Svetlana Velmar-Janković

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Svetlana Velmar-Janković
SvetlanaVelmarJanković.jpg
Datum rođenja (1933-02-01)1. februar 1933.
Mesto rođenja Beograd
Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti 9. april 2014.(2014-04-09) (81 god.)
Mesto smrti Beograd
Srbija
Nagrade Nagrada Isidora Sekulić
NIN-ova nagrada
Andrićeva nagrada

Svetlana Velmar-Janković (Beograd, 1. februar 1933Beograd, 9. april 2014)[1][2][3], srpska književnica i akademik SANU.

Biografija[uredi]

Ćerka je Vladimira Velmar-Jankovića, srpskog pisca i člana Nedićeve Vlade narodnog spasa u Drugom svetskom ratu. Njen deda po majci je bio Velisav Vulović.[1]

Bežeći od vrtloga rata, deo ratnih godina provela je u Vučju, u krugu porodice svog teče Laze M. Teokarevića, sina Dimitrija Mite Teokarevića. Svetlana Velmar Janković je, opisujući događaje iz svog života, opisivala i ljude koji su bili nerazdvojni deo njenog odrastanja i sazrevanja i ostavili traga na nju i njeno delo. Jedan od njih je i njen prijatelj i lekar, poreklom iz Leskovca, Žak Konfino. Kao porodični prijatelj Žak Konfino je dosta vremena provodio u krugu porodice Velmar Janković. Zato se u njoj i rodila želja da kada poraste bude, kao i čika Žak, dečji lekar i pisac. [4]

Posle rata pohađala je Četvrtu žensku gimnaziju. Francusku književnost studirala je kod dr Miodraga Ibrovca i dr Nikole Banaševića, a latinski jezik je izučavala pod nadzorom dr Miše Đurića. Prvo je radila kao novinar u „Dečjoj štampi“ pa posle kao sekretar i urednik časopisa „Književnost“. Zatim je uređivala biblioteke za prozu i eseje domaćih pisaca u izdavačkom preduzeću „Prosveta“.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je na izbornoj Skupštini 2. novembra 2006. a za redovnog člana na izbornoj Skupštini 5. novembra 2009.

U periodu od 2007. do 2013. godine bila je predsednica Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije.[5]

Priznanja[uredi]

Od brojnih književnih nagrada izdvajaju se NIN-ova nagrada, „Andrićeva nagrada“, „Isidora Sekulić“, „Meša Selimović“, „Bora Stanković“, „Đorđe Jovanović“, „Neven“, „Nagrada Politikinog zabavnika“, nagrada za najčitaniju knjigu Narodne biblioteke Srbije.[6]

Dela[uredi]

Ožiljak (1956, drugo, prerađeno izdanje 1999)
Lagum (1990)
Bezdno (1995)
Nigdina (2000)
Vostanije (2004)
Savremenici (1967)
Ukletnici (1993)
Izabranici (2005)
Srodnici (2013)
Prozraci (2003)
Prozraci 2 (2015, posthumno)
Dorćol (1981)
Vračar (1994)
Glasovi (1997)
Knjiga za Marka (1998)
Očarane naočare: priče o Beogradu (2006)
Sedam mojih drugara (2007)
Svetilnik (1998)
Knez Mihailo (1994)
Žezlo (2001, knjiga drama)
Kapija Balkana: brzi vodič kroz prošlost Beograda (2011)

Njena dela prevođena su na engleski, nemački, francuski, španski, italijanski, grčki, bugarski i mađarski jezik.
Pariski časopis Lire postavio je 1997. godine roman Lagum (koji je pariski izdavač Phébus izdao pod naslovom Dans le noir, u prevodu Alena Kapona) na deseto mesto među 20 najboljih knjiga domaćih i stranih pisaca objavljenih u toj godini u Francuskoj. Roman je bio u najužoj konkurenciji za nagradu „Femina“ i proglašen je „malim remek-delom“.

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]