) otkriće u biologiji.
Teodor Švan je bio profesor anatomije, fiziologije i embriologije na Lajdenskom i Liješkom univerzitetu, kao i član londonskog Kraljevskog društva, Francuske akademije nauka i Briselske akademije nauka.
Avgust
Ernst Majr (1904–2005), bio je jedan od vodećih evolucionih biologa 20. veka. U svom naučnom radu bavio se i taksonomijom, ornitologijom, istorijom nauke i prirodnjaštvom. Rad Ernsta Majra vodio je stvaranju savremene evolucione sinteze, u koju su upletene ideje genetike Gregora Mendela, teorije evolucije Čarlsa Darvina, savremenih sistematičara, kao i definisanju pojma vrste.
Septembar
Milutin Milanković (1879—1958) bio je inženjer, geofizičar, klimatolog i astronom. Osnivač je katedre za nebesku mehaniku na Univerzitetu u Beogradu i svetski uvažavan naučnik, poznat po teoriji ledenih doba, koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugoročne klimatske promene. Ova teorija je poznata pod imenom Milankovićevi ciklusi.
Upravo je uspešnim objašnjenjem ciklusa klime na planeti Zemlji Milutin Milanković zadužio biološke nauke. Naime, pojedini od malih i masovnih izumiranja organizama na Zemlji objašnjeni su velikim promenama u klimi na koje organizmi nisu bili adaptirani. Smene jedne dominantne grupe organizama drugom, morfoloških i fizioloških osobina pojedinih organizama i brojne ekološke karakteristike faune i flore određenog geološkog razdoblja mogu se takođe objasniti Milankovićevim ciklusima.
Oktobar
Josif Pančić (5. april 1814 - 25. februar 1888) se rodio u bunjevačkoj porodici u selu Bribiru kao četvrto dete oca mu Pavla a matere Margarite. Prema predanju, Pančići su poreklom iz Hercegovine i od davnina su se doselili u selo Ugrine, koje se nalazi na severnim ograncima Velebita u sastavu opštine Bribir.
Josif Pančić bio je među prvim i najistaknutijim biolozima u Srbiji 19. veka.
Uglavnom se bavio botanikom - tokom svoga višegodišnjeg rada otkrio je 102 i opisao oko 2.500 biljnih vrsta, a objavio je više značajnih dela o flori Srbije. Godine 1855. Pančić je prvi put čuo da u Zapadnoj Srbiji postoji posebna vrsta četinara - omorika, koja je kasnije po njemu dobila ime Pančićeva omorika.
Novembar
Čarls Robert Darvin (1809 - 1882) je bio britanski naučnik koji je postavio temelje moderne teorije evolucije po kojoj se svi životni oblici razvijaju putem prirodne selekcije.
Nakon završenih studija na Kembridžu 1831. Darvin se u svojoj dvadeset drugoj godini ukrcao na istraživački brod „Bigl" pridruživši se tako ekipi prirodnjaka na naučnom putovanju po svetu. U svojim geološkim opservacijama Darvin je bio najviše impresioniran posledicama delovanja prirodnih sila na Zemljinu površinu. U to doba većina geologa zastupala je teoriju kako su pojedine vrste životinjskog i biljnog sveta nastajale nezavisno jedna od druge, te da je svaka prošla kreacija uništena iznenadnom katastrofom, kao što je npr. zemljotres ili pucanje i uvijanje Zemljine kore. Nakon što se 1836. vratio u Englesku, Darvin u delu „Beleške o transmutaciji vrsta“ (engl. Notebooks on the Transmutation of Species) objavljuje svoje, za to vreme nove ideje o promenjivosti vrsta.
Darvinova teorija je u celosti objavljena 1859. godine pod naslovom O poreklu vrsta (engl. On the Origin of Species). Nazvana „knjigom koja je šokirala svet“, knjiga je rasprodana već prvog dana te je naknadno štampano još šest izdanja. Reakcija na Darvinovu knjigu bila je veoma brza...
Decembar
Žak Iv Kusto (franc. Jacques-Yves Cousteau; 1910 — 1997) bio je francuski okeanograf, naučnik, izumitelj i avanturista. Njegova istraživanja velikog plavog inspirisala su mnoge ljude i ostavljala ih bez daha, a njegova inventivnost pomerila je granice ljudskih mogućnosti. Kroz svoje dokumentarce i knjige, Kusto je doprineo shvatanju okeana više nego bilo koja osoba u istoriji. Od 120 dokumentaraca koliko ih je ukupno snimio, najbitniji bio je „Podvodni svet Žaka Kustoa“, televizijska serija-dokumentarac, koja je počela sa emitovanjem krajem 60-ih godina 20. veka, i bila jedna od najpopularnijih serija toga toba.
Kako bi finansirao svoja putovanja producirao je mnoge filmove, od kojih su „Svet tišine“ (Le monde du silence, 1956.) i „Svet bez sunca“ (Le monde sans soleil, 1966.), dobili oskara za najbolje dokumentarce. Od knjiga koje je napisao najpoznatije su „Živo more“, „Delfini“ i „Svet okeana“. 1974. godine osniva Kustoovo društvo kako bi zaštitio okeanski svet. Kusto je nagrađen Medaljom slobode od strane Ronalda Regana 1985., a 1989. dobio je počasno članstvo na Francuskoj akademiji.
Zanimljivosti
Da li ste znali da...
- ...sivi soko (na slici), najbrže živo biće na planeti, može da razvije brzinu do 320 km/h.
- ...je kičmena moždina kod čoveka debljine prsta?
- ...jezik plavog kita veličine prosečnog slona.
- ... detlić kuca u drvo prosečno 20 puta u sekundi
- ...ženke komarca jedine sisaju krv dok se mužjaci komarca hrane biljnim sokovima?
Zoološki kutak
Izabrani članci
Januar
Noj (Struthio camelus) je ptica iz reda trkačica poreklom iz Afrike. To je jedina živa vrsta iz porodice Struthionidae i roda Struthio. Nojevi su prepoznatljivi po svojim dugačkim vratovima i nogama i sposobnosti da trče brzinom od oko 65 km/h - najbrže od svih ptica. To su danas najveće ptice na svetu; mužjaci dostižu visinu od 3 metara i težinu do 155 kilograma, dok su ženke za oko trećinu manje.
Februar
Trihoplaks (Trichoplax adhaerens) je jedina pronađena i opisana vrsta plakozoa. Ova vrsta je rasprostranjena u svim tropskim i suptropskim morima i okeanima, u oblastima blizu obale — koralnim grebenima ili slanim mangrovama. Trihoplaks je otkriven 1883. godine od strane Šulca, u akvarijumskoj vodi uzetoj iz Jadranskog mora. Plakozoe (Placozoa) su tip najprostijih višećelijskih životinja koje nemaju tkiva i organe.
Više o plakozoama i trihoplaksu
Mart
Medonosna pčela (Apis mellifera) je vrsta insekta koja verovatno potiče iz tropske Afrike odakle se širila prema Evropi i Aziji. Naziva se i zapadna pčela. Prvi fosilni tragovi medonosne pčele stari su 40 miliona godina. Pre oko 30 miliona godina pčele su razvile svoju prvu društvenu zajednicu. Postoji mnogo podvrsta pčela koje su se adaptirale na svoj geografski i klimatski prostor. 1622. godine prvi evropski kolonisti donose podvrstu Apis mellifera mellifera u Ameriku. Američki urođenici pčelu su nazivali „čovekov beli let".
April
Morski pauci (Pycnogonida) su mala grupa od oko 500 vrsta morskih paukolikih životinja. Rasprostranjeni su od polarnih do tropskih mora, a naseljavaju kako obalske zone (litoral) tako i zone velikih morskih dubina (abisal). Filogenetski položaj ove grupe je dugo bio nepoznat jer su vrlo specifične anatomije. Danas ih većina zoologa svrstava u helicerate.
Maj
Korali (Anthozoa) su žarnjaci koji imaju samo oblik polipa, solitarnih ili kolonijalnih, ali uvek sesilnih (pričvršćenih za podlogu). Telo im je cilindričnog oblika sa usnim otvorom u obliku pukotine oko koga je venac pipaka. Oblikom najčešće podsećaju na raskošno razgranato drvo, zahvaljujući čemu su još u antičkom dobu bili poznati kao morsko drveće. Stari Grci i Egipćani su im pripisivali magijske moći pa ih posvećivali boginjama ljubavi i lepote, a darivali mladencima. Koralni polipi se razmnožavaju pupljenjem pri čemu se novonastale jedinke ne odvajaju već ostaju zajedno gradeći koloniju.
Juni
Trilobiti (Trilobita) su izumrli zglavkari koji su živeli u morima i bili veoma brojni u paleozoiku. Najviši stepen razvoja su dostigli u kambriji, a u permu su nestali sa planete Zemlje. Smatra se da su živele puzeći po morskom dnu ili plivajući, dok su najsitnije vodile planktonski način života. Telo im je bilo ovalno, dorzo-ventralno spljošteno i zaštićeno skeletom. Poprečnim i uzdužnim brazadama telo je bilo podeljeno na tri režnja. Veličina im se u proseku kretala od 4-10 cm, ali su se javljali i jako sitni oblici, npr. neke planktonske vrste koje nisu prelazile 0,5 mm, kao i vrste veće od 75 cm. Hranile su se drugim životinjama ili organskim otpacima iz muljevitog morskog dna.
Juli
Žirafa (Giraffa camelopardalis) je afrički sisar iz reda papkara, najviši od svih kopnenih životinja. Mužjaci mogu biti visoki od 4.5 do 5.5 metara i težiti do 1,360 kilograma. Rekordna težina jednog mužjaka je iznosila približno 2,000 kg, a visina 5.87 m. Generalno, mužjaci su krupniji od ženki, koje su od mužjaka niže 70-100 cm.
Žirafe su srodstvu sa jelenima, antilopama i govedima, ali su grupisane u zasebnu familiju, familiju žirafa (Giraffidae) u koju još spada njihov najbliži rođak, okapi. Žirafe žive na prostoru od Čada do Južne Afrike.
Avgust
Gepard (Acinonyx jubatus) je ugrožena vrsta iz porodice mačaka (Felidae) koja pripada sopstvenom rodu, Acinonyx. To je najbrža kopnena životinja koja trči brzinom više od 105 kilometara na čas na kraćim razdaljinama do 460 metara. Za samo tri sekunde, gepard razvije brzinu od 0 do 110 km/h, brže od bilo kojeg trkačkog automobila. Gepard naseljava veći deo afričkog kontinenta, brojnije populacije se nalaze južno od Sahare.
Septembar
Kit ubica ili orka (Orcinus orca) je najveći predstavnik porodice delfina (Delphinidae). Živi su svim okeanima, od ledenih severnih okeana do toplih, tropskih mora.
Kitovi ubice su okretne grabljivice. Neke populacije se uglavnom hrane ribom, a drugim populacijama hranu predstavljaju morski sisari, uključujući morski lavovi, foke i drugi kitovi. Postoji pet različitih tipova kitova ubica, neke od njih se mogu svrstati kao podvrste, čak i kao posebne vrste. Orke su izrazito društveni kitovi.
Iako nisu ugrožena vrsta, neke lokalne populacije se smatraju ugroženim usled zagađenja, smanjenja hrane kojom se hrane, susretima sa brodovima i mrežama, gubitka staništa i krivolova. Generalno se ne smatraju opasnim po čoveka. Međutim, neki kitovi u vodenim zabavnim parkovima su napadali njihove trenere.
Oktobar
Beli ili polarni medved (Ursus maritimus) je medved koji naseljava Arktik. Najveći je kopneni mesojed na svetu - većina odraslih mužjaka teži od 300 do 600 kilograma, dok su ženke skoro duplo manje. Krzno je gusto i providno, i često je krem belo obojeno. Stoga obezbeđuje životinji efikasnu kamuflažu prilikom lova, međutim, koža je zapravo crne boje. Beli medvedi imaju kratak rep i malene uši kako ne bi izgubili višak toplote, kao i relativno malu glavu i izduženo zaoštreno telo pogodno za plivanje.
Kao morski sisar, beli medved se adaptirao životu na zemlji, ledu i u vodi. U svom okruženju je vrhunski predator - uglavnom se hrani fokama, mladim morževima i kitovima, iako je spreman da pojede sve što može da ubije.
Beli medvedi su ranjiva vrsta. Neki naučnici i klimatolozi veruju da će opadanje polarnog leda i porast nivoa mora usled globalnog zagrevanja imati presudnu negativnu ulogu u sudbini ove vrste tokom ovog veka.
Novembar
Morska vidra (Enhydra lutris) je velika vrsta vidri poreklom sa severnog Pacifika: od severnog Japana i Kamčatke na istoku preko Aleutskih ostrva i južno do Kalifornije. Najteža od svih vidri, morska vidra je jedina vrsta roda Enhydra.
Široko lovljena zbog svog skupocenog i prefinjenog krzna, morska vidra ima najgušće krzno među svim ostalim sisarima - do 34,000 dlaka po cm². Od 1741. godine pa nadalje, populacije morskih vidri su toliko bile smanjene da su ih ljudi doveli do ivice istrebljenja na mnogim mestima njihovog prvobitnog staništa. Do 1911. godine svetska populacija ovih vidri je procenjena na samo 1,000-2,000 jedinki raspoređenih u 13 kolonija. Vremenom je procenjeno da je od pola miliona do jednog miliona vidri ubijeno. Iako je nekoliko podvrsta i dalje ugroženo, od kako su morske vidre zakonom zaštićene, njihovo ponovno uvođenje je pokazalo pozitivne rezultate u mnogim područjima.
Decembar
Nilski konj (Hippopotamus amphibius), od grčke reči ‘ιπποπόταμος (hipopotamos, hipos znači "konj" i potamos znači "reka"), je veliki, uglavnom biljojedni afrički sisar. Jedan je od dve postojeće (nedavno tri ili četiri izumrle) vrste iz porodice Hippopotamidae. U ovu porodicu spada i pigmejski (patuljasti) nilski konj (Choeropsis liberiensi).
Članci
Najznačajnije oblasti biologije:
citologija - biohemija - molekularna biologija - genetika - embriologija - fiziologija - bioinformatika - biotehnologija - biofizika - botanika - zoologija - mikrobiologija - mikologija - morfologija - anatomija - antropologija - ekologija - biogeografija - sistematika - teorija evolucije - astrobiologija
Kategorije biologije
Botanički kutak
Izabrani članci iz botanike
Januar
Krompir je vrsta skrivenosemenica iz porodice pomoćnica (Solanaceae). Uzgaja se širom planete i koristi za ishranu ljudi i domaćih životinja, jer poseduje podzemno stablo veoma bogato skrobom. Poreklom je iz Južne Amerike, sa Anda. Krompir je domestifikovan u južnom Peruu, a u Evropu su ga doneli Španci sredinom 16. veka.
Krompir je jedna od važnijih namirnica u ljudskoj ishrani, a bio je vrlo značajan za nestanak gladi u Evropi. U ljudskoj ishrani se upotrebljava kuvan i pečen dok je sirov blago otrovan. Industrijskim postupkom od krompira se dobija skrob, a sečenjem krompira na tanke listiće, zatim odstranjivanjem skroba, i pečenjem u vrelom ulju dobija se čips.
Februar
Agapantus (lat. Agapanthus) je rod monokotiledonih biljaka, koji obuhvata 6-10 vrsta južnoafričkih višegodišnjih zeljastih biljaka. Areal rasprostranjenja roda je od Rta dobre nade do planinskih venaca južno od reke Limpopo. Agapanthus je u Evropu došao tokom sedamnaestog veka zahvaljujući holandskoj kompaniji „Verenigde Oost-Indische Compagnie“, koja je od 1652. godine imala koloniju na Rtu dobre nade. Funkcija kolonije je bila prvenstveno trgovina, ali su sa robom pristigli i brojni primerci kapske flore. Otada su opisano desetak vrsta, a paralelno je u zapadnoj Evropi uzgojeno više stotina hibrida i kultivara. Naziv roda potiče od grčkih reči, i preveden na srpski jezik značio bi cvet ljubavi.
Mart
Borovnica (Vaccinium myrtillus) je žbunasta biljka iz porodice vresova (Ericaceae). Naučni naziv je izveden od latinskih reči bacca = bobica i myrtus (deminutiv myrtillus) po sličnosti listova borovnice sa biljkom mirtom.
Plodovi borovnice imaju primenu kako u narodnoj tako i u službenoj medicini. Blagotvorno su sredstvo kao preventiva ili terapija kod avitaminoze ili hipovitaminoze, kao i za lečenje neinfektivnog proliva kod dece. Važno je i njihovo dijetetsko delovanje. Plodove je najbolje koristiti u svežem stanju ili kao sok. Osim soka od njih se mogu praviti ukusni i kvalitetni sirupi, džemovi, kompoti i dr. samo što se kuvanjem gubi vitamin C.
April
Hrast lužnjak (Quercus robur) je biljka iz roda hrastova, a porodice bukvi (Fagaceae). To je dugovečno drvo (dostiže starost i do 800 godina) visine i do 50m, a stablo može da ima obim i do 3m. Krošnja mu je široka, nepravilna i dobro razgranata. Narodni nazivi za hrast lužnjak su dub, gnjilec, lužnik, rani hrast, rošnjak, grm.
Hrast lužnjak zahteva duboka, glinovita ili peskovita, pretežno vlažna zemljišta, sa visokim nivoom podzemnih voda. Zato su njegova staništa pretežno na aluvijalnim zemljištima, nizijskim ili blago brežuljkastim terenima. Rasprostranjen je u skoro celoj Evropi, Kavkazu i Maloj Aziji. Nekada se žir ovih hrastova koristio za prehranu stoke i u tom su pogledu hrastove šume bile veoma značajne.
Maj
Bromelije (familija Bromeliaceae) su monokotiledone biljke, rasprostranjene u (sup)tropskim krajevima Novog Sveta, sa jednom vrstom koja živi u zapadnoj Africi. Brojne vrste se uzgajaju i van inicijalnog areala kao ukrasne, kućne biljke (ehmeja, neoregelija, vrijeseja). Samo jedna vrsta je komercijalno uzgajana kao voće — jestivi ananas (Ananas comosus). Pojedine vrste (među njima ananas) mogu uzrokovati kontaktne alergije usled prisustva alergena bromelaina.
Biljke iz familije bromelija su veoma raznolike višegodišnje zeljaste (veoma retko drvenaste) biljke. Rastu na tlu (poput ananasa) ili, češće, kao podlogu koriste stabla i grane drugih biljaka (rastu epifitski). Neke vrste (npr. u rodu Pitcairnia) su penjačice. Većina vrsta ima rozetu listova, koja kod nekih služi kao rezervoar vode (kišnice). Iz ovog rezervoara, zahvaljujući posebnim anatomskim adaptacijama, bromelije mogu upijati vodu i mineralne materije.
Jun
Euglenoidne alge predstavljaju grupu jednoćelijskih organizama čiji je taksonomski položaj među protistima dugo vremena bio veoma diskutabilan, jer su ubrajane i u alge i u praživotinje. U velikom broju kladističkih sistema klasifikacije eukariota, euglenoidni organizmi su deo carstva Excavata. Predstavnici ove grupe imaju monadoidni stupanj organizacije sa uglavnom izduženim, vretenastim oblikom ćelije. Karakteristika, koja ovu grupu protista odvaja od ostalih grupa, je prisustvo pelikule izgrađene od proteinskih traka. Pretpostavlja se da postoji preko 40 savremenih rodova euglenida, sa 800—1000 vrsta.
Euglenide su rasprostranjena grupa organizama, najčešće u slatkim vodama obogaćenim organskim jedinjenjima, usled potrebe za vitaminima B1 i B12. U morima živi znatno manji broj vrsta. U vodama koje naseljavaju značajni su činioci u procesu samoprečišćavanja voda koja sadrže organske zagađivače. Pojedine vrste su bioindikatori stanja voda.
Jul
Kajsija (lat. Prunus armeniaca), takođe poznata po imenu „marelica“, je kontinentalna koštuničava voćka koja zajedno sa šljivama, bademima, breskvama, višnjama i trešnjama pripada rodu Prunus familije Rosaceae. Kajsije najverovatnije potiču iz predela Srednje Azije i severoistočne Kine, iz oblasti u blizini ruske granice. Kajsija, iako to njeno botaničko ime sugeriše, ne potiče iz Jermenije. U Jermeniju su kajsije stigle posle 3000 godina, šireći se duž Puta svile. Odatle su je Rimljani, oko 70. godine pre nove ere, proširili po celoj Evropi.
Danas, divlje kajsije rastu u veoma malim grupama u Kini, Kazahstanu, Kirgiziji i Uzbekistanu. Usled male brojnosti ovih populacija, vrsta Prunus armeniaca smatra se ugroženom.
Avgust
Divlji kupus (Brassica oleracea) je dvogodišnja vrsta biljke iz familije kupusa (Brassicaceae). Direktni je predak velikog broja gajenog povrća: kupusa glavičara, crvenog kupusa, kelja, prokelja, brokolija, raštike, kelerabe. Prirodni areal rasprostranjenja divljeg kupusa i srodnih biljki obuhvata krečnjačke stene na obalama Mediterana i zapadne Evrope. Sama vrsta Brassica oleracea rasprostranjena je na obalama severne Španije, zapadne Francuske i južne i jugoistočne Britanije.
Iako se generalno smatra da se divlji kupus uzgaja više hiljada godina, o ovom uzgoju pre antičkog doba nema mnogo podataka. Teofrast je pisao o tri tada poznate sorte kupusa: divljem kupusu, kupusu sa glatkim listovima i kupusu sa naboranim listovima.
Septembar
Ambrozija (Ambrosia artemisiofolia) je vrsta invazivnog korova, jedna od najpoznatijih i najopasnijih alergenih biljaka na svetu. U narodu je poznata i pod nazivima limundžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka i fazanuša. Ambrozija je jednogodišnja biljka visine od 20 cm do 2 m.
Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10% ljudi. U polenu ambrozije je konstatovano 52 jedinjenja koja su alergogena od kojih su 6 posebno opasni. Alergijska reakcija se prvenstveno javlja na gornjim disajnim putevima. Otežano disanje i pojačana sekrecija su osnovni oblici alergije koja može u nekim situacijama preći i u astmatične napade. Ambrozija nije evropska biljka. Doneta je iz Amerike na nekom od prekookeanskih brodova krajem 19. veka i od tada se polako i nezadrživo širi Evropom.
Oktobar
Lišajevi (lat. Lichenes) su organizmi izgrađeni od dva člana, alge i gljive, združenih u mutualističku simbiotsku zajednicu. Glavni deo, od koga zavisi oblik i izgled lišaja i koji količinski preovlađuje, je gljiva. Hife gljiva su tako gusto isprepletane da grade lažno tkivo, plektenhim. Članovi ove simbioze se međusobno dopunjuju tako što alga (fitobiont), koja pripada modrozelenim ili zelenim algama, obavlja fotosintezu , a gljiva (mikobiont) iz grupe askomiceta (Ascomycetes) ili bazidiomiceta (Basidiomycetes) svojim hifama upija iz podloge vodu sa mineralnim solima.
Simbiozom algi i gljiva nastaje organizam sa osobinama koje inače nemaju ni jedna ni druga vrsta udruženih organizama i koje su toliko neobične da se vrlo često lišaji nazivaju haosom prirode.
Novembar
Šljiva je naziv za drvo iz familije ruža (Rosaceae), kao i za plod tog drveta. Pod šljivom se najčešće podrazumevaju mnogobrojne sorte domaće šljive (Prunus domestica L.). Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a poneke se koriste i zbog drveta. Širom Evrope se od plodova ovog drveta spravlja alkoholni napitak šljivovica (među Srbima često zvan samo šljiva), koji se na našim područjima smatra srpskim nacionalnim pićem. Često se od plodova prave marmelade i džemovi. Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Statistika FAO kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 1991-2001.god. oko 424.300 tona godišnje.
Decembar
Zumbul je naziv za rod monokotiledonih biljaka (Hyacinthus), kao i jedinu vrstu tog roda, koja prirodno (spontano) raste u predelima jugozapadne Azije, od Male Azije, preko Sirije, Libana, Izraela i Iraka do Irana. Postoje supspontane populacije u Dalmaciji i Grčkoj. Prirodna staništa zumbula su kamenjari, od primorja do visokih planina.
Zumbul je višegodišnja zeljasta biljka sa podzemnim stablom u vidu lukovice. Visine je do 50cm, sa 4-12 prizemnih listova i jednom cvetnom stabljikom koja nosi grozdastu cvast. Broj cvetova u cvasti je do 15 kod samoniklih i supspontanih biljaka, dok se kod gajenih kultivara može videti i po 50 cvetova.
Potrebni članci
Ukoliko želite da pomognete u stvaranju portala biologija, ovde ćete naći članke koje je potrebno napraviti/proširiti. Ako ste primetili da neki članak iz oblasti biologije nedostaje, a sami ne možete da ga napišete, molimo vas da ga unesete ovde.
Potrebno napraviti:
ligament —
poluparazit
Potrebno proširiti:
Avokado —
Adaptivna vrednost —
Alometrija —
Amensalizam —
Amnion —
Areal —
Breza —
Vitamin B —
Gastrula —
Dinja —
Disanje —
Evoluciona ekologija —
Estivacija —
Zoologija —
Jelenak —
Krastavac —
Kuna —
Magarac —
Mutualizam —
Nukleoplazma —
Nukleotid —
Pigmejski nilski konj —
Polni dimorfizam —
Plazmid —
Regeneracija —
Retrovirus —
Rizom —
Smokva —
Tigar —
Flamingo —
Hidrolimfa —
Horion —
Cvrčci —
Hibernacija —
Volvoks —
Spomenik prirode Šam-dud
Potrebno srediti:
Agroekosistem —
Obična aloja —
Talamus —
Hrčak
Čovek i medicina
Malarija je infektivna bolest koju izaziva sićušni parazit Plasmodium i to bilo koja od četiri vrste, koliko ih i postoji. Svaka od ovih vrsti ima svoje specifičnosti, bilo prema reakciji na medikamente ili prema lokaciji u organizmu nakon infekcije, ali i prema efektima koje ima po zdravlje čoveka.
Plasmodium falciparum je vrsta koja se geografski prostire u tropskim i suptropskim područjima, dakle oko Ekvatora. Infekcija ovim parazitom može ugroiti život obolelog u toku par dana od ulaska parazita u organizam, a kod parazita postoji rezistencija na većinu dostupnih medikamenata, tako da terapija mora biti kombinovana. Plasmodium vivax, P. malariae i P su preostale vrste, koje nisu tako opasne po čoveka. Postoje primjeri uspešnog oporavka nakon mesec dana, čak i bez lečenja priznatim medikamentima. Nalae se u svim tropskim krajevima sveta, izuzev Plasmodium ovale koji je nađen samo u zapadnoj Africi. Plasmodium vivax i P malariae se mogu nastaniti jetri čoveka, što može izazvati dodatne komplikacije i zahtevati dodatni medicinski tretman.
Prenosnik ovog parazita, a i same bolesti, je jedna vrsta tropskog komarca Anopheles mosquitoes, koji ujedom unosi istog u čoveka.
Istorija biologije
Nastanak termina genetika
Vilijem Bejtson (William Bateson, 1861-1926), koji je upoznao naučnu javnost Britanije sa Mendelovim radom 1900. godine, prvi je upotrebio reč genetika u pismu (1905. godine), da označi polje povezano sa naslednošću i varijacijama. Sledeće godine Bejtson je reč upotrebio i u javnosti.
U svom pozdravnom govoru na Trećoj konferenciji o hibridizaciji i uzgoju biljaka rekao je: „Predlažem ovom kongresu da razmotri termin genetika, koji efikasno ukazuje da su naši napori posvećeni objašnjenju fenomena naslednosti i varijacije: drugim rečima fiziologiji postanka, sa osvrtom na teorijske probleme evolucionista i sistematičara, i primeni u praktičnim problemima uzgajivača bilo životinja bilo biljaka." Kao rezultat Bejtsonovog predloga, ova Konferencija je postala poznata kao Treća međunarodna konferencija genetike.
Pogledajte i BBC-jevu stranicu o Bejtsonu