Biljana Srbljanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Biljana Srbljanović
Biljana Srbljanović
Lični podaci
Datum rođenja(1970-10-15)15. oktobar 1970. (53 god.)
Mesto rođenjaStokholm, Švedska
ObrazovanjeUniverzitet u Beogradu
Porodica
SupružnikGabrijel Keler

Biljana Srbljanović (Stokholm, 15. oktobar 1970) srpska je dramska spisateljica i redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Njen dramski rad karakterišu politička angažovanost i oštra kritika savremenog društva.[1] U politici, poznata je po proevropskom stavu,[2][3][4] liberalnim shvatanjima i podršci manjinskim i LGBT pravima.[4][5][6][7][8]

Bila je kandidatkinja Liberalno-demokratske partije za mesto gradonačelnika Beograda na lokalnim izborima 2008. godine, a od 2018. godine je članica Saveta za kreativne industrije predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.[9] U Hartefakt fondu ima funkciju programske direktorke.[10] Od 2017. je koautorka podkasta "Zadovoljstvo u tekstu", u produkciji portala Remarker.[11]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Biljana Srbljanović je rođena 15. oktobra 1970. godine u Stokholmu, u Švedskoj.[4][12] Diplomirala je dramaturgiju 1995. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde danas radi kao predavač u zvanju redovnog profesora.[4] Od sredine devedesetih godina, njenih pet od ukupno sedam drama prevedeno je na dvadeset stranih jezika i izvedeno u preko pedeset pozorišta u Evropi i Americi.[13] Bila je udata je za Gabrijela Kelera, bivšeg ambasadora Republike Francuske u Beogradu. Protiv nje je 2012. godine podneta krivična prijava zbog kupovine kokaina, a nakon nagodbe sa tužilaštvom o donaciji 200.000 dinara u humanitarni fond, nije krivično gonjena.[14][15]

Politički angažman[uredi | uredi izvor]

Biljana Srbljanović je u politiku ušla početkom devedesetih, kao studentkinja drame na FDU. Tada je počela da piše, ispočetka dramske kritike, a kasnije i političke tekstove, za kragujevački desničarski časopis Pogledi,[16][17] na inicijativu svoje tadašnje prijateljice i mentorke Isidore Bjelice.

Biljana Srbljanović i Boban Stojanović na Paradi ponosa u Beogradu, 2015. Biljana je te godina bila kuma Parade[8].

Kasnije tokom devedesetih, radikalno menja političke stavove. Bivša je članica političkog saveta Liberalno-demokratske partije. Poznata je po svojim liberalnim stavovima i podršci manjinskih i LGBT prava. Kandidovala se za mesto gradonačelnika Beograda na lokalnim izborima 2008. godine na listi LDP-a.[18]

Stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]

Njen dramski rad karakteriše politička angažovanost i beskompromisno proevropski stav kao i oštra kritika savremenog društva,[1] jer kako ona kaže, politička i socijalna dimenzija sasvim je neodvojiva od ljudskog bića.[19] Iako je delo Biljane Srbljanović s početka bilo kritika Srbije iz doba Miloševića, ona se ne ograničava samo na kritiku sopstvene zemlje.[1] Prema rečima austrijske kritičarke Kornelije Nidermajer, oštrica Biljane Srbljanović je okrenuta uvek ka okruženju u kom se nalazi. Njena dela su nastala iz snažnog ličnog doživljaja okruženja u kom se nalazi.[1] Dok je živela u Srbiji, njena kritika je bila okrenuta ka srpskom društvu (Beogradska trilogija, Porodične priče, Pad), da bi joj, kad je otišla iz Srbije i počela da upoznaje evropsko društvo kao i nakon posete SAD, meta postalo društveno ustrojstvo tzv. „prvog sveta“ i njihov način života, konkretno, naličje ujedinjene Evrope (predstava Supermarket), ili „američki san“ (predstava Amerika, drugi deo).[1] Almut Vagner, dramska spisateljica iz Hamburga kaže da niko ne zna da opisuje i analizira tako dobro fenomene istorijskih zaokreta, tranzicije između dve ere, kao Biljana.[1]

Biljana Srbljanović prilikom uručenja Statuete Joakim Vujić 2007. godine

Međutim, politička i društvena kritika nisu jedina tema Biljane Srbljanović. Njene drame takođe govore i o intimnijim i ličnijim problemima savremenog čoveka kao što su porodični i međugeneracijski odnosi i sukobi. Doduše, sama političnost njenih drama upravo se bazira na sukobu generacija. U poslednjim dramama se takođe govori i o nekim čisto metafizičkim temama kao što su usamljenost, starenje i naročito smrt.[20]

Prema Srbljanovićevoj, dramska književnost takođe potpada pod književnost, te je razbijanje jedinstva mesta i jedinstva vremena sasvim prihvatljivo za gledaoca koji više ne želi da gleda hronološki uverljivo pozorište, već ga zanima da na sceni vidi sebe, svoje okruženje, svoje lične probleme i da sve to bude uverljivo prikazano.[19]

Beogradska trilogija[uredi | uredi izvor]

Beogradska trilogija je bio prvi pozorišni komad koji je napisala i čija je premijera bila 1997. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u režiji Gorana Markovića. Ova drama govori o problemima dijaspore prateći nekoliko grupa srpskih emigranata kroz Prag, Sidnej i Los Anđeles. Scene su kratke i visceralne, dijalozi brzi sa malo reči ali veoma efektni.[13]

Predstava se igrala i u drugim zemljama kao što su Nemačka, Austrija, Švajcarska, Belgija i skandinavske zemlje. U SAD je bila premijerno prikazana 19. aprila 2004. u Vašingtonu, u režiji Roberta Maknamare, umetničkog direktora Teatra Scena koji je izveo predstavu. U programu predstave se navodi da se radi o delu jednog od najtalentovanijih mladih pisaca Evrope i snažnom pogledu na teme rata i emigracije.[21]

Porodične priče[uredi | uredi izvor]

Porodične priče je njena druga predstava koja se premijerno davala u aprilu 1998. u Ateljeu 212. Predstava je nekoliko godina kasnije (2003), dobila Sterijinu nagradu na Sterijinom pozorju u Novom Sadu. Biljana Srbljanović je 1. decembra 1999. godine postala prvi strani pisac dobitnik nemačke nagrade Ernst Toler.[22] Anselm Veber je postavio ovu predstavu u hamburškom pozorištu Dojčes Šaušpilhaus (nem. Deutsches Schauspielhaus), da bi ubrzo postala deo redovnog repertoara u 25 nemačkih pozorišta[23] (Hamburg Špilhaus, Kameršpile Minhen, Nemačko pozorište u Berlinu, Štutgart Šaušpil, itd). Takođe je igrana i u Poljskoj (Teatar Grotocki Vroclava), Sloveniji, SAD u Jejl Repertori Teatru (engl. Yale Repertory Theater) i drugim evropskim državama.[24]

Dnevnici[uredi | uredi izvor]

Tokom prve tri nedelje NATO bombardovanja Jugoslavije, iz Beograda piše dnevnik za dnevni list La Republika. Ti tekstovi su takođe objavljeni i nedeljniku Špigel (broj 17/1999) a u Italiji ih je objavila izdavačka kuća Baldini&Kastoldi, kao i Gardijan. U tim dnevnicima prikazivala je svu besmislenost rata i kvazipatriotizma na prostorima bivše Jugoslavije kao i tragediju srpskog naroda za koju je po njenom mišljenju, jedan od glavnih krivaca Slobodan Milošević.[25] Međutim, ona takođe smatra da Milošević nije jedini krivac za srpsku tragediju i ističe kako veliki deo krivice leži na nesvesnosti samog naroda koji je, uprkos prevari na izborima, teroru i totalnom uništenju ekonomije, ipak održao ovog čoveka na vlasti čitavu deceniju.[25]

Pad[uredi | uredi izvor]

Pad je bio njen treći pozorišni komad završen decembra 1999. Premijerno je prikazan na festivalu Budva Grad-teatar jula 2000. U avgustu 2000, Biljana Srbljanović je pozvana na Festival u Bisanu, gde je Žan Klod Beruti postavio na scenu Pad, a Evelin Didi Leže Porodične priče.[24]

Supermarket[uredi | uredi izvor]

Supermarket je pozorišni komad koji je premijerno prikazan na festivalu u Beču 2001, u režiji Tomasa Ostermajera, da bi zatim ova predstava postala deo redovnog repertoara bečkog pozorišta Burgteatar.[26]

Supermarket je melodrama, to jest, „sapunska opera“ po rečima same Srbljanovićeve.[27] u ovom delu, Srbljanovićeva oštro kritikuje Zapad i neoliberalne zablude postnacionalističke Evrope, sa posebnim osvrtom na potrebu da se autsajder, naročito ako dolazi s Balkana, kategoriše kao opskurni, iracionalni ratni huškač.[1] Imigrant, autsajder, željan da stvori novi dom i da se uklopi u društvo u kom se nalazi, međutim, koliko god se trudio, ipak nikad ne uspeva da dostigne svoj novi, bezbedni i priznati identitet[1] zahvaljujući predrasudama na koje ni moderna Evropa nije imuna.

Glavni lik je Leo, istočnoevropski imigrant koji živi negde u Zapadnoj Evropi i koji ulazi u vremeplov. On sedam puta proživljava isti dan – četvrti novembar 1999. Srbljanovićeva koristi amneziju da izrazi poentu — likovi se ne sećaju šta su radili prethodnog dana, osim Lea koji takođe koristi tu situaciju: izmislio je svoj identitet. Iz ogromne želje da bude heroj izmislio je sam sebi biografiju istočnoevropskog disidenta. Supermarket je komad o očajnoj i komičnoj nameri da se održi ova iluzija. Kada konačno posustaje, spreman na samoubistvo, sticajem okolnosti on će zaista i postati heroj.[1]

Amerika, drugi deo[uredi | uredi izvor]

Amerika, drugi deo je njen peti pozorišni komad dovršen krajem 2003. u kome kritikuje „američki san“. Radnja se odvija u Njujorku, nakon 11. septembra i velikog terorističkog napada Al Kaide. Prema rečima Tomasa Ostermajera, Biljana Srbljanović ovom dramom govori da je: „... prva žrtva, kao i uvek, bila istina. Druga je bila solidarnost koja se izgubila među ljudima. Još jedan novi rat – ovoga puta globalan – nema svoj početak niti kraj. San je, nasuprot tome, izgledao sasvim drugačije: biti slobodan. Ali ne po cenu podeljenog društva koje se može svesti na jedini, prepoznatljiv, zajednički imenitelj: želju za profitom.“[1]

Skakavci[uredi | uredi izvor]

Skakavci je drama iz 2005. godine, napisana po narudžbini Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koja govori o problemima starih ljudi. Premijerno je prikazana 26. aprila 2005. na Velikoj sceni JDP-a.[28] Ova drama joj je donela dva veoma značajna priznanja: Evropsku nagradu za novu pozorišnu umetnost, jednu od najvažnijih nagrada za dramsko stvaralaštvo,[1] kao i titulu najboljeg stranog pisca u sezoni 2005/2006 koju dodeljuje nemački časopis Teatar hojte.[28]

U obrazloženju za dodelu Evropske nagrade stoji:

Za nju i za narod njene zemlje koji je toliko patio, epitet Evropske nagrade sigurno najviše znači kao potvrda činjenici da su Srbi prisutni i da će uvek biti prisutni na ovom kontinentu. Više nego bilo ko od njenih prethodnika, ova spisateljica je učinila Balkan bližim Evropi i nagnala nas da razmišljamo koliko od balkanskog duha ima u našim dušama. Njen glas snažno odjekuje celim kontinentom.[1]

Ova drama ujedno čini Biljanu Srbljanović prvim savremenim dramaturgom iz Srbije čija je predstava postavljena u Zagrebačkom kazalištu mladih.[29] Premijera je bila 3. marta 2006.[30]

Vrat od stakla[uredi | uredi izvor]

Dramom Vrat od stakla, pisanoj za Jugoslovensko dramsko pozorište i premijerno izvedenoj 5. oktobra 2018 na Velikoj sceni "Ljuba Tadić", Biljana Srbljanović se vraća stilu klasičnih dvosatnih komada kao što su Skakavci, Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu) i dr. Predstavu je režirao Jagoš Marković, a glumačku podelu čine Vesna Trivalić (kojoj je ovo prva predstava u beogradskim pozorištima nakon duge pauze), Jelisaveta Seka Sablić, Anita Mančić, Dragan Mićanović, Irfan Mensur, Milica Gojković, Marko Janketić, Miloš Samolov, Slobodan Tešić, Bojan Lazarov i Ana Čarman (dete).

Komad govori o građanskoj porodici u savremenom Beogradu, koju čine tri generacije učesnika protesta - Studentskih demonstracija 1968, demonstracija protiv vlasti Slobodana Miloševića 1990-ih i studentskih protesta protiv vlasti Aleksandra Vučića.

I ovu predstavu su pratile kontroverze. S obzirom na angažman autorke u Savetu za kreativne industrije premijerke Brnabić, neki od kritičara su smatrali da je predstava indirektna apologetika vlasti u Srbiji.[31]

Intimnost[uredi | uredi izvor]

Biljana Srbljanović je bila zaražena korona virusom 2020, u tzv. prvom piku prvog talasa. Nakon tog iskustva, napisala je komad Intimnost o životu za vreme pandemije. Predstava je premijerno izvedena na Dubrovačkim ljetnim igrama iste godine, režirao ju je Andrej Nosov, a u njoj igraju Leon Lučev i Jelena Graovac.[32]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Biljana Srbljanović

Pored već pomenutih osvojila je i sledeće nagrade: nagrade „Slobodan Selenić“, Osvajanje slobode, 2007. dobitnica Statuete Joakim Vujić koju Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca dodeljuje svake godine, na Sretenje, 15. februara,[33] nagrada „Nova pozorišna realnost“ u okviru manifestacije „Premio Europa“, čija je dodela objašnjena na sledeći način:

Živeći u Srbiji i istovremeno u Evropi, Biljana Srbljanović nije bila nimalo ljubazna sa svojim sunarodnicima: u „Beogradskoj trilogiji“ razotkrila je sav njihov vešto skrivan dvostruki moral; zatim, s besom slika njihovu karikaturu u „Porodičnim pričama“. (...) Srčana, otvorena i bezobzirna, ne ograničava se samo na kritiku svoje zemlje. U „Supermarketu“ je okrenula naopačke površni svet zapadne Evrope (...) a ne nedostaje joj smelosti ni u kritici Amerike u istoimenom delu, gde sazreva njena sposobnost za psihološku konstrukciju likova. (...) Biljana Srbljanović nije jedina politički angažovana pozorišna spisateljica koja surovo kritikuje režim svoje zemlje i narod koji ga podržava.[34]

Dela[uredi | uredi izvor]

Napisala je jedanaest pozorišnih komada:

Kao glumica se pojavila u nekoliko filmova:[35]

Kao student Akademije napisala je scenario za 13 epizoda serije Otvorena vrata,[36] koja na humorističan način govori o životu jedne građanske porodice.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k Vreme:Evropska pozorišna nagrada Biljani Srbljanović. Evropa ovde. Vreme br. 852
  2. ^ Mondo. Srbljanović: Sporazum za jeftinije mleko.[mrtva veza], Pristupljeno 4. 12. 2012.
  3. ^ Večernje novosti. Niko ih neće., Pristupljeno 4. 12. 2012.
  4. ^ a b v g Zvanični sajt Biljane Srbljanović: Biografija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. april 2012), Pristupljeno 4. 12. 2012.
  5. ^ „GayEcho. Podrška mora biti bezrezervna. Intervju s Biljanom Srbljanović 26. novembar 2007. pristupljeno 4. decembar 2012.”. Arhivirano iz originala 13. 03. 2016. g. Pristupljeno 04. 11. 2012. 
  6. ^ „Human Rights Watch: Violation of fundamental rights when writer risks jail sentence for peaceful meeting. 21. maj 2009. pristupljeno 4. decembar 2012.”. Arhivirano iz originala 24. 11. 2012. g. Pristupljeno 04. 11. 2012. 
  7. ^ „Amnestz International: Serbia Human rights Defenders at risk. pristupljeno 4. decembra 2012.”. Arhivirano iz originala 24. 06. 2016. g. Pristupljeno 04. 11. 2012. 
  8. ^ a b Tanjug. „Biljana Srbljanović: Parada ponosa postala naša tradicija i ponos”. Blic.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 10. 06. 2019. 
  9. ^ „Kreativne industrije”. srbija.gov.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 10. 09. 2019. 
  10. ^ „O nama”. Heartefact (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-05-27. 
  11. ^ „Zadovoljstvo u tekstu Archives”. Remarker (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-27. 
  12. ^ B92.net: Borba za gradonačelnika Beograda
  13. ^ a b „Aleksandar Lukač.Invitation to an Exorcism:An analysis of audience response to the reading of Biljana Srbljanović's Belgrade Trilogy at Harbourfront Studio Theatre in Toronto, Ontario”. Arhivirano iz originala 17. 08. 2007. g. Pristupljeno 25. 08. 2007. 
  14. ^ "Od Srbljanovićkinog kokaina sam mogao da napravim špansku seriju", TV Prva
  15. ^ Dileru Biljane Srbljanović 3,5 godine zatvora
  16. ^ STARA LjUBAV ZABORAVA NEMA : Slobodan Stojićević : Pogledi : POLITIKA
  17. ^ „Internet Svedok - 858[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 21. 12. 2014. g. Pristupljeno 30. 12. 2012.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  18. ^ B92: LDP: Biljana Srbljanović za Beograd
  19. ^ a b Vreme, br 748. Intervju sa Biljanom Srbljanović. Ožiljci na svima.
  20. ^ „B92. Kultura. Pozorište. O predstavi. Biljana Srbljanović. Nagrada nova pozorišna umetnost.”. Arhivirano iz originala 29. 09. 2007. g. Pristupljeno 26. 08. 2007. 
  21. ^ „Srpstvo. Vesti. 23. april 2004.”. Arhivirano iz originala 11. maj 2008. g. Pristupljeno 24. avg 2007.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  22. ^ „Kakanien: Speech 3: Biljana Srbljanović”. Arhivirano iz originala 09. 03. 2012. g. Pristupljeno 26. 02. 2012. 
  23. ^ „Schauspielhaus Bochum. Anselm Weber”. Arhivirano iz originala 26. 08. 2012. g. Pristupljeno 26. 02. 2012. 
  24. ^ a b La Coline: Biljana Srbljanović
  25. ^ a b Guardian:Diary of a defiant Serb. 15. maj 1999.
  26. ^ „Dnevni kulturni info: Biljana Srbljanović”. Arhivirano iz originala 29. 09. 2007. g. Pristupljeno 25. 08. 2007. 
  27. ^ „Želela sam da svako zajebe svakoga, da svako laže svakoga, i da svako mrzi svakoga. Ali da ipak svi zavise jedni od drugih, tako da sve to bude izmešano. To je sapunska opera.“ Vreme, br. 852. Evropa ovde. Ivan Medenica.
  28. ^ a b „B92.net: Novi uspeh Biljane Srbljanović”. Arhivirano iz originala 29. 09. 2007. g. Pristupljeno 26. 07. 2007. 
  29. ^ Radio 101:Intervju sa Biljanom Srbljanović, objavljen 23. februara 2006.
  30. ^ „Nacional. Biljana Srbljanović - pop zvijezda europskog teatra u Zagrebu”. Arhivirano iz originala 27. 09. 2007. g. Pristupljeno 25. 08. 2007. 
  31. ^ Paković, Zlatko (8. 10. 2018). „Pozorište oportunizma”. Danas. 
  32. ^ „"Intimnost" Biljane Srbljanović na Dubrovačkim letnjim igrama: Najaktuelnija tema današnjice”. Blic. 12. 8. 2020. 
  33. ^ „Dobitnici Statuete Joakim Vujić, sajt Knjaževsko-srpskog teatra”. Arhivirano iz originala 24. 01. 2010. g. Pristupljeno 12. 11. 2009. 
  34. ^ „Prevod dela teksta sa sajta Nagrada Evrope na italijanskom”. Arhivirano iz originala 07. 03. 2016. g. Pristupljeno 27. 05. 2008. 
  35. ^ IMDb Biljana Srbljanović
  36. ^ Biljana Srbljanović na IMDb-u

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Биљана_Србљановић&oldid=27544796”