Генистеин
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
5,7-Dihidrokdi-3-(4-hidrokdifenil)hromen-4-on
| |
| Други називи
4',5,7-Трихидроксиизофлавон
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.006.524 |
| КЕГГ[1] | |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C15H10O5 | |
| Моларна маса | 270,24 g·mol−1 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Генистеин је фитоестроген који припада категорији изофлавона. Генистеин је први пут изолован 1899 из Genista tinctoria, по чему је добио име. Структура једињења је одређена 1926, кад је утврђено да је идентична са прунетолом. Први пут је синтетисан 1928.[4]
Распрострањеност у природи[уреди | уреди извор]
Изофлавони попут генистеина и дајидзеина су присутни у бројним биљкама које се користе у исхрани,[5][6] као и у лековитом биљу, Flemingia vestita[7] и Flemingia macrophylla,[8][9] и у кафи.[10] Такође је присутан у Maackia amurensis ћелијским културама.[11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Wалтер ЕД (1941). „Генистин (ан исофлавоне глуцосиде) анд итс аглуцоне, генистеин, фром соyбеанс”. Ј Ам Цхем Соц. 62 (12): 3273—3276. дои:10.1021/ја01857а013.
- ^ Цоwард L, Барнес НЦ, Сетцхелл КД, Барнес С (1993). „Генистеин, даидзеин, анд тхеир β-глyцосиде цоњугатес: антитумор исофлавонес ин соyбеан фоодс фром Америцан анд Асиан диетс”. Ј Агриц Фоод Цхем. 41 (11): 1961—1967. дои:10.1021/јф00035а027.
- ^ Кауфман ПБ, Дуке ЈА, Бриелманн Х, Боик Ј, Хоyт ЈЕ (1997). „А цомпаративе сурвеy оф легуминоус плантс ас соурцес оф тхе исофлавонес, генистеин анд даидзеин: имплицатионс фор хуман нутритион анд хеалтх.”. Ј Алтерн Цомплемент Мед. 3 (1): 7—12. ПМИД 9395689. дои:10.1089/ацм.1997.3.7.
- ^ Рао, ХСП; Реддy, КС (1991). „Исофавонес фром Флемингиа вестита”. Фитотерапиа. 62 (5): 458.
- ^ Ли БQ, Сонг QС (2009). „Цхемицал цонституентс ин роотс оф Флемингиа мацропхyлла”. Цхинесе Традитионал анд Хербал Другс. 40 (2): епуб. дои:10.1016/С0031-9422(00)80163-6. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 29. 09. 2013.
- ^ Wанг БС, Јуанг Љ, Yанг ЈЈ, Цхен ЛY, Таи ХМ, Хуан МХ (2012). „Антиоxидант анд антитyросинасе ацтивитy оф Флемингиа мацропхyлла анд Глyцине томентелла роотс”. Евиденце-Басед Цомплементарy анд Алтернативе Медицине: 1—7. ПМИД 22997529. дои:10.1155/2012/431081. 431081.
- ^ Алвес РЦ, Алмеида ИМ, Цасал С, Оливеира МБ (2010). „Исофлавонес ин цоффее: инфлуенце оф специес, роаст дегрее, анд бреwинг метход.”. Ј Агриц Фоод Цхем. 58 (5): 3002—3007. ПМИД 20131840. дои:10.1021/јф9039205.
- ^ Федореyев СА, Покусхалов ТВ, Веселова MV, Глебко LI, Кулесх НИ, Музарок ТИ, Селетскаyа ЛД, Булгаков ВП, Зхуравлев YН (2000). „Исофлавоноид продуцтион бy цаллус цултурес оф Маацкиа амуренсис” (ПДФ). Фитотерапиа. 71 (4): 365—72. ПМИД 10925005. дои:10.1016/С0367-326X(00)00129-5. Архивирано из оригинала (ПДФ) 22. 05. 2013. г. Приступљено 29. 09. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Compound Summary at NCBI PubChem
- Information at Drugfuture
- Fact Sheet at Zerobreastcancer Архивирано на сајту Wayback Machine (21. април 2021)