Комунизам — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 1: Ред 1:
{{Комунизам}}{{Short description|Политичка и социоекономска идеологија}}'''Комунизам''' ({{lang-la|communis|lit=common, universal|label=none}}; {{Јез-нем|kommunismus}})<ref name="Ball & Dagger 2019">{{cite encyclopedia|editor1-last=Ball|editor1-first=Terence|editor2-last=Dagger|editor2-first=Richard|date=2019|orig-date=1999|url=https://www.britannica.com/topic/communism|title=Communism|edition=revised|encyclopedia=[[Encyclopædia Britannica]]|access-date=10 June 2020}}</ref><ref>{{cite encyclopedia|title=Communism|encyclopedia=[[World Book Encyclopedia]]|volume=4|location=Chicago|publisher=World Book|date=2008|pages=890|isbn=978-0-7166-0108-1}}</ref> је лева социополитичка, филозофска и економска идеологија унутар [[Социјализам|социјалистичког покрета]], чији је циљ стварање [[Комунистичко друштво|комунистичког друштва]], социоекономског поретка усредсређеног на [[заједничко власништво]] над средствима за производњу, дистрибуцију и размену који додељује производе свима у друштву на основу потреба.<ref>{{cite book|title=French and German socialism in modern times|last=Ely|first=Richard T|date=1883|publisher=[[Harper & Brothers]]|location=New York|pages=35–36|oclc=456632|quote=All communists without exception propose that the people as a whole, or some particular division of the people, as a village or commune, should own all the means of production—land, houses, factories, railroads, canals, etc.; that production should be carried on in common; and that officers, selected in one way or another, should distribute among the inhabitants the fruits of their labor.}}</ref><ref>{{cite book|title=[[The ABC of Communism]]|last1=Bukharin|first1=Nikolai|last2=Preobrazhensky|first2=Yevgeni|date=1922|publisher=[[Communist Party of Great Britain]]|location=London, England|pages=72–73, § 20|translator-last1=Paul|translator-first1=Cedar|chapter=Distribution in the communist system|author1-link=Nikolai Bukharin|author2-link=Yevgeni Preobrazhensky|access-date=18 August 2021|translator-last2=Paul|translator-first2=Eden|translator-link1=Cedar Paul|translator-link2=Eden Paul|chapter-url=https://www.marxists.org/archive/bukharin/works/1920/abc/ABC-of-Communism.pdf#page=67|via=[[Marxists Internet Archive]]|orig-date=1920}}</ref><ref name="Steele p.43">{{harvp|Steele|1992|p=43}}: "One widespread distinction was that socialism socialised production only while communism socialised production and consumption."</ref> Комунистичко друштво би подразумевало одсуство [[Приватна својина|приватне својине]] и [[Друштвена класа|друштвених класа]],{{r|Ball & Dagger 2019}} а на крају и новца<ref>{{cite book|title=[[The Principles of Communism]]|last1=Engels|first1=Friedrich|date=2005|translator-last=Sweezy|translator-first=Paul|chapter=Section 18: What will be the course of this revolution?|quote=Finally, when all capital, all production, all exchange have been brought together in the hands of the nation, private property will disappear of its own accord, money will become superfluous, and production will so expand and man so change that society will be able to slough off whatever of its old economic habits may remain.|author1-link=Friedrich Engels|access-date=18 August 2021|translator-link=Paul Sweezy|chapter-url=https://www.marxists.org/archive/marx/works/1847/11/prin-com.htm#18|via=[[Marxists Internet Archive]]|orig-date=1847}}</ref> и државе (или националне државе).<ref>{{cite book|title=[[The ABC of Communism]]|last1=Bukharin|first1=Nikolai|last2=Preobrazhensky|first2=Yevgeni|date=1922|publisher=[[Communist Party of Great Britain]]|location=London, England|pages=73–75, § 21|translator-last1=Paul|translator-first1=Cedar|chapter=Administration in the communist system|author1-link=Nikolai Bukharin|author2-link=Yevgeni Preobrazhensky|access-date=18 August 2021|translator-last2=Paul|translator-first2=Eden|translator-link1=Cedar Paul|translator-link2=Eden Paul|chapter-url=https://www.marxists.org/archive/bukharin/works/1920/abc/ABC-of-Communism.pdf#page=67|via=[[Marxists Internet Archive]]|orig-date=1920}}</ref><ref>{{cite book|title=The Encyclopedia of Political Science|publisher=[[CQ Press]]|year=2011|isbn=978-1-933116-44-0|editor-last=Kurian|editor-first=George|location=Washington, D.C.|chapter=Withering Away of the State|doi=10.4135/9781608712434|access-date=3 January 2016|chapter-url=http://sk.sagepub.com/reference/the-encyclopedia-of-political-science|via=[[SAGE Publishing]]}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.britannica.com/topic/communism/Non-Marxian-communism|title=Communism - Non-Marxian communism|website=Britannica|access-date=13 May 2022}}</ref>
{{Комунизам}}
'''Комунизам''' ([[Немачки језик|нем]]. Kommunismus) је идеологија која тежи успостављању [[бескласно друштво|бескласног]], [[антидржавност|бездржавног]] [[друштво|друштва]] која се заснива на [[заједничко власништво|заједничким власништвом]] над [[средства за производњу|средствима за производњу]]. Може се посматрати као огранак ширег [[социјализам|социјалистичког]] покрета. Марксисти су ране облике [[човек]]ових друштвених организација описивали као [[примитивни комунизам]]. Међутим, комунизам као политички циљ је претпостављени облик будуће друштвене организације. Постоји мноштво струја унутар комунистичког покрета, укључујући
* [[марксизам]]
* [[луксембургизам]]
* [[бољшевизам]]
* [[троцкизам]]
* [[титоизам]],
* [[еврокомунизам]]
* [[лењинизам]]
* [[марксизам-лењинизам]]
* [[совјетски комунизам]]
* [[стаљинизам]]
* [[маоизам]]
* [[хоџизам]]
* [[џуче идеја|џуче]]
* [[националкомунизам|национал-комунизам]]
* [[хришћански комунизам]]
* [[религијски комунизам]]
* [[анархокомунизам]]


Комунисти често траже добровољну државу [[Samoupravljanje|самоуправе]], али се не слажу око средстава за постизање тог циља. Ово одражава разлику између либералнијег социјалистичког приступа [[Комунизација|комунизацији]], револуционарне спонтаности и [[Радничко самоуправљање|радничког самоуправљања]], и ауторитарнијег авангардног или комунистичког партијског приступа кроз развој социјалистичке државе, након чега следи [[одумирање државе]].<ref name="Kinna 2012">{{cite book|title=Libertarian Socialism: Politics in Black and Red|last=Kinna|first=Ruth|publisher=[[Palgrave Macmillan]]|year=2012|isbn=9781137284754|editor-last1=Berry|editor-first1=Dave|location=London|pages=1–34|author-link=Ruth Kinna|editor-last2=Kinna|editor-first2=Ruth|editor-link2=Ruth Kinna|editor-last3=Pinta|editor-first3=Saku|editor-last4=Prichard|editor-first4=Alex}}</ref> Као једна од главних идеологија на политичком спектру, комунизам је стављен на [[Левица|левицу]] поред [[Социјализам|социјализма]], а комунистичке партије и покрети су описани као [[Крајња левица|радикално леви]] или крајње леви.<ref>{{cite journal|last=March|first=Luke|date=2009|title=Contemporary Far Left Parties in Europe: From Marxism to the Mainstream?|url=https://library.fes.de/pdf-files/ipg/ipg-2009-1/10_a_march_us.pdf|journal=IPG|volume=1|pages=126–143|via=[[Friedrich Ebert Foundation]]}}</ref>{{Sfn|George|Wilcox|1996|p=95|ps=<br />"The far left in America consists principally of people who believe in some form of Marxism-Leninism, i.e., some form of Communism. A small minority of extreme leftists adhere to "pure" Marxism or collectivist anarchism. Most far leftists scorn reforms (except as a short-term tactic), and instead aim for the complete overthrow of the capitalist system including the U.S. government."}}{{refn|Комунизам се генерално сматра међу радикалнијим идеологијама [[политичке левице]].<ref>{{cite web |date=15 April 2009 |title=Left |url=https://www.britannica.com/topic/left |access-date=22 May 2022 |website=[[Encyclopædia Britannica]] |quote=... communism is a more radical leftist ideology.}}</ref><ref>{{cite web |title=Radical left |url=https://www.dictionary.com/browse/radical-left |access-date=16 July 2022 |website=[[Dictionary.com]] |quote=Radical left is a term that refers collectively to people who hold left-wing political views that are considered extreme, such as supporting or working to establish communism, Marxism, Maoism, socialism, anarchism, or other forms of anticapitalism. The radical left is sometimes called the far left.}}</ref> Unlike [[far-right politics]], for which there is general consensus among scholars on what it entails and its grouping (e.g. various academic handbooks studies), [[far-left politics]] have been difficult to characterize, particularly where they begin on the [[political spectrum]], other than the general consensus of being to the left of a standard political left, and because many of their positions are not extreme,<ref>{{cite journal |last=March |first=Luke |title=Contemporary Far Left Parties in Europe: From Marxism to the Mainstream? |url=https://library.fes.de/pdf-files/ipg/ipg-2009-1/10_a_march_us.pdf |journal=IPG |volume=1 |date=2009 |page=126 |via=[[Friedrich Ebert Foundation]]|quote=The far left is becoming the principal challenge to mainstream social democratic parties, in large part because its main parties are no longer extreme, but present themselves as defending the values and policies that social democrats have allegedly abandoned.}}</ref> or because ''far-left'' and ''[[hard left]]'' are considered to be pejoratives that imply they are marginal.<ref>{{cite book |last=March |first=Luke |year=2012 |title=Radical Left Parties in Europe |edition=E-book |location=London |publisher=[[Routledge]] |page=1724 |isbn=978-1-136-57897-7 }}</ref> In regards to communism and communist parties and movements, some scholars narrow the far left to their left, while others include them by broadening it to be the left of mainstream socialist, social-democratic, and labourist parties.<ref>{{cite book |last=Cosseron |first=Serge |year=2007 |url=https://books.google.com/books?id=EgQFAQAAIAAJ |title=Dictionnaire de l'extrême gauche |trans-title=Dictionary of the far left |edition=paperback |language=fr |location=Paris |page=20 |publisher=Larousse |isbn=978-2-035-82620-6 |access-date=19 November 2021 |via=[[Google Books]]}}</ref> In general, they agree that there are various subgroupings within far-left politics, such as the radical left and the extreme left.<ref>{{cite journal |last=March |first=Luke |title=Contemporary Far Left Parties in Europe: From Marxism to the Mainstream? |url=https://library.fes.de/pdf-files/ipg/ipg-2009-1/10_a_march_us.pdf |journal=IPG |volume=1 |date=2009 |page=129 |via=[[Friedrich Ebert Foundation]]}}</ref><ref>{{cite journal |last=March |first=Luke |date=September 2012 |url=https://www.researchgate.net/publication/271926910 |title=Problems and Perspectives of Contemporary European Radical Left Parties: Chasing a Lost World or Still a World to Win? |journal=International Critical Thought |location=London |publisher=[[Routledge]] |volume=2 |issue=3 |pages=314–339 |doi=10.1080/21598282.2012.706777 |s2cid=154948426}}</ref>|group=note}}
и разне струје [[леви комунизам|левог комунизма]] као распрострањеније варијанте. Ипак, разни изданци [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетских]] (што критика назива [[Јосиф Стаљин|стаљинизмом]]) и маоистичких тумачења [[марксизам-лењинизам|марксизма-лењинизма]] чине посебну грану комунизма који је, за разлику од осталих, био главна струја комунизма у [[међународни односи|светској политици]] током највећег дела [[20. век]]а. Троцкизам као ривалска струја није био тако популаран.

Варијанте комунизма су се развијале кроз историју, укључујући [[Анархокомунизам|анархистички комунизам]], марксистичке школе мишљења и [[религијски комунизам]], између осталог. Комунизам обухвата различите школе мишљења, које углавном укључују [[марксизам]], [[лењинизам]] и [[слободарски комунизам]], као и политичке идеологије груписане око њих. Све ове различите идеологије генерално деле анализу да тренутни поредак друштва потиче од [[Капитализам|капитализма]], његовог економског система и начина производње, да у овом систему постоје две главне друштвене класе, као и да је однос између ове две класе [[Експлоатација људи|експлоататорски]] и да се ова ситуација може коначно решити само [[Социјална револуција|социјалном револуцијом]].<ref name="Marx & Engels 1848">{{cite book|title=[[The Communist Manifesto]]|last1=Engels|first1=Friedrich|last2=Marx|first2=Karl|date=1969|publisher=[[Progress Publishers]]|series=Marx/Engels Selected Works|volume=1|location=Moscow|pages=98–137|translator-last=Moore|translator-first=Samuel|chapter=Bourgeois and Proletarians|author1-link=Friedrich Engels|author2-link=Karl Marx|access-date=1 March 2022|translator-link=Samuel Moore (translator)|chapter-url=https://www.marxists.org/archive/marx/works/1848/communist-manifesto/ch02.htm|via=[[Marxists Internet Archive]]|orig-date=1848}}</ref>{{refn|Ранији облици комунизма ([[утопијски социјализам]] и неки ранији облици [[религиозног комунизма]]), делили су подршку [[безкласно друштво]] и [[заједничко власништво]], али нису нужно заговарали [[револуционарну политику]] или бављење научном анализом; то је урадио марксистички комунизам, који је дефинисао мејнстрим, модерни комунизам и утицао на све модерне облике комунизма. Такви комунизми, посебно нови религиозни или утопијски облици комунизма, могу да деле марксистичку анализу, док фаворизују еволуциону политику, [[Локализам (политика)|локализам]] или [[реформизам]]. До 20. века, комунизам је био повезан са [[револуционарним социјализмом]].{{sfnm|1a1=Newman|1y=2005|2a1=Morgan|2y=2015}}|group=note}} Две класе су [[пролетаријат]], који чини већину становништва у друштву и мора продати своју радну снагу да би преживео и [[буржоазија]], мањина која остварује профит од запошљавања радничке класе кроз [[Приватна својина|приватно власништво]] над средствима за производњу.<ref>{{cite book|title=[[The Communist Manifesto]]|last1=Engels|first1=Friedrich|last2=Marx|first2=Karl|date=1969|publisher=[[Progress Publishers]]|location=Moscow|translator-last=Moore|translator-first=Samuel|chapter=Bourgeois and Proletarians|author1-link=Friedrich Engels|author2-link=Karl Marx|access-date=1 March 2022|translator-link=Samuel Moore (translator)|chapter-url=https://www.marxists.org/archive/marx/works/1848/communist-manifesto/ch02.htm|via=[[Marxists Internet Archive]]|orig-date=1848}}</ref> Према овој анализи, комунистичка револуција би довела [[Радничка класа|радничку класу]] на власт,<ref>{{cite book|title=The Communist Manifesto: A Road Map to History's Most Important Political Document|last=Gasper|first=Phillip|date=October 2005|publisher=[[Haymarket Books]]|isbn=978-1-931859-25-7|page=23|quote=Marx and Engels never speculated on the detailed organization of a future socialist or communist society. The key task for them was building a movement to overthrow capitalism. If and when that movement was successful, it would be up to the members of the new society to decide democratically how it was to be organized, in the concrete historical circumstances in which they found themselves.}}</ref> и заузврат успоставила заједничко власништво над имовином, примарни елемент у трансформацији друштва ка комунистичком начину производње.<ref name="Steele 1992, pp. 44–45">{{harvp|Steele|1992|pp=44–45}}: "By 1888, the term 'socialism' was in general use among Marxists, who had dropped 'communism', now considered an old fashioned term meaning the same as 'socialism'. ... At the turn of the century, Marxists called themselves socialists. ... The definition of socialism and communism as successive stages was introduced into Marxist theory by Lenin in 1917 ..., the new distinction was helpful to Lenin in defending his party against the traditional Marxist criticism that Russia was too backward for a socialist revolution."</ref><ref name="Gregory & Stuart 2003, p. 118">{{cite book|title=Comparing Economic Systems in the Twenty-First|last1=Gregory|first1=Paul R.|last2=Stuart|first2=Robert C.|date=2003|publisher=South-Western College Pub.|isbn=0-618-26181-8|edition=7|pages=118|quote=Under socialism, each individual would be expected to contribute according to capability, and rewards would be distributed in proportion to that contribution. Subsequently, under communism, the basis of reward would be need.}}</ref><ref name="Bockman 2011, p. 20">{{cite book|title=Markets in the Name of Socialism: The Left-Wing Origins of Neoliberalism|last=Bockman|first=Johanna|publisher=[[Stanford University Press]]|year=2011|isbn=978-0-8047-7566-3|page=20|quote=According to nineteenth-century socialist views, socialism would function without capitalist economic categories – such as money, prices, interest, profits and rent – and thus would function according to laws other than those described by current economic science. While some socialists recognized the need for money and prices at least during the transition from capitalism to socialism, socialists more commonly believed that the socialist economy would soon administratively mobilize the economy in physical units without the use of prices or money.}}</ref>

Комунизам у свом модерном облику израстао је из социјалистичког покрета у Европи 19. века, који је кривио капитализам за беду радника у градским фабрикама.{{r|Ball & Dagger 2019}} У 20. веку, на власт је дошло неколико наводно комунистичких влада које су се залагале за [[марксизам-лењинизам]] и његове варијанте,<ref>{{cite book|title=The Oxford Handbook of the History of Communism|last=Smith|first=Stephen|date=2014|publisher=[[Oxford University Press]]|location=Oxford, England|pages=3}}</ref> прво у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]] с [[Октобарска револуција|Октобарском револуцијом]] 1917, а затим у деловима источне Европе, Азије и неколико других региона после [[Други светски рат|Другог светског рата]].{{refn|Научници говоре великим словом „комунизам“ када говоре о [[Комунистичка партија]] владајућим државама и владама, које се због тога сматрају властитим именицама.<ref>{{cite web |url=https://www.washington.edu/uwired/outreach/cspn/Website/Classroom%20Materials/Curriculum%20Packets/Cold%20War%20&%20Red%20Scare/IV.html |title=IV. Glossary |website=Center for the Study of the Pacific Northwest |publisher=[[University of Washington]] |access-date=13 August 2021 |quote=... communism (noun) ... 2. The economic and political system instituted in the Soviet Union after the Bolshevik Revolution of 1917. Also, the economic and political system of several Soviet allies, such as China and Cuba. (Writers often capitalize Communism when they use the word in this sense.) These Communist economic systems often did not achieve the ideals of communist theory. For example, although many forms of property were owned by the government in the USSR and China, neither the work nor the products were shared in a manner that would be considered equitable by many communist or Marxist theorists.}}</ref> Following scholar [[Joel Kovel]], sociologist [[Sara Diamond (sociologist)|Sara Diamond]] wrote: "I use uppercase 'C' ''Communism'' to refer to actually existing governments and movements and lowercase 'c' ''communism'' to refer to the varied movements and political currents organized around the ideal of a classless society."<ref>{{cite book |last=Diamond |first=Sara |year=1995 |url=https://books.google.com/books?id=w1bqY-DxHMEC |title=Roads to Dominion: Right-wing Movements and Political Power in the United States |publisher=[[Guilford Press]] |page=8 |isbn=978-0-8986-2864-7 |access-date=23 August 2021 |via=[[Google Books]]}}</ref> ''[[The Black Book of Communism]]'' also adopted such distinction, stating that ''communism'' exists since millennia, while ''Communism'' (used in reference to [[Leninist]] and [[Marxist–Leninism|Marxist–Leninist]] communism as applied by Communist states in the 20th century) only began in 1917.<ref>{{cite book |last=Courtois |first=Stéphane |year=1999 |orig-date=1997 |chapter=Introduction |editor-last=Courtois |editor-first=Stéphane |collaboration=Bartosek, Karel; Margolin, Jean-Louis; Paczkowski, Andrzej; Panné, Jean-Louis; Werth, Nicolas |url=https://books.google.com/books?id=H1jsgYCoRioC |title=The Black Book of Communism: Crimes, Terror, Repression |publisher=[[Harvard University Press]] |pages=ix–x, 2 |isbn=978-0-674-07608-2 |access-date=23 August 2021 |via=[[Google Books]]}}</ref> [[Alan M. Wald]] wrote: "In order to tackle complex and often misunderstood political-literary relationships, I have adopted methods of capitalization in this book that may deviate from editorial norms practiced at certain journals and publishing houses. In particular, I capitalize 'Communist' and 'Communism' when referring to official parties of the Third International, but not when pertaining to other adherents of Bolshevism or revolutionary Marxism (which encompasses small-'c' communists such as Trotskyists, Bukharinists, council communists, and so forth)."<ref>{{cite book |last=Wald |first=Alan M. |year=2012 |url=https://books.google.com/books?id=OfgqsLNAo4cC |title=Exiles from a Future Time: The Forging of the Mid-Twentieth-Century Literary Left |publisher=[[University North Carolina Press]] |page=xix |isbn=978-1-4696-0867-9 |access-date=13 August 2021 |via=[[Google Books]]}}</ref> In 1994, [[Communist Party USA]] activist [[Irwin Silber]] wrote: "When capitalized, the International Communist Movement refers to the formal organizational structure of the pro-Soviet Communist Parties. In lower case, the international communist movement is a more generic term referring to the general movement for communism."<ref>{{cite book |last=Silber |first=Irwin |year=1994 |url=https://www.marxists.org/history/erol/ncm-7/silber-socialism.pdf |title=Socialism: What Went Wrong? An Inquiry into the Theoretical and Historical Sources of the Socialist Crisis |edition=hardback |location=London, England |publisher=[[Pluto Press]] |isbn=9780745307169 |via=[[Marxists Internet Archive]]}}</ref>|group=note}}<ref>{{cite encyclopedia|editor-last=Darity|editor-first=William A. Jr.|date=2008|title=Communism|encyclopedia=[[International Encyclopedia of the Social Sciences]]|edition=2nd|volume=2|location=New York City, New York|publisher=[[Macmillan Publishers|Macmillan Reference USA]]|pages=35–36|isbn=9780028661179}}</ref> Као један од многих типова [[Социјализам|социјализма]], комунизам је постао доминантна политичка тенденција, заједно са [[Социјалдемократија|социјалдемократијом]], у оквиру међународног социјалистичког покрета почетком 1920-их.{{sfn|Newman|2005|p=5|ps=: "Chapter 1 looks at the foundations of the doctrine by examining the contribution made by various traditions of socialism in the period between the early 19th century and the aftermath of the First World War. The two forms that emerged as dominant by the early 1920s were social democracy and communism."}}

Током већег дела 20. века, око једне трећине светског становништва живело је под комунистичким владама. Ове владе, које су критиковали други левичари и социјалисти, карактерише [[Једнопартијска држава|једнопартијска]] владавина комунистичке партије, одбацивање приватне својине и капитализма, државна контрола економске активности и масовних медија, ограничења [[Слобода вероисповести|слободе вероисповести]] и потискивање опозиције и неслагања. [[Распад Совјетског Савеза|Распадом Совјетског Савеза]] 1991. године, неколико претходних комунистичких влада одбацило је или у потпуности укинуло комунистичку власт.{{r|Ball & Dagger 2019}}<ref>{{Cite web|url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761572241/Communism.html|title=Communism|date=|website=[[Encarta]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20090129124930/http://encarta.msn.com/encyclopedia_761572241/Communism.html|archive-date=29 January 2009|url-status=dead|access-date=15 June 2023}}</ref><ref name="Dunn">{{cite book|title=A History of Orthodox, Islamic, and Western Christian Political Values|last=Dunn|first=Dennis|date=2016|publisher=[[Palgrave-Macmillan]]|isbn=978-3319325668|location=Basingstoke|pages=126–131}}</ref> После је остао само мали број номинално комунистичких влада, од којих су: [[Кина]],<ref>{{cite web|url=https://laviedesidees.fr/IMG/pdf/20090715_entretienwang.pdf|title=Political change and democracy in China|last1=Frenkiel|first1=Émilie|last2=Shaoguang|first2=Wang|author2-link=Wang Shaoguang|date=15 July 2009|website=Laviedesidees.fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20170909060743/https://laviedesidees.fr/IMG/pdf/20090715_entretienwang.pdf|archive-date=9 September 2017|url-status=live|access-date=13 January 2023}}</ref> [[Куба]], [[Лаос]], [[Северна Кореја]]{{refn|While it refers to its leading ideology as ''[[Juche]]'', which is portrayed as a development of Marxism–Leninism, the status of North Korea remains disputed. Marxism–Leninism was superseded by ''Juche'' in the 1970s and was made official in 1992 and 2009, when constitutional references to Marxism–Leninism were dropped and replaced with ''Juche''.<ref>{{cite journal |last=Dae-Kyu |first=Yoon |year=2003 |url=http://ir.lawnet.fordham.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1934&context=ilj |title=The Constitution of North Korea: Its Changes and Implications |journal=Fordham International Law Journal |volume=27 |issue=4 |pages=1289–1305 |access-date=10 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210224144030/https://ir.lawnet.fordham.edu/cgi/viewcontent.cgi?referer=&httpsredir=1&article=1934&context=ilj |archive-date=24 February 2021 |url-status=live}}</ref> In 2009, the constitution was quietly amended so that it removed all Marxist–Leninist references present in the first draft, and also dropped all references to communism.<ref>{{cite news|last=Park |first=Seong-Woo |date=23 September 2009 |url=https://www.rfa.org/korean/in_focus/first_millitary-09232009120017.html |script-title=ko:북 개정 헌법 '선군사상' 첫 명기 |title=Bug gaejeong heonbeob 'seongunsasang' cheos myeong-gi |trans-title=First stipulation of the 'Seongun Thought' of the North Korean Constitution |agency=[[Radio Free Asia]] |language=ko |access-date=10 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210517045408/https://www.rfa.org/korean/in_focus/first_millitary-09232009120017.html |archive-date=17 May 2021 |url-status=live}}</ref> ''Juche'' has been described by Michael Seth as a version of [[Korean ultranationalism]],<ref>{{cite book |last=Seth |first=Michael J. |year=2019 |url=https://books.google.com/books?id=GPm9DwAAQBAJ&q=%22juche%22+%22ultranationalism%22&pg=PA159 |title=A Concise History of Modern Korea: From the Late Nineteenth Century to the Present |publisher=[[Rowman & Littlefield]] |page=159 |isbn=9781538129050 |access-date=11 September 2020 |archive-date=6 February 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210206043439/https://books.google.com/books?id=GPm9DwAAQBAJ&q=%22juche%22+%22ultranationalism%22&pg=PA159 |url-status=live}}</ref> which eventually developed after losing its original Marxist–Leninist elements.<ref>{{cite news|last1=Fisher |first1=Max |date=6 January 2016 |url=https://www.vox.com/2016/1/6/10724334/north-korea-history |title=The single most important fact for understanding North Korea |website=Vox |access-date=11 September 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210306090942/https://www.vox.com/2016/1/6/10724334/north-korea-history |archive-date=6 March 2021 |url-status=live}}</ref> According to ''North Korea: A Country Study'' by Robert L. Worden, Marxism–Leninism was abandoned immediately after the start of [[de-Stalinization]] in the Soviet Union and has been totally replaced by ''Juche'' since at least 1974.<ref>{{cite book |editor-last=Worden |editor-first=Robert L. |year=2008 |url=http://cdn.loc.gov/master/frd/frdcstdy/no/northkoreacountr00word/northkoreacountr00word.pdf |title=North Korea: A Country Study |edition=5th |location=Washington, D. C. |publisher=[[Library of Congress]] |page=206 |isbn=978-0-8444-1188-0 |access-date=11 September 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210725073828/https://tile.loc.gov/storage-services/master/frd/frdcstdy/no/northkoreacountr00word/northkoreacountr00word.pdf |archive-date=25 July 2021 |url-status=live}}</ref> Daniel Schwekendiek wrote that what made North Korean Marxism–Leninism distinct from that of China and the Soviet Union was that it incorporated national feelings and macro-historical elements in the socialist ideology, opting for its "own style of socialism". The major Korean elements are the emphasis on traditional [[Confucianism]] and the memory of the traumatic experience of [[Korea under Japanese rule]], as well as a focus on autobiographical features of [[Kim Il Sung]] as a guerrilla hero.<ref>{{cite book |last=Schwekendiek |first=Daniel |date=2011 |title=A Socioeconomic History of North Korea |location=Jefferson |publisher=[[McFarland & Company]] |pages=31 |isbn=978-0786463442}}</ref>|group=note|name=NKorea}} и [[Вијетнамски рат|Вијетнам]].{{sfn|Lansford|2007|pp=9–24, 36–44}} С изузетком Северне Кореје, све ове државе су почеле да дозвољавају већу економску конкуренцију уз задржавање [[Једнопартијска држава|једнопартијске владавине]].{{r|Ball & Dagger 2019}} Пад комунизма крајем 20. века приписује се инхерентној неефикасности комунистичких економија и општем тренду комунистичких влада ка [[Ауторитарност|ауторитаризму]] и [[Бирократија|бирократији]].{{r|Ball & Dagger 2019}}{{sfn|Lansford|2007|pp=9–24, 36–44}}<ref name=":0" />

Док је појава Совјетског Савеза као прве номинално комунистичке државе у свету довела до широко распрострањеног повезивања комунизма са совјетским економским моделом, неколико научника тврди да је у пракси модел функционисао као облик [[Државни капитализам|државног капитализма]].<ref name="Chomsky, Howard, Fitzgibbons">{{harvp|Chomsky|1986}}; {{harvp|Howard|King|2001}}; {{harvp|Fitzgibbons|2002}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.truth-out.org/news/item/31567-socialism-means-abolishing-the-distinction-between-bosses-and-employees|title=Socialism Means Abolishing the Distinction Between Bosses and Employees|last=Wolff|first=Richard D.|author-link=Richard D. Wolff|date=27 June 2015|website=[[Truthout]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180311070639/http://www.truth-out.org/news/item/31567-socialism-means-abolishing-the-distinction-between-bosses-and-employees|archive-date=11 March 2018|url-status=dead|access-date=29 January 2020}}</ref> Јавно сећање на комунистичке државе 20. века описано је као бојно поље између [[Антикомунизам|антикомунизма]] и анти антикомунизма.{{sfn|Ghodsee|Sehon|Dresser|2018}} Многи аутори су писали о масовним убиствима под комунистичким режимима и стопама смртности,{{refn|Scholars generally write about individual events, and make estimates of any deaths like any other historical event, favouring background context and country specificities over generalizations, ideology, and Communist grouping as done by other scholars; some events are categorized by a Communist state's particular era, such as Stalinist repression,<ref name="Wheatcroft 2000">{{cite journal |last=Wheatcroft |first=Stephen G. |author-link=Stephen G. Wheatcroft |date=1999 |title=Victims of Stalinism and the Soviet Secret Police: The Comparability and Reliability of the Archival Data. Not the Last Word |journal=[[Europe-Asia Studies]] |volume=51 |issue=2 |pages=315–345 |doi=10.1080/09668139999056 |issn=0966-8136 |jstor=153614}}</ref><ref>{{cite journal |last=Wheatcroft |first=Stephen G. |author-link=Stephen G. Wheatcroft |date=2000 |title=The Scale and Nature of Stalinist Repression and Its Demographic Significance: On Comments by Keep and Conquest |journal=Europe-Asia Studies |volume=52 |issue=6 |pages=1143–1159 |doi=10.1080/09668130050143860 |issn=0966-8136 |jstor=153593 |pmid=19326595 |s2cid=205667754}}</ref> rather than a connection to all Communist states, which came to cover one-third the world's population by 1985.{{sfn|Lansford|2007|pp=24–25}} {{paragraph break}} Historians like [[Robert Conquest]] and [[J. Arch Getty]] mainly wrote and focused on the [[History of the Soviet Union (1927–1953)|Stalin era]]; they wrote about people who died in the [[Gulag]] or as a result of Stalinist repression, and discussed estimates about those specific events, as part of the excess mortality debate in [[Joseph Stalin]]'s Soviet Union, without connecting them to communism as a whole. They have vigorously debated, including on the [[Holodomor genocide question]],<ref name="Getty 7–8">{{cite magazine|last=Getty |first=J. Arch |author-link=J. Arch Getty |date=22 January 1987 |url=http://www.lrb.co.uk/v09/n02/j-arch-getty/starving-the-ukraine |title=Starving the Ukraine |magazine=The London Review of Books |volume=9 |issue=2 |pages=7–8 |access-date=13 August 2021}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Marples |first1=David R. |author1-link=David R. Marples |title=Ethnic Issues in the Famine of 1932–1933 in Ukraine |journal=Europe-Asia Studies |date=May 2009 |volume=61 |issue=3 |pages=505–518 |doi=10.1080/09668130902753325 |jstor=27752256 |s2cid=67783643}}</ref> but the [[dissolution of the Soviet Union]], the [[Revolutions of 1989]], and the release of state archives put some of the heat out of the debate.<ref name="Davies & Harris 2005, pp. 3–5">{{cite book |last1=Davies |first1=Sarah |last2=Harris |first2=James |year=2005 |chapter=Joseph Stalin: Power and Ideas|title=Stalin: A New History |location=Cambridge |publisher=[[Cambridge University Press]] |pages=3–5 |isbn=978-1-139-44663-1}}</ref> Some historians, among them [[Michael Ellman]], have questioned "the very category 'victims of Stalinism'" as "a matter of political judgement" because mass deaths from famines are not a "uniquely Stalinist evil" and were widespread throughout the world in the 19th and 20th centuries.<ref>{{cite journal |last=Ellman |first=Michael |author-link=Michael Ellman |year=2002 |title=Soviet Repression Statistics: Some Comments |url=http://sovietinfo.tripod.com/ELM-Repression_Statistics.pdf |journal=[[Europe-Asia Studies]] |volume=54 |issue=7 |pages=1172 |doi=10.1080/0966813022000017177 |s2cid=43510161}}</ref> There exists very little literature that compares excess deaths under "the Big Three" of Stalin's Soviet Union, [[Mao Zedong]]'s China, and [[Pol Pot]]'s Cambodia, and that which does exist mainly enumerates the events rather than explain their ideological reasons. One such example is ''Crimes Against Humanity Under Communist Regimes – Research Review'' by [[Klas-Göran Karlsson]] and [[Michael Schoenhals]], a review study summarizing what others have stated about it, mentioning some authors who saw the origins of the killings in [[Karl Marx]]'s writings; the geographical scope is "the Big Three", and the authors state that killings were carried out as part of an unbalanced modernizing policy of rapid industrialization, asking "what marked the beginning of the unbalanced Russian modernisation process that was to have such terrible consequences?"{{r|Karllson & Schoenhals 2008}} {{paragraph break}} Notable scholarly exceptions are historian [[Stéphane Courtois]] and political scientist [[Rudolph Rummel]], who have attempted a connection between all Communist states. Rummel's analysis was done within the framework of his proposed concept of [[democide]], which includes any direct and indirect deaths by government, and did not limit himself to Communist states, which were categorized within the framework of [[totalitarianism]] alongside other regime-types. Rummel's estimates are on the high-end of the spectrum, have been criticized and scrutinized, and are rejected by most scholars. Courtois' attempts, as in the introduction to ''[[The Black Book of Communism]]'', which have been described by some critical observers as a crudely [[Anti-communism|anti-communist]] and [[Antisemitism|antisemitic]] work, are controversial; many reviewers of the book, including scholars, criticized such attempts of lumping all Communist states and different sociological movements together as part of a Communist death toll totalling more than 94 million.<ref name="ReferenceB">{{harvp|Harff|1996}}; {{harvp|Hiroaki|2001}}; {{harvp|Paczkowski|2001}}; {{harvp|Weiner|2002}}; {{harvp|Dulić|2004}}; {{harvp|Harff|2017}}</ref> Reviewers also distinguished the introduction from the book proper, which was better received and only presented a number of chapters on single-country studies, with no cross-cultural comparison, or discussion of [[mass killing]]s; historian [[Andrzej Paczkowski]] wrote that only Courtois made the comparison between communism and Nazism, while the other sections of the book "are, in effect, narrowly focused monographs, which do not pretend to offer overarching explanations", and stated that the book is not "about communism as an ideology or even about communism as a state-building phenomenon."{{sfn|Paczkowski|2001|pp=32–33}} More positive reviews found most of the criticism to be fair or warranted, with political scientist [[Stanley Hoffmann]] stating that "Courtois would have been far more effective if he had shown more restraint",<ref>{{cite journal |last=Hoffman |first=Stanley |author-link=Stanley Hoffmann |date=Spring 1998 |title=Le Livre noir du communisme: Crimes, terreur, répression (The Black Book of Communism: Crimes, Terror, and Repression) by Stéphane Courtois. |journal=[[Foreign Policy]] |volume=110 (Special Edition: Frontiers of Knowledge) |pages=166–169 |doi=10.2307/1149284 |jstor=1149284}}</ref> and Paczkowski stating that it has had two positive effects, among them stirring a debate about the implementation of totalitarian ideologies and "an exhaustive balance sheet about one aspect of the worldwide phenomenon of communism."{{sfn|Paczkowski|2001}} {{paragraph break}} A [[Soviet and communist studies]] example is [[Steven Rosefielde]]'s ''Red Holocaust'', which is controversial due to [[Holocaust trivialization]]; nonetheless, Rosefielde's work mainly focused on "the Big Three" (Stalin era, [[Mao era]], and the [[Khmer Rouge rule of Cambodia]]), plus [[Kim Il Sung]]'s North Korea and [[Ho Chi Minh]]'s Vietnam. Rosefielde's main point is that Communism in general, although he focuses mostly on [[Stalinism]], is less genocidal and that is a key distinction from [[Nazism]], and did not make a connection between all Communist states or communism as an ideology. Rosefielde wrote that "the conditions for the Red Holocaust were rooted in Stalin's, Kim's, Mao's, Ho's and Pol Pot's siege-mobilized terror-command economic systems, not in Marx's utopian vision or other pragmatic communist transition mechanisms. Terror-command was chosen among other reasons because of legitimate fears about the long-term viability of terror-free command, and the ideological risks of market communism."<ref name=Rosefielde_2010>{{cite book |last=Rosefielde |first=Steven |author-link=Steven Rosefielde |year=2010 |url=https://books.google.com/books?id=7_eMAgAAQBAJ |title=Red Holocaust |location=London |publisher=[[Routledge]] |page=xvi |isbn=978-0-415-77757-5 |via=[[Google Books]]}}</ref>|group=note|name=third}} као што је [[смртност у Совјетском Савезу под Јосифом Стаљином]],{{refn|Some authors, such as [[Stéphane Courtois]] in ''[[The Black Book of Communism]]'', stated that Communism killed more than Nazism and thus was worse; several scholars have criticized this view.<ref>{{cite journal |volume=53 |issue=1 |pages=5–19 |last=Suny |first=Ronald Grigor |author-link=Ronald Grigor Suny |title=Russian Terror/ism and Revisionist Historiography |journal=Australian Journal of Politics & History |date=2007 |doi=10.1111/j.1467-8497.2007.00439.x |quote=... [leaves out] most of the 40-60,000,000 lives lost in the Second World War, for which arguably Hitler and not Stalin was principally responsible. |postscript=. Quote at p. 13.}}</ref> After assessing twenty years of historical research in Eastern European archives, lower estimates by the "revisionist school" of historians have been vindicated,<ref>{{cite journal |last1=Getty |first1=J. Arch |author1-link=J. Arch Getty |last2=Rittersporn |first2=Gábor |last3=Zemskov |first3=Viktor |author3-link=Viktor Zemskov |date=October 1993 |url=http://sovietinfo.tripod.com/GTY-Penal_System.pdf |title=Victims of the Soviet Penal System in the Pre-War Years: A First Approach on the Basis of Archival Evidence |journal=[[The American Historical Review]] |volume=98 |issue=4 |pages=1017–1049 |doi=10.2307/2166597 |jstor=2166597 |access-date=17 August 2021|via=Soviet Studies}}</ref> despite the popular press continuing to use higher estimates and containing serious errors.<ref name="Wheatcroft 1999">{{cite journal |last=Wheatcroft |first=Stephen G. |author-link=Stephen G. Wheatcroft |date=March 1999 |url=http://sovietinfo.tripod.com/WCR-Secret_Police.pdf |title=Victims of Stalinism and the Soviet Secret Police: The Comparability and Reliability of the Archival Data. Not the Last Word |journal=[[Europe-Asia Studies]] |volume=51 |issue=2 |pages=340–342 |doi=10.1080/09668139999056 |jstor=153614 |access-date=17 August 2021 |via=Soviet Studies}}</ref> Historians such as [[Timothy D. Snyder]] stated it is taken for granted that Stalin killed more civilians than Hitler; for most scholars, excess mortality under Stalin was about 6 million, which rise to 9 million if foreseeable deaths arising from policies are taken into account. This estimate is less than those killed by Nazis, who killed more noncombatants than the Soviets did.<ref name="Snyder">{{cite magazine|last=Snyder |first=Timothy |author-link=Timothy D. Snyder |date=27 January 2011 |url=http://www.nybooks.com/daily/2011/01/27/hitler-vs-stalin-who-was-worse |title=Hitler vs. Stalin: Who Was Worse? |magazine=The New York Review of Books |access-date=17 August 2021}} See also [https://archive.org/details/bloodlandseurope00snyd_814/page/n404 p. 384] of Snyder's ''[[Bloodlands]]''.</ref>|group=note|name=fourth}} које остају контроверзне, поларизоване и дебатне теме у академској заједници, [[Историографија|историографији]] и политици када се расправља о комунизму и наслеђу комунистичких држава.{{r|Ghodsee 2014}}{{r|Neumayer 2018}}


== Диктатура пролетаријата ==
== Диктатура пролетаријата ==
Ред 144: Ред 134:
== Види још ==
== Види још ==
* [[Секуларна религија]]
* [[Секуларна религија]]

== Напомене ==


== Референце ==
== Референце ==
Ред 149: Ред 141:


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|30m}}
{{refbegin}}
{{columns-list|<!-- Column start. -->
* {{Cite book| ref=harv | last = Davies | first = Norman |chapter=Communism|title=The Oxford Companion to World War II|editor=I. C. B. Dear|editor2=M. R. D. Foot|location=|publisher=Oxford University Press|year=2001|id=|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Bernstein| first = Eduard| title = Kommunistische und Demokratisch-sozialistische Strömungen während der englischen Revolution des 17. Jahrhunderts| url = https://books.google.com/books?id=atgNtwAACAAJ|year=1895}}
* {{cite book |last=Bernstein |first=Eduard |author-link=Eduard Bernstein |year=1895 |url=http://www.marxists.org/reference/archive/bernstein/works/1895/cromwell |title=Kommunistische und demokratisch-sozialistische Strömungen während der englischen Revolution |trans-title=Cromwell and Communism: Socialism and Democracy in the Great English Revolution |language=de |publisher=J. H. W. Dietz |oclc=36367345 |access-date=1 August 2021 |via=[[Marxists Internet Archive]]}}
* {{cite book |last1=Bevins |first1=Vincent |title=[[The Jakarta Method|The Jakarta Method: Washington's Anticommunist Crusade and the Mass Murder Program that Shaped Our World]] |date=2020b |publisher=[[PublicAffairs]] |isbn=978-1541742406 |page=240 |quote=... we do not live in a world directly constructed by Stalin's purges or mass starvation under Pol Pot. Those states are gone. Even Mao's Great Leap Forward was quickly abandoned and rejected by the Chinese Communist Party, though the party is still very much around. We do, however, live in a world built partly by US-backed Cold War violence. ... Washington's anticommunist crusade, with Indonesia as the apex of its murderous violence against civilians, deeply shaped the world we live in now ... . |author-link=Vincent Bevins}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Getty| first = Arch|year=1985| title = Origins of the Great Purges: The Soviet Communist Party Reconsidered: 1933-1938| url=https://archive.org/details/originsofgreatpu0000gett| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-33570-6|pages=}}
* {{citation|last=Bradley|first=Mark Philip|contribution=Human Rights and Communism|title=The Cambridge History of Communism: Volume 3, Endgames? Late Communism in Global Perspective, 1968 to the Present|editor1-last=Fürst|editor1-first=Juliane|editor2-last=Pons|editor2-first=Silvio|editor3-last=Selden|editor3-first=Mark|url=https://books.google.com/books?id=eBs0DwAAQBAJ|publisher=Cambridge University Press|location=|year=2017|isbn=978-1-108-50935-0}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Werth| first = Nicolas|authorlink = Nicolas Werth| author2 =[[Karel Bartošek]], [[Jean-Louis Panne]], [[Jean-Louis Margolin]], [[Andrzej Paczkowski]], [[Stéphane Courtois]]| title = [[Black Book of Communism|The Black Book of Communism: Crimes, Terror, Repression]]| location = | publisher = [[Harvard University Press]]|year=1999|isbn=978-0-674-07608-2|pages=}}
* {{cite book |last=Brown |first=Archie |author-link=Archie Brown (historian) |date=2009 |title=The Rise and Fall of Communism |publisher=Bodley Head |isbn=978-022407-879-5}}
* {{Cite book |last=Calhoun |first=Craig J. |author-link=Craig Calhoun |year=2002 |title=Classical Sociological Theory |publisher=Wiley-Blackwell |location=Oxford |isbn=978-0-631-21348-2 |url=https://books.google.com/books?id=6mq-H3EcUx8C}}
* {{cite journal |last=Chomsky |first=Noam |author-link=Noam Chomsky |date=Spring–Summer 1986 |title=The Soviet Union Versus Socialism |url=https://chomsky.info/1986____/ |journal=[[Our Generation (journal)|Our Generation]] |access-date=10 June 2020 |via=Chomsky.info}}
* {{cite journal |last=Dulić |first=Tomislav |date=2004 |title=Tito's Slaughterhouse: A Critical Analysis of Rummel's Work on Democide |journal=[[Journal of Peace Research]] |volume=41 |number=1 |pages=85–102 |doi=10.1177/0022343304040051 |jstor=4149657 |s2cid=145120734}}
* {{cite journal |last1=Engel-Di Mauro |first1=Salvatore |last2=Engel-Di Mauro |first2=Deborah |last3=Faber |first3=Danny |last4=Labban |first4=Mazen |last5=De Kadt |first5=Maarten |last6=Watson |first6=Judith |last7=Armiero |first7=Marco |last8=Brownhill |first8=Leigh |last9=Forkasiewicz |first9=Adi |last10=Vettese |first10=Troy |display-authors=1 |date=4 May 2021 |title=Anti-Communism and the Hundreds of Millions of Victims of Capitalism |journal=[[Capitalism Nature Socialism]] |volume=32 |issue=1 |pages=1–17 |doi=10.1080/10455752.2021.1875603 |doi-access=free}}
* {{cite book |last=Engels |first=Friedrich |author-link=Friedrich Engels |date=1970 |orig-date=1880 |chapter-url=http://www.marxists.org/archive/marx/works/1880/soc-utop/ch03.htm |chapter=Historical Materialism |title=[[Socialism: Utopian and Scientific]] |translator-link=Edward Aveling |translator-last=Aveling |translator-first=Edward |series=[[Marx/Engels Selected Works]] |volume=3 |location=Moscow |publisher=Progress Publishers |via=[[Marxists Internet Archive]]}}
* {{cite journal |last=Farred |first=Grant |author-link=Grant Farred |year=2000 |title=Endgame Identity? Mapping the New Left Roots of Identity Politics |journal=[[New Literary History]] |volume=31 |issue=4 |pages=627–648 |jstor=20057628 |doi=10.1353/nlh.2000.0045 |s2cid=144650061}}</ref>
* {{cite web |last=Fitzgibbons |first=Daniel J. |date=11 October 2002 |title=USSR strayed from communism, say Economics professors |url=https://www.umass.edu/pubaffs/chronicle/archives/02/10-11/economics.html |access-date=22 September 2021 |website=The Campus Chronicle |publisher=[[University of Massachusetts Amherst]]}}
* {{cite book |last=Geary |first=Daniel |url=https://books.google.com/books?id=Z4yNnGJLHU8C&q=c+wright+mills+%22university+of+maryland%22 |title=Radical Ambition: C. Wright Mills, the Left, and American Social Thought |publisher=[[University of California Press]] |year=2009 |isbn=9780520943445 |via=[[Google Books]]}}
* {{Cite book |last1=George |first1=John |title=American Extremists: Militias, Supremacists, Klansmen, Communists, and Others |last2=Wilcox |first2=Laird |publisher=[[Prometheus Books]] |year=1996 |isbn=978-1573920582 |location=Amherst, NY}}
* {{cite journal |last1=Gerr |first1=Christopher J. |first2=Yulia |last2=Raskina |first3=Daria |last3=Tsyplakova |date=28 October 2017 |title=Convergence or Divergence? Life Expectancy Patterns in Post-communist Countries, 1959–2010 |journal=[[Social Indicators Research]] |volume=140 |issue=1 |pages=309–332 |doi=10.1007/s11205-017-1764-4 |pmid=30464360 |pmc=6223831}}
* {{cite book |last=Ghodsee |first=Kristen |author-link=Kristen Ghodsee |date=2018 |title=[[Why Women Have Better Sex Under Socialism]] |url= |location= |publisher=[[Vintage Books]] |pages=3–4 |isbn=978-1568588902}}
* {{cite magazine |editor1-last=Ghodsee |editor1-first=Kristen |editor1-link=Kristen Ghodsee |editor2-last=Sehon |editor2-first=Scott |editor2-link=Scott Sehon |editor3-last=Dresser |editor3-first=Sam |date=22 March 2018 |title=The merits of taking an anti-anti-communism stance |url=https://aeon.co/essays/the-merits-of-taking-an-anti-anti-communism-stance |url-status=live |magazine=[[Aeon (digital magazine)|Aeon]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20220401001435/https://aeon.co/essays/the-merits-of-taking-an-anti-anti-communism-stance |archive-date=1 April 2022 |access-date=12 August 2021}}
* {{cite book |last1=Gitlin |first1=Todd |author1-link=Todd Gitlin |chapter=The Left's Lost Universalism |editor1-last=Melzer |editor1-first=Arthur M. |editor2-last=Weinberger |editor2-first=Jerry |editor3-last=Zinman |editor3-first=M. Richard |title=Politics at the Turn of the Century |pages=3–26 |location=Lanham, MD |publisher=[[Rowman & Littlefield]] |date=2001}}
* {{cite journal |last=Harff |first=Barbara |author-link=Barbara Harff |date=1996 |title=Death by Government by R. J. Rummel |journal=[[Journal of Interdisciplinary History]] |volume=27 |number=1 |pages=117–119 |doi=10.2307/206491 |jstor=206491}}
* {{cite book |last=Harff |first=Barbara |author-link=Barbara Harff |date=2017 |url=https://link.springer.com/content/pdf/10.1007%2F978-3-319-54463-2_12.pdf |chapter=The Comparative Analysis of Mass Atrocities and Genocide |editor-last=Gleditsch |editor-first=N. P. |title=R.J. Rummel: An Assessment of His Many Contributions |volume=37 |series=SpringerBriefs on Pioneers in Science and Practice |pages=111–129 |doi=10.1007/978-3-319-54463-2_12 |isbn=9783319544632}}
* {{cite web |last=Hauck |first=Owen |date=2 February 2016 |url=https://www.piie.com/research/piie-charts/average-life-expectancy-post-communist-countries-progress-varies-25-years-after |title=Average Life Expectancy in Post-Communist Countries—Progress Varies 25 Years after Communism |website=Peterson Institute for International Economics |access-date=4 January 2021}}
* {{cite journal |last=Hiroaki |first=Kuromiya |date=2001 |title=Review Article: Communism and Terror. Reviewed Work(s): ''The Black Book of Communism: Crimes, Terror, and Repression'' by Stephane Courtois; Reflections on a Ravaged Century by Robert Conquest |journal=[[Journal of Contemporary History]] |volume=36 |number=1 |pages=191–201 |doi=10.1177/002200940103600110 |jstor=261138 |s2cid=49573923}}
* {{cite book |last=Holmes |first=Leslie |year=2009 |title=Communism: A Very Short Introduction |publisher=[[Oxford University Press]] |isbn=978-0-19-955154-5 |ref=Hol09}}
* {{cite journal |last1=Howard |first1=M. C. |last2=King |first2=J. E. |date=2001 |title=State Capitalism' in the Soviet Union |url=http://www.hetsa.org.au/pdf/34-A-08.pdf |journal=[[History of Economics Review]] |volume=34 |issue=1 |pages=110–126 |doi=10.1080/10370196.2001.11733360 |s2cid=42809979}}
* {{cite book |editor-last1=Johnson |editor-first1=Elliott |title=Historical Dictionary of Marxism |edition=2nd |editor-first2=David |editor-last2=Walker |editor-first3=Daniel |editor-last3=Gray |publisher=[[Rowman & Littlefield]] |location=Lanham; Boulder; New York; London |date=2014 |isbn=978-1-4422-3798-8}}
* {{cite book |last=Kaufman |first=Cynthia |url=https://books.google.com/books?id=3nJUwFqRLTwC&q=new+left&pg=PA275 |title=Ideas for Action: Relevant Theory for Radical Change |isbn=978-0-89608-693-7 |year=2003 |publisher=[[South End Press]] |via=[[Google Books]]}}
* {{cite book |last=Lansford |first=Tom |year=2007 |title=Communism |publisher=[[Marshall Cavendish]] |isbn=978-0-7614-2628-8}}
* {{cite web |last=Leon |first=David A. |url=https://blog.oup.com/2011/04/life-expectancy/ |title=Trends in European Life Expectancy: a Salutary View |website=OUPblog |publisher=[[Oxford University Press]] |date=23 April 2013 |access-date=12 March 2021}}
* {{cite book |last=Link |first=Theodore |year=2004 |title=Communism: A Primary Source Analysis |publisher=[[Rosen Publishing]] |isbn=978-0-8239-4517-7}}
* {{cite journal |last=Mackenbach |first=Johan |url=https://www.researchgate.net/publication/234823288 |title=Political conditions and life expectancy in Europe, 1900-2008 |journal=[[Social Science and Medicine]] |date=December 2012 |volume=82 |pages=134–146 |doi=10.1016/j.socscimed.2012.12.022 |pmid=23337831}}
* {{cite encyclopedia |last=Morgan |first=W. John |year=2001 |url=https://www.sciencedirect.com/referencework/9780080430768/international-encyclopedia-of-the-social-and-behavioral-sciences |title=Marxism–Leninism: The Ideology of Twentieth-Century Communism |editor-last1=Baltes |editor-first1=Paul B. |editor-last2=Smelser |editor-first2=Neil J. |encyclopedia=[[International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences]] |volume=20 |edition=1st |publisher=[[Elsevier]] |isbn=9780080430768 |access-date=25 August 2021 |via=[[Science Direct]]}}
* {{cite encyclopedia |last=Morgan |first=W. John |year=2015 |orig-date=2001 |url=https://www.sciencedirect.com/referencework/9780080970875/international-encyclopedia-of-the-social-and-behavioral-sciences |title=Marxism–Leninism: The Ideology of Twentieth-Century Communism |editor-last=Wright |editor-first=James D. |encyclopedia=[[International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences]] |volume=26 |edition=2nd |publisher=[[Elsevier]] |isbn=9780080970875 |access-date=25 August 2021 |via=[[Science Direct]]}}
* {{cite book |last=Newman |first=Michael |year=2005 |title=Socialism: A Very Short Introduction |edition=paperback |location=Oxford |publisher=[[Oxford University Press]] |isbn=9780192804310}}
* {{cite magazine |last=Paczkowski |first=Andrzej |author-link=Andrzej Paczkowski |date=2001 |title=The Storm Over the Black Book |magazine=[[The Wilson Quarterly]] |volume=25 |number=2 |pages=28–34 |jstor=40260182}}
* {{cite book |last1=Patenaude |first1=Bertrand M. |chapter=7 - Trotsky and Trotskyism |editor1-first=Silvio |editor1-last=Pons |editor1-link=:it:Silvio Pons |editor2-first=Stephen A. |editor2-last=Quinn-Smith |title=The Cambridge History of Communism |volume=1 |publisher=[[Cambridge University Press]] |date=2017 |isbn=9781316137024 |doi=10.1017/9781316137024}}
* {{cite book |last=Rabinowitch |first=Alexander |author-link=Alexander Rabinowitch |year=2004 |url=https://8768512fb23263ac9a23-f839e98e865f2de9ab20702733bd4398.ssl.cf2.rackcdn.com/look-inside/LI-9780745399997.pdf |title=The Bolsheviks Come to Power: The Revolution of 1917 in Petrograd |edition=hardback, 2nd |publisher=[[Pluto Press]] |isbn=978-0-7453-9999-7 |access-date=15 August 2021}}
* {{cite book |last1=Rosser |first1=Mariana V. |last2=Barkley |first2=J. Jr. |title=Comparative Economics in a Transforming World Economy |publisher=[[MIT Press]] |date=23 July 2003 |isbn=978-0262182348 |pages=14 |quote=Ironically, the ideological father of communism, Karl Marx, claimed that communism entailed the withering away of the state. The dictatorship of the proletariat was to be a strictly temporary phenomenon. Well aware of this, the Soviet Communists never claimed to have achieved communism, always labeling their own system socialist rather than communist and viewing their system as in transition to communism.}}
* {{citation|last=Rummel|first=Rudolph Joseph|url=https://www.hawaii.edu/powerkills/COM.ART.HTM#*|title=How Many did Communist Regimes Murder?|access-date=September 15, 2018|publisher=University of Hawaii Political Science Department|date=November 1993|archive-date=August 27, 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180827103150/https://www.hawaii.edu/powerkills/COM.ART.HTM}}
* {{cite journal |last=Safaei |first=Jalil |date=31 August 2011 |title=Post-Communist Health Transitions in Central and Eastern Europe |journal=[[Economics Research International]] |volume=2012 |pages=1–10 |doi=10.1155/2012/137412 |doi-access=free}}
* {{cite encyclopedia |title=Ci–Cz |encyclopedia=The World Book Encyclopedia |volume=4 |publisher=Scott Fetzer Company |year=2008 |isbn=978-0-7166-0108-1}}
* {{cite book |last=Steele |first=David |author-link=David Ramsay Steele |title=From Marx to Mises: Post-Capitalist Society and the Challenge of Economic Calculation |publisher=[[Open Court Publishing Company]] |year=1992 |isbn=978-0-87548-449-5}}
* {{cite journal |last=Weiner |first=Amir |author-link=Amir Weiner |date=2002 |title=Review. Reviewed Work: ''The Black Book of Communism: Crimes, Terror, Repression'' by Stéphane Courtois, Nicolas Werth, Jean-Louis Panné, Andrzej Paczkowski, Karel Bartošek, Jean-Louis Margolin, Jonathan Murphy, Mark Kramer |journal=[[Journal of Interdisciplinary History]] |volume=32 |number=3 |pages=450–452 |doi=10.1162/002219502753364263 |jstor=3656222 |s2cid=142217169}}
* {{cite book |last=Wilczynski |first=J. |title=The Economics of Socialism after World War Two: 1945–1990 |publisher=Aldine Transaction |date=2008 |isbn=978-0202362281 |pages=21 |quote=Contrary to Western usage, these countries describe themselves as 'Socialist' (not 'Communist'). The second stage (Marx's 'higher phase'), or 'Communism' is to be marked by an age of plenty, distribution according to needs (not work), the absence of money and the market mechanism, the disappearance of the last vestiges of capitalism and the ultimate 'withering away' of the State.}}
* {{cite book |last=Williams |first=Raymond |author-link=Raymond Williams |title=Keywords: A Vocabulary of Culture and Society |edition=revised |publisher=[[Oxford University Press]] |year=1983 |isbn=978-0-19-520469-8 |page=[https://archive.org/details/keywordsvocabula00willrich/page/289 289] |chapter=Socialism |quote=The decisive distinction between socialist and communist, as in one sense these terms are now ordinarily used, came with the renaming, in 1918, of the Russian Social-Democratic Labour Party (Bolsheviks) as the All-Russian Communist Party (Bolsheviks). From that time on, a distinction of socialist from communist, often with supporting definitions such as social democrat or democratic socialist, became widely current, although it is significant that all communist parties, in line with earlier usage, continued to describe themselves as socialist and dedicated to socialism. |chapter-url-access=registration |chapter-url=https://archive.org/details/keywordsvocabula00willrich/page/289}}
* {{cite book |last=Wright |first=C. Wright |author-link=C. Wright Mills |title=Letter to the New Left |url=http://www.marxists.org/subject/humanism/mills-c-wright/letter-new-left.htm |via=[[Marxists Internet Archive]] |date=1960}}
* {{cite encyclopedia |last=Wormack |first=Brantly |author-link=Brantly Womack |year=2001 |title=Maoism |editor-last1=Baltes |editor-first1=Paul B. |editor-last2=Smelser |editor-first2=Neil J. |encyclopedia=[[International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences]] |volume=20 |pages=9191–9193 |edition=1st |publisher=[[Elsevier]] |doi=10.1016/B0-08-043076-7/01173-6 |isbn=9780080430768}}<!-- Split column end. -->|colwidth=30em}}
{{refend}}
{{refend}}



== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 6. фебруар 2024. у 21:59

Део серије о
комунизму
Концепти
Аспекти
Економија
Варијанте
Интернационале
Личности
Карл Маркс Карл Маркс
Фридрих Енгелс Фридрих Енгелс
Роза Луксембург Роза Луксембург
Владимир Лењин Владимир Лењин
Лав Троцки Лав Троцки
Филип Филиповић Филип Филиповић
Јосиф Стаљин Јосиф Стаљин
Енвер Хоџа Енвер Хоџа
Мао Цедунг Мао Цедунг
Георгиј Маљенков Георгиј Маљенков
Никита Хрушчов Никита Хрушчов
Леонид Брежњев Леонид Брежњев
Јуриј Андропов Јуриј Андропов
Константин Черњенко Константин Черњенко
Валтер Улбрихт Валтер Улбрихт
Болеслав Бјерут Болеслав Бјерут
Клемент Готвалд Клемент Готвалд
Маћаш Ракоши Маћаш Ракоши
Георге Георгију-Деж Георге Георгију-Деж
Георги Димитров Георги Димитров
Јосип Броз Тито Јосип Броз Тито
Хо Ши Мин Хо Ши Мин
Ким Ил Сунг Ким Ил Сунг
Ким Џонг Ил Ким Џонг Ил
Че Гевара Че Гевара
Симболи
Сродне теме

Комунизам (лат. communis; нем. kommunismus)[1][2] је лева социополитичка, филозофска и економска идеологија унутар социјалистичког покрета, чији је циљ стварање комунистичког друштва, социоекономског поретка усредсређеног на заједничко власништво над средствима за производњу, дистрибуцију и размену који додељује производе свима у друштву на основу потреба.[3][4][5] Комунистичко друштво би подразумевало одсуство приватне својине и друштвених класа,[1] а на крају и новца[6] и државе (или националне државе).[7][8][9]

Комунисти често траже добровољну државу самоуправе, али се не слажу око средстава за постизање тог циља. Ово одражава разлику између либералнијег социјалистичког приступа комунизацији, револуционарне спонтаности и радничког самоуправљања, и ауторитарнијег авангардног или комунистичког партијског приступа кроз развој социјалистичке државе, након чега следи одумирање државе.[10] Као једна од главних идеологија на политичком спектру, комунизам је стављен на левицу поред социјализма, а комунистичке партије и покрети су описани као радикално леви или крајње леви.[11][12][note 1]

Варијанте комунизма су се развијале кроз историју, укључујући анархистички комунизам, марксистичке школе мишљења и религијски комунизам, између осталог. Комунизам обухвата различите школе мишљења, које углавном укључују марксизам, лењинизам и слободарски комунизам, као и политичке идеологије груписане око њих. Све ове различите идеологије генерално деле анализу да тренутни поредак друштва потиче од капитализма, његовог економског система и начина производње, да у овом систему постоје две главне друштвене класе, као и да је однос између ове две класе експлоататорски и да се ова ситуација може коначно решити само социјалном револуцијом.[20][note 2] Две класе су пролетаријат, који чини већину становништва у друштву и мора продати своју радну снагу да би преживео и буржоазија, мањина која остварује профит од запошљавања радничке класе кроз приватно власништво над средствима за производњу.[22] Према овој анализи, комунистичка револуција би довела радничку класу на власт,[23] и заузврат успоставила заједничко власништво над имовином, примарни елемент у трансформацији друштва ка комунистичком начину производње.[24][25][26]

Комунизам у свом модерном облику израстао је из социјалистичког покрета у Европи 19. века, који је кривио капитализам за беду радника у градским фабрикама.[1] У 20. веку, на власт је дошло неколико наводно комунистичких влада које су се залагале за марксизам-лењинизам и његове варијанте,[27] прво у Совјетском Савезу с Октобарском револуцијом 1917, а затим у деловима источне Европе, Азије и неколико других региона после Другог светског рата.[note 3][33] Као један од многих типова социјализма, комунизам је постао доминантна политичка тенденција, заједно са социјалдемократијом, у оквиру међународног социјалистичког покрета почетком 1920-их.[34]

Током већег дела 20. века, око једне трећине светског становништва живело је под комунистичким владама. Ове владе, које су критиковали други левичари и социјалисти, карактерише једнопартијска владавина комунистичке партије, одбацивање приватне својине и капитализма, државна контрола економске активности и масовних медија, ограничења слободе вероисповести и потискивање опозиције и неслагања. Распадом Совјетског Савеза 1991. године, неколико претходних комунистичких влада одбацило је или у потпуности укинуло комунистичку власт.[1][35][36] После је остао само мали број номинално комунистичких влада, од којих су: Кина,[37] Куба, Лаос, Северна Кореја[note 4] и Вијетнам.[44] С изузетком Северне Кореје, све ове државе су почеле да дозвољавају већу економску конкуренцију уз задржавање једнопартијске владавине.[1] Пад комунизма крајем 20. века приписује се инхерентној неефикасности комунистичких економија и општем тренду комунистичких влада ка ауторитаризму и бирократији.[1][44][45]

Док је појава Совјетског Савеза као прве номинално комунистичке државе у свету довела до широко распрострањеног повезивања комунизма са совјетским економским моделом, неколико научника тврди да је у пракси модел функционисао као облик државног капитализма.[46][47] Јавно сећање на комунистичке државе 20. века описано је као бојно поље између антикомунизма и анти антикомунизма.[48] Многи аутори су писали о масовним убиствима под комунистичким режимима и стопама смртности,[note 5] као што је смртност у Совјетском Савезу под Јосифом Стаљином,[note 6] које остају контроверзне, поларизоване и дебатне теме у академској заједници, историографији и политици када се расправља о комунизму и наслеђу комунистичких држава.[66][67]

Диктатура пролетаријата

Карл Маркс је сматрао да се друштво не може преко ноћи трансформисати из капиталистичког у комунистички облика производње, већ мора постојати прелазни период који је Маркс назвао револуционарна диктатура пролетаријата. Марксов концепт комунистичког друштва изниклог из капитализма за сада остаје само теорија; заправо, Маркс је оставио врло мало информација о томе како ће комунистичко друштво заправо изгледати. Термин „комунизам“ често се користио да би се означили политички и економски режими у којима владају комунистичке партије које су тврдиле да су оличење диктатуре пролетаријата.

Крајем 19. века, марксистичке теорије су подстакле настајање социјалистичких партија широм Европе, иако су нешто касније њихове идеолошке платформе биле много ближе идеји „реформистичког“ капитализма са све слабијом тежњом да се тај капитализам руши. Изузетак је била Руска социјалдемократска радничка партија. Једно крило партије, општепознато као бољшевици, на челу са Владимиром Иљичом Лењином успело је да освоји власт у Русији након обарања привремена владе у Октобарској револуцији 1917. Године 1918. ова партија променила је име у Комунистичка партија, чиме је по први пут повучена јасна гранична линија између комунизма и осталих видова социјализма.

Након успеха Октобарске револуције у Русији, социјалистичке партије у многим другим земљама постају комунистичке партије са идеолошким платформама различитог степена верности новој Комунистичкој партији Совјетског Савеза. Након Другог светског рата, комунисти су освојили власт у источној Европи, а 1949. Комунистичка партија Кине је успоставила Народну републику Кину, која ће касније следити јединствену идеолошку стазу развитка комунизма. Међу осталим државама Трећег света које су у неком тренутку прихватиле прокомунистичке владе су Куба, Северна Кореја, Северни Вијетнам, Лаос, Ангола и Мозамбик. До почетка 80-их скоро једна трећина светског становништва живела је у комунистичким државама.

Почетком 70-их почео се користити термин "еврокомунизам" да би означио политику западноевропских комунистичких партија које су настојале да прекину са традицијом некритичке и безусловне подршке Совјетском Савезу. Такве партије су биле политички активне и успешне на изборима у Француској и Италији.

У Сједињеним Државама постоји дуга историја антикомунизма отеловљена, на пример, у Указу о пропаганди из 1918., затим у озлоглашеним Палмеровим рацијама, те у периоду макартизма. Међутим, многи региони у Јужној и Централној Америци и даље имају јаке комунистичке покрете различитих типова.

Падом комунистичких влада у источној Европи крајем 80-их и распадом Совјетског Савеза 8. децембра 1991. моћ и утицај комуниста у Европи драстично опада. Ипак, око четвртине светског становништва још увек живи у комунистичким државама, највише у Народној Републици Кини.

Рани комунизам

Главни чланак: Историја комунизма

Идеја комунизма има дугу историју и пре Маркса и Енгелса. У античкој Грчкој, идеја комунизма је била повезана са митом о златном добу човечанства, о времену пре настанка приватног власништва, када је друштво живело у потпуној хармонији. Неки су тврдили да су Платон са својом Републиком и неки антички политички теоретичари заговарали комунизам у облику задругарства а да су ране хришћанске секте, посебно рана црква (као што је записано у Објави апостола) те урођеничка племена претколумбовске Америке практиковали комунизам у виду задружног живота и заједничког власништва. Хришћански комунизам пропагира идеју да је хришћанство у својој основи било предвиђено да буде комунистичко.

У својој расправи Утопија из 1516. Томас Мор описује друштво засновано на заједничком власништву над имовином, чије вође управљају њим према потреби. Франсоа Рабле је такође описао такво утопијско друштво кроз митски Телемски манастир. Едвард Бернштајн је у свом делу „Кромвел и комунизам“ из 1895. тврдио да је неколико група у Енглеском грађанском рату, посебно Копачи, исказало јасне комунистичке, аграрне идеале и да је став Оливера Кромвела према овим групама било у најбољем случају равнодушан, а често и непријатељски.[68]

Критике идеја приватног власништва настављају се у ери просвећености у 18. веку кроз дела таквих умова као што је, на пример, Жан Жак Русо.

Реч „комунист“ сковао је Гудвин Бармби 1840. (по француској речи communisme) расправљајући o егалитаризму Грахуса Бабефа, једног од најрадикалнијих учесника Француске револуције 1789. те Абеа Константа. Бармби је водио интензивну преписку са Енгелсом па је 1841. основао Лондонско комунистичко пропагандно друштво. "Утопијски социјализам", термин који је смислио Маркс, насупрот научном социјализму (термин који је сковао Енгелс), означава сва утопијска друштва и насеља која су замислили Роберт Овен, Шарл Фурије и Сен Симон.

Карл Маркс је сматрао да се примитивни комунизам развио из првобитних људских заједница ловаца-сакупљача плодова. Када је човечанство постало способно да производи вишкове, настала је приватна имовина, појавила се социјална неједнакост која је резултовала појавом класног друштва, потом и феудалног облика производње, све до ондашњег капиталистичког друштва достигнутог насилном примитивном акумулацијом капитала, а тај капитализам је деломично заснован на меркантилизму. Маркс је сматрао да ће следећи степен друштвене еволуције опет бити комунизам, али комунизам далеко развијенији него што је био примитивни комунизам (а све то у складу са Марксовом интерпретацијом Хегелове дијалектике). Књига Узајамна помоћ: Фактор еволуције теоретичара анархистичког комунизма Петра Кропоткина даје бројне примере сарадње и узајамне помоћи током људске историје и у њој се тврди да су они у еволуцији људске врсте били исто тако важни као и ривалство и узајамна борба, а можда и важнији.

У свом данашњем облику, комунизам је потекао из радничког покрета Европе 19. века. У то време, како је индустријска револуција напредовала, критичари социјалисти су кривили капитализам за стварање нове класе неквалификованих, градских радника у фабрикама који су радили под тешким условима и за ширење јаза између богатих и сиромашних. Енгелс, који је живео у Манчестеру, проучавао је формирање чартистичког покрета, док је Маркс напустио универзитет да би се упознао са пролетаријатом у Француској и Немачкој.

Марксизам

Главни чланак: Марксизам

Као и остали социјалисти, Маркс и Енгелс предсказивали су крај капитализма и свих система у којима су, по њима, радници експлоатисани. Али док су ранији социјалисти, њихови претходници, били наклоњени дугорочним друштвеним реформама, Маркс и Енгелс су веровали да је светска револуција неминовна и да се само тако може ући у социјализам.

Карл Маркс

Аргументујући неопходност пута у комунизам, марксисти су доказивали да је главна карактеристика човековог живота у класном друштву отуђење (алијенација), а једино се у комунизму у потпуности може остварити концепт слободног човека. Овде Маркс следи Хегелов концепт по ком слобода није само одсуство присиле, већ акција (делање) које има морални садржај. Даље, марксисти су сматрали да ће комунизам људима омогућавати пуну слободу деловања, али и да ће људе стављати у такве међусобне везе и односе у којима неће бити потребе ни за каквом експлоатацијом човека по човеку. Док је Хегел сматрао да је етички живот човека кроз историју углавном био вођен идејама, за Маркса комунизам настаје и развија се из материјалне базе, а нарочито развојем средстава за производњу.

Марксисти тврде да ће процес класних сукоба и револуционарне борбе резултовати победом пролетаријата и успостављањем комунистичког друштва у коме ће приватно власништво временом нестати и где ће средства за производњу и живот припадати заједници. Сам Маркс је мало написао о животу у комунизму, дајући само најосновнији опис комунистичког друштва. Јасно је да се ради о друштву обиља у којем је човеково делање подложно минималним ограничењима. У популарном слогану који је усвојио комунистички покрет, комунизам је свет у ком ће „свако давати према својим могућностима, а примати према својим потребама“. "Немачка идеологија" је једно од неколико Марксових дела који разрађују комунистичку будућност:

"У комунистичком друштву, где се нико не бави само једном делатношћу и где се свако може усавршити у било којој жељеној делатности, друштво регулише производњу уопште и тиме ми омогућава да радим једну ствар данас, а другу сутра, да ловим ујутро, пецам послеподне, храним стоку увече, критикујем после вечере - дакле, све што пожелим у одређеном тренутку, а да, упркос томе, никад не постанем професионални ловац, рибар, сточар или критичар.}} [69]

Маркс је непрекидно настојао да ову своју визију уклопи у позитивистичку научну теорију о преласку правног друштва у комунистичко, те, помало натегнуто, у политичку теорију која би објаснила зашто је потребна револуција да би се то постигло.

До краја 19. века, термини „социјализам“ и „комунизам“ често су замењивани. Међутим, Маркс и Енгелс су тврдили да комунизам неће настати из капитализма у потпуном развијеном облику, већ да ће проћи кроз „прву фазу“ у којој ће већина производне имовине бити заједничка уз неке преостале класне разлике. Прва фаза би на крају требало да доведе до „више фазе“ у којој класне разлике неће постојати, а такође ни потреба за државом. Лењин је термин „социјализам“ често користио као синоним за Марксову и Енгелсову претпостављену „прву фазу“ комунизма а термин „комунизам“ односио се на „вишу фазу“ комунизма.

Ова каснија становишта, посебно она које је развио Лењин, служила су као идеолошке платформе комунистичких партија 20. века. Каснији писци, као што су Луј Алтисер и Никос Пуланцас, модификовали су Марксов концепт додељујући држави главну улогу у настајању и развитку таквих друштава, заступајући нужност продуженог периода социјализма пре настајања комунистичком друштва.

Неки од Марксових савременика, као што је анархиста Михаил Бакуњин, износили су сличне ставове, али се нису слагали у начину постизања хармоничног друштва без класа. И дан данас у радничком покрету постоји подела између марксистичких комуниста и анархиста. Анархисти су против свих хијерархијских установа, укључујући и државу. Анархистички комунисти, као на пример Петар Кропоткин, заговарали су тренутни прелаз у друштво без класа са економијом трампе, док су анархосиндикалисти тврдили да само раднички савези, као противтежа комунистичким партијама, могу да помогну у промени друштвеног уређења.

Развитак модерног комунизма

У Русији је, по први пут у историји човечанства, нека партија са очигледном марксистичком оријентацијом (у овом случају Бољшевичка партија) освојила власт у земљи. Бољшевичко преузимање власти путем Октобарске револуције 1917. године значајно је утицало на теорију и праксу марксистичког покрета. Маркс је веровао да ће социјализам и комунизам бити изграђени на темељима развијеног капиталистичког друштва али се пример Русије показао да неодрживост његовог става, пошто је Русија у то време била једна од најсиромашнијих држава у Европи са доминантним процентом полуписменог и неписменог сељаштва те са малобројним индустријским радницима. Треба напоменути и то да је Маркс јасно изјавио да ће Русија можда бити у стању да прескочи фазу буржоаског капитализма на свом путу у комунизам.[70] Други социјалисти су веровали да Руска револуција може бити претходница свим радничким револуцијама на Западу.

Умерена струја, социјалистички мењшевици, нису се слагали са плановима Лењинових комунистичких бољшевика по којима се социјалистичка револуција може и треба извести у недовољно развијеном капиталистичком друштву. Бољшевици су успели да се домогну власти преко слогана „Мир, хлеб и земља“ и „Сва власт Совјетима“, који су изражавали преовлађујући жељу јавности за прекидом руског ангажовања у Првом светском рату, тежњу сељаштва ка аграрној реформи и масовну подршку совјетима.

Употреба термина „комунизам“ и „социјализам“ измењена је након 1917. када су бољшевици променили своје име у Комунистичка партија и увели једнопартијски систем посвећен реализацији социјалистичке политике под лењинизмом. Друга интернационала је распуштена 1916. због националних подела, пошто њене чланице, самосталне националне партије, нису могле формирати заједнички антиратни фронт, већ је свака партија подржавале ратну улогу своје државе. Лењин зато оснива Трећу интернационалу (Коминтерну) 1919. и шаље 21 услов, који је укључивао и демократски централизам, свим европским социјалистичким партијама које су биле вољне да се учлане. У Француској се, на пример, већина чланова социјалистичке партије SFIO одвојила да оснује SFIC (Француски огранак комунистичке интернационале). Од тог времена термин „комунизам“ се користи да би описао идеологију и циљеве партија које су основане под окриљем Коминтерне. Њихов програм позивао је раднике света да се уједине и изведу светску социјалистичку револуцију уз успостављање диктатуре пролетаријата те развој социјалистичке економије. На крају, ако би се програм у потпуности реализовао, развило би се хармонично бескласно друштво а државе би одумрла.

Током Руског грађанског рата (1918—1922), бољшевици су национализовали сву производну имовину и увели политику „ратног комунизма“, којом су фабрике и железнице стављене под строгу државну контролу, прикупљала и делила храна и увела неке буржоаско моменте у контроли индустријске производње. Након три године рата и Кронштатске побуне, Лењин је 1921. прогласио Нову економску политику (НЕП), која је представљала „ограничено место за ограничено време према капитализму“. НЕП окончана је 1928. Стаљинова лична борба за власт и увођењем првог Петогодишњег плана. Године 1922, након Руског грађанског рата, бољшевици су на темељима Руске Империје основали Савез Совјетских Социјалистичких Република.

Следећи поставке Лењиновог демократског централизма, комунистичке партије су биле организоване по хијерархијском принципу, са широком базом активних чланских ћелија; оне су биле сачињене од елитних кадрова које су партијски руководиоци препоручивали као поуздане и потпуно подређене партијској дисциплини.[71]

Совјетски Савез, као и друге земље на чијем челу су биле комунистичке партије, често су описивани као комунистичке државе са економијом државног социјализма. Ово је значило да су те државе државе реализовале (односно, прогласиле да су реализовале) део социјалистичког програма укинувши приватно власништво над средствима за производњу и успоставивши државну контролу над економијом; међутим, нису могли прокламовати да су праве комунистичке државе, пошто још увек није било успостављено друштвено власништво над имовином.

Стаљинизам

Главни чланак: Стаљинизам

Стаљинистичка верзија социјализма, уз неке важније промене, усмерила је развој Совјетског Савеза и утицала на комунистичке партије широм света. Стаљинизам је најављиван као могућност изградње комунизма путем обимних програма индустријализације и колективизације. Брз развој совјетске индустрије, уз победу Совјетског Савеза у Другом светском рату, одразила се на пораст популарности стаљинизма широм света још деценију након Стаљинове смрти када је партија усвојила програм у ком је обећано успостављање комунизма у року од тридесет година.

Међутим, под Стаљиновим вођством на површину су испливале чињеница које су се противиле визији уласка у комунистичко друштво према совјетском моделу. Совјетски Савез под Стаљиновом влашћу био је репресивно друштво у ком је држава доминирала сваким видом живота. Наглим успоравањем индустријског развоја те ширењем корупције међу државним службеницима легитимитет совјетског система битно је нарушен.

Упркос активности Коминтерне, совјетска комунистичка партија усвојила је стаљинистичку теорију социјализма у једној држави тврдећи да је, захваљујући јачању класне борбе у социјализму, могуће, па чак и неопходно, да се социјализам изграђује у само једној држави. Ово удаљавање од идеала марксистичког интернационализма оспорио је Лав Троцки, чија је теорија непрекидне револуције наглашавала потребу светске револуције.

Троцкизам

Главни чланак: Троцкизам

Троцки и његове присталице организовали су се у леву опозицију, а њихова платформа постала је позната као троцкизам. Међутим, већ тад Стаљин је у рукама имао сву власт а покушаји троцкиста да га уклоне са власти резултовали су прогонством Троцког из Совјетског Савеза 1929. Након његовог прогонства, светски комунизам се поделио на две струје: стаљинизам и троцкизам. Троцки је 1938. основао Четврту интернационалу, троцкистичког ривала Коминтерне.

У данашње време троцкистичке идеје се повремено и спорадично јављају међу политичким покретима у земљама као што су Венецуела, где је тамошњи Комитет за марксистичку интернационалу имао сусрет са председником Венецуеле Угом Чавезом. Многе троцкистичке партије активне су и у политички стабилним и развијеним земљама као што су Уједињено Краљевство, Француска, Шпанија, Немачка и Италија.

Уопштено говорећи, идеје и ставови Троцког, након његовог прогонства и смрти, никад нису стекле ширу популарност у светском комунистичком покрету нити у совјетском блоку, поготово након Хрушчовљевог Тајног говора 1956. године те каснијих догађаја који су разоткрили несавршеност стаљинизма и маоизма. Данас, без обзира на чињеницу да постоје подручја где су троцкистички покрети прилично јаки, остатак комунистичког покрета, и уопште цела радничка класа, и даље не прихвата троцкизам (или неку од његових варијанти) довољно озбиљно да би се у већем броју и масовније ујединили око њега. Зато троцкизам као идеологија никад није био успешан у стварању масовнијег друштвеног покрета довољно јаког да промени власт у капиталистичким државама.

Маоизам

Главни чланак: Маоизам

Након Стаљинове смрти 1953. године, нови вођа Совјетског Савеза Никита Хрушчов разоткрива Стаљинове злочине и његов култ личности. У свом Тајном говору из 1956. Хрушчов се заложио за повратак Лењиновим принципима наговестивши тако неке методолошке промене у комунистичком покрету. Међутим, Хрушљчовљеве реформе појачале су идеолошке разлике између Народне републике Кине и Совјетског Савеза, што је постало нарочито изражено током 60-их година. Пошто се кинеско-совјетски разлаз у међународном комунистичком покрету претворио у отворено непријатељство, Кина се почела представљати као вођа неразвијеног дела света у борби против две суперсиле, Сједињених Држава и Совјетског Савеза.

Партије и групе које су подржавале критички став Комунистичке партије Кине у односу на ново совјетско вођства сматрале су себе антиревизионистима и прогласиле КПСС и све „сестринске“ партије ревизионистичким „капиталистичким следбеницима“. Кинеско-совјетски разлаз резултовао је поделама међу комунистичким партијама широм света. Најпознатији пример је Партија рада Албаније која се тада сврстала уз кинеске комунисте. Комунистичка партија Кине под Маовим вођством постала је кохезиона сила унутар паралелног међународног комунистичког покрета. Идеологију КПК, Мисао Мао Цедунга (маоизам), многе од ових група усвојиле су као своју идеолошку платформу.

Најпознатији пример примене маоистичких идеја егалитаристичке аграрне револуције ( Нове демократије) била је тадашња Демократска Кампућија, предвођена Црвеним Кмерима и Полом Потом. Кина и Северна Кореја су биле једине земље које су Црвени Кмери посетили за време своје владавине. Касније је Кина наоружавала побуњеничке Црвене Кмере након што су их 1979. године инвазијом збацили Вијетнамци.

Након Маове смрти власт у Кини преузима Денг Сјаопинг а међународни маоистички покрет упада у кризу. Део партија прихвата ново кинеско руководство, други се дистанцирају од политике новог руководства и потврђују своју оданост Маовом наслеђу, а остали се одричу маоизма и сврставају се уз Партију рада Албаније.

Остале ревизионистичке струје

Након идеолошког разлаза између Комунистичке партије Кине и Партије рада Албаније 1978, Албанци су формирали нову међународну фракцију. Та фракција ће се одликовати стриктном одбраном наследства Јосифа Стаљина и жестоким критикама свих осталих комунистичких групација. Албанци су успели да придобију велики део маоиста у Латинској Америци, од којих је најзначајнија Комунистичка партија Бразила. Ова струја се називала хоџаизам по албанском комунистичком вођи Енверу Хоџи.

Након пада комунистичке владе у Албанији, проалбанске партије су формирале међународну конференцију марксистичко-лењинистичких партија и организација и покренуле публикацију “Јединство и борба”. Међународни антиимперијалистички и антифашистички омладински камп, који се одржава сваке друге године, још је један вид организовања ових партија.

Под вођством Хардијала Бејнса, генералног секретара Комунистичке партије Канаде (марксисти-лењинисти), током 70-их се појавила мања марксистичко-лењинистичка фракција која је окупљала партије из неколико држава. Фракција се политички сврстала уз Албанију, али је остала по страни од главног проалбанског табора.

Године „Хладног рата“

Захваљујући победи у Другом светском рату, Совјетски Савез је преко совјетске армије проширио свој свој војнополитички утицај на више држава источне Европе и источне Азије чиме је дошло да нагле експанзије комунистичког покрета. Ова експанзија довела је до формирања неколико подваријанти комунизма као што је, на пример, маоизам.

У источној Европи, комунизам је почео јачати стављањем тих источноевропских држава у сферу совјетског утицаја и моћи. Комунистичке партије су по узору на совјетски комунизам и уз помоћ Совјетског Савеза преузеле власт у Бугарској, Чехословачкој, Источној Немачкој, Пољској, Мађарској и Румунији. Комунистичка власт је инсталирана и у Југославији под Јосипом Брозом Титом, али је Брозова самостална политика узроковала искључење Југославије из Информбироа, замене за Коминтерну. Титоизам, нова струја у светском комунистичком покрету, означен је као „скретање“. И Албанија постаје самостална комунистичка држава након Другог светског рата.

До 1950. године кинески комунисти под своју контролу стављају и континентални део Кине тако да је најмногољуднија земља на свету била комунистичка. Остала подручја у којима је растући утицај комуниста доводио до раздора, па чак и рата, су Корејско полуострво, Лаос, многе државе на Средњем истоку и посебно Вијетнам (види Вијетнамски рат). Комунисти су са променљивим успехом покушавали да се у овим сиромашним земљама уједине са националистичким и социјалистичким снагама против онога што су видели као западни империјализам.

Комунизам након распада Совјетског Савеза

Године 1985. Михаил Горбачов постаје вођа Совјетског Савеза и ублажава утицај централне власти сагласно реформској политици гласности (отворености) и перестројке (реструктурисања). Изостала је реакција Совјетског Савеза на распуштање комунистичких влада крајем 80-их у Пољској, Источној Немачкој, Чехословачкој, Бугарској, Румунији и Мађарској. Сам Совјетски Савез распао се 1991. године.

Почетком 21. века једино Народна република Кина, Куба, Лаос, Северна Кореја и Вијетнам остале под контролом комунистичких партија у једнопартијским системима. Председник Молдавије Владимир Вороњин члан је Комунистичке партије Молдавије, али Молдавија има вишепартијски систем. Комунистичке партије или партије наследнице комунистичких и даље имају известан политички утицај у многим европским државама и широм Трећег света, a посебно у Индији.

Народна република Кина одбацила је многе елементе маоистичке доктрине; Кина, Лаос, Вијетнам и, у мањем степену, Куба смањили су државну контролу над економијом да би стимулисали привредни раст. Кина је основала специјалне економске зоне са тржишно оријентисаним предузећима са битно смањеним ингеренцијама владе у Пекингу. Неколико других комунистичких земаља такође је покушало да уведе реформе засноване на тржишној економија. Вођство Народне републике Кине званично назива своју политику „социјализмом са кинеским карактеристикама“.

Разлоге због којих комунизам у источној Европи није достигнут упркос социјалистичким револуцијама у тим земљама марксисти налазе у притисцима капиталистичких држава, у релативној назадности друштава у којима су се револуције одиграле те у појави бирократског слоја који се руководио властитим, себичним интересима. Марксистичким критичари Совјетског Савеза, а понајвиши Троцки, описивали су совјетски систем, а и системе у осталим комунистичким државама, “дегенерисаним” или “деформисаним радничким државама”, тврдећи да се совјетски систем битно удаљио од марксистичких идеала. Троцкисти су тврдили да је дегенерисаност совјетске државе била последица политичке обесправљености радничке класе. Владајући слој Совјетског Савеза називан је бирократском кастом, али не и новом владајућом класом, упркос политичкој контроли у рукама. Троцкисти су тражили политичку револуцију у Совјетском Савезу и настојали да спрече обнављања капитализма. Други, као Тони Клиф, заговарали су теорију државног капитализма, која тврди да се бирократска елита понашала као замена капиталистичкој класи у централизованом и репресивном политичком апарату.

Немарксисти, напротив, комунистичким често називају било које друштво са комунистичком партијом на власти или било којом партијом која показује тежњу да створи друштво слично таквим државама. У друштвеној науци, друштва којима су владале комунистичке партије одликују се једнопартијским системима и социјалистичком економском базом. Док антикомунисти ова друштва називају “тоталитаристичким“, многи социјални теоретичари указују на могућности независне политичке активности у њима и наглашавају њихову непрекидну еволуцију до тренутка распада Совјетског Савеза и нестанка комунизма у источној Европи крајем 80-их и почетком 90-их.[72][73]

Данас марксистички револуционари воде оружане побуне у Индији, Непалу, Филипинима и Колумбији.

Критике комунизма

Главни чланак: Критика комунизма

Критиком комунизма бавили су се многи писци и политички активисти као што су дисиденти из совјетског блока Александар Солжењицин и Вацлав Хавел; друштвени теоретичари Хана Арент, Ремон Арон, Ралф Дарендорф, Симор Мартин Липсет и Карл Витфогел; економисти Фридрих Хајек, Лудвиг вон Мисес и Милтон Фридман; историчари и друштвени научници Роберт Конквест, Стефан Куртоа, Ричард Пајпс и Р. Ј. Рамел; антикомунистички левичари Игњацио Силоне, Џорџ Орвел, Сол Алински, Ричард Рајт, Артур Кестлер и Бернар-Анри Леви; књижевница и филозоф Ајн Ранд и филозофи Лешек Колаковски и Карл Попер. Неки, као Куртоа, у својој критици иди тако далеко да све појаве кршења људских права те процењене десетине милиона мртвих током 20. века приписују комунистичким режимима у тим државама.[74] Опет, неки аутори владавину Стаљина, Мао Цедунга и Пола Пота у Совјетском Савезу, Кини и Камбоџи узимају као кључни аргумент против марксизма. Неки од ових критичара бивши су марксисти, па тако Витфогел, на пример, Марксовим концептом “оријенталног деспотизма” објашњава комунистичка друштва као што је Совјетски Савез, док Силоне, Рајт и Кестлер дају запажен допринос књизи Бог који је изневерио (Бог из наслова је сам марксизам).

Директне критике марксизма односе се на радну теорију вредности или на Марксова предвиђања. Међутим, пошто се комунистичке партије ван Варшавског пакта (у западној Европи, Азији, Латинској Америци и Африци) идеолошки значајно разликују, критицизам примењив на једну партију не мора бити релевантан за неку другу.

Готово све комунистичке партије подржавају интервенцију државе са циљем стварања економске једнакости и смањења и/или укидања класног система заснованог на богатству. На филозофском нивоу, комунизму најбоље парира либертаријанизам. Либертаријанисти су доследни противници комунизма и већина њихових критика заснива се на веровању да је интервенција државе смањује финансијску иницијативност и предузимљивост, што резултује немотивисаном, неефикасном и бескорисном радном снагом. Либертаријански социјалисти, с друге стране, заговарају комунизам али се противе интервенцији државе.

Многи истраживачи сматрају да је комунизам био заменска религија односно псеудо-религија, са званично проскрибованим светим списима (писања Маркса и Енгелса) и захтевањем слепе вере од поборника идеологије.[75]

Види још

Напомене

Референце

  1. ^ а б в г д ђ Ball, Terence; Dagger, Richard, ур. (2019). „Communism”. Encyclopædia Britannica (revised изд.). Приступљено 10. 6. 2020.  Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
  2. ^ „Communism”. World Book Encyclopedia. 4. Chicago: World Book. 2008. стр. 890. ISBN 978-0-7166-0108-1. 
  3. ^ Ely, Richard T (1883). French and German socialism in modern times. New York: Harper & Brothers. стр. 35—36. OCLC 456632. „All communists without exception propose that the people as a whole, or some particular division of the people, as a village or commune, should own all the means of production—land, houses, factories, railroads, canals, etc.; that production should be carried on in common; and that officers, selected in one way or another, should distribute among the inhabitants the fruits of their labor.” 
  4. ^ Bukharin, Nikolai; Preobrazhensky, Yevgeni (1922). „Distribution in the communist system” (PDF). The ABC of Communism. Превод: Paul, Cedar; Paul, Eden. London, England: Communist Party of Great Britain. стр. 72—73, § 20. Приступљено 18. 8. 2021 — преко Marxists Internet Archive.  Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
  5. ^ Steele (1992), стр. 43: "One widespread distinction was that socialism socialised production only while communism socialised production and consumption."
  6. ^ Engels, Friedrich (2005). „Section 18: What will be the course of this revolution?”. The Principles of Communism. Превод: Sweezy, Paul. Приступљено 18. 8. 2021 — преко Marxists Internet Archive. „Finally, when all capital, all production, all exchange have been brought together in the hands of the nation, private property will disappear of its own accord, money will become superfluous, and production will so expand and man so change that society will be able to slough off whatever of its old economic habits may remain.”  Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
  7. ^ Bukharin, Nikolai; Preobrazhensky, Yevgeni (1922). „Administration in the communist system” (PDF). The ABC of Communism. Превод: Paul, Cedar; Paul, Eden. London, England: Communist Party of Great Britain. стр. 73—75, § 21. Приступљено 18. 8. 2021 — преко Marxists Internet Archive.  Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
  8. ^ Kurian, George, ур. (2011). „Withering Away of the State”. The Encyclopedia of Political Science. Washington, D.C.: CQ Press. ISBN 978-1-933116-44-0. doi:10.4135/9781608712434. Приступљено 3. 1. 2016 — преко SAGE Publishing. 
  9. ^ „Communism - Non-Marxian communism”. Britannica. Приступљено 13. 5. 2022. 
  10. ^ Kinna, Ruth (2012). Berry, Dave; Kinna, Ruth; Pinta, Saku; Prichard, Alex, ур. Libertarian Socialism: Politics in Black and Red. London: Palgrave Macmillan. стр. 1—34. ISBN 9781137284754. 
  11. ^ March, Luke (2009). „Contemporary Far Left Parties in Europe: From Marxism to the Mainstream?” (PDF). IPG. 1: 126—143 — преко Friedrich Ebert Foundation. 
  12. ^ George & Wilcox 1996, стр. 95
    "The far left in America consists principally of people who believe in some form of Marxism-Leninism, i.e., some form of Communism. A small minority of extreme leftists adhere to "pure" Marxism or collectivist anarchism. Most far leftists scorn reforms (except as a short-term tactic), and instead aim for the complete overthrow of the capitalist system including the U.S. government."
  13. ^ „Left”. Encyclopædia Britannica. 15. 4. 2009. Приступљено 22. 5. 2022. „... communism is a more radical leftist ideology.” 
  14. ^ „Radical left”. Dictionary.com. Приступљено 16. 7. 2022. „Radical left is a term that refers collectively to people who hold left-wing political views that are considered extreme, such as supporting or working to establish communism, Marxism, Maoism, socialism, anarchism, or other forms of anticapitalism. The radical left is sometimes called the far left.” 
  15. ^ March, Luke (2009). „Contemporary Far Left Parties in Europe: From Marxism to the Mainstream?” (PDF). IPG. 1: 126 — преко Friedrich Ebert Foundation. „The far left is becoming the principal challenge to mainstream social democratic parties, in large part because its main parties are no longer extreme, but present themselves as defending the values and policies that social democrats have allegedly abandoned.” 
  16. ^ March, Luke (2012). Radical Left Parties in Europe (E-book изд.). London: Routledge. стр. 1724. ISBN 978-1-136-57897-7. 
  17. ^ Cosseron, Serge (2007). Dictionnaire de l'extrême gauche [Dictionary of the far left] (на језику: француски) (paperback изд.). Paris: Larousse. стр. 20. ISBN 978-2-035-82620-6. Приступљено 19. 11. 2021 — преко Google Books. 
  18. ^ March, Luke (2009). „Contemporary Far Left Parties in Europe: From Marxism to the Mainstream?” (PDF). IPG. 1: 129 — преко Friedrich Ebert Foundation. 
  19. ^ March, Luke (септембар 2012). „Problems and Perspectives of Contemporary European Radical Left Parties: Chasing a Lost World or Still a World to Win?”. International Critical Thought. London: Routledge. 2 (3): 314—339. S2CID 154948426. doi:10.1080/21598282.2012.706777. 
  20. ^ Engels, Friedrich; Marx, Karl (1969). „Bourgeois and Proletarians”. The Communist Manifesto. Marx/Engels Selected Works. 1. Превод: Moore, Samuel. Moscow: Progress Publishers. стр. 98—137. Приступљено 1. 3. 2022 — преко Marxists Internet Archive.  Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
  21. ^ Newman 2005; Morgan 2015.
  22. ^ Engels, Friedrich; Marx, Karl (1969). „Bourgeois and Proletarians”. The Communist Manifesto. Превод: Moore, Samuel. Moscow: Progress Publishers. Приступљено 1. 3. 2022 — преко Marxists Internet Archive.  Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
  23. ^ Gasper, Phillip (октобар 2005). The Communist Manifesto: A Road Map to History's Most Important Political Document. Haymarket Books. стр. 23. ISBN 978-1-931859-25-7. „Marx and Engels never speculated on the detailed organization of a future socialist or communist society. The key task for them was building a movement to overthrow capitalism. If and when that movement was successful, it would be up to the members of the new society to decide democratically how it was to be organized, in the concrete historical circumstances in which they found themselves.” 
  24. ^ Steele (1992), стр. 44–45: "By 1888, the term 'socialism' was in general use among Marxists, who had dropped 'communism', now considered an old fashioned term meaning the same as 'socialism'. ... At the turn of the century, Marxists called themselves socialists. ... The definition of socialism and communism as successive stages was introduced into Marxist theory by Lenin in 1917 ..., the new distinction was helpful to Lenin in defending his party against the traditional Marxist criticism that Russia was too backward for a socialist revolution."
  25. ^ Gregory, Paul R.; Stuart, Robert C. (2003). Comparing Economic Systems in the Twenty-First (7 изд.). South-Western College Pub. стр. 118. ISBN 0-618-26181-8. „Under socialism, each individual would be expected to contribute according to capability, and rewards would be distributed in proportion to that contribution. Subsequently, under communism, the basis of reward would be need.” 
  26. ^ Bockman, Johanna (2011). Markets in the Name of Socialism: The Left-Wing Origins of Neoliberalism. Stanford University Press. стр. 20. ISBN 978-0-8047-7566-3. „According to nineteenth-century socialist views, socialism would function without capitalist economic categories – such as money, prices, interest, profits and rent – and thus would function according to laws other than those described by current economic science. While some socialists recognized the need for money and prices at least during the transition from capitalism to socialism, socialists more commonly believed that the socialist economy would soon administratively mobilize the economy in physical units without the use of prices or money.” 
  27. ^ Smith, Stephen (2014). The Oxford Handbook of the History of Communism. Oxford, England: Oxford University Press. стр. 3. 
  28. ^ „IV. Glossary”. Center for the Study of the Pacific Northwest. University of Washington. Приступљено 13. 8. 2021. „... communism (noun) ... 2. The economic and political system instituted in the Soviet Union after the Bolshevik Revolution of 1917. Also, the economic and political system of several Soviet allies, such as China and Cuba. (Writers often capitalize Communism when they use the word in this sense.) These Communist economic systems often did not achieve the ideals of communist theory. For example, although many forms of property were owned by the government in the USSR and China, neither the work nor the products were shared in a manner that would be considered equitable by many communist or Marxist theorists.” 
  29. ^ Diamond, Sara (1995). Roads to Dominion: Right-wing Movements and Political Power in the United States. Guilford Press. стр. 8. ISBN 978-0-8986-2864-7. Приступљено 23. 8. 2021 — преко Google Books. 
  30. ^ Courtois, Stéphane; et al. (Bartosek, Karel; Margolin, Jean-Louis; Paczkowski, Andrzej; Panné, Jean-Louis; Werth, Nicolas) (1999). „Introduction”. Ур.: Courtois, Stéphane. The Black Book of Communism: Crimes, Terror, Repression. Harvard University Press. стр. ix—x, 2. ISBN 978-0-674-07608-2. Приступљено 23. 8. 2021 — преко Google Books.  Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
  31. ^ Wald, Alan M. (2012). Exiles from a Future Time: The Forging of the Mid-Twentieth-Century Literary Left. University North Carolina Press. стр. xix. ISBN 978-1-4696-0867-9. Приступљено 13. 8. 2021 — преко Google Books. 
  32. ^ Silber, Irwin (1994). Socialism: What Went Wrong? An Inquiry into the Theoretical and Historical Sources of the Socialist Crisis (PDF) (hardback изд.). London, England: Pluto Press. ISBN 9780745307169 — преко Marxists Internet Archive. 
  33. ^ Darity, William A. Jr., ур. (2008). „Communism”. International Encyclopedia of the Social Sciences. 2 (2nd изд.). New York City, New York: Macmillan Reference USA. стр. 35—36. ISBN 9780028661179. 
  34. ^ Newman 2005, стр. 5: "Chapter 1 looks at the foundations of the doctrine by examining the contribution made by various traditions of socialism in the period between the early 19th century and the aftermath of the First World War. The two forms that emerged as dominant by the early 1920s were social democracy and communism."
  35. ^ „Communism”. Encarta. Архивирано из оригинала 29. 1. 2009. г. Приступљено 15. 6. 2023. 
  36. ^ Dunn, Dennis (2016). A History of Orthodox, Islamic, and Western Christian Political Values. Basingstoke: Palgrave-Macmillan. стр. 126—131. ISBN 978-3319325668. 
  37. ^ Frenkiel, Émilie; Shaoguang, Wang (15. 7. 2009). „Political change and democracy in China” (PDF). Laviedesidees.fr. Архивирано (PDF) из оригинала 9. 9. 2017. г. Приступљено 13. 1. 2023. 
  38. ^ Dae-Kyu, Yoon (2003). „The Constitution of North Korea: Its Changes and Implications”. Fordham International Law Journal. 27 (4): 1289—1305. Архивирано из оригинала 24. 2. 2021. г. Приступљено 10. 8. 2020. 
  39. ^ Park, Seong-Woo (23. 9. 2009). „Bug gaejeong heonbeob 'seongunsasang' cheos myeong-gi” 북 개정 헌법 '선군사상' 첫 명기 [First stipulation of the 'Seongun Thought' of the North Korean Constitution] (на језику: корејски). Radio Free Asia. Архивирано из оригинала 17. 5. 2021. г. Приступљено 10. 8. 2020. 
  40. ^ Seth, Michael J. (2019). A Concise History of Modern Korea: From the Late Nineteenth Century to the Present. Rowman & Littlefield. стр. 159. ISBN 9781538129050. Архивирано из оригинала 6. 2. 2021. г. Приступљено 11. 9. 2020. 
  41. ^ Fisher, Max (6. 1. 2016). „The single most important fact for understanding North Korea”. Vox. Архивирано из оригинала 6. 3. 2021. г. Приступљено 11. 9. 2020. 
  42. ^ Worden, Robert L., ур. (2008). North Korea: A Country Study (PDF) (5th изд.). Washington, D. C.: Library of Congress. стр. 206. ISBN 978-0-8444-1188-0. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 7. 2021. г. Приступљено 11. 9. 2020. 
  43. ^ Schwekendiek, Daniel (2011). A Socioeconomic History of North Korea. Jefferson: McFarland & Company. стр. 31. ISBN 978-0786463442. 
  44. ^ а б Lansford 2007, стр. 9–24, 36–44.
  45. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом :0.
  46. ^ Chomsky (1986); Howard & King (2001); Fitzgibbons (2002)
  47. ^ Wolff, Richard D. (27. 6. 2015). „Socialism Means Abolishing the Distinction Between Bosses and Employees”. Truthout. Архивирано из оригинала 11. 3. 2018. г. Приступљено 29. 1. 2020. 
  48. ^ Ghodsee, Sehon & Dresser 2018.
  49. ^ Wheatcroft, Stephen G. (1999). „Victims of Stalinism and the Soviet Secret Police: The Comparability and Reliability of the Archival Data. Not the Last Word”. Europe-Asia Studies. 51 (2): 315—345. ISSN 0966-8136. JSTOR 153614. doi:10.1080/09668139999056. 
  50. ^ Wheatcroft, Stephen G. (2000). „The Scale and Nature of Stalinist Repression and Its Demographic Significance: On Comments by Keep and Conquest”. Europe-Asia Studies. 52 (6): 1143—1159. ISSN 0966-8136. JSTOR 153593. PMID 19326595. S2CID 205667754. doi:10.1080/09668130050143860. 
  51. ^ Lansford 2007, стр. 24–25.
  52. ^ Getty, J. Arch (22. 1. 1987). „Starving the Ukraine”. The London Review of Books. св. 9 бр. 2. стр. 7—8. Приступљено 13. 8. 2021. 
  53. ^ Marples, David R. (мај 2009). „Ethnic Issues in the Famine of 1932–1933 in Ukraine”. Europe-Asia Studies. 61 (3): 505—518. JSTOR 27752256. S2CID 67783643. doi:10.1080/09668130902753325. 
  54. ^ Davies, Sarah; Harris, James (2005). „Joseph Stalin: Power and Ideas”. Stalin: A New History. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 3—5. ISBN 978-1-139-44663-1. 
  55. ^ Ellman, Michael (2002). „Soviet Repression Statistics: Some Comments” (PDF). Europe-Asia Studies. 54 (7): 1172. S2CID 43510161. doi:10.1080/0966813022000017177. 
  56. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Karllson & Schoenhals 2008.
  57. ^ Harff (1996); Hiroaki (2001); Paczkowski (2001); Weiner (2002); Dulić (2004); Harff (2017)
  58. ^ Paczkowski 2001, стр. 32–33.
  59. ^ Hoffman, Stanley (пролеће 1998). „Le Livre noir du communisme: Crimes, terreur, répression (The Black Book of Communism: Crimes, Terror, and Repression) by Stéphane Courtois.”. Foreign Policy. 110 (Special Edition: Frontiers of Knowledge): 166—169. JSTOR 1149284. doi:10.2307/1149284. 
  60. ^ Paczkowski 2001.
  61. ^ Rosefielde, Steven (2010). Red Holocaust. London: Routledge. стр. xvi. ISBN 978-0-415-77757-5 — преко Google Books. 
  62. ^ Suny, Ronald Grigor (2007). „Russian Terror/ism and Revisionist Historiography”. Australian Journal of Politics & History. 53 (1): 5—19. doi:10.1111/j.1467-8497.2007.00439.x. „... [leaves out] most of the 40-60,000,000 lives lost in the Second World War, for which arguably Hitler and not Stalin was principally responsible.” 
  63. ^ Getty, J. Arch; Rittersporn, Gábor; Zemskov, Viktor (октобар 1993). „Victims of the Soviet Penal System in the Pre-War Years: A First Approach on the Basis of Archival Evidence” (PDF). The American Historical Review. 98 (4): 1017—1049. JSTOR 2166597. doi:10.2307/2166597. Приступљено 17. 8. 2021 — преко Soviet Studies. 
  64. ^ Wheatcroft, Stephen G. (март 1999). „Victims of Stalinism and the Soviet Secret Police: The Comparability and Reliability of the Archival Data. Not the Last Word” (PDF). Europe-Asia Studies. 51 (2): 340—342. JSTOR 153614. doi:10.1080/09668139999056. Приступљено 17. 8. 2021 — преко Soviet Studies. 
  65. ^ Snyder, Timothy (27. 1. 2011). „Hitler vs. Stalin: Who Was Worse?”. The New York Review of Books. Приступљено 17. 8. 2021.  See also p. 384 of Snyder's Bloodlands.
  66. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Ghodsee 2014.
  67. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Neumayer 2018.
  68. ^ Bernstein, Eduard (1895). Kommunistische und Demokratisch-sozialistische Strömungen während der englischen Revolution des 17. Jahrhunderts. 
  69. ^ Karl Marx, (1845). The German Ideology, Marx-Engels Institute, Moscow. ISBN 978-1-57392-258-6. Sources available at [1], Приступљено 9. 4. 2013.
  70. ^ Marc Edelman, "Late Marx and the Russian road: Marx and the 'Peripheries of Capitalism'" - book reviews. Monthly Review, Dec., 1984. [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2009), Приступљено 9. 4. 2013.
  71. ^ Davies, Norman (2001). „Communism”. Ур.: I. C. B. Dear; M. R. D. Foot. The Oxford Companion to World War II. Oxford University Press. 
  72. ^ Skilling, H. Gordon (1966). „Interest Groups and Communist Politics”. World Politics. 18 (3): 435—451. �UNIQ3ab34e171166e61b-HTMLCommentStrip7c7dfbc41ccbeb7000000002
  73. ^ Getty 1985.
  74. ^ Werth 1999
  75. ^ Николић, Коста (2017). „Creating a Communist Yugoslavia in the Second World War”. Balcanica. 

Литература


Спољашње везе

Комунизам на Викимедијиној остави.


Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „note“, али нема одговарајуће ознаке <references group="note"/>

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Комунизам&oldid=27358333”