Битка на Великој Хочи

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Борба на Великој Хочи)
Битка на Великој Хочи
Време25. мај 1905.
Место
Поводчетничке акције у Старој Србији и Македонији
УзрокБорба за Македонију
Исход турско/албанска победа
Сукобљене стране
српски четници Османско царство
Команданти и вође
војвода Саватије Милошевић  Турци, Албанци из села Ораховац
Јачина
7[1] Турци, Арнаутски башибозук
Жртве и губици
7 око 30-35 (бар 5 Турака)

25. маја 1905. група од седам четника, предвођена војводама Саватијем Милошевићем, Лазаром Кујунџићем (путовођа) и потпоручником Живојином Миловановићем стигла је у Велику Хочу у Метохији . У чети су још били Коста Караперић-Коњушки, Таса Миленковић, Станиша Шевић и Станоје Микић. Чета се том приликом враћала на терен преко Куршумлије, Подујева, Колашина и Подриме. Путовођа Лазар Кујунџић (иначе учитељ) одлично је познавао обичаје и језик Албанаца.

Велика Хоча је била српско село са свега две арнаутске куле. Кујунџић је, да би предупредио освету Арнаута над великохочанским Србима, одабрао за даник арнаутску кулу, од чијег је домаћина добио бесу. Пошто су четници вечерали и заспали Арнаут је обавестио локалне Албанце из села Ораховац. Мноштво Албанаца опколило је кулу и турски јузбаша (капетан) позвао је четнике на предају. Четници су одговорили плотуном од којег су погинули јузбаша и четири аскера. Пушкарање је трајало читав дан и окончано у сумрак. Тада је група Арнаута продрла у доњи спрат, где је као и у свим албанским кулама, био простор за стоку. Одатле су пуцајући кроз таваницу успели да убију петорицу четника и кулу запалили. Двојица преживелих су излетела из куле пуцајући али су их Арнаути убили. У борби је према подацима Конзулата у Приштини погинуло око 40 Арнаута, Турака и четника.[2][3][4]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Владимир Илић: Српска четничка акција 1903-1912, стр 59-60

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ В. Илић:Спрска четничка акција 1903-1912. стр. 59.
  2. ^ С. Краков: Крваве борбе. стр. 231-234
  3. ^ К. Пећанац: Четничка акција. стр. 20
  4. ^ П.Ј. Радосављевић: Почетак четовања (Комите), сећање из 1905., Српско Косово, Скопље (1925)