1966

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Milenijumi:
Vekovi:
Decenije:
Godine:

1966. je bila prosta godina.

Događaji[uredi]


januar
P U S Č P S N
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
februar
P U S Č P S N
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28
mart
P U S Č P S N
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
april
P U S Č P S N
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
maj
P U S Č P S N
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31
jun
P U S Č P S N
  1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30
jul
P U S Č P S N
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
avgust
P U S Č P S N
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
septembar
P U S Č P S N
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
oktobar
P U S Č P S N
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
novembar
P U S Č P S N
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30
decembar
P U S Č P S N
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31

Januar[uredi]

Februar[uredi]

Mart[uredi]

April[uredi]

Maj[uredi]

  • 3. maj — Objavljen je prvi broj muzičkog časopisa "Džuboks" (časopis je izlazio do 1986. a izdavale su ga gornjomilanovačke Dečje novine).
  • 4. majTajland se upliće u vijetnamski sukob i šalje svoj korpus u pomoć južnovijetnamskoj vojsci.
  • 8. maj — U Alžiru vlada nacionalizuje rudnike, potom banke i osiguravajuća društva.
  • 11. maj — Finale Kupa šampiona 1966. u Briselu: Real Madrid - FK Partizan 2:1.
  • 12. maj — U Severnoj Irskoj počinje delovanje lojalističke paravojne jedinice "Alsterske dobrovoljačke snage" (UVF).
  • 15. maj — Indonezija poziva Maleziju na mirovne pregovore.
  • 16. maj — "Obaveštenje od 16. maja" označava početak Kulturne revolucije u Kini. Politbiro Komunističke partije Kine je prihvatio stavove Mao Cedunga, čime je zvanično pokrenuta Kulturnu revoluciju, zvanično kao kampanja da se Kina očisti od svojih liberalnih buržoaskih elemenata i da se nastavi revolucionarna klasna borba.
  • 16. maj — "The Beach Boys" izdaju album "Pet Sounds" a Bob Dilan "Blonde on Blonde".
  • 16. maj — Izbijaju štrajkovi britanskih pomoraca, blokirane su glavne luke.
  • 17. maj — Grčka i turska vlada započele su direktne pregovore namerni da reše kiparsko pitanje.
  • 20. maj — Prstenasto pomračenje Sunca, u Jugoslaviji prekriveno 70-90 % diska.
  • 24. maj — Rok sastav "Elipse" svirao je pred J. B. Titom – smatra se da je to bio "presudan trenutak za rokenrol u Jugoslaviji".
  • 26. majBritanska Gijana je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta.
  • 27. maj — Vođa finskih socijaldemokrata Rafael Pasio osnovao je levu vladu koju su podržali i komunisti.
  • 28. maj — Nakon mirovnih pregovora između Indonezija i Malezije proglašen kraj Konfrontasi-ja.

Jun[uredi]

Jul[uredi]

  • 1. jul — Održan je IV „Brionski plenum“ CK SKJ, na kojem je doneta Odluka: reorganizacija organa Državne bezbednosti a iz rukovodstva partije je isključen Svetislav Stefanović Ćeća i prihvaćena je ostavka Aleksandra Rankovića na sve funkcije. Podnet je Izveštaj Komisije (formirane 16. juna): DB je monopol pojedinaca, postoje tendencije da se postavi iznad društva, korišćeno je prisluškivanje ljudi i ustanova, i filtriranje informacija za funkcionere. Prema rečima Tita: "deformacije" SDB stvorile su bile sistem koji je pritiskao čitavo društvo (stagnacija i nesprovođenje odluka donetih na plenumima i kongresima); Mijalko Todorović izabran je za sekretara CK, Milentije Popović za člana Izvršnog komiteta, Dobrivoje Radosavljević kooptiran za člana CK SKJ.
  • 1. jul — U Velikoj Britaniji tek nakon dugotrajnih pregovora postignuto kompromisno rešenje štrajka pomoraca, nanete su velike štete trgovini. Britanska vlada dekretom zamrzava cene i plate na godinu dana nastojeći da zaustavi inflaciju. Tradicionalni savez između laburista i sindikata počinje da popušta.
  • 2. julSSSR je povećao pomoć DR Vijetnamu. SAD su intenzivirale vojne operacije u Vijetnamu, sukob se dodatno zaoštravao.
  • 2. jul — Francuzi počinju nuklearne probe na pacifičkim atolima Moruroa i Fangataufa.
  • 4. jul — Na području bivšeg logora Jasenovac otkriven je spomenik Kameni cvijet.
  • 4. jul — U SAD stupio na snagu Zakon o slobodi informacija. Opšta mobilizacija u Severnom Vijetnamu.
  • 5. jul — Savezna skupština usvojila je novi Plan društvenog razvoja 1966-70.
  • 6. jul — U Malaviju proglašena republika, prvi predsednik je premijer Hastings Kamuzu Banda (do 1994).
  • 11. jul — Počelo je Svetsko prvenstvo u fudbalu 1966. u Engleskoj.
  • 12. jul — Raspušten partijski komitet u Sekretarijatu inostranih poslova, navodno, mesto koncentracije Rankovićevih snaga.
  • 13. jul — Ričard Spek ubio osam medicinskih sestara studentica u Čikagu.
  • 14. jul —Jordanska vlada prekida odnose sa PLO. Palestinci svoje izbegličke kampove potom pretvaraju u oslobođena područja, oružano se suprotstavljaju svakom pokušaju uplitanja jordanske vojske. Zbog novih upada palestinskih gerilaca izraelske oružane snage napadaju jordansku i sirijsku teritoriju i dolazi do stradanja civilnog stanovništva, UN to osuđuju.
  • 15. jul — Sednica svih pet veća Savezne skupštine, aklamacijama prihvaćena ostavka Aleksandra Rankovića i izbor Koče Popovića za potpredsednika Jugoslavije.
  • 29. jul — Pobuna severnjačkih mladih oficira u Nigeriji, ubijen je premijer Baleva, vlast preuzima vojni šef države Džonson Agui-Ironsi iz plemena Ibo. On je pobunjenike nagovarao da se predaju i nastojao je da centralizuje državu. U severnim pokrajinama u kojima živi muslimansko stanovništvo nizali su se pogromi pripadnika plemena Ibo koje se optuživalo da monopolizuje javne funkcije i rentabilne poslove. Neki delovi vojske digli su pobunu. Predsednik Ironsi je zarobljen i ubijen. Vlast preuzima Jakubu Govon, takođe poreklom iz severnih pokrajina, ali hrišćanin. On je nagovarao pobunjenike da se vrate u kasarne i obećao je da će ukinuti povlastice plemena Ibo. U severoistočnoj pokrajini Bijafra, središtu plemena Ibo, general Odemegvu Ojukvu osnovao je autonomnu vladu koja je odbijala sve predloge sporazuma.
  • 29. julBob Dilan povređen u nesreći na motociklu u Vudstoku, Njujork.
  • 30. jul — Kontroverzno finale Svetskog šampionata: Engleska - Nemačka 4:2, posle produžetaka (sporan treći gol Engleza), titula za Englesku. -Indira Gandi sa Titom na Brionima.

Avgust[uredi]

Septembar[uredi]

  • 1. septembar — Pad aviona kompanije Britanija ervejs kod Ljubljane, 98 mrtvih.
  • 2. septembarRalf H. Baer je došao na ideju za videoigre.
  • 5. septembar — Izvršni komitet CK SK Srbije je usvojio izveštaj Komisije za ispitivanje zloupotreba u SDB: Služba zatvorena prema društvu, opterećena pretenzijama da prati, ocenjuje i utiče na celokupni društveni život (opsežno i tendenciozno praćenje "antisocijalističkih pojava" u Beogradu i politika diskriminacije prema narodnostima.
  • 6. septembar — U parlamentu Kejptauna od strane neuravnotežene osobe izboden je i ubijen južnoafrički premijer Hendrik Frenš Ververd. Nasledio ga je Baltazar Vorster koji kao i svoj prethodnik nastavlja nepopustljivo da brani povlastice bele manjine -Otvorena Metropoliten opera u Njujorku.
  • 8. septembar — Na američkoj TV mreži NBC emitovana je prva epizoda TV serije Zvezdane staze.
  • 14. septembar — Šesta, proširena, sednica CK SK Srbije, oštra osuda birokratsko-nacionalističke prakse, političkih zloupotreba, deformacija u SDB..., iz partije isključeni Vojin Lukić i Života Savić, predloženo da se isključi i Ranković.
  • 19. septembar — Osnovana Matematička gimnazija u Beogradu.
  • 25. septembar — Svetsko prvenstvo u gimnastici u Dortmundu, zlatnu medalju osvojio je Miroslav Cerar.
  • 30. septembar — Bivši britanski protektorat Bečuana postao je nezavisna republika Bocvana i postaje deo Komonvelta. Za predsednika je imenovan Serece Khama iz Demokratske stranke.
  • 30. septembarBaldur fon Širah i Albert Šper pušteni iz zatvora. -Mihajlo Mihajlov osuđen na godinu dana zatvora zbog pokušaja izdavanja časopisa.

Oktobar[uredi]

Novembar[uredi]

Decembar[uredi]

  • 6. decembar — Bitlsi počeli snimanje albuma Pepper's Lonely Hearts Club Band.
  • 8. decembar — Prilikom havarije grčkog feribota "Heraklion", koji je potonuo tokom nevremena kod ostrva Melos, poginula su 234 putnika i člana posade.
  • 8. decembarSporazum o zabrani nuklearnog oružja u svemiru potpisalo 28 zemalja, uključujući SSSR i SAD.
  • 9. decembar — Predsednik Tito pomilovao je od krivičnog gonjenja Rankovića, Stefanovića i još 16 članova grupe koja je "protivustavno delovala i zloupotrebila službene funkcije i ovlašćenja SDB".
  • 14. decembar — U Španiji održan referendum o prihvatanju organskog zakona koji predviđa restaurisanje monarhije nakog Frankove vladavine.
  • 15. decembar — U Holandiji je pala Kalsova vlada. Formirana je nova koalicija umerenih stranaka koje je predvodio Jele Zilstra.
  • 18. decembar — Američki astronom Ričard Voker je otkrio Saturnov satelit Epimetej.
  • 20. decembar — Nakon što je Čehoslovačka snabdela kiparsku vladu oružjem došlo je do produbljenja kiparske krize.
  • 22. decembar — Nakon neuspešnih pregovora sa britanskom vladom, premijer Rodezije Ijan Smit je izjavio da je Rodezija već republika i da je izašla iz Komonvelta.
  • 26. decembarMaulana Karenga osmislio je praznik Kvanza za Afroamerikance.
  • 30. decembar — SAD su suspendovale prodaju viška hrane (program "Hrana za mir") Jugoslaviji jer ona trguje sa Severnim Vijetnamom. Beogradska milicija rasteruje protest protiv rata u Vijetnamu.
  • 31. decembarMilovan Đilas je pušten iz zatvora gde je bio od 1962.
  • 31. decembar — Mobutuova vlada u DR Kongu preuzima belgijsku rudarsku firmu Union Minière du Haut Katanga, koja je podsticala odcepljenje Katange i nadgledala veliko bogatstvo te regije.

Datum nepoznat[uredi]

U Tantu je potvrđen mandat za dužnost generalnog sekretara UN.

U Italiji Aldo Moro podnosi ostavku. Mandat za sastavljanje nove vlade ponovo je poveren Moru koji formira svoju treću vladu levog centra.

U Turskoj je izabran za predsednika general Cevdet Sunaj.

u SR Nemačkoj liberali se povlače iz vladajuće koalicije. Kancelar Erhard podnosi ostavku, zamenjuje ga Kurt Georg Kiesinger koji je sastavio vladu velike koalicije koja je obuhvatila demohrišćane i socijaldemokrate. Ministar spoljnih poslova Nemačke je Vili Brant, zagovornik otvorene politike prema istočnim državama.

U prvim mesecima politička klima u Italiji pogoršana je zbog razotkrivanja navodnog organizovanja državnog udara koji su u leto 1964. pripremali delovi oružanih snaga i tajnih službi (SIFAR) a skrivali su ih visokopozicionirani političari.

U Iraku predsednik Abd es-Salam Arif je poginuo u vazduhoplovnoj nesreći. Nasledio ga je njegov brat Abd ar-Rahman Arif.

Velibor Vasović otišao je iz FK Partizana u amsterdamski AFK Ajaks.

Na konferenciji Varšavskog pakta u Bukureštu Nikolae Čaušesku predlaže paralelno i postupno raspuštanje snaga NATO i Varšavskog pakta. Rumunija se potvrđuje kao najsamostalnija istočna država.

Kanterberijski nadbiskup Artur Remzi posetio je Vatikan. Sastao se sa papom Pavlom VI, dogovoreno je približavanje Katoličke i Anglikanske crkve.

SFRJ: Petogodišnji plan privrednog i društvenog razvoja i razrada privredne reforme iz 1965.

Etiopija usvaja nekoliko ustavnih amandmana kojima se uvodi vlada odgovorna parlamentu. Haile Selasije je ipak apsolutistički vladao političkim životom u državi. Zbog nesprovođenja odgovorne agrarne reforme ekonomija u Etiopiji je stagnirala.

U Gornjoj Volti predsednik Jameogo je prisiljen da podnese ostavku od grupe oficira koje je predvodio pukovnik Sanguole Lamizana, on je preuzeo dužnost predsednika republike i premijera.

Trgovački sporazum Jugoslavije sa Iranom i Poljskom.

Popravlja se stanje u italijanskoj ekonomiji i prevladava se recesija iz protekle dve godine. Socijalistička konstituanta potvrdila je ponovno ujedinjenje socijalista i socijaldemokrata čime je stvorena jedinstvena socijalistička stranka.

Svetsko prvenstvo u veslanju na Bledu.

Španska vlada zatvorila je granice s Gibraltarom i ponovo istakla pravo na taj teritorij. Stanovništvo Gibraltara odlučno nastoji održati veze sa V. Britanijom.

Otkrivena dugoročna potencijacija, mogući ćelijski mehanizam učenja i pamćenja, Terje Lomo, Oslo.

Malavi, nezavisna država u sklopu britanskog Komonvelta, postaje republika. Hastings Banda imenovan je za predsednika, uspostavio je vlast. Vlada se približavala rasističkoj Rodeziji i Južnoafričkoj Republici i s njima sklapa važne trgovačke sporazume.

Amilkar Kabral vođa PAIGC objavio je oslobađanje polovine teritorije Portugalske Gvineje.

Rukovodstvo SFRJ: Predsednik Republike: Josip Broz Tito Predsednik Saveznog izvršnog veća: Petar Stambolić Predsednik Savezne skupštine: Edvard Kardelj

Televizijske serije: "Crni sneg", "Laku noć deco" (1966—67), "Ljudi i papagaji" TV Beograd

Rođenja[uredi]

Januar[uredi]

Februar[uredi]

Mart[uredi]

April[uredi]

Maj[uredi]

Jun[uredi]

Jul[uredi]

Avgust[uredi]

Džimi Vejls (Frankfurt, 2005)

Septembar[uredi]

Oktobar[uredi]

Novembar[uredi]

Decembar[uredi]

Smrti[uredi]

Januar[uredi]

Februar[uredi]

Mart[uredi]

April[uredi]

Maj[uredi]

Jun[uredi]

Jul[uredi]

Avgust[uredi]

Septembar[uredi]

Novembar[uredi]

Decembar[uredi]

Volt Dizni (1946)

Nobelove nagrade[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]